Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo, informacija da je i pored magle, koja je bila u Lađevcima, uspešno obavljen prvi let iz Lađevaca za Beč.

(Aplauz.)

Hvala.

I ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, odnosno sporazuma, govori o tome da, kakvu politiku vodi SNS, da je to pre svega politika pomirenja u regionu, saradnje sa susedima i politika ekonomskog oporavka i razvoja.

Jeste ovde pred nama set sporazuma između ostalog i sa SAD i sa Ruskom Federacijom. To upravo govori o onome da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i da smo svoji na svome.

Jedan od Predloga zakona, odnosno sporazuma tiče se gasovoda i ovo je treća faza, drago mi je da sam učestvovao i u izglasavanju prve dve faze. Znači da taj projekat ide kako treba, odmiče i da će najzad i onaj deo Srbije koji nije bio gasifikovan, koji je dosta daleko od zadnjih čvorišta, a zadnje čvorište je u Kraljevu, što se toga tiče, preko Kopaonika doći do Raške, doći do Novog Pazara i Tutina. To govori o ravnomernom razvoju Republike Srbije i da ova Vlada, da ovaj parlament i pre svega predsednik Aleksandar Vučić upravo o tome vode računa.

Ja sam juče slušao nekakve komentare kada je u pitanju Moravski koridor, pa se pominjao i istok Srbije. Upravo ovaj Predlog zakona govori da ravnomerno razvijamo sve delove Republike Srbije, na sveopšte zadovoljstvo pre svega nas građana.

Kada govorimo već o ovim predlozima zakona, kolege su pomenule i onaj deo koji se tiče autoputa Niš – Pločnik i Ruske Federacije i tog kredita Ruske Federacije i to je kredit sa kojim mi već par godina zanavljamo naše železničke kapacitete, pokušavamo da železnicu vratimo na ona vremena kada je železnica bila bitan segment saobraćaja u Republici Srbiji i smatram da železnica i sada, kao i u svim razvijenim zemljama, treba da bude baš, ako ne 50% drumskog saobraćaja, da se obavlja železnicom.

U svim uređenim državama vi imate železnice sa dva koloseka. Nažalost, kod nas smo do skoro imali slučajeve, a i sada imamo između Kraljeva i Kragujevca, ona kompozicija koja prevozi automobile iz „Zastave“, odnosno „Fijata“, za Luku Bar kreće se brzinom od nekih 15 do 20 kilometara.

Dosta toga je učinjeno, ali tek pred nama predstoji jedan period oporavka i ovim zakonom nije, pretpostavljam, definisan i taj deo koji znam da je u planu u ovoj godini bio u budžetu upravo na toj deonici kroz Gružu, gde je sam konfiguracija zemljišta takva da železnički saobraćaj ne može s obzirom na zastarelu prugu, a i na močvarno tlo, da se obavlja kako treba.

Sve ostalo, od Čačka pa do Kraljeva i od Kraljeva prema Kragujevcu se sada elektrificira i mislim da ćemo vrlo brzo imati i taj deo definisan kako treba.

Da ja ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta govornika, u danu za glasanje SNS u svakom slučaju podržaće ove predloge zakona. Hvala vam.

Hvala kolega Bojaniću.
Reč ima Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa predstavnicima Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona koji su još jednom pokazali da postoji apsolutna ozbiljnost u politici SNS i ozbiljnost u delovanju Vlade Republike Srbije kada je u pitanju rešavanje problema na infrastrukturi i popravljanje železničkog saobraćaja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije.

Danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije.

Na samom početku bih istakla da je ovaj ugovor zapravo od izuzetne važnosti i veoma je povoljan za našu zemlju i u ovom Predlogu zakona potvrđuje se sporazum između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan u oktobru mesecu ove godine prilikom zvanične posete premijera Vlade Ruske Federacije, gospodina Medvedeva.

