Hvala, gospođo Božić.
Sada određujem pauzu u trajanju od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 15,10 časova. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Đorđeviću, drago mi je da vas vrlo često vidim u ovom visokom Domu, što govori o vašem odnosu prema ovom visokom domu i vašoj posvećenosti poslovima koje izvršavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije dobro je što su ovi izveštaji o realizaciji budžet na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, iako su neki trebali biti davno pre, još 2003. godine. Naši politički protivnici, oličeni u SZS nisu imali sluha. Nisu stavljali to na dnevni red zbog toga da se ne vidi pljačka budžeta Republike Srbije koji su oni tokom niza godina izvršili.

Ja ću pokušati sada, na neki način da kažem, jednog visokog funkcionera DOS-a, koji je pljačkao kontinuirano, ne samo budžet Republike Srbije, nego i budžete nekih balkanskih zemalja, a i svetskih zemalja. Reč je o bivšem ministru inostranih poslova, a sada lideru Saveza za Srbiju, Vuku Jeremiću, inače, članu balkanske i međunarodne grupe lopova i prevaranata.

Dok je bio ministar inostranih poslova Republike Srbije, gle čuda poslove pribavljanja avionskih karata ekskluzivno je poverio firmi „Aeroklub“ i to naglašavam, uvaženi građani Republike Srbije, bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke.

E, zbog toga oni nisu finansijske izveštaje stavljali godinama da se ne bi ovo otkrilo, ova pljačka koju su vršili iz budžeta Republike Srbije. Jeremić je tokom 2011. godine izvršio plaćanje prema firmi „Aeroklub“, u iznosu od 42 miliona 400 hiljada dinara, to u protivvrednosti iznosi negde 360 hiljada evra, na osnovu fakture i gle čuda, bez potpisanog ugovora ikakvog i bez procedure o javnim nabavkama. Tako je pljačkao budžet Srbije.

Državna revizorska institucija je kontrolišući budžet Republike Srbije, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, upozorila da je Vuk Jeremić, inače vođa i član balkanske i međunarodne grupe prevaranata i lopova, o realizaciji kada je vršila DRI, upozorila je da je prekršio dva zakona, Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i Zakon o javnim nabavkama. I nikom ništa.

Za vreme pet godina na ime avio karata, „Aeroklubu“ je plaćeno 180 miliona dinara. I gle čuda vlasnik „Aerokluba“ je Ivan Novčić, kaže se blizak rođak Jeremićeve supruge, Nataše, međutim radi se o šuraku njegovom. Samo jedan Jeremićev put u Etiopiju, plaćen je sa 70 hiljada evra, a Jeremić je putovao tri puta, pa možete onda izračunati koliko ta tri puta su ga koštala, znači 70 puta tri, 210 hiljada evra.

Za 2010. godinu izvršeno je plaćanje, tom „Aeroklubu“, 33 miliona dinara. Tako su curile pare građana Republike Srbije iz budžeta, a bolje reći iz džepova građana Republike Srbije, preko ovog belosvetskog balkanskog i belosvetskog prevaranta i lopuže Vuka Jeremića.

Vuk Jeremić je bio član, kako rekoh i balkanskih mešetara i prevaranata, pre nego što je postao međunarodni prevarant i lopuža. Kako? Pa, upravo balkanskim, zajedno sa Damirom Fazlićem, inače njegovim prijateljem još od školskih dana.

Taj njegov prijatelj, Fazlić, dakle prijatelj Vuka Jeremića, gle čuda, on se u 2002. godini, u SAD predstavljao kao Đinđićev nećak, koji je prikupljao pomoć za demokratsku Vladu, u Beogradu. Vidite kontinuitet ovog balkanskog i međunarodnog lopova koji je narušavao budžet Republike Srbije. Fazlić je bio priveden od strane BIA, a na intervenciju američkog ambasadora, pušten je i proteran iz Republike Srbije.

Poštovani građani, ja ću dva, tri minuta još da kažem, da vidite kako je ova štetočina pljačkala budžet Republike Srbije, odnosno vas, poštovani građani.

Jeremić je sa Fazlićem delio i posebno interesovanje za oblast energetike, što će ga u Njujorku dovesti u kontakt sa moćnim i privatnim kompanijama. E, tu je on došao u kontakt, predsedavajući, Generalnoj skupštini, sa Patrikom Hoom i Tidijanom Gadijem.

Ja sam želeo u ovih šest minuta, poštovani građani, da vam prikažem ovog belosvetskog lopova i prevaranta, dakle od naše Srbije, preko Balkana, okruženja i do svetskih razmera, veze sa privatnim energetskim kompanijama iz Hong Konga kapitalizovao je i naplatio od nekoliko miliona evra, koji će se sliti na njegove organizacije dve, za onaj Centar za međunarodnu politiku i održivi razvoj i ovu drugu firmu, preko koje je prebacivao supruzi Nataši svoj lični dobit.

