Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Pa amandmanu, reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nikad kraja naravno priče o korupciji, kriminalu koji je oko ekipe Dragana Đilasa, Jeremića, Obradovića i Marinike Čobanov. Moramo i da kažemo zbog čega toliki napadi prethodnih nedelja i na predsednika Aleksandra Vučića i na ministra Stefanovića, njegovog oca, na porodicu i zašto se zapravo ruši naša namenska industrija. Šta je cilj svega toga i napad, na kraju krajeva, na „Krušik“ gde je u poslednjoj fazi svega toga treba srušiti predsednika Aleksandra Vučića, treba srušiti kompletnu državu Srbiju.

Šta stoji iza toga? Iza toga stoje interesi, kako određenih službi obaveštajnih van Republike Srbije, ali pre svega kriminalni interesi tajkuna u Republici Srbiji, koje predvodi Dragan Đilas, a za njega ceo taj posao, rekao bih, ispod žita ili kako god, obavlja njegov kum lično, Mlađa Đorđević, saradnik lidera Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa. On je zapravo taj koji pokušava da uništi srpsku namensku industriju.

Naravno, do toga su došli ljudi koji se bave istraživanjima, do toga su došli novinari, do toga su došli mediji, o tome se uveliko piše, ali se govori i o izvesnom Petru iz Kaluđerice, o kome će se tek govoriti, koji tajno održava kontakte sa navodnim uzbunjivačem, a ja ga nazivam uzbunjeni ili uzbuđeni, zato što mu majka više nije na mestu koje je sanjala u „Krušiku“. Posebno je on uzbuđen i njegova gospođa majka, jer čedo je otkriveno, čedo je palo, saznalo se šta mamino čedo radi, saznalo se da mamino čedo u „Krušiku“ nije radilo posao za „Krušik“, nego je radilo posao za obaveštajne službe kojima je cilj da sruše „Krušik“, da sruše državu Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića, saznalo se da mamino čedo ništa nije radilo u interesu firme, preduzeća gde je zaposleno, već sve protiv interesa države Srbije. Naravno, takva osoba ne može da bude uzbunjivač ni po zakonima Republike Srbije. Postoje tačno zakonom propisani uslovi po kojima možete da budete uzbunjivač, da steknete status uzbunjivača. Tako je Lazar …(ne razume se) stekao i stiče status uzbunjivača, jer se obratio nadležnim institucijama za pomoć.

Tako vidimo da ljudi koji su prodavali i prodaju informacije o našoj namenskoj industriji, o naoružanju, načinu na koji se proizvodi, kako se posluje u okviru „Krušika“, zapravo rade protiv interesa Srbije, smišljaju sve te afere kako bi uzdrmali i Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.

Sasvim sigurno to neće uspeti da urade, nastaviće da se vode istrage o tome i ko je Petar iz Kaluđerice, i šta radi Mlađa Đorđević, na koji način, kako i zbog čega vrlo često boravi u Valjevu, sa kime se viđaju po restoranima, sa kakvim kriminalcima, kakvim dilerima narkotika, ko su njihovi kumovi, ko je tocilo, ko su svi ti slični njihovi šuraci po zatvorima.

Srpska napredna stranka i naši funkcioneri nemaju takvo društvo. Mi ne radimo po kafićima, mi sedimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, raspravljamo o zakonima. Mi ne sedimo u kafićima sa mafijom i sa kriminalcima, naši prijatelji šuraci nisu narko-dileri, naši prijatelji rade u interesu Republike Srbije i svi zajedno ćemo nastaviti tako da radimo. Hvala.

Amandman na član 66. podneo je narodni poslanik Nikola Savić, da li neko želi reč.
Reč dajem narodnom poslaniku Nikoli Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 66. ovog zakona gde sam tražio da se stav 4. ovog člana promeni.

Naime, to sam tražio iz razloga ako ostane onako kako je predviđeno zakonom može stvarati eventualne probleme u primeni ovog zakona. Jednostavno dovešće se, ako ništa drugo u pitanje načelo obezbeđivanja konkurencije, da je to zaista tako moguće videli smo na bezbroj primera.