Potpisana su dva sporazuma kada je u pitanju iz oblasti železnice i svakako bih naglasila da je jako važno da posvetimo pažnju ovome kada je u pitanju obnova železničke saobraćajnice. Prvi sporazum je sporazum između ove dve vlade, a radi se odobrenju državnog izvoznog kredita i ruski kredit za železnicu je vredan 172,5 miliona evra. Takođe će naša zemlja učešćem iz budžeta Republike Srbije sa 57,5 miliona evra doprineti svakako izgradnji, odnosno popravci železničke saobraćajnice, tako da će ukupno biti uloženo u ovom segmentu 230 miliona evra.

Ovaj sporazum se odnosi na tri projekta. Jedan od projekata je projektovanje i izgradnja novog dispečerskog centra na železnici. Takođe će finansijska sredstva biti upotrebljena i za izgradnju projektno-tehničke dokumentacije kada je u pitanju nastavak rekonstrukcije Barske pruge, a takođe za izgradnju elektrotehničke infrastrukture deonice brze pruge Beograd – Budimpešta.

Kada sam malopre pomenula cifre koje će biti uložene za infrastrukturu kada je u pitanju železnički saobraćaj 75% vrednosti ovih radova će biti finansirano iz ruskog kredita, a 25% iz budžeta naše zemlje.

Ukupna dužina nerekonstruisanog dela deonice Barske pruge od Valjeva pa do granice sa Crnom Gorom iznosi skoro 210 kilometara, a nakon rekonstrukcije će brzina vozova dostići čak 120 kilometara na sat. Još jednom bih naglasila da se prvi put od 1976. godine radi na rekonstrukciji i modernizaciji na pruzi Beograd – Bar.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo će svakako doprineti jačanju prijateljskih odnosa ove dve zemlje i prilikom poslednje posete premijera Medvedeva, osim ovog sporazuma, potpisani su i sporazumi o saradnji u oblasti prosvete. Takođe, sporazum o saradnji u zaštiti bilja, odnosno fitosanitarni sporazum koji će omogućiti da se izvozi voće i povrće u Rusiju. Jasno su definisani i precizirani uslovi po kojima će se obavljati taj izvoz, a takođe je potpisan i sporazum o osnivanju kulturno-informativnog centra, što je takođe od velike važnosti, zatim, sporazum o izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u sklopu sporazuma za privredu i inovacije. Takođe je razmenjen ugovor o saradnji u oblasti carine između ove dve zemlje.

Srbija i Rusija nikada nisu imale bolje odnose, nego što je to primer, danas i poseta premijera Rusije je takođe i potvrda za još jačanje i bilateralne saradnje, a posebno i ekonomske saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom.

Kada se osvrnemo na podatak da je spoljnotrgovinska razmena prošle godine premašila tri milijarde dolara i ove godine takođe će da nastavlja rast, a robna razmena u prvih osam meseci ove godine preko dve milijarde dolara i što je za oko 8% veći rast nego u prošloj godini.

U proteklih osam godina ruska ulaganja u Srbiju su izuzetno velika, iznose oko 1,6 milijardi evra, a u našoj zemlji posluje više od 900 ruskih kompanija. Pored energetike, drvne industrije, kao i poljoprivrede, i digitalna tehnologija je takođe važna oblast gde će se stvoriti saradnja između ove dve Vlade. Dobar primer je da srpske građevinske firme u Rusiji, na ruskom tržištu pozitivno posluju.

Iz ovog ruskog kredita će se izgraditi najsavremeniji dispečerski centar, jedan od najmodernijih dispečerskih centara odakle će se upravljati apsolutno celokupnom železnicom. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije svakako treba podržati, jer će dodatno učvrstiti prijateljske odnose između ove dve zemlje i unaprediti uzajamno korisnu saradnju, jer jedno iskreno prijateljstvo svakako treba da nastavi ovim putem, jer ide dobrim putem, putem produbljivanja odnosa dveju prijateljskih zemalja i ovim pokazuje da saradnja Srbije i Rusije svakog dana dostiže sve veći i veći nivo, što je svakako važno za ove dve zemlje.