Samo od septembra 2013. godine do kraja januara 2017. godine na lični račun Vuka Jeremića, kao i na račun njegove firme, leglo je više od 7,5 miliona dolara.

Najznačajnije kompanije iz Hongkonga su mu uplatile 424.271.000 dolara. Među donatorima su i firme iz UAE u ukupnom iznosu 200.000 dolara, a od Monaka je dobio isti toliki iznos, znači 200.000 dolara.

Gle čuda, i sa Devičanskih ostrva legla mu je uplata od 600.000 dolara. Od Emirata Katar dobio je sledećih 120.000 dolara, a od ambasade te zemlje u Berlinu na njegov račun leglo je 200.000 dolara.

Iz švajcarskih kompanija tokom 2013. i 2014. godine legla mu je uplata od 180.000 evra, a u julu 2015. godine dodatnih 50.000 dolara. Od koga? Od Miloša Reljića, kojeg je Jeremić, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, postavio za člana Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije i to mu je verovatno nabacio 50.000 dolara kao zahvalnost što je postao član Teniskog saveza Srbije.

Poštovani građani Srbije, vama se obraćam, Vuk Jeremić, zvani, kako reče kolega, član međunarodne bande lopova i prevaranata, je velika štetočina i za državu Srbiju. Ja sam govorio koliko je para pokrao iz budžeta Republike Srbije, ali ne samo štetočina u ekonomskom, nego iz bezbednosnom smislu, što je još teže, jer on stalno narušava celovitost Republike Srbije.

Ja ću samo jedan citat da vam dam, da vidite kako je pokušavao, odnosno i učinio narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Dovoljno je da se kaže da je 27.07.2010. godine jedan od najvećih datuma za takozvanu državnost Kosova. Toga dana je Priština dobila pravni argument da gurne svoju nezavisnost do kraja. Zato Priština, poštovani građani, slavi Vuka Jeremića. Na taj dan daje mu posebnu zahvalnost, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama takozvanog nezavisnog Kosova.

Taj štetočina stalno u inostranstvu blati kako državu Srbiju, tako i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Tako je 17.07.2018. godine, kada je predsednik Vučić imao veoma važan susret sa predsednikom Francuske gospodinom Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika, citiram, za širenje stabilokratije na Balkanu. Završen citat.

U autorskom tekstu u „Vašington postu“ najbrutalnije je izvređao državu Srbiju i njenog predsednika pred njegov susret sa predsednikom Pensom. To je uradio i pred susret sa ruskim predsednikom. Šta vam to govori? Da se radi o vrlo opasnom čoveku.

Ja apelujem na tužilaštvo i imam veliku primedbu na tužilaštvo da pokrene, da vrši istragu, a ne da kaže - niko nije podneo zahtev. Evo, ja sad iniciram. Dovoljno je da iniciram u ovom visokom domu. Dakle, apelujem na tužilaštvo da vidi ima li elemenata krivičnog dela u kontinuiranim radnjama Vuka Jeremića protiv države Srbije od 2000. godine, a posebno od 2008. godine do danas u vezi sa članom 309, 321. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Na kraju, ne može Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, postići ništa svojim lažima i podmetanjem, ne može ni ugled Srbije u inostranstvu učiniti, jedino momentalno može neko zlo učiniti, a ne može ni predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, za razliku od njega.

Uvaženi poslanici, građani Republike Srbije, predsednik naše države Aleksandar Vučić je veliki neimar, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub i iznad svega veliki srpski patriota.

Na koncu, dajem punu podršku Nobelovcu Petru Handkeu, to jest njegovim idejama koje negiraju zločine Srbije, videći Srbiju kao žrtvu NATO pakta. Hvala mu što je negirao genocid u Srebrenici i bio na strani Slobodana Miloševića, kojeg su, nažalost, izdali neki njegovi najbliži saradnici, a članovi su SPS.

Napad na Handkea je napad na Srbe uvaženi građani Srbije, ali mene ne čudi Filip David što vodu hajku protiv velikog Handkea, jer Filip David zadnjih 20 godina stalno pljuje po Srbima, državi Srbiji, zajedno sa Natašom Kandić i na predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Gospodin Filip David, je rekao, citiram, da je Handke moralna nula. Završen citat.

Gospodine David, o vašem moralu neću ništa reći, jer ga vi, naprosto, i nemate. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnje razmatranje ovih izveštaja o završnim računima budžeta od 2002. do 2019. godine upravo su fiskalna istorija Republike Srbije i zato bi bilo potrebno mnogo više vremena nego što mi imamo u Skupštini, ali ono što možemo konstatovati, to je da smo u prvih deset godina, deset godina budžeta od 2002. do 2012. godine upravo imali pitanje i videli na delu kako se sistemski uništava jedna država.

Ti budžeti su sve bili, samo ne razvojni i ti budžeti su bili svakako i odraz stanja u državi u tom periodu kada su i donošeni, kao što je i budžet koji smo usvojili prošli mesec, odraz stanja države Srbije na današnji dan.

