Hvala.
Reč ima Miletić Mihajlović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, čuli smo dosta toga danas, dosta toga iz istorije i dosta toga dobrog.

Kada smo prvi put otvorili pitanje završnih računa iz prethodnog perioda na Odboru za finansije, i ja sam samog sebe pitao zašto i zbog čega treba raspravljati i zašto usvojiti ove zakonske predloge?

Posle rasprave i dugog razmišljanja, shvatio sam razlog. Vlasti i vladajuće garniture se menjaju. Ali, ostaje jedna jedina, večna Srbija. I upravo zbog te Srbije i zbog državnog kontinuiteta moramo raditi i razmišljati i o onome šta je bilo u prethodnom periodu, moramo usvojiti i nešto za šta ništa nismo krivi. Kad pogledam sa ove vremenske distance, i dobro je zašto je to pitanje otvoreno.

Pre svega, mi smo to pitanje otvorili na Odboru za finansije, zajedno sa DRI i tada došli do određenih zaključaka i videli da od 2008. godine, od datuma kada je DRI formirana i počela da obavlja svoju dužnost i da vrši reviziju završnih računa Republike Srbije svake godine, došlo je do značajnih promena.

Onaj period od 2002. godine do 2008. godine, to je nešto bilo sivo, tamno i baš crno. I sva ona priča tog prethodnog režima o javnom dugu, o visini javnog duga, o BDP je ovim razmatranjem demistifikovana i otvorena. Videlo se šta su radili, odnosno šta nisu učinili i kako su to loše činili.

Mislim da upravo ova današnja rasprava treba da dovede do toga da najzad završimo sa jednim ružnim periodom u svojoj istoriji i da nastavimo da radimo. Donošenjem i stavljanjem na dnevni red ovih zakona upravo to i radimo, da razmišljamo o budućnosti. Jer, oni šta nisu uradili, ili su uradili, a više nisu uradili, videli su i građani u prethodnom periodu i mi smo dosta toga demistifikovali od 2012. godine.

Mnogo mi je draže da za razliku od njih, mi u ova poslednja četiri dana odradimo dosta dobre četiri stvari: u nedelju smo počeli radove na Moravskom koridoru, juče je poleteo prvi avion iz Lađevaca, odnosno iz Kraljeva, danas smo završili jedan veliki i bitan deo auto-puta "Miloš Veliki". To govori o nama. Govori o tome o čemu razmišljamo, čemu stremimo i šta želimo.

Nažalost, oni su u nekom prethodnom periodu, kada su odradili nekih 10-12 km auto-puta, sa svim svojim mandatima od 2000. do 2012. godine, kada su uvideli da mi nastavljamo da radimo, da nastavljamo da gradimo, pokušali preko nekog stoletnog hrasta da zaustave napredak i razvoj Republike Srbije i da zaustave izgradnju auto-puta "Miloš Veliki". Nisu uspeli. Kao što su bili jalovi u prethodnom periodu, ostali su jalovi i sada.

Pošto znam da imamo još mnogo novih tema u današnjem zasedanju, a ima i dosta kolega koji će govoriti iza mene, ovde bih završio. Hvala vam.

Hvala, kolega Bojaniću.

Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o završnim računima budžeta, počev od 2002. godine pa sve do 2018. godine. Ovo pokazuje da je nama stalo do transparentnosti i da javnost može da vidi kako se kretala ekonomija nekad i sad, u šta se nekad ulagalo a kako se sada raspoređuje novac, jer nema šta da se krije.

Te 2002. godine prestali smo da živimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i počeli da živimo u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Ta država više ne postoji od 2006. godine i od tada živimo u Republici Srbiji.

Nismo se s mesta makli, a promenili smo mnogo toga. Više ne znamo ni ko su bili predsednici Vlade, ni ko su bili ministri.

Iz Predloga budžeta može se jasno videti koliko je Srbija napredovala od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti. Nije nam bilo lako. Ne sme se zaboraviti da nam je prethodna vlast ostavila veliki teret dugova. Sedam milijardi evra je iznos koji plaćamo samo za njihove kamate, koje su bile enormno velike.

Morali smo da radimo i gradimo i ujedno vraćamo njihove dugove koji nisu unapredili zemlju i život građana, ali su zato mnogi politički prethodnici postali milioneri.

Sada, posle sedam godina, kada su se zalihe istopile, i to onih koji nisu naučili vredno da rade nego samo da kradu svoju zemlju i svoje građane da bi se opet vratili na vlast i pokrenuli točak krađe ponovo. To nećemo da dozvolimo. Milijarde su otišle raznim kriminalnim radnjama, u džepove onih koji su bili na vlasti do 2012. godine. To se ne sme zaboraviti i već jednom moramo da stavimo tačku na prošlost i da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti.