Politika SNS je svakako jasna, to je ulaganje u infrastrukturu čime ćemo stvoriti mesta za stvaranje dobrih uslova za nova radna mesta, za nove investicije i za porast broja zaposlenih, a sve u cilju da građanima Republike Srbije stvorimo bolje uslove za život. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, sa ciljem poboljšavanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene „the foreign account tax compliance act“, odnosno FATKA propisa.

Sporazum se odnosi na set propisa SAD donet u cilju borbe protiv utaje poreza. A, znamo da je u Americi najbitniji porez. Pa i Al Kapone je pao na utaji poreza.

Ovim propisima se predviđa da strane finansijske institucije ili drugi finansijski posrednici učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i stranim računima.

To znači da će se nadležne institucije u Republici Srbiji jednom godišnje, a za prethodnu godinu, dostavljati podatke za državljane SAD u Republici Srbiji. Sporazumom FATKA uvodi se obaveza za određene subjekte u Republici Srbiji da prikupljaju određene informacije u vezi sa računima Amerike, a sve u cilju sprečavanja da američki državljani izbegavaju plaćanje poreza u domicijalnoj državi.

U članu 3. stava 6. FATKA sporazuma propisano je da će organi Republike Srbije i SAD na osnovu ovog sporazuma potpisati sporazum o tehničkoj saradnji, kojim će se definisati procedure i pravila koja su neophodna za primenu odredbi FATKA sporazuma.

Na taj način sav novac, pa i novac iz donacija će biti pod lupom transparentnosti. Ja sam već pričao o tome da je niška kardio hirurgija dobila genetsku laboratoriju najmoderniju u Srbiji. Niška klinika je dobila aparat u vrednosti od 100.000 evra koji se koristi za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata, kao što je trombofilija i za kompletnu tipizaciju tkiva kod transplantacije, kao i za genetsku tipizaciju karcinoma. Na taj način je smanjena stopa smrtnosti koja je sada za kardio pacijente 2,2%, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici za kardio hirurgiju u Nišu je 1,9%, kao i lista čekanja, skoro da ne postoji.

Pored pomenute donacije, kardio vaskularnoj i transplantacionoj hirurgiji u Nišu vojska SAD, odnosno Nacionalna garda Tenesija, koja je učestvovala na vežbi sa Vojskom Srbije, donirala je aparate u vrednosti od 400.000 evra. Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju, hiter-kuler za hlađenje pacijenata, ekmo-pumpu koja zamenjuje rad srca i pluća, aparat za intraoperativno spašavanje krvi su opreme koje modernizuju i unapređuju rad klinike.

Potvrđivanjem FATKA sporazuma ispuniće se sve interne procedure koje propisuje domaće zakonodavstvo, a ne potvrđivanje ovog međunarodnog sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće investicije SAD u Republici Srbiji i istovremeno bi negativno uticalo na dolazak novih investicija.

Zato ću glasati za ovaj sporazum kao i za sve ostale sporazume o kojima su govorile moje kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Hvala doktore Rančiću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja sednica ima sedam ugovora koji pokazuju suštinski koliko Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom po različitim pitanjima, kao što je regulisanje duga koji se odnosi na Slovačku. To su neki zaostali dugovi država, koje je ova Vlada nasledila, koje neke ranije nisu htele da rešavaju. Tako da je upravo zbog dobrih spoljno političkih odnosa i bilateralnih sporazuma sa Slovačkom očito svedeno da dug koji je bio 85,5 miliona dolara, danas bude 9,3 miliona dolara i da država na određeni način završi sa tim dugovanjima.

Najbolji odnosi u politici su oni odnosi gde nemate opterećenje kada su u pitanju bilo kakva dugovanja i bilo kakvi politički delovi u smislu istih ili različitih interesa i zbog toga, obzirom da sa Slovačkom zaista imamo podršku kada su u pitanju evropske integracije, kao države, kao članice EU. Nama je drago da sa takvim državama zaista završimo sva dugovanja koja nas opterećuju iz prošlosti, iako npr. SNS za takva dugovanja nije imala nikakvih povoda, niti je imala pojma, dok nije preuzela odgovornost, a onda očito nije samo to dug, nego i mnoga druga dugovanja koja smo morali da rešavamo od 2012. godine do danas.