Kako su zaduživani građani Srbije, kako su zadužene generacije, znali su samo oni koji su 2012. godine preuzeli odgovornost za državu Srbiju, znali su samo oni koji su skoro došli na državu koja je mogla da proglasi stečaj i koja bi verovatno do sada bila u nekom pitanje je kom obliku, jer pravac u kome su išli ovi koji sada ponovo pokušavaju na svaki način, na silu, pretnjama, pretnjom silovanja, vešanja, pretnjama ubistvom da se ponovo vrate na vlast. Ti ljudi koji su upravo od 2002. do 2010. godine odlučivali o budućnosti, toliko su zadužili generacije, da je zaista bio mukotrpan posao vratiti finansijsku stabilnost i vratiti uopšte državu Srbiju u red stabilnih i na mapi pouzdanih država prepoznatljivu državu.

Ono što smo svedoci na današnji dan, i ne samo na današnji dan, nego danima, mesecima unazad, to je Srbija koja se gradi, Srbija koja ima budućnost. Upravo slogan – ništa više nije daleko, najbolje oslikava stanje u budžetu za 2020. godinu, ali i u budžetima od 2012. godine, pa do danas.

Budžeti kojima su upravljali ovi iz lopovskog preduzeća i kada je bukvalno sve bilo daleko, u njihovo vreme je sve bilo daleko, jer u tom budžetu nije bilo para za nove investicije, nije bilo para iz sredstava za nove puteve, nije bilo sredstava za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, nije bilo sredstava ni za školstvo. Nije bilo sredstava ni za koga, osim za mali krug ljudi koji je doktorirao na temu kako izvući pare iz budžeta i te pare staviti u džepove malog broja ljudi, a taj mali broj ljudi je sada u tom savezu koji oni nazivaju Savez za Srbiju, a to je sve samo ne savez za Srbiju.

U to vreme sve je bilo daleko, jer nije bilo radnog mesta, pa je daleko bila i fabrika jer nije bila otvorena. Daleko je bio i dom zdravlja, jer su zdravstvene knjižice bile neoverene, daleko su bili i vrtići jer nisu građani imali plate da te vrtiće plate, daleko su bili i auto-putevi, jer auto-puteva nije bilo. Sve što je bilo u vreme Dragana Đilasa, Tadića, kompletnog žutog preduzeća bilo je daleko.

U vreme Aleksandra Vučića, u vreme SNS, naravno, sve je postalo blizu i sve je bliže i bliže. Dvadeset i sedam posto nezaposlenosti spalo je na jednocifrenu nezaposlenost na 9,5% i to je podatak koji dovoljno govori sam za sebe koliko je ova Srbija i koliko su budžeti od 2012. godine, pa do ovog, koji je planiran za 2020. godinu bili razvojni i koliko su doprineli da se Srbija konačno stabilizuje i da ljudi ujutru ustanu i da imaju gde da odu i da imaju gde da pošalju decu i da imaju šta da rade i da imaju put da se prevezu do negde i da imaju auto i da imaju mogućnost da bilo gde odu.

Ono što je karakteristika budžeta u novijoj istoriji Srbije, to je razvojni budžet, budžet koji dovodi investitore, budžet koji garantuje budućnost ove Srbije.

Da ima još uvek, nažalost, i onih koji ne rade kako treba, pokazuje i grad Šabac, pokazuje Nebojša Zelenović, koji je kao lutak u lutkarskom pozorištu Dušana Petrovića i Dragana Đilasa. Iz budžeta 2015. godine potrošio je pet miliona evra, a pričamo o budžetu iz 2015. godine, a evo, na današnji dan se razmatra budžet za 2020. godinu u gradu Šapcu i razmatra ga i predlaže jedini osuđeni gradonačelnik u istoriji Srbije za proneveru budžeta od pet miliona evra.

Pravosudni organi jednostavno nisu odradili svoj posao. Čovek koji proneveri pet miliona evra, koji tih pet miliona uzme iz budžeta grada Šapca za 2015. godinu, kriv je, a da je kriv potvrdila je i presuda Višeg suda i to je presuda i Nebojši Zelenoviću, ali i Dušanu Petroviću i Kostadinoviću, predsedniku izvršnog odbora, inače zameniku gradonačelnika i Nemanji Pajiću, predsedniku Skupštine grada Šapca i svima onima koji su toj lopovskoj ekipi trošili, koji i dan danas troše pare građana Šapca. Oni su ti koji asfaltiraju asfaltirane ulice, oni su ti koji su sve ambulante na teritoriji grada Šapca zatvorili, oni su ti koji su uništili i kod kojih skoro da ne postoji niti jedan dom kulture. Sela izgledaju kao napuštena, puteve ne održavaju i oni su ti koji su insistirali na direktnom odlučivanju pre desetak dana na direktnom odlučivanju u gradu Šapcu na mesnoj zajednici gde živi taj osuđeni gradonačelnik.

