Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Prvo, kada se prvi put pojavila priča oko Moravskog koridora, u opticaju je bila cena oko 500 miliona evra. Više puta smo to čuli od ministara iz tadašnje Vlade. To je bila Vlada 2014. godine. I bilo je par zainteresovanih kineskih kompanija.

Evo dva pitanja. Kako je cena porasla toliko i plus se ostavlja još prostor da ona bude veća? Šta se to promenilo za četiri godine?

Drugo, kako je moguće da jedna kineska kompanija koja gradi autoput u Srbiji je bila dobra da gradi taj autoput, niste to tražili tada, a sada tražite, a angažovala je pri tom srpske podizvođače? A, gospođa Ana Brnabić, kao premijer, je rekla na komentar kako je ova američka kompanija koja angažuje podizvođače iz Turske, zamislite sad ovo, kaže – naši su mnogo zauzeti, imaju mnogo posla i ne bi mogli to da stignu. Ona je to sad izjavila u ovu nedelju, pre četiri dana. Jel to rekla Ana Brnabić, da naši ne mogu da budu podizvođači zato što imaju mnogo posla i ne mogu da stignu? To je rekla. Mogu da vam i to pronađem.

Šta to znači? Da li je moguće da mi živimo u takvoj iluziji da naše kompanije rade, da su one toliko uspešne da ne mogu da rade u našoj zemlji? Da li je to istina?

Drugo, Zorana Mihajlović je tokom svog mandata pokazala svoje preferencije u odnosu na kompanije kada je pozivala da se kažnjavaju ruske i kineske kompanije koje grade u Srbiji, pre svega, oko Pupinovog mosta i oko železnice. Da li je tako bilo? Izražavala je nezadovoljstvo javno i govorila kako nije sve kako treba u poslovanju sa tim firmama. To je tako bilo. Od Ruske Federacije do Kine, Azerbejdžana i Srpsku pravoslavnu crkvu je vređala čak u tom naletu sveopšteg ludila. Dakle, ona je tu uključena kako bi uvela američku kompaniju na srpsko tržište koja ovde uzima mnogo veću cenu nego što je to bilo predviđeno, nego što to košta. To je suština.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Meriti naše firme sa američkim, kineskim, ruskim, azerbejdžanskim, mislim da nije baš realno. Znate šta, ja vam preporučujem da krenete malo kroz Srbiju, pa da vidite koliko gradilišta i radilišta ima, pa da onda kažete da li je premijer Ana Brnabić u pravu ili nije. Tad imate pravo, ali da budete zaista iskreni.

To da li je ponuda diskriminatorska ili ne, mogu da vam kažem, ako jeste – zašto se ni jedna zainteresovana strana nije žalila? Da raščistimo, niko se nije žalio. Još nešto – što se niste vi žalili? Kao Aleksandar Šešelj, napišite žalbu Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da uredba Vlade Republike Srbije sadrži diskriminatorske odredbe i eliminacije ponuđača koji bi da učestvuju u postupku javne nabavke. Tog trenutka mora da se zaustavi postupak prikupljanja ponuda i da se o vašoj žalbi odlučuje u Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Što niste? Ko vam to brani? Šta je problem? Tih 60.000 dinara što će da se uplati taksa?

Nije SNS crtala „Behtel“. Ako pitate, američku administraciju u Srbiji predstavlja ambasador, to je ovaj kako vi zovete Skot. Da li je tako?

(Vjerica Radeta: Kako ga ti zoveš?)

Molim vas samo, kratko ću. Taj isti ambasador je delegiran od predsednika SAD Trampa. Nisam ja crtao Trampa na majici, nego vi ovde u Skupštini Srbije. Nisam ja crtao „Behtel“. Možda ste vi. Ja to ne znam, ali sva sreća što te vaše slike u Vladi Republike Srbije ne važe ništa.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Prvo, zato što smo jako glupi mi smo podržali Donalda Trampa na predsedničkim izborima. Mi smo smatrali tada da je bolje za srpski narod da mi ne budemo njima u fokusu, a i vodili smo se time što je njega Vladimir Putin pre toga već podržao i pozitivno se o njemu izjašnjavao.

