Zahvaljujem koleginice Radeta.
Kolega Arsić odustaje od replike.
Idemo sada kolega Rističeviću po amandmanima.
Pre vas se javio kolega Šešelj pa vi po amandmanu.
(Aleksandar Šešelj: Ne želim po amandmanu.)
Ne možete dobiti na osnovu toga repliku.
Koleginica Radeta je dobila repliku.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Nemojte. Nije tako. Vidite da smo vodili dijalog.
Kolega Rističević po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, Pomoravlje je bogato. Kad priroda ne besni, Pomoravlje je školjka koja kada miruje u sebi stvara bisere. Zašto ovo govorim?

U poplavama koje su bile, čini mi se 2014. godine, gospodine Arsiću, štete su bile merene stotinama miliona evra. Izgradnjom, nabavkom, izgradnjom auto-puta, rešava se pitanje pritoka Morave i vodotoka Morave. Sprečavaju se opasnosti koje su bile 2014. godine, kada se taj projekat završi. Nemoguće je da se ponovi 2014. godina i to je nešto što verovatno učestvuje u troškovima izgradnje puta i saniranju vodotokova, odnosno uređenju vodotokova ne samo Morave već i pritoka.

Ako, se time sprečavaju poplave, a stručnjaci tvrde da se to čini, samo jedne godine u tom području da poplavi, štete iznose preko 100 miliona evra. Znači, ako se potopi 100 hiljada hektara, znajte da je šteta veća od 100 miliona evra te godine, ako se ne daj bože ponovo poplava pojavi u tom području.

E, zato verujem da to poskupljuje radove i zato je moja podrška izgradnji, ne samo puta, zbog saobraćaja, već i zbog uređenja vodo tokova i sprečavanja katastrofe koja nas je zadesila 2014. godine, koja sem poljoprivrednih radova od 100 miliona evra, može da ugrozi i kuće koje vrede daleko više od tih 100 miliona evra, stočni fond, staje, ekonomske objekte i tako dalje.

Još nešto da kažem, ako tim putem prolaze vozila, ušteda u gorivu je godišnje negde oko 20 miliona evra. Da vam kažem i to, da su najveća srpska stratišta Jasenovac, Jadovno, Kragujevac, pa Ibarska magistrala, a onda ta područja.

Koliko koštaju ljudski životi koji su spašeni time što je izgrađen auto-put do Čačka i koliko koštaju ljudski životi koji će biti spašeni izgradnjom Moravskog koridora, nastavkom gradnje auto-puta prema Crnoj Gori, to ne može da se meri. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Pre nego što nastavimo sa radom, poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Eto vidite, prinuđen sam iako je crveno slovo, da radimo. Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju korupcija moram da ukažem da se u oblasti poljoprivrednog državnog zemljišta odvija krupan kriminal, jer se radi o štetama koje su državi Srbiji nanete od 2005. godine pa ovamo, bar do 2012. godine, koliko ja imam podataka, ali pitanje je da li se nastavilo i dalje. Milijarde su u pitanju.

Ja postavljam pitanje – gde se troše pare od državnog poljoprivrednog zemljišta? Dalje, sada se iz budžeta lokalnih samouprava izdvajaju sredstva za atarske puteve. E, molim vas, sada se postavlja pitanje – kvalitet atarskih puteva? I drugo – ko, u kojoj opštini drži monopol nad izgradnjom tih auto-puteva i da li je u pitanju šljaka i šljunak ili je u pitanju beton i asfalt?

Tu je razlika ogromna. Jedan Šiptar je rekao – imame mi Trepća, ima me mi Trepća da pravimo ćelićne puteve. Ne mislim da se prave ćelićni putevi, nego da se prave putevi, ako je u pitanju atarski put, ali da se kontroliše od strane nadležnog Ministarstva poljoprivrede koja je cena po kvadratnom metru i dužini? I ko drži monopol? I da li je raspisan bio konkurs ili ne?

Dalje postavljam pitanje - koliko se iz budžeta, recimo samo jedne opštine tj. grada Pančeva izdvaja za sport? Koliko ima sportskih društava? Koliko je sportskih društava koja su dobila sredstva iz budžeta, a koliko su iz budžeta unazad pet godina dobijali pojedinci?

