Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ponekad mi je stvarno žao kada moramo da prekinemo replike, krug replika, jeste zabavno i ima šta da se nauči odatle.
Danas po prvi put posle 17 godina raspravljamo o završnim računima budžeta. Prvi put posle 17 godina država polaže račun građanima. Konačno govorimo o tome ko je i kako trošio novac iz državne kase sve od 2002. do 2018. godine.
Ovih zadnjih petnaestak dana dok sam čitao i proučavao ove završne račune, onoliko, koliko je bilo u mojoj moći, malo sam surfovao internetom čisto da se podsetim kakvi su uslovi bili u to vreme, kakvi su komentari bili od strane stručnjaka i onih direktnih učesnika trošenja novca iz budžeta, zašto završi račun nije mogao da se nađe na plenarnim sednicama Skupštine Republike Srbije. Kada sam video da je sva snaga trošena tada na usvajanje budžeta i rebalansa budžeta, bilo je potpuno jasno da oni, ne da nisu hteli, oni nisu imali šanse tada da skupe kvorum i da reše bilo kakav završni budžet.
Tada je bilo mnogo stručnjaka koji su znali itekako dobro kako se troši novac iz budžeta, ali niko nije, uglavnom niko nije znao da da objašnjenje zašto.
Sada prvi put posle 17 godina imamo priliku da kroz jedan potpuno transparentan način, kroz jedan proces u Skupštini, kroz debatu na plenarnoj sednici Skupštini Republike Srbije čitavu javnost upoznamo kako je budžetski plan ostvaren svake od ovih pomenutih godina. Znači, za 17 godina imamo 17 završnih računa. Ja nisam finansijski stručnjak, ovde u Skupštini ima i finansijskih stručnjaka, ali me strašno interesuje koliki su bili planirani prihodi i rashodi, koliko je zaista prihodovano i trošeno, odakle je prihodovano i na šta je trošeno, koliki su bili manjkovi u državnoj kasi, a bilo ih je, ko je sve subvencionisan i sa koliko para, koliko nas je koštalo zaduživanje države, na šta je utrošen svaki javni dinar u poslednjih 17 godina?
Ovim sadašnjim odgovornim postupkom, kada imamo ovih 17 završnih računa, prekidamo lošu praksu koja traje skoro dve decenije, da javnost niko ne upoznaje gde je trošen novac iz budžeta i da za to, zamislite, niko ne odgovara.
Još od 2001. godine ove teme nije bilo na dnevnom redu i pored toga što je prema Zakonu o budžetskom sistemu Vlada Srbije, svaka od prethodnih Vlada Srbije, svih ovih godina unazad bila dužna da do 15. jula tekuće godine Skupštini dostavi završni račun za prethodnu godinu. Do sada niko nije odgovarao za to što državni računi Srbije nisu usvajani od 2002. godine uprkos zakonskoj obavezi.
Zamislite preduzeće, zamislite jednu firmu koja radi godinu dana, ima prihode i rashode, troši, kupuje, proizvodi, prodaje, dobija novac, troši novac, itd. i onda dođe kraj godine i oni ne urade završi račun. Zavuku ruku u neki, šta ja znam, državni džep i izvade novu količinu novca i tako teraju sledeću godinu. Ovo je bilo samo slikovito zbog nekih koji će tako bolje shvatiti.
Ipak, moramo napomenuti, ali tek počev od 2009. godine, reviziju završnih računa budžeta redovno je radila DRI, na šta ih je obavezivao i obavezuje i dalje Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Dakle, reviziju završnih računa budžeta Republike Srbije od 2009. godine radila je DRI, tako da je na internet stranicama DRI objavljeno do sada 10 ovakvih izveštaja.
Finansijski stručnjaci se slažu u činjenici da je učinjen značajan korak ka unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama, ali i da je svih ovih godina propuštena prilika, koja se ne može nadoknaditi, da se prikažu neke važne informacije o izvršenju budžeta, pa i da se ustanovi odgovornost za nepravilnosti i nezakonitosti.
Od danas kada Srbija konačno ulazi u period održivosti javnih finansija rasprava o završnim računima treba da bude, ne samo dobra praksa, već i obaveza ove i svakih budućih vlada.
Srbija koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS jeste i mora biti drugačija i daleko odgovornija od svih onih prethodnih vlasti i svih onih političara koji bi najviše želeli da narod zaboravi kako je bilo dok su oni bili na vlasti.
Danas kada su državne kase opet pune ti žuti političari okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa bi da se ponovo vrate na vlast, i to, ako je moguće, bez izbora. Šta će im izbori, oni žele da izazovu sukobe, da izazovu nerede i da u nekoj vanrednoj situaciji njih ponovo neko vrati na vlast. Boško Obradović bi bio zadovoljan, ne punim mandatom, ali sa punim kapacitetom da može makar još jedno godinu dana da zauzme neku fotelju. Dakle, preko ulice, jer, eto, danas naknadno naknadno su pametniji i danas konačno bolje od svih ostalih oni znaju kako treba da se troši novac iz sada punih državnih kasa. Evo, juče je Dragan Đilas ili možda prekjuče, grešim, na Tviteru objavio šta bi on u, ne znam, pet, šest, sedam, osam tačaka šta bi on sve sada uradio i kako bi se potrošio novac iz državnih kasa. Sad se setio.
Neće moći, narod ne zaboravlja. Hvala na pažnji.