Hvala.

Ali, ovi koji su to i kapom i šakom otimali i sklanjali, njih sada treba uključiti da ulažu ovde u Srbiji na taj način što ćemo im oporezovati 5% sve to i onda ih pustiti da rade.

Hvala, profesore Šešelj. Minut je dugo trajao.

Jel i Arsić završio?

Evo ga Arsić. Izvolite.

Nisam baš siguran. Evo, taj model koji predviđa da kriminalci budu ti koji bi vodili srpsku privredu može da uspe, a jedan od razloga jeste ne da oni ne bi platili 5%, ne bi platili ni jedan jedini posto. Takvi su kao ljudi. Takvi su.

Naći će oni druge načine, druge države, druge slabe sisteme preko kojih će da kradu. To su kriminalci. Kažite mi, koja je njihova delatnost? Sve trange-frange. Pogledajte, „Delta kompanija“ pretežno se bavila trgovinom i izgradnjom tržnih centara koji su opet služili za njene maloprodajne objekte i privatizacijom i prodajom nekretnina. Da li je on radio nešto ozbiljno, pokrenuo neku ozbiljnu industrijsku proizvodnju?

Evo Kostić šta je radio. Kupio tri šećerane za po tri evra, stavio ih pod hipoteku…

(Vojislav Šešelj: Za po jedan evro.)

Evo, za po jedan evro, stavio ih pod hipoteku, pod hipotekom ih vratio državi, raskinuo ugovor o privatizaciji, da li je tako? Onda, tim novcem koji je povukao od kredita špekulisao sa šećerom između zemalja, šta znam latinske Amerike i EU, ukinuo nam prelevmane.

Mislite da će takav da radi ozbiljno, pošteno? Ja sumnjam. Evo samo jedan koga ja znam da je legalizovao svoje poslovanje, to je Peconi. Za ove ostale, imali su priliku, imaju još uvek, ali verujte oni hoće samo da otimaju, uništavaju svega čega se dohvate samo da bi što više novca imali.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Hvala.

Ja bih zatvorio krug replika.

Izvolite i završavamo krug replika.

Moram Veroljuba Arsića da podsetim da su svi kapitalisti po definiciji nemoralni, lopovi, otimači, pljačkaši i krvavi izrabljivači radne snage. U principu su svi takvi, pa da tražimo izuzetke. Kakav je bio Rokfeler, takav je bio, tako je stekao bogatstvo. A, posle kada su popunili sva svoja skladišta, kada su popunili novcem, e onda su počeli da glume humanitarce. Onda odvoje malo, pa daju za humanitarnu pomoć, za Crveni krst, za ovo, za ono. Tako se svi ponašaju. Pazite, svaki čovek kome je jedini smisao života sticanje novca ima tu moralnu falinku.

Nekada su se u našem društvu cenili ljudi koji čitaju knjige. U Klub književnika su dolazili samo intelektualci, ambasadori, profesori itd. A, onda 90-ih godina dođoše oni sa lancima, sa kajlama i počeše glavnu reč da vode. Ne znam kako je sada, ja nisam odavno bio. Nisam ja čovek kafane. Imam još toliko životnih planova, što se tiče pisanja, da nemam vremena za kafanu. Nije bitno. Treba čovek koji voli to da sebi ponekad da oduška.

Dakle, nemojte od njih očekivati da budu pošteni i humani. A, ovi strani su mnogo gori od naših, imajte to u vidu, jer i kada dođu ovde i ulažu ovi iz zapadnoevropskih zemalja, mrze nas, retko nas ko zavoli. Mrze nas i gledaju što više, dušu da nam uzmu, a ove domaće bar znamo i znamo im slabe tačke. I ako će ulagati i zarađivati i stvarati profit i isplaćivati radnike, dobro je došao, ako neće to da radi, brzo će propasti.

Ali, vaš je problem što ima mnogo onih kojima ni sada ne naplaćujete poreze. Evo, novine neki dan objaviše poreske dužnike od po desetak miliona evra. Na naslovnoj strani nekih novina je bilo, neki dan. Dajte malo i njih pritisnite, da se vidi da niko nije lišen obaveze da plaća porez. Ja za tri pištolja godišnje 60.000 dinara, a oni po deset miliona duguju.

Zatvaramo krug replika.
Hvala, profesore Šešelj. Hvala Veroljubu Arsiću.
Idemo dalje.
Reč ima Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva je bila ova iscrpna rasprava do sada. Žao mi je samo što neki poslanici, uglavnom bivših stranaka, stranaka bivšeg režima nisu tu, jer su oni bili akteri ove atmosfere o kojoj su malopre govorili i gospodin Arsić i gospodin Šešelj.