Želeo bih da mi se da valjan odgovor, ali sa autentičnim podacima.

Kada je u pitanju od poljoprivrede i izdavanja državnog zemljišta i kada je u pitanju eko taksa, gde ta taksa ide? Imamo jednog biznismena u Pančevu koji odgovara za opasan otpad i zamislite svi organi su ćutali. Jedino je BIA pratila i dokumentovala taj kriminal. Da nije bilo BIA kojoj odajem ovde priznanje što je to uradila, taj bi kriminalac koji je mnoge u crno zavio, a sa druge strane, najzagađeniji grad u Republici Srbiji, ugrozio živote i zdravlje građana.

Međutim, zahvaljujući BIA kao jedinom organu koji je dosledno sprovodio dokazne radnje i dokumentovao, međutim, optužnica je kod tužioca. Godinu i po dana tužilac drži optužnicu u fioci. Šta se tu gospodo događa? Ima li kriminala ili ne? Da vidimo koliko je koji grad dao u zakup državnog zemljišta i koja opština? Meni se ne odgovara šest meseci na to poslaničko pitanje, jer nije lako dato zato što je tu u pitanju kriminal dubokih korena.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poljoprivrednog zemljišta, mi smo naporno radili da digitalizujemo kartu svih poljoprivrednih parcela u državnom vlasništvu. Dakle, sve je transparentno. Ulaskom na sajt Uprave za zemljišta možete da izabere bilo koju parcelu, one su označene državne, u bilo kojoj opštini i da pogledate status tog zemljišta. Ko je zakupac, na koliko godina je zakup, verovatno je sadržana cena itd.

Znači, vrlo je transparentno, ukoliko želite da proverite sada, pre to nije bio slučaj. Ukoliko se kritika odnosi na neki prethodni period pre tog režima, to razumem. Sada je to veoma transparentno. Promenom Zakona o zemljištu pre tri, četiri godine, kada su ovde Čanak i ekipa protestovali, mi smo uredili odnose u poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Dakle, ta uzurpacija koja je bila merena desetinama hiljada hektara je sprečena. U sistem poljoprivrednog zemljišta je uneto preko 70.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, dakle to zemljište više nije uzurpirano.

Razumem ukoliko se kritika odnosi na neki period pre promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pre digitalizcije itd. sada je sve to proverljivo. Ukoliko postoji neki prigovor, lepo kliknete, nađete broj parcele, dostavite to Upravi za zemljište i organi će reagovati kao što su reagovali i u Golubincima, i u Inđiji i u nekim drugim opštinama, gde je bilo zloupotreba povodom poljoprivrednog zemljišta.

Prihode koje lokalna samouprava ostvari i koja nameni za atarske puteve, njima suvereno upravljaju lokalne samouprave. Dakle, one se staraju o atarskim putevima, one izvode te radove, one raspisuju konkurse prethodno.

Dakle, to je pitanje za lokalnu samoupravu, a ne za Skupštinu. Ukoliko postoji neka zloupotreba, onda ne samo BIA, već i drugi nadležni organi će da reaguju i takvu prijavu treba samo podneti. Dakle, to spada u javne nabavke i ukoliko lokalna samouprava krši neko pravilo po pitanju atarskih puteva, uređenja poljoprivrednog zemljišta koje takođe se finansira iz ovih prihoda, komasacije ukoliko se finansira iz ovih prihoda, u tom slučaju će organi reagovati, kao što su i do sada reagovali. Samo podnesite prijavu i tog trenutka mi delujemo. Hvala.