Od 6.200 građana koji su imali pravo glasa, za gradonačelnika i njegov predlog glasalo je 138. Sto trideset i osam glasova od 6.200, e to je podrška koju Dragan Đilas, Dušan Petrović, Nebojša Zelenović i cela ta lopovska ekipa ima u Šapcu.

Da budžet može da bude pravi, da može da bude u interesu građana, pokazuje budžet Skupštine Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije, koji je ovde usvojen i koji će već u 2020. godini doneti još manju nezaposlenost i doneti nove investicije i nova radna mesta. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima ministar, gospodin Đorđević. Izvolite.

Poštovani poslanici, evo na kraju ove rasprave o završnom računu, ja moram, pošto jesam čitao u ekspozeu sve ono što se tiče završnih računa od 2002. do 2018. godine, imam potrebe da kažem i možda na jedan malo drugačiji način sve ono što je prikazano ovim završnim računima.
Naime, ako neko prividno gleda ove završne račune reći će da je, recimo, od 2005. do 2007, 2008. godine bilo dobro u Republici Srbiji i da neki rezultati, neke tabele pokazuju upravo to.
Međutim, tu se radi samo o prividnoj stvari i najbolji pokazatelji koliko je dobro u jednom društvu jeste kako i na koji način se kreće inflacija, rast cene na malo, kako se kreće kurs i kako se mi zadužujemo.
Činjenica je da tih svih godina od 2004. do 2017. godine kreditni rejting Srbije je bio BB minus. Znači, bio je sa tendencijom pada. Tek 2017. godine do 2019. godine se uspostavlja na neki način kontrola i on postaje BB stabilan, a tek 2019. godine i to pre nepunih možda i mesec dana, on prelazi u plus, znači sa tendencijom da idemo ka pozitivnom.
Šta je razlog zašto je tako dobar privid, između ostalog jeste i razlog što u tim godina, kao što znate, imali smo privatizaciju, većinom njih koja je bila zloupotrebljena, neuspela. Nekih 26 privatizacija, gde su na neki način zloupotrebom i dolazili određeni krugovi ljudi do svog bogatstva, a samim tim, pričali smo ovde i danas, od nekog prihoda koji jeste bio veliki, ali se pokazalo da je i sedam puta manji od onoga koliko je trebalo da bude realno prikazan.
Zatim, u tim godinama, od 2004. do 2008. godine imamo zaduživanje sa rokom dospeća, emitovanjem obveznica na deset godina i sa kamatnom stopom od sedam do 10%. Dakle, vi sami znate ukoliko se zadužujete po toj kamatnoj stopi, koliko to na dan dospeća iznosi i koliko to zadužuje zemlju, a rok dospeća je bio 10 godina kasnije, dakle neke 2015, 2016, 2017, 2018. pa sad i 2019. godine. Znači, mi ćemo danas da plaćamo sve ono što se neko zaduživao u ono vreme.
To što se zaduživao, da je bilo na realnim osnovama, ne bi bio toliko veliki problem, već se zaduživao najčešće zbog likvidnosti javnih preduzeća, zbog isplata penzija, zbog svega onoga što nije imalo realne osnove i što pravi generalno problem državi u trenutku kada treba da se vrati jer ne stvara novu vrednost.
Mi smo na ovoj sednici pričali o zaduživanju, ali o zaduživanju Republike Srbije na realnim osnovama, na osnovama gde država može da vrati pod povoljnijim kamatama koje su jedan ili dva posto i pod okolnostima gde upravo to za šta se zadužuje država Srbija jeste da to stvara novu vrednost, nešto iz čega će sama sebe da isplati, što će imati korist naši građani.
Zatim, mi moramo danas da vodimo računa i o otplati i prevremenoj otplati. Mi smo uspeli neke kredite i da vratimo pre vremena upravo iz razloga da ne bi plaćali tako veliku kamatu.
Takođe, ono što je ovde bilo isto reči, to su kazne i penali o kojima niko nije pričao, a koji jesu sastavni deo neke naše ružne prošlosti iz tih godina, gde su neke loše odluke kao što je bilo usklađivanje penzija ili neke štetne stvari po državu Srbiju, gde smo gubili sporove, došlo je na naplatu ovih godina gde moramo sada to da vratimo.
Kako ćemo i na koji način da izađemo iz svega toga jeste, jedna od prvih i mislim najznačajnijih mera, svakako i uvođenje onoga što smo i pričali ovde, to je prosveti i lokalne samouprave u sistem trezora, gde će moći da se kontroliše trošenje novca.
