Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, završni računi budžeta Republike Srbije za 2002. do 2018. godine predstavljaju pre svega značajan korak za odgovornu politiku javnih finansija.
Kada smo kod javnih finansija, ja ću se osvrnuti na izjavu Siniše Malog. Naime, ministar finansija Srbije, Siniša Mali je rekao, odgovarajući na pismo koje mu je uputio gospodin Dragan Đilas, da je dotični neznalica. Zašto? Zato što je Dragan Đilas objašnjavao i kritikovao ekonomsku politiku Vlade Republike Srbije. Đilas je rekao da se Srbija zadužila za dodatnih milijardu evra i dodao je da je to pronašao na sajtu Ministarstva finansija, rekao je gospodin Mali i demantovao. Naravno da je demantovao, a kako ?
Dodatnih milijardu evra je obveznica koja su smo reemitovali kako bismo vratili vaše stare skupe kredite. Ja o tome non-stop pričam. Uzimali su kredite po 7,25, osam, devet, deset, jedanaest procenata. Zato smo mi zaduženi i zato smo došli do cifre od 26,6 milijardi evra. I ne samo za to. Prijavili su dug 14 milijardi, pa onda nešto manje, a zaboravili su dug grada, 1,2 milijarde, zaboravili su dug javnih preduzeća. Katastrofa. Samo lažu, lažu, lažu.
Inače, ova kamata o kojoj priča gospodin Đilas je bila 7,25%, a naša je 1,6% i tako smo mi uštedeli 4,4 milijarde dinara, rekao je Mali i to je istina. Zarad gledalaca.
Grad Beograd bio je zadužen 1,2 milijarde, to je nama ostavio naš trenutni predsednik Saveza za Srbiju, ja bih rekla saveza za sebe, jer u nekretninama samo ima 25 miliona evra, ali o tome ću jednom drugom prilikom.
Sada ću reći kakav je bio kurs dinara i kako to teče od 2009. godine, 1.08.2009. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 93,28, 1.08.2010. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 105,11, 1.08.2011. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 102,63, 1.08.2012. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 117,51, 30.06.2015. godine srednji kurs dinara za jedan evro bio je 120,60.
Inflacija za 2012. godinu iznosila je 12,2%, a za 2014. godinu 1,8. Inflacija inače ide od 1,5 do 2%. Zašto to govorim? Zato što od kako nema inflacije, dolaze investitori. Samo u prošloj godini smo imali javnih investicija za 220 milijardi dinara. Projektovano za sledeću godinu, 260 milijardi dinara. E, tako radi odgovorna vlast.
Što se budžeta tiče, našeg budžeta za 2019. godinu, iako nije tema, moram da kažem šta smo radili, u kratkim crtama. Vlada je uspešno sprovela fiskalnu konsolidaciju, stabilizaciju javnih finansija, smanjila javni dug, naravno, poboljšala privredni ambijent, obezbedila visoku stopu privrednog rasta, smanjila nezaposlenost sa 27% 2012. godine na danas istorijski minimum 9,5%. Kada budemo otvorili industrijski park u Borči, još 10.000 ljudi ćemo zaposliti, tako se radi.
Što se tiče ovih završnih rezultata, odnosno završnih računa budžeta, idemo redom. Po isteku godine za koju je budžet donet sastavlja se završni račun budžeta Republike Srbije koji Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode, primanja, rashode, izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije i račun finansiranja. Oni to, gospodo, nisu radili. Mi to sada po prvi put radimo i tako treba da bude svake godine.
Zakon o budžetskom sistemu prvi put je izglasan 2002. godine, zatim 2009. godine, ali ono što se ne sme prenapregnuti ne sme da se izostavi je da smo mi u 2003. godini, prestala je da postoji nažalost Savezna Republika Jugoslavija, potpisan je Sporazum o formiranju Državne zajednice Srbija i Crna Gora i tek 2006. godine Narodna skupština Republike Srbije donosi Odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije.
Šta je važno kada govorim o ovim izveštajima? Od 2002. do 2018. godine, poreski prihodi imaju najveće učešće u svim godinama posmatranog perioda, od ostalih prihoda i primanja beleži se povećanje učešća primanja od zaduživanja u ukupnim prihodima i primanjima od 2008. godine 6,3%, da bi najviši procenat primanja od zaduživanja dostigla 2013. godina 42,1%. Primanja od privatizacionih primanja su imala veće učešće u ukupnim prihodima i primanjima 2002. godine 6,4%, 2003. godine 11,3%, 2005. godine 6,4% i najveće učešće 2006. godine 19%.
Od 2009. godine do 2015. godine, usled posledica svetske ekonomske krize i smanjenja privredne aktivnosti dolazi do naglog rasta javnog duga. Kako bi se pokrio manjak u državnoj kasi, Republika Srbija počev od 2009. godine počinje intenzivno da emituje državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu kako bi evro obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu. Javni dug centralnog nivoa vlasti izražen u evrima na kraju 2009. godine iznosio je 9,8 milijardi evra, 2012. godine 20,1 milijardu evra i onda se ja vraćam na ono svoje. Nisu prikazali dugove javnih preduzeća, nisu pokazali dug grada Beograda 1,2 milijarde. Samo nam ostaje gospodin Đilas zaradio 200 miliona evra i stavio sebi u džep. Most je koštao 400 miliona evra, a košta duplo veći, duplo širi u Parizu 150 miliona evra. Sramota jedna. Tako se radilo, tako se više neće raditi.
Samo još par rečenica o izveštaju o primljenim donacijama. To je inače sastavni deo završnih računa i EU je najveći donator u Srbiji, jedan od najvažnijih partnera Srbije u podršci, razvoju i tekućim reformama kao kandidat za članstvo u EU, a Republika Srbija od 2014. godine dobila akreditaciju za samostalno korišćenje instrumenata pristupne pomoći EU IPA fondove, čiji je cilj jačanje demokratskih institucija, vladavine prava i sloboda, rodna ravnopravnost, reforma državne uprave, sprovođenje ekonomskih reformi, razvoj civilnog društva i unapređenje regionalne i prekogranične saradnje.
Zahvaljujem na pažnji.