Meni je jasno i znam da ni jedan propis, ni jedan zakon ne može obuhvatiti sve nijanse stvarnosti, ali makar se treba truditi da propisi budu jasni, precizni, tako definisani da ostavljaju minimalnu mogućnost za one koji imaju nameru ili koji žele da traže rupe u zakonu i tu ništa nije sporno.

Načelo obezbeđivanja konkurencije, ili to može da se nazove i načelo sprečavanja konkurencije, i videli smo, kao što sam rekao, na velikom broju primera, jedan od njih je „Behtel,“ ali i u drugim oblastima ima takvih primera pogotovo na nivou lokalne samouprave. Zaista vreme koje SNS ima na raspolaganju je zaista malo i kratko da bi se pobrojali svi ti primeri.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala.

Specijalista za javne nabavke Dragan Đilas, a ko bi drugi. Setimo se samo obnove Bulevara Kralja Aleksandra, koštalo nas je to 17 miliona evra. Posao na tenderu dobila je firma koja nije ispunjavala uslove, normalno za to vreme, a pride je posao pretplaćen i to za oko 600 miliona dinara.

Beograđani su šest miliona evra platiti ugradnju validatora u vozila GSP-a iako je bilo logično da firma Apeks solušn tehnolodži, koja je dobila posao uvođenja sistema Bus Plus to uradi besplatno.

Za šest miliona evra Beograđani su oštećeni prilikom ugradnje, sećate se, zarđalih podzemnih kontejnera koji su se stalno kvarili, te se novac iz gradske kase izvlačio i za njihovu popravku.

E sad, da vidimo šta kaže analitičar gospodin Dušan Janjić. Kaže – krivična odgovornost za Đilasa, ocenio je da je Đilasov rad dok je bio gradonačelnik bio najgori, kaže - nikad gori gradonačelnik. To je period planiranih promašaja kaže gospodin Janjić, a uzećemo kao primer most na Adi. O tom mostu smo već svi po sto puta, zna se da je trebao da košta 190 miliona evra, koštao je 400 miliona evra, a u Francuskoj duplo veći sa sedam pilona koštao je duplo manje. Toliko o njemu, a sad idemo dalje. Pet puta manje, kaže moj kolega, slažem se, mi nemamo tačne podatke koliko je koštao most na Adi, videćete šta je uradio sa tim parama 200 miliona koje su nestale. Trebalo bi da se krivično preispita da li je reč o tome da je neko želeo da uzme novac, ja mislim da jeste bez traga je nestalo 200 miliona evra.

Drugi loš projekat jeste Bulevar Kralja Aleksandra, pri čemu je naneta velika šteta infrastrukturi o tome znamo. Urbanizam je 2000. godine pa do danas, nalazi se pod kontrolom mafije, kaže gospodin Janjić, a pri tom su izgubljene velike zelene površine. Reč je o osionoj volji da se Beograd uništi, kao da je grad vodio neko ko ga mrzi kaže gospodin Janjić. E sad, da vidimo šta bi sa 200 miliona.

Kaže – kako je rastao dug Beograda, uvećavao se konto gradonačelnika, kaže gospodin Janjić, ja samo čitam. Đilas se u maju 2012. godine častio vilom na Senjaku, nećete verovati vrednom oko milion evra. Kupio je i dupleks na Vračaru, tik uz Hram Svetog Save, a zašta je iskeširao 700 hiljada evra. Bogatstvo Đilasa uvećalo se 800 puta od kako je došao na vlast. E, svaka čast.

Na član 68. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Tema koja tišti mnoge kompanije u Srbiji, one koje se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom što je bio i predmet izveštaja, kako DRI, tako i kroz ocene Fiskalnog saveta, jer nemogućnost onih koji nisu nacrtani kod ponuđača da dobiju posao u okviru javnih nabavki. Kad kažem nacrtani zato što tehnički uslovi koji se propisuju za mnoge poslove u javnim nabavkama tačno crtaju onoga ko će da dobije taj posao.

I, to su… Arsiću ti ćeš kasnije, nacrtaću te, nije mi problem. Zaista, vrlo lako ću tvoj lik da nacrtam. Znaš ono kako smo crtali Čiča Glišu i to još malo nešto dodam i tako je.

(Predsedavajući: Nije vam Arsić rekao. Izvolite, nije vam kolega Arsić rekao.)