Takođe, rekao bih i par stvari koje su vezane za strane direktne investicije i za vanredne prihode. Kada su u pitanju strane direktne investicije, one su 2012. godine recimo bile na nivou od 752,8 miliona evra, a 2018. godinu završili smo sa tri milijarde 187,9 miliona evra. U prvih devet meseci ove godine imamo dve milijarde i 706,9 milijardi evra, što govori o tome da ova zemlja i te kako uliva poverenje investitorima koji žele da dođu i investiraju u Republiku Srbiju.
Kada su u pitanju vanredni neporeski prihodi, oni su recimo kada je u pitanju dobit javnih agencija bila 2014. godine milijarda 186 miliona, 2018. godinu smo završili sa dve milijarde 37 miliona. Kada je u pitanju deo dobiti javnih preduzeća i dividende ona je 2014. godine bila devet milijardi 775 miliona, 2018. godinu smo završili sa 27 milijardi i 270 miliona. Kada su u pitanju bili ostali vanredni prihodi, oni su bili na nivou od sedam milijardi i 115 miliona, završili smo 2018. godinu sa 20 milijardi 803 miliona. Znači, prihodi države su se i te kako višestruko uvećali.
Ali, pošto je bilo ovde reči i o subvencijama, samo da nema nedoumica, Srbija nikada nije pravila diskriminaciju između stranih i domaćih investitora i između stranih i domaćih onih koji imaju pravo na subvencije, imaju ih pod istim uslovima.
Kada su u pitanju subvencije, 2019. godinu je bilo planirano i potrošeno 17,7 milijardi, 2020. godinu je planirano 13,5 milijardi, dakle, manje para za subvencije.
Ono što je bitno i što treba da izađe odavde kao jasna poruka jeste da svi oni koji žele da investiraju u Srbiju, kako god se oni zvali, da li su strani ili domaći imaju iste uslove i iste mogućnosti da apliciraju i, ono što je bitno, oni ne dobijaju pare unapred, već po projektu koji predlažu i koji se usvaja tek kada uspeju da urade onako kao što su i rekli, država subvencioniše i reprogramira nešto i daje povraćaj tih para. Srbija ima višestruko veliku korist, jer ta subvencija se isplati time što dolazi strana direktna investicija izgradnjom fabrika i samim zapošljavanjem koje se opet vraća kroz poreze i doprinose.
Da ne bi prošao današnji dan, iako možda ovo nema veze sa ovom temom, danas je Međunarodni dan migranata. Juče je trebalo jedna izjava jednog od vođe opozicija, radi se o Bošku Obradoviću, ali ja kad govorim o njemu, onda bih rekao da onaj s kim si takav si, a s obzirom da nije bilo nikakvih bilo kakvih reakcija od strane njegovih kolega Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, rekao bih da oni isto tako misle. Naime, juče je pokrenuta inicijativa od strane tog opozicionog lidera da se promeni stav Srbije prema migrantima.
Danas je Međunarodni dan migranata i ja moram da kažem da Republika Srbija se ne slaže sa takvim fašističkim izjavama i sa takvim zalaganjem upravo tog dela opozicije koji kaže da Srbija treba da podigne zidove, a oni koji uspeju da pređu i uđu u Srbiju, da treba da ih okuje žicama i da ih drži u zarobljeništvu, na neki način, i na kraju da ih protera iz naše zemlje.
To sve podseća na neka vremena Drugog svetskog rata, na fašističke ideje koje je imao Hitler i koje država Srbija nikada nije sprovodila, čak naprotiv, Republika Srbija i država Srbija je nastala na antifašističkim temeljima. Uvek se borila za slobodu i ovakve ludačke i šizofrene ideje nikada neće proći.
Naše ideje jesu, ono što je rekao i predsednik Aleksandar Vučić jeste da smo mi zemlja slobodnih ljudi, da vrlo dobro znamo kako izgleda kada je neko proteran, kada se nalazi bez svog doma i kako znači i koliko znači onome kad se nađe i u takvim prilikama nama kao pomoć i koji nama pruži ruku.
Srbija pruža ruku svima, bez obzira na rasu, boju i veru i tako će biti i dalje. To jeste suština i bit i koren našeg naroda i tako će biti ubuduće i to će biti politika Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 20. do 36. tačke dnevnog reda.