Koleginice Malušić, vi ste odustali. Jel tako? Možete po amandmanu, kolega Jojiću.
(Petar Jojić: Replika.)
Možete po amandmanu, kolega Jojiću.
(Narodni poslanici SRS govore u glas.)
Kolega Rističević vas nije pomenuo, a govorio je o amandmanu, ali nije vas spomenuo. To što je govorio po amandmanu nije osnov da dobijete…
(Narodni poslanici SRS govore u glas.)
.. ali on nije odgovarao vama kolega Jojiću, on je trošio vreme poslaničke grupe i vi možete dobiti vreme poslaničke grupe ukoliko želite. U redu.
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik magistar Dejan Radenković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih da se zahvalim, iako sam možda najmanje očekivao da se ovaj amandman usvoji, a više sam očekivao ove ostale koje sam predložio na ostale članove zakona da budu prihvaćeni, jer su potpuno jasno obrazloženi, potpuno na jedan normalan način uređuju zakon.

Ja sam samo iskoristio priliku da kažem šta je svrha ovog amandmana koji sam podneo i koji je prihvaćen. Radi se o tome da je po postojećem predlogu bilo slobodna volja naručioca da li će da sprovede pregovarački postupak ili neće. Do sada je po važećem zakonu bilo da o tome se dobija saglasnost Uprave za javne nabavke. Na predlog našeg amandmana opet smo to vratili. Hvala što je to prihvaćeno.

Zamolio bih čisto, ovo moje javljanje je u pravcu toga da se na vreme pripremimo, da malo polemišemo o narednim amandmanima koje mislim da je bilo logičnije da budu prihvaćeni, ovde sam navodio i u raspravi kada je bila u načelu, da još nismo sazreli da jedan ovakav postupak prepustimo naručiocima, ali okej, dokaz da je prihvaćen amandman, da nismo sazreli da prepustimo to naručiocima, ali tako isto mislim da ove stvari o čemu ćemo polemisati oko mojih narednih amandmana da se uzmu u obzir i da se još jednom razmisli pre nego što budemo počeli da razgovaramo na tu temu. Ništa, evo toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Radenkoviću.
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već govorio o tome da je za vreme bivšeg režima javna nabavka bila tajna, a vojne tajne su bile javne. Posebno je prednjačio Ponoš, Jeremić itd. Oni su se čak hvalili kako su penzionisali oficire sa ratnom prošlošću, kako su dobro razoružali zemlju, a ne naoružali, kako su zemlju umesto u vojno neutralnu državu, pretvorili u vojno neutralisanu, itd.

Bojim se da kao opozicija oni nastavljaju dalje. Priče o namenskoj industriji, izmišljene afere, su nenadoknadive štete koje se prave u ovoj državi i toj vrsti posla koji se odvija kao vojna industrija, odnosno kao namenska.

Šta hoću da kažem. Ako neko koga nazivaju uzbunjivač, a da to nije, da taj status nema, nijednu nepravilnost pet godina nije prijavio nadležnim organima, nego je prikupljao informacije ne samo svoje, već je krao kolegama iz kompjutera. Ako je te informacije dostavio bugarskoj strani u vidu bugarske novinarke, koja se zove Gajtandžijeva, i na osnovu tih informacija bugarska strana i druge zainteresovane strane su mogle da utvrde vrstu proizvodnje, vrstu kupaca, broj kupaca, koja roba najbolje ide, koje su cene, kolika je proizvodnja, koliki je plasman, koje su najčešća tržišta. Šta je onda trebao još da uradi, a da ne bude špijun? Kakav je to uzbunjivač, ako na osnovu svih tih informacija vi možete da zaključite šta „Krušik“, „Prvi partizan“ i „Lučani“ proizvode.

Dakle, to rade ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, koji bojkotuju narodne izbore. Oni direktno rade protiv svoje zemlje. Za ovu zemlju ne rade, za koju sve rade to treba nadležni organi da utvrde. Dakle, ukoliko oni tako dostavljaju informacije, time urušavaju namensku industriju ove zemlje, koja zapošljava 11 hiljada ljudi. Nije tajna da je posle te afere, navodnog lažnog uzbunjivača, običnog špijuna, da je bugarska strana sklopila ugovore koji su bili namenjeni „Krušiku“ u vrednosti od 80 miliona evra. To je šteta koju trpi namenska industrija, radnici koji platom, tom platom, pune onu potrošačku korpu, odnosno donese hleb svojim porodicama i članovima svojih porodica. Hvala.