Sadašnja situacija je sledeća. Budžet je ponovo u suficitu, petu godinu zaredom i nastavljamo u istom trendu. Poboljšan je kreditni rejting i javni dug je pao na 51% BDP.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen, jer ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Rekordna su izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da podstaknu rast BDP.

Priznanja stižu iz relevantnih svetskih institucija koje prate pomno napredak Srbije. Beleži se konstantan rast na "Duing biznis listi" i zbog povećanog kreditnog rejtinga dolazi do pada kamatnih stopa. To je povezano sa većom stabilnošću zemlje, a inflacija je ispod 2%. Dinar je stabilan. Sve to pokazuje da je zemlja sigurna za njene investitore.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim ova Vlada ide i to je obaveza prema građanima Srbije, koji su zaslužili bolji život.

Za ovo vreme, urađeno je sledeće - sprečeno je bankrotstvo Srbije, dovedene velike direktne investicije i poboljšan privredni ambijent. Mnogi krediti su reprogramirani, po višestruko povoljnijim kamatnim stopama. Napravili smo najviše kilometara puteva, obnovili i izgradili škole, bolnice. Izgrađeni su klinički centri, kupljeni aparati za bolju dijagnostiku bolesti. Izgradili smo tehnološke parkove. Sačuvali smo ono što je najvažnije - mir i stabilnost u zemlji.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala, iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti, u rastuću ekonomiju, sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

Svi reformski procesi u fiskalnoj i monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore. Sve je to donelo rezultate na koje možemo sa pravom da budemo ponosni.

Privredna aktivnost tokom cele godine beleži intenzivni rast, sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru, paralelno sa privrednim rastom dolazi i do smanjenja nezaposlenosti.

Svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i veći, a pojedinačni slučajevi koji bacaju senku na ogroman uspeh države kazniti i to će sigurno učiniti građani na predstojećim izborima sledeće godine. za konsolidaciju javnih finansija i uspostavljanje ekonomske stabilnosti je zaslužna odgovorna politika koju vode predsednik i Vlada Republike Srbije.

Iz svega iznetog se može zaključiti da se Srbija nalazi na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja. Ovo je dokaz da se uz trud, rad, marljivost i energiju može postaviti temelj normalne i pristojne evropske države. Uspeh je evidentan i nesporan, Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu, vraća joj se ugled i ima sve više prijatelja u svetu. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ponekad mi je stvarno žao kada moramo da prekinemo replike, krug replika, jeste zabavno i ima šta da se nauči odatle.

Danas po prvi put posle 17 godina raspravljamo o završnim računima budžeta. Prvi put posle 17 godina država polaže račun građanima. Konačno govorimo o tome ko je i kako trošio novac iz državne kase sve od 2002. do 2018. godine.

Ovih zadnjih petnaestak dana dok sam čitao i proučavao ove završne račune, onoliko, koliko je bilo u mojoj moći, malo sam surfovao internetom čisto da se podsetim kakvi su uslovi bili u to vreme, kakvi su komentari bili od strane stručnjaka i onih direktnih učesnika trošenja novca iz budžeta, zašto završi račun nije mogao da se nađe na plenarnim sednicama Skupštine Republike Srbije. Kada sam video da je sva snaga trošena tada na usvajanje budžeta i rebalansa budžeta, bilo je potpuno jasno da oni, ne da nisu hteli, oni nisu imali šanse tada da skupe kvorum i da reše bilo kakav završni budžet.

Tada je bilo mnogo stručnjaka koji su znali itekako dobro kako se troši novac iz budžeta, ali niko nije, uglavnom niko nije znao da da objašnjenje zašto.

Sada prvi put posle 17 godina imamo priliku da kroz jedan potpuno transparentan način, kroz jedan proces u Skupštini, kroz debatu na plenarnoj sednici Skupštini Republike Srbije čitavu javnost upoznamo kako je budžetski plan ostvaren svake od ovih pomenutih godina. Znači, za 17 godina imamo 17 završnih računa. Ja nisam finansijski stručnjak, ovde u Skupštini ima i finansijskih stručnjaka, ali me strašno interesuje koliki su bili planirani prihodi i rashodi, koliko je zaista prihodovano i trošeno, odakle je prihodovano i na šta je trošeno, koliki su bili manjkovi u državnoj kasi, a bilo ih je, ko je sve subvencionisan i sa koliko para, koliko nas je koštalo zaduživanje države, na šta je utrošen svaki javni dinar u poslednjih 17 godina?