Prelazimo na sledeću tačku.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o – PREDLOGU ODLUKE O IMENOVANjU ČLANOVA NADZORNOG ODBORA

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč?

Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom važećem zakonu, zakonu koji važi već 19 godina, ušao je i u 20. godinu, samo jednom je formiran Nadzorni odbor na početku predizborne kampanje 2000. godine i nikada više.

Indolentnost svih ovih režima od 2000. godine na ovamo je prosto neverovatna. Svaki ovaj izborni turnus mogao se proglasiti nelegalnim, nevažećim, protivustavnim, ako nije ispunjena jedna ovako važna zakonska odredba. Evo, ovog puta smo u prilici, dakle, da posle skoro punih 20 godina opet formiramo taj nadzorni odbor. To je dobro, pod uslovom da Nadzorni odbor uradi taj posao kako treba.

Prošli put pre 20 godina Nadzorni odbor se susretao sa opstrukcijama dosmanlijske vlasti na svakom koraku. Prosto su ga nipodaštavali, čak nisu često hteli ni da objave njegova saopštenja o uočenim nepravilnostima.

Jedan od najvažnijih zadataka Nadzornog odbora je da kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona, koje se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista. To stoji u članu 100. izbornog zakona.

Šta bi to u praksi značilo? Gde mi imamo najviše problema u predizbornoj kampanji? Kod predstavljanja stranaka u javnim medijima, posebno elektronskim, i to elektronskim medijima sa centralnom frekvencijom, sa nacionalnom frekvencijom.

Izgubila se praksa sučeljavanja političkih stranaka. Zapravo, svedena je na minimum. U vreme socijalističkog režima Miloševića, bilo je nekada po 16 tih sučeljavanja stranaka. Zaista su sve stranke mogle da dođu do izražaja i ta sučeljavanja su bila dosta praćena u narodu.

Sada je to postalo puka formalnost. Moramo se vratiti na tu staru praksu, sa dovoljnim brojem predstavljanja, u kojima bi se tematski razmatrala osnovna pitanja koja inače potežu sve stranke u kampanji.

Zatim, što se tiče predstavljanja političkih stranaka samostalno, na državnoj televiziji smo pred izbore 1990. godine imali po sat i po vremena, tad i nikad više. Onda je to smanjeno na sat, pa na 45 minuta, pa i na 30 minuta.

Mislim da smo mi zapravo najdemokratskiju izbornu praksu imali u vreme socijalista. Naravno, i tad je bilo spiskova glasača prikupljenih na lokalnim grobljima i tad je bilo krađe glasova. Bilo je svega onoga što nam se neprekidno ponavlja 30 godina. Ali smo bar ove uslove imali najbolje zadovoljene.

Dalje, izveštaji na centralnim dnevnicima polako su pretvarani u puku formalnost. Nekoliko sekundi, desetak, 15, 20, 30 sekundi, a u prvim tim izbornim turnusima, to je bilo minimalno dva minuta po jednom učesniku u predizbornoj kampanji.

Dalje, ono što je uzrok osnovne nejednakosti među političkim strankama i neravnopravnosti, na kraju krajeva, je što sve stranke ne raspolažu sa dovoljno glasova

na izborima. Neke stranke koje predstavljaju najsiromašnije društvene slojeve zapravo nemaju ni od koga da skupljaju dobrovoljne priloge.

Srpska radikalna stranka je jedna od tih stranaka koje se bore za socijalnu pravdu i usmereni smo na zaštitu interesa najugroženijih društvenih slojeva. Oni su toliko ugroženi da zapravo ne možemo ni očekivati nikakvu pomoć u tom smislu sa njihove strane. Stranke koje zastupaju interese krupnog kapitala, raznih investitora, najlakše dolaze do novca i najlakše dolaze do novca inače vladajuće stranke. Vladajućim strankama trude se svi da udovolje, koji to mogu, a opozicionim strankama malo ko, osim ukoliko su to stranke na jaslama zapadnih ambasada, stranih obaveštajnih službi, raznih tzv. nevladinih organizacija, poput Soroša i sličnih.

Zato bi tamo gde se te razlike najviše iskazuju trebali da napravimo i najradikalnije rezove. Na primer u sferi emitovanja televizijskih spotova. Vladajuće stranke su u stanju da preplave sve televizije, da zaguše zapravo, a stranke koje imaju malo novca, koje se ne finansiraju iz inostranstva, niti mogu da mnogo dobrovoljnih priloga prikupe, ograničene su na najmanji mogući broj minuta emitovanja. Zato bi trebalo uraditi jednu od sledeće dve stvari.

Potpuno ukinuti propagandne spotove, jer propagandni spotovi nisu oblik predstavlja izbornih programa. Oni su pre svega propagandno sredstvo kojim se i neistinama pokušava uticati na javno mnjenje da bi se privukli glasovi. Ništa se ne bi loše desilo ukoliko se potpuno ukinu ti propagandni spotovi predizborne kampanje. Oni su inače zabranjeni u periodima kada se ne održavaju izbori. Oni su po ovom zakonu dozvoljeni samo u vreme predizborne kampanje.

Drugo, da svi elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom svim učesnicima na izborima budu obavezni da pruže određenu minutažu besplatno i mimo toga da se spotovi ne mogu emitovati. To bi onda bilo u pravom smislu reči jednakost političkih subjekata u predizbornoj kampanji. Dakle, da rezultati predizborne kampanje, odnosno rezultati na izborima odgovaraju njihovom kvalitetu, a ne činjenici koliko ko ima para, jer obično je obrnuto proporcionalna vrednost stranaka u odnosu na količinu novca kojim oni raspolažu.

Dalje, problema imamo i sa predstavljanjem stranaka u dnevnim i nedeljnim novinama. Trebalo bi, po mom mišljenju, tamo zabraniti negativnu kampanju. Kada se stranke pojavljuju u medijima da iznose pozitivne stvari iz svog programa, onako kako ih oni vide. Ako štampani mediji nastave kampanju protiv pojedinih stranaka, mi vidimo kakva će biti situacija. Režim kontroliše najveći broj štampanih medija, ali neke kontroliše i prozapadna opozicija. Opozicione stranke koje su patriotskog karaktera i ne finansiraju se iz inostranstva, poput SRS, nemaju ni jedan štampani medij pod svojom kontrolom. Imamo jedino svoje sopstvene novine, koje delimo besplatno u situaciji kada možemo uopšte da ih štampamo.