Kada govorimo o sporazumima Srbije i Rusije i izvoznom kreditu koji je potpisan 19. oktobra ove godine, na 172,5 miliona evra, onda govorimo upravo o infrastrukturnim projektima železnice, kao što govore i projekti koji se odnose na auto-put E80, na deonicu od 32 kilometra, pravac Niš-Merdare, s tim što je on od strane Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona, ali govorimo i o pomoći koja je potpisana između Razvojne agencije Republike Nemačke i Srbije još 2016. godine. To je sporazum koji se odnosi na KfW Razvojnu banku, koji govori o tome da je u različitim osnovama Nemačka razvojna banka pomagala za različite projekte i krize.

Sada, zaista ovaj deo koji se odnosi na migrantsku krizu želi da pomogne lokalnim samoupravama upravo na način na koji Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je pokrenulo pitanje rešavanja migrantske krize kada su u pitanju objekti za rekonstrukciju osnovne škole, zdravstvene ustanove i samim tim da taj ceo projekat ide u saradnji i sa udruženjima građana, odnosno nevladinim sektorom koji se brine o ovom problemu.

Taj projekat očito će trajati tri godine, do 2022. godine od dana potpisivanja ovog sporazuma i ratifikacije u Skupštini, i pokazuje suštinski da mi zaista strateški razmišljamo o mnogim problemima koji nisu samo problemi Srbije, već i celog regiona i cele EU. Kao što znate migrantska kriza zaista opterećuje mnoge države, najviše države EU, ali pošto se Srbija nalazi u toj ruti, na određeni način EU je zahvalna Srbiji upravo zbog toga što smo mi prvi počeli da vršimo popis svih tih ljudi koji su ulazili u našu zemlju i izlazili. I, na kraju krajeva, zaista smo se pokazali kao dobri domaćini ljudima koji su se tu našli, jer ih je muka naterala, a ono što je fakat, to je da je zaista vrlo mala zainteresovanost tih ljudi da ostanu u Srbiji upravo zbog tog standarda koji je trenutno u Srbiji, jer su navikli da imaju standarde razvijenih evropskih država i svima je cilj ta Nemačka koja će inače od 1. januara potpuno otvoriti granice i, ne znam, neka prognoza njihova projekcija je da će u svoj sistem usisati milion i po ljudi po različitim osnovama za zapošljavanje najviše, naravno, onaj deo koji se odnosi na srednju stručnu spremu, a jedan pozamašan deo profesora, lekara, inženjera, koji će, inače to je nemački dugogodišnji plan za razvoj svoje ekonomije, jer su oni u jednom trenutku do 2030. godine projektovali da će imati pet miliona novih penzionera, kao stara nacija, tako da im je jako potrebno da imaju novu radnu snagu.

Naravno, oni u svojim izlaganjima najviše vole da pričaju o zemljama Zapadnog Balkana, zato što bi ovde uvek želeli da uzmu ono što je najvrednije od nas, a to su naši mladi, to su obrazovani ljudi i to je ono zbog čega se Vlada Republike Srbije zaista trudi da mlade ljude što više zadrži u Srbiji i da one koji su otišli vrati upravo da žive i otvaraju svoja mala i srednja preduzeća ovde, ovde stvaraju porodice, i zaista svojim aktivnim merama se trudi da ozbiljno priđe tom problemu. Zato je Vlada Republike Srbije napravila jednu radnu grupu koju je nazvala da je to u stvari radna grupa za rešavanje tzv. socijalnih migracija, odnosno upravo onih problema koji se javljaju zbog čega određeni ljudi, a najviše odlaze zbog ekonomski povoljnijih okruženja u zemlja EU u kojima bi živeli.

Ono što smo pokazali kao država u ovom trenutku to je da kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju smo stvorili uslov da bi mogli da radimo infrastrukturne projekte kao što je železnica, kao što su putevi i kao što je gasifikacija. Mi danas imamo i sporazum kojim treba da ratifikujemo, odobrimo praktično banci „Inteza“ i „Rajfajzen“ banci da odbori kredit „Srbijagasu“ u vrednosti od 20 miliona evra za razvojni gasovod koji treba da ide upravo kao treća faza na pravcu Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin.

