Zahvaljujem.

Danas govorimo o predlozima zakona o potpisivanju sporazuma.

Sporazumi koji su danas na dnevnom redu su nastavak političkog i ekonomskog uređenja Republike Srbije. Od svih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ja ću prvo nešto da kažem o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju kredita, državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i prema kojoj Narodna skupština potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu, prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Republici Srbiji. Odobren je kredit u iznosu od 172,5 miliona evra. Finansiranje tog projekta je železnička infrastruktura.

Htela bih da kažem da je to deo projekta koji se odnosi na brzu prugu Beograd-Budimpešta.

Još jedan ugovor koji je tada potpisan je ugovor o izgradnji dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova u Republici Srbiji. Zatim, izgradnja železničke infrastrukture, elektrotehničke, na deonici pruga Stara Pazova-Novi Sad. I, treće, izrada idejnog projekta sa pripadajućim studijama na deonici pruge Valjevo-Vrbnica. To je državna granica sa Crnom Gorom.

Vrednost ovog projekta je 250 miliona evra. Dok će za sva tri projekta ugovorne strane zaključivati posebne anekse ugovora kojima će se utvrditi cene i rokovi za završetak svakog od njih. Sedamdeset pet posto od 172,5 miliona evra finansira se iz kreditnih sredstava, a Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje 57.500.000 evra. Znači, 25%.

Raspoloživost kredita je na pet godina i kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita. Fiskalna kamatna stopa je 2%, a zatezna kamatna stopa će biti 1%.

Sledeći sporazum je davanje garancija Republike Srbije u korist „Banka Inteze“ a.d. Beograd i „Rajfazen banke“ a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin.

Ugovor je potpisan 18. jula 2019. godine. Reč je o magistralnom tj. razvodnom gasovodu Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar – Tutin – Aleksandrovac. Gasovod je visokog pritiska kojim bi se područje jugozapadne Srbije, koje nema pristup ovom energentu, povezao sa ostatkom gasovodne mreže javnog preduzeća „Srbijagas“. Kasnije bi usledila izgradnja mreža niskog pritiska da bi bio dostupan širokoj potrošnji stanovništva. Kredit je vredan 20 miliona evra. Trajanje kredita je pet godina, kamatne stope su 1,3%, odnosno 1,45%, zavisno od banke.

Sledeći projekat je auto-put E-80. To je finansijski ugovor auto-put E-80, deonica Niš – Merdare, prva faza. Potpisan je između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu. Iznos tog kredita je 100 miliona evra u skladu sa zaduženjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Prva deonica Niš – Pločnik 33 kilometra, procenu vrednosti za eksproprijaciju i projekat čitave deonice iznosi 250 miliona. Drugo, Pločnik – Merdare iznosi 570 miliona evra, a ostatak deonica, znači sve skupa, iznosi 920 miliona evra.

Investitori su „Koridori Srbije“. Značaj puta je veliki, povezuje oko pola miliona građana – pirotski, niški, toplički okrug i povezuje se sa Koridorom 10 i izlazak je na albansku luku Drač.

Auto-put Niš – Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa političkog aspekta i on pokazuje interes i želju Srbije da rešenje dolazi kompromisom. Ovo je jedan od šest auto-puteva koji će se graditi u Srbiji u 2020. godini. Ovo je auto-put mira. Trasa ide od Merošine, Niša, Topličkim okrugom pored Prokuplja, Beloljina, Pločnika, Kuršumlije do Merdara, ukupne dužine 77 kilometara. Period isplate je 30 godina i u 15 tranši će se odvijati. Kamatna stopa se određuje prilikom svake tranše posebno.

Srbija se gradi i niko nije taj da ne vidi da je Srbija jedno veliko gradilište. Narod Srbije vidi ko radi, ko vuče unazad. Srbija nema oduška od gluposti koje pravi deo opozicije. Dok jedan deo radi i gradi, bori se za bolju budućnost, drugi bi da unište sve što se stvara. Politika je pobeda boljih ideja i sposobnosti.

