Zaista je ovo još jedan od pokazatelja da Skupština bez radikala ne valja i ne može. Eto, od 2016. godine, kada smo se vratili u parlament, pod pritiskom SRS, dobro je što je vladajuća većina shvatila da je vreme došlo da se poštuju zakoni i da se, koliko-toliko ona ne pravdaju i prema ovom Domu i prema zakonima i prema građanima Srbije ispravi, jer Zakon o budžetskom sistemu nalaže da se završni račun budžeta sačinjava svake godine za prethodnu godinu i ta odredba mora da se poštuje bez obzira ko je na vlasti i koliko ima poslanika u skupštinskim klupama. Oni moraju da se dostavljaju na vreme i redovno.
Ono što je meni i poslanicima SRS bolo oči, jeste ovaj prvi deo izdvajanje za kamate. Samo za rashode za kamate u Republičkom budžetu za 2020. godinu planirana su sredstva od 111,4 milijarde dinara ili 942 miliona evra, što čini 8,57% ukupnih budžetskih rashoda za iduću godinu.
O kolikim sredstvima se u konkretnom broju radi, najbolje pokazuje podatak da je za Ministarstvo odbrane planirano 91,3 milijarde dinara, što je niže od izdvajanja za kamate za 18%, ako znamo da u MUP ima skoro 49.000 zaposlenih i da je njihov planirani budžet za iduću godinu 90,8 milijardi dinara, jasno je koliki su izdaci za kamate u tako viskom iznosu.
Ono što možemo da zaključimo jeste da nije SNS defakto kriva za ogromna zaduženja, jer ova zaduženja su nas sledili ko god da je došao na vlast 2012. godine do danas, zadužene od strane najvećih štetočina koje je Srbija videla i srpski parlament, a to su dosmanlije u različitim oblicima koji su bili od 2000. pa do 2012. godine, ali ste vi ipak krivi što onog trenutka kada ste došli na vlast niste informisali Skupštinu, ovaj Dom, o svim onim fabrikama koje su za vreme dosmanlija na protivzakonit način ugašene, onaj broj fabrika i preduzeća koji su prodati u bescenje, kao i primer, koji znamo, za tri šećerane koje su prodate za čitavih devet evra i kako su i za šta trošeni ogromni krediti, a iz njih su i pokrivani deficiti za nedostajuće prihode budžeta.
Za kamate od 2007. godine, zaključno sa 2020. usmereno je čak 10,1 milijarda evra. Tu treba napraviti paralelu. Ako uzmemo da je za rashode, za bruto zarade svih zaposlenih u 2020. godini, izdvaja se 2,7 milijarde evra, što znači za neto zarade oko 1,5% a za kamate u idućoj godini 942 miliona evra. Prema tome, dolazimo da kamate gutaju 63% neto zarada svih zaposlenih.
Onda se dolazi problem o kojem govorimo, da štetočinska antinarodna vlast, koja je bila od 2000. do 2012. godine, dolazi do činjenice koliko su nas zadužili do grla, pa iako imamo razvoj od 2015, drastičan razvoj, te dugove ne možemo da servisiramo na vreme, ne možemo da ih u celosti otplatimo i onda možemo samo da konstatujemo, kako se vidi i iz dosmanlijske vladavine, iz budžeta za 2015. godinu, kada je za kamate dato bezmalo milijardu i 83 miliona evra, a za ukupne bruto zarade nešto manje od dve milijarde evra. Prema tome, tada je za kamate otišla polovina od bruto zarada, a 72% neto zarada svih zaposlenih u Republici Srbiji.
Ono što je dalje interesantno jeste deo izdvajanja za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija. U republičkom budžetu za iduću godinu planirana su nedostajuća sredstva za isplatu penzija od 111,4 milijarde dinara ili 1,33 milijarde evra, što čini 11,8% budžetskih ukupnih rashoda.
O kolikom izdvajanju se radi najbolje pokazuje budžet za 2012. godinu, kada je za rashode po tom osnovu planirano 273,4 milijarde dinara ili 2,57 milijardi evra sa učešćem u tadašnjim ukupnim rashodima budžeta od 26,46%. Te godine za bruto zarade svih zaposlenih iz republičkog budžeta je usmereno samo 249,3 milijarde dinara, što je manje nego za kamate od 8,8%.
Za ovih 14 godina za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija izdvojeno je 26,6 milijardi evra.
Ako pogledamo kakvo je izdvajanje za kapitalna ulaganja iz republičkog budžeta, u proteklih 13 godina i za narednu 2020. godinu, kapitalni izdaci za investiciona ulaganja iz republičkog budžeta kretali su se od 11,87% iz 2007. godine, da bi to palo na 4,14% budžeta u 2012. godini, da bi opet u budžetu za narednu godinu kapitalna ulaganja narasla na 14,90% iznosa republičkog budžeta.
Za ovih 14 godina kapitalni izdaci za investiciona ulaganja iz republičkog budžeta iznosili su devet milijardi i 220 miliona evra, od čega ulaganja u zadnje tri godine, plus planirana ulaganja u narednoj godini čini pet milijardi i 62 miliona evra, a ulaganja onih 10 prethodnih godina samo četiri milijarde i 158 miliona evra. Dakle, po godini su ova prosečna ulaganja u ove četiri godine tri puta veća i još jednom se postavlja pitanje kako je to moguće da je toliko narastao i tolika su izdvajanja ako znamo i ako vidimo iz ovih podataka kako su nas i gde dosmanlije dovele.