Vi ste, zato što ste pametni, podržali Hilari Klinton i uplatili dva miliona evra u fondaciju Hilari, Čelsi i Bila Klintona. Da li je tako? To je uplatio Aleksandar Vučić. Odakle mu pare, ne znam. Ja kada budem malo pametniji, kada budem imao dva miliona evra, idem direktno u Vašington, uplaćujem u fondaciju Klinton, da posle mogu da kažem da sam i ja pametan.

Vi imate iskustva sa nošenjem likova na majicama, gospodine Arsiću, i ne mogu da raspravljam na tu temu sa vama. Vi zaista o tome znate mnogo više nego ja, ali stvar je u tome da, ukoliko imamo nekog ko osvedočeno samo služi američkim interesima u Vladi Republike Srbije… Mi o tome govorimo od 2014. godine, a vi ne reagujete, nije da je to sada palo sa neba. Zorana Mihajlović dok je bila u G17 plus, da li je tako, isto je tada služila američkim interesima, kao što služi sada dok je u SNS, pogotovo što je ministar infrastrukture. Da li vi vidite da je i pola vaše poslaničke grupe, i vašeg članstva, i vaših glasača, i ministara u Vladi, njome nezadovoljno, a ne smete joj ništa. Vi njoj ne smete ništa zato što je ona eksponent američkog interesa u Vladi Srbije. To je to.

Mi smo govorili u vreme kada je protokol potpisan dve godine pre nego što je javni poziv objavljen. Valjda je mogla ta agencija sama to da vidi. Koja to agencija može vama da se suprotstavi kada ste stavili, prvo, sve vaše ljude u te agencije, a drugo, što od Ustavnog suda, od sudstva, do svih tih agencija… Oni ništa ne reaguju, uopšte se ne oglašavaju ni na šta. Jedino mogu da se oglase kada neko ne prijavi imovinu na vreme i da ga kazne sa 50.000 dinara i to je ono čemu služe. Inače, da oni istražuju korupciju, ne bi Srbija izgledala danas ovako kako izgleda, gospodine Arsiću.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Vidite, mladi kolega, ja ne mogu da sakrijem šta sam radio kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne samo da nemam nameru to da krijem, već mi za većinu stvari koje sam radio uopšte nije žao. Između ostalog, nije mi žao što sam u ovoj istoj sali, samo, čini mi se, ovaj treći red, četvrti, nosio majicu sa slikom predsednika SRS Vojislava Šešelja. Znate zašto sam nosio? Zato da bi ukazao svetskoj javnosti na kršenje ljudskih prava i Vojislava Šešelja, i Martića, i Karadžića, i Mladića, i svih Srba u Haškom tribunalu. Nikad nisam nosio majicu sa likom bilo kog stranca i bilo kog ko nije Srbin ili građanin Srbije. Tu je razlika između mene i vas.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Vrlo pošteno od vas, gospodine Arsiću, ali bojim se da od ljudi koji su se nekada borili protiv tog američkog imperijalizma i hegemonije nad tim manjim istočnoevropskim državama vi ste danas postali njihovi saveznici.

Bil Klinton je bio predsednik SAD u vreme kada je ova zemlja bombardovana 78 dana, poginulo je više od 2.500 ljudi, a učinjeno je više od 100 milijardi dolara materijalne štete. To je procenjeno. Uveli su nam dva puta sankcije, upropastili su našu privredu, učinili su život u Srbiji jako teškim. Na kraju, oteli su nam Crnu Goru, oteli su nam Kosovo i Metohiju, sad nas teraju da priznamo nezavisnost Kosova i ko zna šta sve hoće sa nama, uključujući i dalje rasparčavanje naše teritorije.

Podržali ste Hilari Klinton, njegovu ženu. U Vašingtonu je vaš predsednik uplatio dva miliona dolara. Posle toga je došao na televiziju i kad ga je pitao Gorislav Papić u emisiji RTS „Oko“ – zašto ste to uradili, on je rekao – zato što sam pametan. Nemojte da pričamo kao da se to nije desilo.

Sa druge strane, vas danas podržavaju i Toni Bler, i Gerhard Šreder, i Alfred Guzenbauer, i Ketrin Ešton, svi osvedočeni neprijatelji Srbije koji su učestvovali u našem bombardovanju su vaši savetnici i savetnici u vašoj Vladi. O čemu vi pričate? O kakvom patriotizmu vi pričate? Toni Bler vam koordinira rad u Vladi i plaćate ga iz budžeta, drži vam predavanje i svi oni. Dajte da kažemo bobu bob.