Velika podrška Aleksandru Vučiću, jer radi mukotrpno danonoćno. Tim tempom raditi je zaista neizdrživo i takvom čoveku treba pružiti podršku i radi za sve nas, za Srbiju. To je ipak jedan pakleni tempo.

Neki bi snajperom da zaustave Srbiju, da zaustave Aleksandra Vučića, da zaustave budućnost. Onaj ko je uperio mašinku u Aleksandra Vučića, uperio je i u svakog od nas. Aleksandar Vučić gradi modernu, uređenu Srbiju, bolju, humaniju.

Želim nešto da kažem i o Đilasu i o demokratskim vladama koje su gradile svoje političke karijere. Sve su opustošili i uništili. Ostavili su 400.000 ljudi na ulici a tu je i onih 2.000 ljudi koji imaju, kako oni rekoše, 16.000 zuba. Oni su naša snaga i naša budućnost. Sve ste im vi uzeli i zube i hleb iz usta, gospodo demokrate. To je vrlo morbidno, to je jedno odsustvo morala, kako vaše podsmevanje, to je vaša sramota. Sve ste im uzeli i nemaju oduška od vaših gluposti i uzimanja, izmišljenih afera.

Za vašu dijagnozu nema leka. Vaša dijagnoza se zove Aleksandar Vučić. Ne možete da mu oprostite uspeh. Nema vašeg novca kojim možete kupiti taj lek, ni Đilasovih 624 miliona, ni Jeremićevih, ni Pajtićevih. Toliko. Hvala vam.

Hvala, gospođo Repac.
Reč sada ima dr Milan LJubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Radi se o projektu realizacije za izgradnju pruga, kao i za izgradnju dispečerskog centra. Ugovor predviđa izvođenje radova u okviru druge faze rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje pruge za brzinu do 200 kilometara na sat na deonici Stara Pazova – Novi Sad, ukupne dužine 40 kilometara, na pruzi Beograd – Budimpešta.

Osim toga, izrađuje se projekat za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Valjevo – Vrbnica, državne granice sa Crnom Gorom dužine 210 kilometara, radi daljeg nastavka radova na toj deonici.

Srbija je godinama imala staru i zapuštenu železničku infrastrukturu. Mnoge pruge nisu bile u funkciji, a vozovi nisu išli nekim deonicama. Nakon decenije ne brige o staničnim objektima, mnoge železničke stanice su danas oštećene i u izuzetno lošem stanju.

Danas se stvari menjaju na bolje, ulaže se u železničku infrastrukturu. Ona se danas razvija, unapređuje u korist boljeg života građana i korist za kompletnu privredu.

Zahvaljujući Vladi u toku je sveobuhvatna modernizacija železničke infrastrukture i izgradnje novih pruga koje će u narednih par godina u potpunosti promeniti celokupan železnički saobraćaj u našoj zemlji.

Mnogo toga je urađeno. Nabavljeno je 48 putničkih vozova, 16 teretnih lokomotiva, rekonstruisano je 500 kilometara regionalnih pruga. Radi se i pruga Beograd – Budimpešta, tako da će Srbija imati najbržu prugu u ovom delu regiona kojom će se ići 200 kilometara na sat.

Ovim sporazumom u planu je i izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra na železnici za upravljanje železničkim saobraćajem.

Jedinstveni dispečerski centar će omogućiti implementaciju novih tehnologija za upravljanje, stalnu kontrolu saobraćaja vozova i povećati bezbednost saobraćaja na evropskim saobraćajnim koridorima 10 i 11. Projekat podrazumeva dispečersku centralizaciju, stvaranje automatizovanih sistema i računarskog kompleksa, ugradnju tehničkih sredstava za bezbednost, stvaranje uslova za dijagnostiku kompozicija za vreme kretanja vozova.

