Evo, ovako, kolega Šešelj. Prvo, što se tiče slučaja Šarić, nije za vreme vlasti SNS raspisana međunarodna poternica za Šarićem, to odmah da raščistimo. Raspisana je za vreme bivšeg režima. Šarić se dugo godina krio i predao se kada su SNS i Aleksandar Vučić preuzeli odgovornost za Republiku Srbiju. Predao se sam, valjda verujući u pravosudni sistem koji ima u Srbiji, da će mu biti suđeno u skladu sa zakonima ove države.
Neću da se mešam u sudske presude. Kada bude bilo presuđeno, šta bude tužilac dokazao, šta ne bude dokazao, sud će da meri. Nećemo ni vi, ni ja to da merimo, bar ne bi trebalo.
Ostajem vam dužan za ove druge. Jedan mangup koji se zove Miroslav Mišković je godinama kompletnu aktivu čitave privrede Srbije usisavao u svoju kompaniju. Ako mu isporučite robu, bez obzira da li ste uvoznik, da li ste izvoznik, da li ste domaći proizvođač, ako mu isporučite robu, budite sigurni da vam neće biti plaćena bar godinu dana.
Šta je radio sa tim novcem, jer se evidentno roba prodavala? Trgovao je na finansijskom tržištu. Kako? Tako što je imao svoje ćerke firme po inostranstvu. Između ostalih, imao je i u Bugarskoj, imao je na Kipru, imao je i na Malti. Ne znam ni ja sve gde je imao firme. Ćerka firma isporučuje profakturu za uvoz robe i usluga, primera radi, sto miliona evra. To završava kod poslovne banke. Srpsko tržište devizama i dan danas je plitko. Pedeset miliona napravi haos, a zamislite 2008, 2009. i 2010. godine? Dakle, dođe do naglog skoka evra, s tim da on kupuje evro po onom kursu kada je predao zahtev. Iznosi novac iz zemlje, tzv. poreske rajeve. Menjali su Zakon o deviznom poslovanju da ne mora nikad da uveze robu i uslugu ovde u Srbiji, a onda postepeno u manjim iznosima vraća privredi, koja je zadužena u evrima, pa i kada mu uplati neku crkavicu, tih sto dinara nije više sto evra, nego 80, da bi se on i dalje bogatio na špekulacijama, razlikama u ceni, kreditnim poslovima i poslovima osiguranja. Tako je stekao bogatstvo. Tako ga stiče 25 godina. Takav neće nikad da se promeni.