Znači, mi se zaista ovde kao država trudimo da pored toga što vodimo zaista aktivnu spoljnu politiku i krajnje na odgovoran način pokušavajući u svakoj međunarodnoj organizaciji, pa i mi kao narodni poslanici u međunarodnim delegacijama, želimo da pokažemo zaista koliko odgovorno prilazimo rešavanju pitanja odnosa Beograda i Prištine s jedne strane. S druge strane, važni infrastrukturni projekti, koji su urađeni do sada u Srbiji, a to je pokrenuto i završeno četiri auto-puta, u planu su još dva, pokazuje da zaista sa takvom infrastrukturom, sa novim putevima, novim železničkim prugama, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta je u stvari ambijent zbog kojeg mladi ljudi treba da se vrate ovde.

Na kraju krajeva, otvaramo najnovije naučno-tehnološke parkove gde bi trebali IT stručnjake da ovde zaposlimo i da imaju platu onoliko koliko odgovara zaista u svim razvijenim državama, da ne moraju da odlaze napolje da bi radili isti ovaj posao. To najbolje pokazuje da je rast izvoza IT-ja prešao već 20%, da ta se ta cifra kreće u razvojnom delu oko milijardu evra godišnje i to je za nas u stvari pokazatelj u kom smeru mi treba da idemo. Naravno, i kao odgovorni političari, mi tamo i idemo.

Pre dva dana, otvoreni su radovi na Moravskom koridoru i ja moram da kažem da je to za nas veliki značaj što će to biti prvi digitalni auto-put, što to jednostavno donosi život, što će takav auto-put imati 11 petlji, 78 mostova, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 11 ispusta. Izgradnjom ovog auto-puta regulišete potpuno sistem odbrane od poplava, odnosno Moravu na određeni način pokušavate da ustrojite da ne biste kao država imali velike štete u tom delu.

Ono što je najvažnije, to je da će se taj projekat raditi u tri faze i da će on iznositi 112 kilometara u ukupnoj svojoj dužini i koštaće 745 miliona evra sa dopunskim radovima od 20%. Ono što je najavljeno još polovinom ove godine, to je da će u narednih osam godina biti dato uopšte za infrastrukturne projekte 14,5 milijardi evra. Šta to znači?

To znači da sa Narodnom Republikom Kinom i sa kompanijama koje dolaze iz Kine, imaće projekte u vrednosti od pet milijardi evra, u srednjoročne investicije od osam, da ćemo deo koji se odnosi na razvoj kompletne železničke pruge Beograd-Makedonija imati u vrednosti od 600 miliona evra, da ćemo sa Rusijom imati izgradnju novog dispečerskog centra, koji se odnosi na železnicu, u vrednosti od 150 miliona evra, plus kada se misli na samu prugu još 400 miliona, da sa Turskom, turskim kompanijama radimo aktivno na izgradnji puta Beograd-Sarajevo, da azerbejdžanska firma "Azvirt" radi aktivno na izgradnji auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica.

To su sve pokazatelji u stvari koliko zaista Republika Srbija ulaže u svoju budućnost, a ta budućnost će brzo doći zato što kada vi rešavate probleme, kao na primer što Moravski koridor rešava probleme pola miliona ljudi u svojoj komunikaciji između Koridora 10 i 11, onda to pokazuje da zaista taj razvoj uopšte Srbije ići će kroz visoke stope rasta. Zašto? Zato što samo Raška oblast ima registrovano 11.000 privrednih subjekata, od toga 2.500 privrednih društava i 8.500 preduzetnika. Zamislite tu trgovinsku razmenu koja će biti sve veća i veća kada odjednom 11.000 privrednih subjekata zaista olakša svoj život i rad kroz ovakve infrastrukturne projekte.