Ono što treba još uraditi ovde, a predviđeno je članom 100. zakona, je praćenje predizborne aktivnosti i ukazivanje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku. U skladu s tim, trebalo bi apsolutno zabraniti da jedna stranka prikuplja potpise za drugu stranku. To je veoma učestala praksa. To obično vladajuća stranka, to je bilo i u vreme socijalista. Naša koalicija je mesec dana pred izbore pukla i to je Miloševića politički slomilo, zato što su naši koalicioni partneri nelojalno prema nama, nekorektno forsirali i lažne potpise prikupljali za Radikalnu stranku Srbije npr. Tu je pukla naša koalicija. Umesto da se jedinstveno odupremo prozapadnim partijama, mi smo gubili vreme u sopstvenim sukobima.

Znači, to su radili socijalisti, to su radile dosmanlije, to radite i vi naprednjaci. Nađete i na levici i na desnici određen broj stranaka. Vi ste svesni da te stranke ne mogu preći cenzus, retko koja može. Ali, šta postižete time? Te stranke osvoje pola procenta glasova, 1% glasova, to se sve zapravo oduzme od potencijalnih opozicionih glasova, a na kraju kad otpadnu stranke koje nisu osvojile cenzus ovo se deli proporcionalno i najviše pripadne onoj stranci koja ima najveći procenat glasova. Zato, kada god se primeti da neka stranka drugome skuplja potpise, se mora intervenisati energičnim merama i to sprečiti.

Dalje, prisutno je otimanje glasova opoziciji na samim biračkim mestima. Onaj ko ima najviše kontrolora na biračkim mestima, ko može da te kontrolore drži na uzici, ko može te kontrolore da dodatno i novčano nagradi taj je već pola posla obavio.

Imamo problem i sa ovim strankama koje se veštački stave na listu, u pogledu podele budžetskih sredstava. Ako npr. vladajuća stranka pet veštačkih, marginalnih stranaka sa desnice i pet sa levice stavi na biračku listu, prikupi im potpise, onda te stranke bar u prvoj fazi, na početku izbora, učestvuju u podeli budžetskog novca, uzmu taj novac, lepo ga potroše po kafanama.

Bio je neki Sakić iz Kruševca, da li se Sakić zvao, koji je formirao Novu radikalnu stranku, pa postavio tamo svoju majku, ženu, sinove, koga sve nije postavio i lepo dobio deo novca od kampanje i s tim se novcem provesele. Niti ih je interesovala kampanja, niti su nešto postizali. Tako je i u ovome slučaj.

Ona stranka koja može da skupi 10.000 potpisa samostalno i plati taksu za te potpise može i da očekuje da pređe cenzus od 5%. One koje ne mogu same da skupe potpise, nego im neko drugi skuplja, one ne mogu. Zato treba i vaš cilj da bude da se te stranke eliminišu, da im se ne omogući, dakle, da učestvuju u podeli budžetskog novca, jer su samo štetočine. Koriste novac na onaj način koji nije primeren.

Većina opština, to imamo na svim lokalnim izborima, mnogo kasni sa uplatom novca iz opštinskog budžeta na osnovu prijavljenih lista za izbore. Nekad se desi da taj novac stigne na stranačke račune kada te račune već ugasimo po sili zakona, jer moramo okončati sve predizborne aktivnosti i podneti izveštaje o utrošenom novcu i onom koji je stigao iz budžeta i onom koji je stranka sama uložila.

Neke stranke se dovijaju da potkupljuju glasače podelom životnih namirnica. Već je počela podela paketa. To mogu, naravno, vladajuće stranke, i to radite na dva načina. Imate ogroman novac, pa vam se može. Naravno, taj novac dobijate iz budžeta po broju osvojenih poslaničkih mesta, a sa druge strane mnogi biznismeni se prosto jagme, lakše im je da vam pomognu kampanju svojim proizvodima, onim što trguju, nego da vam daju gotov novac. Onda delite ljudima pakete sa brašnom, uljem, šećerom i ostalim stvarima da biste dobili njihove glasove. Neke stranke, poput ove Rasima Ljajića, su delile jednom smederevce, šporete, frižidere, šta je to bilo, u Aranđelovcu i te su se stvari dešavale.

Treba zabraniti da se u kampanji narodu deli bilo šta, osim propagandnog materijala – novina, letaka, nalepnica, knjiga itd. Ovo što ćete pokazati vašu humanost i što možete da prikupite životne namirnice, to pokažite van predizborne kampanje, pa delite sirotinji, delite penzionerima, delite onima koji su na socijalnoj pomoći itd. To je onda pozitivno, to je za pohvalu, ali da to delite u predizbornoj kampanji da biste tako pridobili veći broj glasova, nije korektno i nije demokratski.