Ovim sadašnjim odgovornim postupkom, kada imamo ovih 17 završnih računa, prekidamo lošu praksu koja traje skoro dve decenije, da javnost niko ne upoznaje gde je trošen novac iz budžeta i da za to, zamislite, niko ne odgovara.

Još od 2001. godine ove teme nije bilo na dnevnom redu i pored toga što je prema Zakonu o budžetskom sistemu Vlada Srbije, svaka od prethodnih Vlada Srbije, svih ovih godina unazad bila dužna da do 15. jula tekuće godine Skupštini dostavi završni račun za prethodnu godinu. Do sada niko nije odgovarao za to što državni računi Srbije nisu usvajani od 2002. godine uprkos zakonskoj obavezi.

Zamislite preduzeće, zamislite jednu firmu koja radi godinu dana, ima prihode i rashode, troši, kupuje, proizvodi, prodaje, dobija novac, troši novac, itd. i onda dođe kraj godine i oni ne urade završi račun. Zavuku ruku u neki, šta ja znam, državni džep i izvade novu količinu novca i tako teraju sledeću godinu. Ovo je bilo samo slikovito zbog nekih koji će tako bolje shvatiti.

Ipak, moramo napomenuti, ali tek počev od 2009. godine, reviziju završnih računa budžeta redovno je radila DRI, na šta ih je obavezivao i obavezuje i dalje Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Dakle, reviziju završnih računa budžeta Republike Srbije od 2009. godine radila je DRI, tako da je na internet stranicama DRI objavljeno do sada 10 ovakvih izveštaja.

Finansijski stručnjaci se slažu u činjenici da je učinjen značajan korak ka unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama, ali i da je svih ovih godina propuštena prilika, koja se ne može nadoknaditi, da se prikažu neke važne informacije o izvršenju budžeta, pa i da se ustanovi odgovornost za nepravilnosti i nezakonitosti.

Od danas kada Srbija konačno ulazi u period održivosti javnih finansija rasprava o završnim računima treba da bude, ne samo dobra praksa, već i obaveza ove i svakih budućih vlada.

Srbija koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS jeste i mora biti drugačija i daleko odgovornija od svih onih prethodnih vlasti i svih onih političara koji bi najviše želeli da narod zaboravi kako je bilo dok su oni bili na vlasti.

Danas kada su državne kase opet pune ti žuti političari okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa bi da se ponovo vrate na vlast, i to, ako je moguće, bez izbora. Šta će im izbori, oni žele da izazovu sukobe, da izazovu nerede i da u nekoj vanrednoj situaciji njih ponovo neko vrati na vlast. Boško Obradović bi bio zadovoljan, ne punim mandatom, ali sa punim kapacitetom da može makar još jedno godinu dana da zauzme neku fotelju. Dakle, preko ulice, jer, eto, danas naknadno naknadno su pametniji i danas konačno bolje od svih ostalih oni znaju kako treba da se troši novac iz sada punih državnih kasa. Evo, juče je Dragan Đilas ili možda prekjuče, grešim, na Tviteru objavio šta bi on u, ne znam, pet, šest, sedam, osam tačaka šta bi on sve sada uradio i kako bi se potrošio novac iz državnih kasa. Sad se setio.

Neće moći, narod ne zaboravlja. Hvala na pažnji.

Hvala kolega Đokiću.
Reč ima Marko Parezanović.
Nije prisutan.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite gospođo Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedavajući, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine. Ja ću pokušati da napravim neku kratku rekapitulaciju. Naravno, želim da krenemo od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast u Republici Srbiji. Mi smo zatekli jedan budžet koji je bio potpuno uništen, potpuno devastiran, potpuno opustošen. Zatekli smo situaciju u kojoj nije bilo, da ne kažem, ni malo, ali nije bilo mnogo nade da će se naš finansijski sistem oporaviti. Zatekli smo situaciju u kojoj su fabrike bile zatvarane, radna mesta ugašena, uglavnom ugašena, mnogo radnih mesta, a naši zaposleni i naši penzioneri nisu bili sasvim načisto sa tim da li će uopšte moći da prime plate i penzije. Danas je naravno situacija drugačija.

Zbog čega? Zbog toga što je 2014. godine Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je tada bio predsednik Vlade, bila rešena da preduzme određene mere koje, svi smo bili svesni toga, nisu bile mnogo popularne u narodu, ali određene mere, teške mere fiskalne konsolidacije koje su dale rezultate i pored toga što mnogi nisu verovali u tom trenutku da će te mere uopšte dati rezultate.