Uzgred budi rečeno, danas je 352. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način pokazuju svoj odnos prema temi o kojoj govorimo, prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije. A, odnos prema temi o kojoj govorimo danas, dakle, prema Predlogu zakona o završnim računima od 2002. do 2018. godine, su najbolje pokazali upravo u godinama dok su vršili vlast u Srbiji, a to su godine ekonomskog propadanja Srbije, pljačkaških privatizacija, privrednog propadanja Srbije, zatvaranja fabrika, zatvaranja preduzeća, otpuštanja stotine hiljada radnika i urušavanja institucija sistema.

Naravno da ih danas nema ovde u Narodnoj skupštini, da bi izbegli preuzimanje odgovornosti za pogubnu politiku koju su vodili. Jer, lakše je, predsedavajući, proglasiti bojkot i doći povremeno u Narodnu skupštinu, tek tako da bi ponekada održali konferenciju za štampu u holu Narodne skupštine.

U toj politici zamena teza, politici manipulisanja činjenicama, politici izbegavanja odgovora prednjači glavni Đilasov jurišnik, onaj Boško Obradović. On je predsednik onog lažnog patriotskog pokreta Dveri, mada mu je u poslednje vreme glavna konkurencija Marinika sa neutvrđenim prezimenom. Onda njih dvoje u nedogled drže konferencije za štampu ovde u holu Narodne skupštine, ponavljaju iste, već odavno prepričane priče, istrošene priče, reciklirane tekstove iz onog časopisa „Tabloid“ o navodnim aferama vlasti u Srbiji.

Nema veze što je to već bezbroj puta demantovano i nema veze što je i Agencija za borbu protiv korupcije pre nekoliko dana jasno demantovala i jasno rekla da su u pitanju neistine. Dakle, evo, Agencija za borbu protiv korupcije kaže – Stefanović nije u sukobu interesa, saopštila je Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je utvrdila da Branko Stefanović od osnivanja Privrednog društva GIN d.o.o. Beograd nije vlasnik, ni zakonski zastupnik, niti je po bilo kom osnovu bio zaposlen ili angažovan u Privrednom društvu GIN. Ustanovljeno je i da Branko Stefanović nije bio ni osiguranik Privrednog društva GIN.

Nema veze što je i sam Milovan Brkić u više navrata, onaj Milovan Brkić iz „Tabloida“ u više navrata priznao da predstavnici tog dela opozicije koriste upravo njegove tekstove u ovoj brutalnoj kampanji koja se vodi i protiv Nebojše Stefanovića i protiv ostalih funkcionera MUP i protiv Aleksandra Vučića, koji im je svakodnevna meta i protiv svih ostalih iz SNS. Oni nastavljaju da vrte u krug iste priče, iste konstrukcije, nadajući se da će sto puta ponovljena laž postati istina.

Nedostatak politike, nedostatak programa, nedostatak ideja pokušavaju da nadomeste izmišljanjem raznih afera, fabrikovanjem raznih afera, upravo da bi prikrili svoje afere i upravo da bi prikrili svoju povezanost sa ljudima koji su osuđeni za kriminal, između ostalog, za dilovanje droge.

Predsedavajući, za sam kraj, s obzirom da imamo, evo, original presuda je u pitanju, s obzirom da imamo non-stop poviku zašto ne hapsimo, zašto nisu osuđeni kriminalci itd, evo, ispred mene je original presuda Višeg suda u Šapcu, kojom je Nebojša Zelenović osuđen za nenamensko trošenje novca građana Šapca pet miliona dinara, dakle, osuđen 15. novembra 2019. godine, preinačuje se presuda Osnovnog suda u Šapcu, izvinjavam se što čitam, ali tako je, dakle, protiv okrivljenog Nebojše Zelenovića, gradonačelnika Šapca i jednog od lidera ovog Saveza za Srbiju o kome sam pričao.

Dakle, nije da institucije ne rade svoj posao, nije da sudovi ne rade svoj posao, nije da nema osuđujućih presuda. Evo, upravo je Nebojša Zelenović osuđen konkretno na osnovu krivične prijave koju je podnela DRI zbog pronevere, odnosno zbog nenamenskog trošenja novca građana Šapca u iznosu od pet miliona dinara. Zahvaljujem.