Neke stranke organizuju i lekarske preglede građana, pa dovode ekipef lekara u pojedina sela, nekad ginekološke preglede, nekad ovakve, nekad onakve, nekad dovedu nadrilekare, ali kao da je dozvoljeno sve samo da se ljudi privuku i obrlate. To nije predizborna kampanja.

Ja znam, imamo mi u istoriji sličnih primera. Na primer, neke stranke u Kraljevini Srbiji, delile su seljacima pre izbora jedan opanak, na primer desni, a posle izbora, ako pobede u tom selu, i levi, a ako izgube u tom selu, levi opanak nikad nisu delile. Dešavalo se i to. To je naša istorija zabeležila.

Ali, moramo to da prekinemo. Moramo da imamo moderan, demokratski i izborni proces.

Osnovni problem nakon izbora, kad se konstituiše Narodna skupština, je što stranke koje izlaze u koaliciji teže da formiraju veći broj poslaničkih grupa. To nije korektno, to nije demokratski. Po pravilu, trebalo bi svaka izborna lista da formira svoju poslaničku grupu, jer ta izborna lista je, podrazumeva se, izlazila pod jedinstvenim programom. Ne mogu se sad stranke cepati na četvoro, petoro, da bi se ovde dobili neke privilegije više, kancelarija više, sekretarica više, više onoga, više ovoga.

Kad se deli budžetski novac posle izbora, treba da se deli isključivo po broju osvojenih mandata, a ne po tome ko ima poslaničku grupu. Sad dobijaju i poslaničke grupe nešto, jel tako? Dakle, to bi bilo veoma važno, da se zna unapred.

Niko vama ne može zabraniti da vi sad pravite koalicije, to je vaša stvar, ali posle izbora da se obavežete da sve te političke stranke koje su u jednoj koaliciji imaju jednu poslaničku grupu i tako da imamo jednostavniju i pregledniju situaciju kad se vode parlamentarne debate.

Na primer, ovde imamo instituciju, jednom mesečno se postavljaju pitanja Vladi i počne se od najmanjih političkih stranaka i svaki put one počinju ispočetka, do nas nikad nije došlo.

(Aleksandar Martinović: Ni do nas.)

A što bi do vas dolazilo, šta vi imate da pitate ministre?

(Aleksandar Martinović: Šta nemamo?)

Ministra odvedete u kafanu pa ih dobro ispitate. Vi ste vladajuća stranka. To je sredstvo koje omogućava opoziciji da rešeta Vladu. A do nas to nikad nije došlo i mi smo jednog momenta odlučili da više i ne čekamo to. Jednom ste nas zvali, kad su ovi drugi bojkotovali, hajde, dođite, sad ćete vi stići na red, a mi smo rekli - e, nećemo.

(Aleksandar Martinović: Nek ispriča Marko anegdotu o Stjepanu Radiću.)

Šta kažeš? Marko, jesi ti nešto rekao? Nemoj, bolje ti je, Marko.

(Aleksandar Martinović: Anegdota o Stjepanu Radiću.)

Marko priča anegdotu o ratu. Pa, dobro, Marko je bio poslanik u hrvatskom Saboru, on zna sve te anegdote.

Dakle, to bi bile osnovne stvari o kojima treba voditi računa. To su osnovne negativnosti koje se pojavljuju i koje treba eliminisati. To su osnovni problemi koje treba razrešiti, ako želimo da zaista imamo jednu ozbiljnu političku kampanju.

Mora se čuvati, naravno, i moralni integritet ličnosti kandidata, i to predviđa član 100. Zakona. Jednakost kandidata u izlaganju programa mora biti u potpunosti poštovana.

Ovaj Nadzorni odbor treba da upozorava na postupke svih stranaka koji nisu saglasni demokratskim principima, a to je upravo mnoštvo ovih postupaka koje sam ja već ovde naveo. Mi bi trebali da postignemo jedan konsenzus, da se ove stvari jednom zauvek eliminišu, da imamo ozbiljnu izbornu kampanju, a onda, kad imamo ozbiljnu izbornu kampanju, onda su i govori ozbiljniji, onda nema zle krvi, nema toliko izliva mržnje i ona je jednostavno i za građane nekako primerenija i građani su više zainteresovani da se odazovu i da učestvuju u izbornoj utakmici.

Ako je izborna utakmica seča, ko će kome vrat da polomi, onda, bogami, i građani se ustručavaju. Treba da se isključe te crne limuzine, mahom su crne, džipovi kojim se dovode građani, treba da se isključi fotografisanje glasačkih listića na biračkom mestu, deljenje unapred glasačkih listića sa zaokruženim odgovorom, pa onda očekivanje da taj vrati, onaj što dobije prazan glasački listić na biračkom mestu. Sve mi te finte znamo. Ništa tu za nas nije nepoznato.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Ali, jednom da učinimo napor da to uklonimo.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika poslaničke grupe ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.