Aleksandru Vučiću se tada prebacivalo uglavnom sa svih strana da su to teške mere na koje naši građani neće dobro reagovati u smislu eventualnog opadanja njegovog rejtinga ili rejtinga SNS, ali to je samo dokazalo da je on sposoban i da je želeo da stavi interese države Srbije ispred interesa stranke i ispred naravno svojih ličnih interesa.

Danas imamo ne samo mogućnost da redovno isplaćujemo plate i penzije, već imamo mogućnost da govorimo i o povećanju plata i penzija. Pre jedno mesec dana, možda i dva meseca mi smo ovde u Narodnoj skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i to o pozitivnom rebalansu budžeta. Zašto o pozitivnom? Zato što smo tada konstatovali da imamo višak para u državnoj kasi i to otprilike u iznosu od 46 milijardi dinara. To se sada raspoređuje prema prioritetima koje je naravno odredila Vlada Republike Srbije. Ti prioriteti zapravo pokazuju, odnosno iskazuju potrebe građana Republike Srbije i ja ću samo navesti jedan od njih, kao što je primer povećanje plata u javnom sektoru u rasponu od 8% do 15% prema različitim kategorijama koje pokazuju koji su prioriteti u smislu potreba građana Republike Srbije.

Posle rebalansa, tog pozitivnog rebalansa mi smo usvajali budžet za 2020. godinu. Tada smo mogli da čujemo kritike da je taj budžet predizborni. Međutim, taj budžet nije predizborni. Mi se vrlo dobro sećamo predizbornih budžeta kada je DS povećavala plate i penzije bez ikakvog osnova, bez ikakvih realnih osnova samo da bi ljudi za njih glasali.

Dakle, ovaj naš budžet nije predizborni budžet, utvrdili smo i da je budžet razvojni, da će raditi i na razvoju svih oblasti u Republici Srbiji, od obrazovanja preko zdravstva, preko privrede, ekonomije, da će stvarati situacije za otvaranje novih investicija, za privlačenje još više stranih investicija i da će, zapravo, raditi na poboljšavanju životnog standarda naših građana. Za razvijanje svih ovih oblasti pre svega, je potrebna finansijska stabilnost koju sada Republika Srbija ima.

Želim da se osvrnem i na ovaj deo opozicije koji kritikuje i ovaj budžet i pozitivan rebalans budžeta, ovaj deo opozicije koji nas nije ni danas udostojio da dođe u salu, to su oni poslanici koji su prišli SZS. Znate, oni ruše trgove, mi gradimo. Oni ruše i čupaju saobraćajne znakove, mi to popravljamo. Oni pokušavaju da upadnu u institucije, mi u tim institucijama radimo. Neka to svima njima služi na čast, takvo njihovo ponašanje, a mi koji smo predstavnici SNS ćemo imati sa čime da izađemo pred građane Srbije kad bude došlo vreme da se ide na izbore.

Ono svakodnevno plasiraju laži, koje su naravno, usmerene na Aleksandra Vučića, koji im je trn u oku, samo zbog svih njegovih i ličnih uspeha i stranačkih uspeha i uspeha na državnom planu. Dakle, usmeravaju laži protiv Aleksandra Vučića, protiv ministara u Vladi. Prvo su se okomili na Nebojšu Stefanovića, onda na Sinišu Malog i na sve ostale ministre u Vladi, jer zapravo, na taj način žele da oslabe Vladu Srbije.

Vlada Srbije, kao što vidimo, nastavlja sa svojim radom i nastavlja da niže pozitivne rezultate koji su samo benefiti za građane Republike Srbije. Osim fizički, osim što upadaju u institucije, evo, poslednji primer je Boško Obradović, koji je upotrebio zastavu Republike Srbije da lupa na prozore i na vrata ove Skupštine, čiji je poslanik, i ja sa ovog mesta želim da kažem da treba da ga bude sramota, jer je sutradan, sasvim nonšalantno, ušetao u hol Narodne skupštine gde je držao pres.

