Hvala, profesore Atlagiću.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da na sednici danas prisustvuje narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o javnim nabavkama.
Sačekaćemo samo nekoliko trenutaka da članovi Vlade sa saradnicima uđu u salu.
Za to vreme ja ću pročitati ko je pozvan. Dakle, pozvani su dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Siniša Mali, ministar finansija, Nela Kuburović, ministar pravde, Zoran Đorđević, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, Slavica Savičić, Jelena Tanasković, Danijela Vazura, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Jovan Ćosić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde, Filip Šanović i Snežana Karanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra finansija, Sandra Damčević, vršilac dužnosti direktora Uprave za javne nabavke, Ana Tripović, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Željko Radovanović, vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Ministarstvu finansija, Milica Đurđević, vršilac dužnosti direktora Uprave za Trezor u Ministarstvu finansija, Zoran Gašić, vršilac dužnosti direktora Uprave za igre na sreću u Ministarstvu finansija, Slobodan Erdeljan, vršilac dužnosti direktora Uprave za duvan u Ministarstvu finansija, Ivana Đenić, vršilac dužnosti zamenika direktora Uprave za javne nabavke, Nebojša Tomić, direktor Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Dušica Šorgić, pomoćnik direktora Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Marina Miljković, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za Trezor u Ministarstvu finansija, Dragan Marinković, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Ministarstvu finansija, Jelica Ćirović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za duvan, Luka Tomić, šef kabineta ministra finansija, Stojanka Vučković, šef kabineta ministra privrede.
Dobar dan, dobro došli ministre Đorđeviću sa saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Vjerica Radeta, Nataša Sp. Jovanović, Zoran Despotović, Aleksandar Šešelj, Ružica Nikolić, Milorad Miričić, Nemanja Šarović, Tomislav Ljubenović, Sreto Perić, Filip Stojanović, Dubravko Bojić, Petar Jojić, Nikola Savić, Katarina Rakić, dr Aleksandar Martinović, Stefana Miladinović, Aleksandra Belačić, Ljiljana Mihajlović, Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, mr Dejan Radenković, Aleksandar Stevanović, Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Nemanja Radojević i Ljupka Mihajlovska.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo svima koji danas slave, njihovim gostima, želim sve najbolje i da slave hiljadama godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam više puta govorio, gospodine Orliću više hiljada godina, naravno, životni vek se produžava. Više puta sam govorio da su javne nabavke za vreme stranke bivšeg režima bile tajne, a državne i vojne tajne su bile javne. Tu praksu nastavljaju i danas. Onaj špijun Obradović je najbolji dokaz za to. Njegova majka direktora i svih žutih vremena verovatno ga je naučila kada ga je zaposlila da valja, ona ga je naučila, mislila je da valja krasti državne tajne i prodavati bugarskim novinarima, da valja uništavati za neku paru, valja uništavati svoje preduzeće, ali da valja biti dobar sa žutima s obzirom da oni kontrolišu tužilaštvo i pravosuđe, pa će kada te uhvate u špijunaži nadležni organi, žuti tužioci, žute sudije pomoći da se domogneš slobode, a Bogami žuti aktivisti će tražiti da špijuni budu pušteni, da krivi ne budu kažnjeni, a najčešće nevini dobiju kaznu.

Ja pitam to isto pravosuđe – kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa? Merna jedinica za korupciju je Đilas. Jedan Đilas vredi kao dva Šolaka. To su merne jedinice za korupciju. Kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi koji, recimo, u predračunskoj vrednosti trebao da vredi 116 miliona, pa kao čelik je poskupeo pa treba 161 milion evra, pa na kraju je to koštalo 450 miliona evra.

Ja pitam Zagorku Dolovac, pitam žuto pravosuđe, pitam te časne i poštene ljude, kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi, za podzemne kontejnere, za bulevar, za seču platana, za Bus plus, i mnogobrojne afere koje se vezuju za Dragana Đilasa? Novac koji je Dragan Đilas prisvojio spajajući javnu funkciju sa svojim privatnim biznisima i svojim privatnim firmama, je rezultirao sa 619 miliona evra, gospodine Orliću, prihoda u Đilasove džepove, za toliko se ispumpao, za toliko se nisu mogli graditi vrtići, škole, bolnice, auto-putevi. Jedini auto-putevi koje je Dragan Đilas gradio su auto-putevi prema njegovim džepovima, u kojima je završilo 619 miliona evra.

Zato pitam tužilaštvo, pravosuđe, sudove, kada će jednom početi da kažnjavaju krive i da štite nevine, a ako procesuiraju Đilasa time će dokazati da stvarno žele da kazne krivce a da ne jure nevine ljude. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Po amandmanu ovom se javila i Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i u raspravi u načelu govorila o ovom Predlogu zakona čija će primena povećati ekonomičnost i efikasnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, ovaj predlog koji je danas pred nama je u tesnoj vezi i sa sprečavanjem korupcije što je od samog početka bio jedan od prioriteta Vlade Srbije koje nam je u više navrata pokazala da je istrajna u borbi protiv svih oblika korupcije i kriminala. Zaista ohrabruje istaknuta namera predlagača koju smo mogli da čujemo i od ministra Đorđevića da u oblasti javnih nabavki procedure budu na jasniji i detaljniji način regulisane, da se pojača nadzor i sistem kažnjavanja, ali i da se ojača kapacitet nadležnih institucija.