Srbija želi da postane jedna od najmodernijih zemalja u oblasti saobraćaja. Ovaj projekat je važan, jer ćemo se povezati na sistem brzih pruga u Evropi, što nas vodi ka daljem ekonomskom razvoju, posebno privrede.

Na ovaj način kvalitet usluga i brzina putovanja biće podignuta na jedan viši nivo, a železnički saobraćaj dobiće dodatni kvalitet. Zahvaljujući izgradnji ovakve železnice unaprediće se kvalitet i standard građana, a srpskoj privredi omogućiti konkurentni transport. Zahvaljujem.

Hvala dr LJubiću.
Reč ima kolega Zoran Bojanić.
Izvolite gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, prvo, informacija da je i pored magle, koja je bila u Lađevcima, uspešno obavljen prvi let iz Lađevaca za Beč.

(Aplauz.)

Hvala.

I ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, odnosno sporazuma, govori o tome da, kakvu politiku vodi SNS, da je to pre svega politika pomirenja u regionu, saradnje sa susedima i politika ekonomskog oporavka i razvoja.

Jeste ovde pred nama set sporazuma između ostalog i sa SAD i sa Ruskom Federacijom. To upravo govori o onome da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i da smo svoji na svome.

Jedan od Predloga zakona, odnosno sporazuma tiče se gasovoda i ovo je treća faza, drago mi je da sam učestvovao i u izglasavanju prve dve faze. Znači da taj projekat ide kako treba, odmiče i da će najzad i onaj deo Srbije koji nije bio gasifikovan, koji je dosta daleko od zadnjih čvorišta, a zadnje čvorište je u Kraljevu, što se toga tiče, preko Kopaonika doći do Raške, doći do Novog Pazara i Tutina. To govori o ravnomernom razvoju Republike Srbije i da ova Vlada, da ovaj parlament i pre svega predsednik Aleksandar Vučić upravo o tome vode računa.

Ja sam juče slušao nekakve komentare kada je u pitanju Moravski koridor, pa se pominjao i istok Srbije. Upravo ovaj Predlog zakona govori da ravnomerno razvijamo sve delove Republike Srbije, na sveopšte zadovoljstvo pre svega nas građana.

Kada govorimo već o ovim predlozima zakona, kolege su pomenule i onaj deo koji se tiče autoputa Niš – Pločnik i Ruske Federacije i tog kredita Ruske Federacije i to je kredit sa kojim mi već par godina zanavljamo naše železničke kapacitete, pokušavamo da železnicu vratimo na ona vremena kada je železnica bila bitan segment saobraćaja u Republici Srbiji i smatram da železnica i sada, kao i u svim razvijenim zemljama, treba da bude baš, ako ne 50% drumskog saobraćaja, da se obavlja železnicom.

U svim uređenim državama vi imate železnice sa dva koloseka. Nažalost, kod nas smo do skoro imali slučajeve, a i sada imamo između Kraljeva i Kragujevca, ona kompozicija koja prevozi automobile iz „Zastave“, odnosno „Fijata“, za Luku Bar kreće se brzinom od nekih 15 do 20 kilometara.

Dosta toga je učinjeno, ali tek pred nama predstoji jedan period oporavka i ovim zakonom nije, pretpostavljam, definisan i taj deo koji znam da je u planu u ovoj godini bio u budžetu upravo na toj deonici kroz Gružu, gde je sam konfiguracija zemljišta takva da železnički saobraćaj ne može s obzirom na zastarelu prugu, a i na močvarno tlo, da se obavlja kako treba.

Sve ostalo, od Čačka pa do Kraljeva i od Kraljeva prema Kragujevcu se sada elektrificira i mislim da ćemo vrlo brzo imati i taj deo definisan kako treba.

Da ja ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta govornika, u danu za glasanje SNS u svakom slučaju podržaće ove predloge zakona. Hvala vam.