Mislim da mi danas u stvari pokazujemo građanima Srbije koliko puno radimo i koliki rezultati stoje iza ovog rada u proteklih četiri godine. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog svih sporazuma. Hvala.

Hvala, prof. Tomić.
Reč ima Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, veoma je važno da u današnjoj raspravi istaknemo vrednost svih sedam sporazuma koji su danas na dnevnom redu, jer svaki od njih predstavlja jedan važan korak napred za svakog građanina Srbije.

Sporazum između Srbije i Ruske Federacije koji je potpisan ove godine 19. oktobra za vreme posete premijera Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva u iznosu od 172,5 miliona evra je zajam koji je potpisan na pet godina za finansiranje železničke infrastrukture sa kamatnom stopom od 3% i sa rokom vraćanja od 1926. do 2031. godine.

Sporazum za Evropskom investicionom bankom za izgradnju dela deonica Niš-Merdare u dužini od 77 kilometara i izgradnjom od 32 kilometra poluprofila auto-puta je značajan i zbog bezbednosti i zbog skraćenja vremena putovanja, ali i zbog povezivanja sa Albanijom, Bugarskom, kao i zbog integracije Srbije u saobraćajni sistem regiona i Evrope uopšte.

Sporazum sa Severnom Makedonijom je važan zbog otklanjanja svih prepreka u trgovinskoj razmeni između dve zemlje, a isto tako on je nastavak implementacije, potpisanog sporazuma mini Šengena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Sporazum Srbije sa SAD je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa dve države koji će omogućiti povećanje međunarodne reputacije i kredibiliteta domaćih finansijskih institucija.

Ovi sporazumi u potpunosti pokazuju posvećenost Srbije ekonomskom napretku, izgradnji infrastrukture i citiraću, odnosno ponoviću reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je i juče rekao prilikom otvaranja izložbe „Ništa više nije daleko“, da je u poslednjih pet godina urađeno više u oblasti infrastrukture, nego u poslednjih 50 godina. I, vidimo to svakim danom i po novim putevima koji je otvaraju i po činjenici da je u nedelju potpisan Sporazum za izgradnju Moravskog koridora po činjenici da će sutra biti otvorena deonica Surčin-Beograd na osnovu kojih će u potpunosti biti povezan deo autoputa od Subotice, od Horgoša do Preljine, ali i činjenici da će za otprilike 12 dana, dakle, za 11 dana, 28. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić predstaviti građanima Srbije novi investicioni plan za narednih pet godina uz povećanje plata i penzija, uz smanjenje nezaposlenosti građana Srbije na ispod 10%, to su svakako povoljne i dobre vesti za kraj ove godine.

Nasuprot tome, deo opozicije, koji već godinu dana, bojkotuje rad parlamenta, nastavlja sa izmišljenim aferama, Dragan Đilas kaže šta će nam autoputevi. Nastavlja sa omalovažavanjem unapređenja izbornih uslova kojima težimo i kaže da uređivanje 45 dana predizborne kampanje koja u Srbiji traje 1.445 dana je isto kao razgovarati sa okupatorom da tokom leta policijski čas traje jedan sat duže, jer je dan duži.

To kaže čovek koji je od početnog kapitala koji je prijavio od 74 hiljade evra, za vreme dok je bio ministar i gradonačelnik, zaradio i prijavio samo 25 miliona evra u nekretninama, a njegove firme su imale prihode od 619 miliona. To kaže Đilas i njegovi saborci zato što ne znaju šta hoće, zato što nemaju program i zato što žele na silu da se dočepaju vlasti i njima očigledno nije cilj da vlast osvoje na izborima. Zato se građani Srbije ograđuju od takvih političara svakim danom i ne žele da imaju bilo šta sa ljudima koji su se enormno bogatili dok su bili na vlasti, a dok je građanima Srbije bilo gore.

Mi nastavljamo dalje sa unapređenjem privrednog ambijenta u Srbiji, to pokazuje i naš svakodnevni rad, zakoni o kojima raspravljamo i koje donosimo, kao i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu i u danu za glasanje podržaću sve ove sporazume.

Hvala, gospođo Filipovski.
Sada reč ima Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.