Mi smo u prošlosti imali primere kršenja Zakona o javnim nabavkama, naročito u gradu Beogradu dok je Dragan Đilas bio na mestu gradonačelnika. To je sve podrazumevalo sa jedne strane nečije lično bogaćenje ali sa druge strane to lično bogaćenje se dešavalo na račun građana Beograda i Srbije koji su u tom smislu i bili oštećeni. Zato kao pozitivne ocenjujem napore Vlade na konstantnom zalaganju da se radi kako na preventivnim tako i na represivnim merama koje bi smanjile mogućnost zloupotreba i položaja i zloupotrebe položaja postupaka javnih nabavki.

Umesto benefita građani Beograda su iz postupaka javnih nabavki u Đilasovo vreme imali afere i štetu, imali smo i sumnjive javne nabavke koje su se odrazile tada i na funkcionisanje grada, kao što su Bus plus, onda imali smo trošenje novca na promociju grada kada je iz budžeta potrošeno 270 miliona dinara, imali smo kupovinu softverskih paketa koji nikada nisu upotrebljeni, onda rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, privatizaciju Luke Beograd i tako dalje.

Sve je to naravno dovelo do prevelikog zaduživanja grada i to za oko 900 miliona evra od čega je polovina bila dug grada, a druga polovina dug javnih preduzeća.

Zbog svih ovih loših primera iz prošlosti treba dati podršku svim intencijama Vlade da se unapredi naše zakonodavstvo i da se na taj način osigura zdrav sistem u kome će Srbija moći da funkcioniše i da napreduje bez ovakvih zloupotreba. Hvala.

Hvala, gospođo Žarić –Kovačević.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Javne nabavke su rak rana našeg društva i naše države godinama unazad. Vi iz vladajuće stranke ste kampanju vodili i dobili dobrim delom na obećanju da će se rešiti svi problemi javnih nabavki i da će to biti jedan od načina iskorenjivanja korupcije. Sećate se one nulte tolerancije na korupciju? To je bilo samo u kampanji, naravno možda će te ponoviti i u sledećoj.

Dakle, ništa niste uradili kada je ovaj prethodni zakon donošen. Bili ste puni priče kako ćete rešiti sve probleme, pa koliko je po onom prethodnom zakonu pokradeno, pa koliko će se uštedeti primenom novog zakona i opet ništa.

Javne nabavke su i dalje ozbiljan problem i izveštaji svih takozvanih nezavisnih regulatornih tela koji su se ovde našli pred Narodnom skupštinom, svi do jednog su rekli da je jedan od najozbiljnijih problema u funkcionisanju organa i lokalnih i državnih upravo problem javnih nabavki.

Dakle, i dalje se na javnim nabavkama krade i dalje bi se ozbiljne pare mogle staviti u budžet Republike Srbije da nije tog lopovluka i evo, i ovo je jedan od izvora koji bi mogao ozbiljno da doprinese da se realizuje onaj stav SRS, da u Srbiji najmanja plata mora biti 37.000 dinara i najmanja penzija da mora biti 37.000 dinara, zato što je najniža potrošačka korpa 37.000 dinara.

Dakle, da krenemo stavku po stavku, videli bi ste da bismo mogli uštedeti i više od toga. Za početak, evo, počnite da primenjujete Zakon o javnim nabavkama.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.
Izvolite, doktore Jokiću.

Hteo bi da kažem da ne postoji zakon i da ne možemo mi doneti i napisati zakon koji će sam po sebi rešiti ovaj problem. Tačno je to da su javne nabavke najveći problem našeg društva. Ono što nedostaje svim zakonima, a naročito ovom zakonu, jeste stalna kontrola primene ovog zakona. Znači, moraju se kontrolisati tenderi. Posebno se moraju pod lupu staviti oni tenderi gde se na tenderu javlja samo jedan ponuđač, tu je u 99% slučajeva nešto sumnjivo i to treba procesuirati, odnosno to treba kontrolisati.

Znači, samo kontrolom mi možemo doći do kvaliteta, naravno posle tih kontrola gde je narušen zakon primenjivati i najstrože sankcije, to je jedini način da se iskoreni korupcija primenom Zakona o javnim nabavkama. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je želela da popravi kvalitet ovog zakona u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu da se ovde više od pola članova zakona, već važećeg menja, pa smo mi predložili da se u članu 5. stav 1. menja i glasi: „naručilac je dužan da obezbedi ekonomično i racionalno korišćenje javnih sredstava u postupku javne nabavke i izabere najpovoljnijeg ponuđača.

Najbolji lek za sprečavanje, odnosno za lečenje korupcije, u koliko to uopšte postoji jeste svakako, odnosno mogao bi da bude ovaj Zakon o javnim nabavkama, ali naravno pod uslovom da se on poštuje do kraja i da ne postoji unapred želja da se on izigra.

Komisija za zaštitu konkurencije, čini mi se da je na najbolji način uočila sve one probleme koji se pojavljuju u javnim nabavkama, pa je karakteristično da se za određeno područje uvek prijavljuju isti ponuđači. Pa, je onda dalje bilo karakteristično da najčešće isti ponuđači i odustaju od tih javnih nabavki.

To su sve problemi koji su se dešavali u praksi. Ovim izmenama i dopunama mi nismo mogli da prepoznamo da je kod predlagača ovog zakona postojala želja da se taj problem reši. Tu mogu biti dva razloga: da nije želela, sa jedne strane, nećemo da budemo tendenciozni, pa da kažemo da predlagač nije želeo to da reši, da budemo tendenciozni, pa da kažemo da nije imao tu nameru, a sa druge strane da nije prepoznao šta se sve pojavljuje tu kao problemi.

Treba poštovati principe koji se javljaju kod javnih nabavki, a to je svakako to načelo ekonomičnosti i efikasnosti i mi smo i zbog toga i predložili ovaj amandman da se član 5. na drugačiji način reguliše.