Hvala kolega Bojaniću.
Reč ima Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa predstavnicima Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona koji su još jednom pokazali da postoji apsolutna ozbiljnost u politici SNS i ozbiljnost u delovanju Vlade Republike Srbije kada je u pitanju rešavanje problema na infrastrukturi i popravljanje železničkog saobraćaja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije.

Danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije.

Na samom početku bih istakla da je ovaj ugovor zapravo od izuzetne važnosti i veoma je povoljan za našu zemlju i u ovom Predlogu zakona potvrđuje se sporazum između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan u oktobru mesecu ove godine prilikom zvanične posete premijera Vlade Ruske Federacije, gospodina Medvedeva.

Potpisana su dva sporazuma kada je u pitanju iz oblasti železnice i svakako bih naglasila da je jako važno da posvetimo pažnju ovome kada je u pitanju obnova železničke saobraćajnice. Prvi sporazum je sporazum između ove dve vlade, a radi se odobrenju državnog izvoznog kredita i ruski kredit za železnicu je vredan 172,5 miliona evra. Takođe će naša zemlja učešćem iz budžeta Republike Srbije sa 57,5 miliona evra doprineti svakako izgradnji, odnosno popravci železničke saobraćajnice, tako da će ukupno biti uloženo u ovom segmentu 230 miliona evra.

Ovaj sporazum se odnosi na tri projekta. Jedan od projekata je projektovanje i izgradnja novog dispečerskog centra na železnici. Takođe će finansijska sredstva biti upotrebljena i za izgradnju projektno-tehničke dokumentacije kada je u pitanju nastavak rekonstrukcije Barske pruge, a takođe za izgradnju elektrotehničke infrastrukture deonice brze pruge Beograd – Budimpešta.

Kada sam malopre pomenula cifre koje će biti uložene za infrastrukturu kada je u pitanju železnički saobraćaj 75% vrednosti ovih radova će biti finansirano iz ruskog kredita, a 25% iz budžeta naše zemlje.

Ukupna dužina nerekonstruisanog dela deonice Barske pruge od Valjeva pa do granice sa Crnom Gorom iznosi skoro 210 kilometara, a nakon rekonstrukcije će brzina vozova dostići čak 120 kilometara na sat. Još jednom bih naglasila da se prvi put od 1976. godine radi na rekonstrukciji i modernizaciji na pruzi Beograd – Bar.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo će svakako doprineti jačanju prijateljskih odnosa ove dve zemlje i prilikom poslednje posete premijera Medvedeva, osim ovog sporazuma, potpisani su i sporazumi o saradnji u oblasti prosvete. Takođe, sporazum o saradnji u zaštiti bilja, odnosno fitosanitarni sporazum koji će omogućiti da se izvozi voće i povrće u Rusiju. Jasno su definisani i precizirani uslovi po kojima će se obavljati taj izvoz, a takođe je potpisan i sporazum o osnivanju kulturno-informativnog centra, što je takođe od velike važnosti, zatim, sporazum o izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u sklopu sporazuma za privredu i inovacije. Takođe je razmenjen ugovor o saradnji u oblasti carine između ove dve zemlje.

Srbija i Rusija nikada nisu imale bolje odnose, nego što je to primer, danas i poseta premijera Rusije je takođe i potvrda za još jačanje i bilateralne saradnje, a posebno i ekonomske saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom.

Kada se osvrnemo na podatak da je spoljnotrgovinska razmena prošle godine premašila tri milijarde dolara i ove godine takođe će da nastavlja rast, a robna razmena u prvih osam meseci ove godine preko dve milijarde dolara i što je za oko 8% veći rast nego u prošloj godini.

U proteklih osam godina ruska ulaganja u Srbiju su izuzetno velika, iznose oko 1,6 milijardi evra, a u našoj zemlji posluje više od 900 ruskih kompanija. Pored energetike, drvne industrije, kao i poljoprivrede, i digitalna tehnologija je takođe važna oblast gde će se stvoriti saradnja između ove dve Vlade. Dobar primer je da srpske građevinske firme u Rusiji, na ruskom tržištu pozitivno posluju.