Taj koji je rekao, taj će biti nacrtan.

Dakle, što se tiče dosadašnjih krivičnih prijava u proteklih pet godina gotovo da ih nije ni bilo. Onda kada se suočite sa time da neko dođe u postupak da osporava neku javnu nabavku, najpre po ovom zakonu i mi smo podneli i tu amandman, ta taksa je jako visoka. Ono što je najproblematičnije da znaju građani Srbije, možda ni vi niste toliko hteli to da gledate, kolege narodni poslanici, to je praćenje ugovora. Kako se ti radovi izvode i kakvi se uslovi neki nenormalni za pojedine procese javnih nabavki i postupke, propisuju?

Recimo, to je samo jedne ilustracije radi, ako konkurišete za posao od pet miliona vi morate da imate obrt od najmanje 90. Ako želite, neko je malopre govorio o putevima, evo i kolega Jojić, pa onda i Rističević, da nešto malo uradite vi morate da imate asfaltnu bazu i tačno je propisano koliki je njen kapacitet, a zna se da taj upravo neko drugi koji je blizak pojedinim strukturama vlasti to upravo ima. Jednostavno crtanje, crtanje onih koji treba da dobiju posao je manir koji je apsolutno očigledan. To vam govori i Unija poslodavaca. To vam govore i izveštaji i kod DRI. Jednostavno to je nešto što je stepen korupcije koji ne može očigledno da se iskoristi.

Zahvaljujem.
Na član 71. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik, Dejan Radenković.

Hvala potpredsedniče, umalo da ne budem na svom mestu.

Podneo sam amandman na član 75. U članu 75. Predloga zakona posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi – odredbe člana 141-153. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku dodele ugovora. Dosadašnji stav 7. do 11. postaju stavovi od 8. do 12. Dosadašnji stav 8. postaje stav 9. menja se i glasi – naručilac je dužan da obaveštenje iz stava 8. ovog člana tromesečno objavljuje zbirno u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

S obzirom da moramo malo da polemišemo na tu temu jer smatram da ovde nije obezbeđeno pravo, to jest obezbeđena zaštita prava. Ono ovde nije propisano i na ovaj način kako je predloženo, kao što sam već rekao nije obezbeđena zaštita prava ponuđača, jer čim nema objavljenog ugovora onda nema roka ni za žalbu. Na primer, mogu tu da navedem, to vam je u prilogu sedam. Znači, tu su svi oni koji se… možda ja odskačem od teme, možda vama to nije zanimljivo, ali bih vas zamolio da se saslušamo, jer ovo se tiče zakona tako da ne bi posle usvajanja zakona dolazilo do raznih propusta u primeni zakona.

Molim vas da obratimo panju, jer ovde pod ovim članom 75. potpadaju fizičko-tehničko obezbeđenje, pravne, zdravstvene usluge, administrativne usluge i sve se to nalazi u prilogu sedam koji je u sklopu ovog zakona o kome mi danas raspravljamo i o amandmanima na isti taj zakon koji želimo da popravimo svojim znanjem, svojim možda iskustvom iz prakse. Tako da bi bilo dobro, ministre ako ikako možete da danas prihvatite ovaj amandman. Vi na to imate pravo, jer vi, čak mislim da ste u situaciji jednoj bili. Ovde se radi, kada se raspisuju tenderi za pripremu hrane npr. socijalno ugroženim kategorijama, za vrtiće. Znači, ovde su velike i ozbiljne nabavke u pitanju.

Primer Vojna ustanova Dedinje učestvovala je na tenderu za spremanje hrane za socijalno ugrožene na nivou grada Beograda. Ovim predloženim, kako stoji u članu 75, jednostavno nema prava, nije obezbeđena zaštita prava. Imaćemo problem ako usvojimo ovako kako jeste. Ja svojim amandmanom to ispravljam i definiše se jasno da mora da se objavi taj ugovor na osnovu koga će imati ponuđač pravo da traži svoju zaštitu prava. Ako ostane ovako on nema nikakav rok za žalbu. Nadam se da smo se razumeli i ako je ikako moguće da malo razmislimo i da ovaj amandman prihvatite. Hvala.