Ono što u ovim završnim računima definitivno nedostaje jeste, i da bi ovo bilo pravo mesto da se odgovori na sva važna javna pitanja, deo koji govori, pored ostalih, i o tome što nije dovoljno razjašnjeno po kom osnovu je država plaćala kazne i penale, iako je taj iznos veliki i rastući, svake godine sve više, pogotovo u 2020. godini, ali ono što je posebno interesantno jeste deo koji govori o korisnicima subvencija za strane investitore koji nisu poznati.
Podsetiću ovde sve u parlamentu, ovo je bitno zbog građana Srbije, zamenik predsednika SRS i narodni poslanik Aleksandar Šešelj je pre više meseci postavio ovde u ovom domu poslaničko pitanje predsedniku Vlade, kako je po Poslovniku i dozvoljeno. Ali, po Poslovniku ono što narod ne zna, ministar nema obveza da odgovori, ili predsednik Vlade, i odgovor nije stigao od predsednika Vlade, što je vrlo bitno da se zna.
Pitanje je bilo upravo usmereno za korisnike subvencija za strane investitore. Koliko je tačno investitora stiglo u Srbiju, stranih investitora, od 2012. godine? Koliko ste tačno izdvajali sredstava za radna mesta? Koliko je tih fabrika, preduzeća, kompanija, onog momenta kada su zagarantovana sredstva od četiri godine potrošena od strane Vlade, data kroz subvencije tim preduzećima, ugašena, otišla iz Srbije? Da li je taj broj merljiv, nemerljiv, tačan? Koliko je tačan u odnosu na broj preduzeća koji je stigao?
Pored toga što nije dobio odgovor od predsednika Vlade na konkretna pitanja, onda dodatno bode oči i uzimamo za sumnju to da u ovom završnom računu nemate detaljan opis kojim preduzećima koliko ste izdvojili, koliko ste dali, koliko je to po radnom mestu? Da li je to pet, sedam, osam, deset, dvanaest, petnaest hiljada? Šta su donela ta ulaganja? Koji su efekti tih ulaganja, koliko se državi vratilo?
Prosto, jedan opis, o čemu bi onda trebali da diskutujemo. Ovako, vi ste to nakaradno samo stavili – toliko i toliko sredstava je izdvojeno, to ide za to i ćao, doviđenja.
Završni račun i delovi završnog računa služe upravo da vidimo i nemate šta da krijete, da vidimo šta je to i gde je išao novac poreskih obveznika Republike Srbije.
Kako se ne bi dešavale takve stvari i da vas optužujemo za nesavesno vođenje ekonomske politike, na veliku žalost i nas poslanika SRS, ali i građana na Kosovu i Metohiji, pored velikih zalaganja države Srbije da poboljša ekonomski život Srba na Kosovu i Metohiji, lokalni moćnici, moćnici SNS, to tamo maksimalno koriste. Daću vam dva primera.
Prvi je Voćarska zadruga „Ice –Fruit Koretište“, osnovana 21. avgusta 2018. godine. Ova zadruga je dobila novčanu situaciju od strane Kancelarije za Kosovo i Metohiju, za izgradnju i opremanje destilerije u iznosu od 26 miliona dinara. Članovi ove zadruge, slučajno ili ne, su srodnici predsednika opštinskog veća Srđana Mitrovića. Goran Cvetković, direktor zadruge, pored toga što je brat od tetke Srđanu Mitroviću, ujedno je i član opštinskog veća. Velibor Tasić je brat od strica Srđanu Mitroviću. Danijela Marković je rođena sestra supruge predsednika opštinskog veća. Nebojša Đokić, tast predsednika opštinskog veća, koji je pored ovog dobio i projekat poljoprivredne mehanizacije u vrednosti od dva miliona dinara.
Drugi primer Voćarske zadruge „Organic-Fruits Zebince“, osnovana takođe 21. avgusta 2018. godine, istog dana, istog meseca i iste godine kao i Voćarska zadruga „Ice –Fruit Koretište“. Ova voćarska zadruga je dobila od Kancelarije za Kosovo i Metohiju projekte u dva navrata u vrednosti od 14 miliona i 27 miliona dinara za hladnjaču i destileriju. Članovi zadruge su: Aleksandar Stojanović, direktor zadruge je bratanac supruge predsednika opštine Novo Brdo Svetislava Ivanovića. Vesna Ivanović je supruga predsednika opštine Novo Brdo Svetislava Ivanovića. Dejan Vulić je radnik zaposlen u opštini Novo Brdo. Član zadruge je njegova supruga Zorica Vulić, koja je zaposlena u zdravstvenom sistemu tzv. države Kosovo. Da, gospodo, u sistemu zdravstva tzv. države Kosovo, one kojima vi šaljete subvencije i dotirate novac.
Novčanu stimulaciju za nabavku i gradnju mašina, kao i za adaptaciju objekta za pakovanje lešnika i ostalog koštunjavog voća, dobila je i Snežana Trajković iz sela Donje Budrige. Njen suprug Stanko Trajković je član veća i radnik u Opštini Parteš.
Vidite, da se ne bi dešavale ovakve stvari, potrebno je da poštujete, prvo vi u Skupštini kolege narodne poslanike. Ovo ne možete čuti, možete čuti ovde iz razloga što vaš kadar Milovan Drecun ne pada mu na pamet da zakazuje sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, to građani Kosova i Metohije treba znaju. Sednice Odbora za Kosovo i Metohiju se ne održavaju. Ovakve stvari pokušavaju na jedan način da se sakriju, ali što se kaže – u laži su kratke noge i brzo izađe na površinu.
Ovo sigurno ne ide u prilog nikome, ni građanima srpske nacionalnosti i svih nealbanske nacionalnosti koji poštuju Ustav Republike Srbije, žive na Kosovu i Metohiji, jer upravo ovakve stvari koje se dešavaju dodatno destimulišu srpski narod da ostane na svojim ognjištima.
Hvala.