Iz ovog ruskog kredita će se izgraditi najsavremeniji dispečerski centar, jedan od najmodernijih dispečerskih centara odakle će se upravljati apsolutno celokupnom železnicom. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije svakako treba podržati, jer će dodatno učvrstiti prijateljske odnose između ove dve zemlje i unaprediti uzajamno korisnu saradnju, jer jedno iskreno prijateljstvo svakako treba da nastavi ovim putem, jer ide dobrim putem, putem produbljivanja odnosa dveju prijateljskih zemalja i ovim pokazuje da saradnja Srbije i Rusije svakog dana dostiže sve veći i veći nivo, što je svakako važno za ove dve zemlje.

Politika SNS je svakako jasna, to je ulaganje u infrastrukturu čime ćemo stvoriti mesta za stvaranje dobrih uslova za nova radna mesta, za nove investicije i za porast broja zaposlenih, a sve u cilju da građanima Republike Srbije stvorimo bolje uslove za život. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, sa ciljem poboljšavanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene „the foreign account tax compliance act“, odnosno FATKA propisa.

Sporazum se odnosi na set propisa SAD donet u cilju borbe protiv utaje poreza. A, znamo da je u Americi najbitniji porez. Pa i Al Kapone je pao na utaji poreza.

Ovim propisima se predviđa da strane finansijske institucije ili drugi finansijski posrednici učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i stranim računima.

To znači da će se nadležne institucije u Republici Srbiji jednom godišnje, a za prethodnu godinu, dostavljati podatke za državljane SAD u Republici Srbiji. Sporazumom FATKA uvodi se obaveza za određene subjekte u Republici Srbiji da prikupljaju određene informacije u vezi sa računima Amerike, a sve u cilju sprečavanja da američki državljani izbegavaju plaćanje poreza u domicijalnoj državi.

U članu 3. stava 6. FATKA sporazuma propisano je da će organi Republike Srbije i SAD na osnovu ovog sporazuma potpisati sporazum o tehničkoj saradnji, kojim će se definisati procedure i pravila koja su neophodna za primenu odredbi FATKA sporazuma.

Na taj način sav novac, pa i novac iz donacija će biti pod lupom transparentnosti. Ja sam već pričao o tome da je niška kardio hirurgija dobila genetsku laboratoriju najmoderniju u Srbiji. Niška klinika je dobila aparat u vrednosti od 100.000 evra koji se koristi za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata, kao što je trombofilija i za kompletnu tipizaciju tkiva kod transplantacije, kao i za genetsku tipizaciju karcinoma. Na taj način je smanjena stopa smrtnosti koja je sada za kardio pacijente 2,2%, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici za kardio hirurgiju u Nišu je 1,9%, kao i lista čekanja, skoro da ne postoji.

Pored pomenute donacije, kardio vaskularnoj i transplantacionoj hirurgiji u Nišu vojska SAD, odnosno Nacionalna garda Tenesija, koja je učestvovala na vežbi sa Vojskom Srbije, donirala je aparate u vrednosti od 400.000 evra. Aparat za ekstrakorporalnu cirkulaciju, hiter-kuler za hlađenje pacijenata, ekmo-pumpu koja zamenjuje rad srca i pluća, aparat za intraoperativno spašavanje krvi su opreme koje modernizuju i unapređuju rad klinike.

Potvrđivanjem FATKA sporazuma ispuniće se sve interne procedure koje propisuje domaće zakonodavstvo, a ne potvrđivanje ovog međunarodnog sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće investicije SAD u Republici Srbiji i istovremeno bi negativno uticalo na dolazak novih investicija.

Zato ću glasati za ovaj sporazum kao i za sve ostale sporazume o kojima su govorile moje kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Hvala doktore Rančiću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.