Dakle, osim tim nekim fizičkim napadima na institucije oni pozivaju na linč, silovanje nasilje, na progon, i predsednice parlamenta i predsednice Vlade, samo zbog toga što su svesni činjenice da ne smeju da izađu na izbore, jer nemaju nikakvu podršku naroda. Pa, gospodo iz SZS, izađite na izbore da legitimno učestvujete na njima i budite svesni da ćete biti poraženi od SNS. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima Violeta Đurđević Lutovac.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu predloga zakona kada su u pitanju završni računi počev od 2002. do 2018. godine, i ja smatram da je jako važno da se čuje glas u Narodnoj skupštini o ovoj temi. Pre svega, to je jedini način da građani Republike Srbije budu upoznati sa tim kako se planiralo sa jedne strane, a kako se trošilo u budžetu za godine pomenute. Jako je važna tema svakako, jer nam pokazuje kako se poslovalo od 2002. godine do 2018. godine, kako su bili planirani budžeti.

Prema odredbama važećeg Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, svakako se sastavlja završni račun i treba biti predstavljen Narodnoj skupštini kako bi Narodna skupština, svakako, donela zaključke da li se poslovalo sa deficitom u budžet, ili sa druge strane sa suficitom, odnosno, kako su ukupno ostvareni prihodi i primanja, odnosno odnos rashoda i izdataka.

Kada govorimo o budžetskom deficitu i kada se osvrnemo na jedan period od 2008. do 2012. godine, to je jedna reč koja opisuje poslovanje tog žutog preduzeća u periodu od 2008. do 2012. godine. Dve hiljade osme godine je predstaljen deficit u budžetu od 40,5 milijardi dinara. Već naredne godine je dva puta veći deficit u budžetu, a svake naredne godine deficit je sve veći i veći. Na kraju, 2012. godine četiri puta je bio veći nego 2008. godine i iznosi je 196,4 milijarde dinara.

Ovako je zemlju vodilo „žuto preduzeće“. Od 2013. godine, znači nakon ukupno pet godina rasta deficita, mi smo prikazali budžet Republike Srbije beleži zapravo te 2013. godine pad deficita. Danas, zahvaljujući odgovornoj politici SNS, na čelu sa predsednikom republike naravno, situacija je potpuno drugačija, pa tako treću godinu za redom, počev od 2017. godine, budžet beleži suficit.

U 2017. tj. na kraju 2017. godine suficit u budžetu je iznosio 35,5 milijardi dinara, a na kraju 2018. godine je suficit 46,6 milijardi, što nam je dalo zdravih osnova da odradimo i rebalans budžeta i time planiramo i sredstva za povećanje plata i za povećanje penzija i to na jednoj stabilnoj, održivoj fiskalnoj osnovi. Ovo je rezultat domaćinskog poslovanja i odgovornosti politike SNS, kao i odgovornosti celokupne Vlade Republike Srbije.

Sami možemo da zaključimo da su od 2002. godine apsolutno bili nedostupni izveštaji završnog računa budžeta i da su bili sakriveni. Za razliku od danas, o njima se javno govori u Narodnoj skupštini i apsolutno su transparentni i svi podaci su pristupačni.

Danas je SNS pre svega omogućila poštovanje propisa u oblasti budžetskog kalendara i transparentnost informacija o potrošnji planiranih sredstava. Sada je odličan trenutak da podsetimo građane Republike Srbije da je za vreme Dragana Đilasa i „žutog preduzeća“ budžet bio u deficitu.

Dakle, dragi građani, budžet u deficitu, a njihovi džepovi u sigurnom suficitu. Od 2004. do 2013. godine se beleži promet Đilasovih firmi od preko 700 miliona evra. U njegovo vreme Srbija beleži minus 3,1% rasta BDP. Za vreme politike Aleksandra Vučića BDP beleži rast od plus 4,3%, stotine hiljada novozaposlenih ljudi, nove fabrike i nove investicije, povećanje plate i penzije, a takođe smanjena stopa nezaposlenosti. Zahvaljujući jednoj odgovornoj politici, mi imamo suficit u budžetu i imamo stabilne finansije države i naravno, povećanje plata, što je jako važno za građane Republike Srbije.

Danas je Srbija jedna moderna i u svakom smislu izgrađena zemlja i stabilna zemlja i građani Republike Srbije svakako daju podršku onima koji se trude da nešto poprave, da nešto rade, da izgrade novi put, da modernizuju železnice, da povećaju plate i penzije, da sagrade nove bolnice, nove kliničke centre, da nabave savremenu medicinsku opremu. Za razliku od njih, imamo sa druge strane politiku koja je politika mržnje, politika rušenja, paljenja, lomljavine stakla, da se blokira rad, da se bojkotuje rad Narodne skupštine. Tako da sam sigurna da će građani ovog puta izabrati program moderne Srbije, bolje Srbije i Srbije za kvalitetniji život građana. Hvala.