Hvala potpredsedniče.
Evo da podsetim gledaoce da je pred nama rasprava o amandmanima na Zakon o javnim nabavkama, jednom važnom sistemskom zakonu koji se tiče novca svih poreskih obveznika, na koji način se troši. Ovim zakonom se to i odredbama ovog zakona se to i kako će se on sprovoditi, to se reguliše. Ja sam sve ove amandmane, pre ovoga, ne bih nikoga da uvredim, ali ja bih da malo razmislimo o amandmanima o kojima pričamo, o mojim amandmanima koji se odnose na popravljanje predloženog zakona. Ja, obično umem da budem vrlo uporan, da jasan budem, a čak i da budem bezobrazan, kada se sve ovo donese, izglasa i posle nekoliko meseci primenom tog zakona, baš ono na šta smo mi ukazivali iz SPS, sa našim amandmanima, bude upravo i tu dolazi do problema.
Znači, sada sam podneo u članu 88. Predlog zakona, stav 5. menja se i glasi – naručilac nije dužan da objavi podatke iz plana javnih nabavki, koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi – procenjena vrednost javne nabavke ne može se smatrati poslovnom tajnom u smislu stava 5. ovog člana.
Šta hoćemo da kažemo? Znači, tajni podatak – okej, poslovna tajna, šta je poslovna tajna? Šta se nama dešava? Dešava nam se to da mi prepuštamo nekome, a to smo i ranije kada smo donosili zakone, pričali o maksimalnoj transparentnosti ovih zakona i njegovih članova zakona. Na primer, ako je procenjena vrednost sto miliona dinara, znači dobijamo ponudu 99,99999… miliona dinara. Maltene ko cenu u marketu. To uopšte nije jedan slučaj, to je slučajeva koliko hoćete. Tu ima prostora i za druge organe. Lepo se uzmu sve javne nabavke, pa se vidi koje su bile te procenjene vrednosti proglašene za poslovnom tajnom, pa se vidi ko je dao 99,9. Čekajte, pa ko je onda nekome šapnuo kolika je procenjena vrednost? Ja se ovim amandmanom zalažem da jednostavno to bude krajnje transparentno. Nema razloga da procenjena vrednost, da maltene budu pogođene neke ponude u odnosu na procenjenu vrednost do dinara.
Mora da postane obaveza, kako ja predlažem, i moramo da utičemo na svest naručioca da bolje i pažljivije utvrđuje procenu vrednosti javne nabavke.
Da li je naručilac radio istraživanje tržišta? Da li je obaveza da on to uradi? To nigde ne piše. Šta nam se dešava? Hajde što ne piše, nego da li postoji potvrda neke dokumentacije da je to uradio. Šta se nama dešava? Dešava nam se, na primer, mislim ne, ne dešava se, nego ja sad malo i karikiram, ali na primer može neko da stavi da kilogram kikirikija milion dinara i da to toliko vredi, jer je to tamo neko odredio, i to je tajna. Na osnovu kojih parametara, na osnovu kakvog istraživanja je došlo do tog podatka? Ne postoji nigde.
Znači, procenjena vrednost je jako bitna stvar. Tu se radi o transparentnosti. Kolega Arsić, žao mi je, sada je seo da predsedava, mi smo polemisali i ranije o planovima nabavki, i o mnogo čemu, da dovedemo te procese do što transparentnijeg. Znači, sad možemo mi da pričamo – da, ali ako to bude, onda će neko da se dogovara. Pa ne, ali ovako jednom se samo dojavi i on je u prednosti u odnosu na ostale. Dajte molim vas, ministre, ja stvarno mislim da vi imate ovlašćenja. Ja sam valjda bio dovoljno jasan. Vi kao ministar koji tu sedi, koji je ovlašćen ispred Vlade, imate pravo da kažete – da, prihvata se ovaj amandman.
Ako vam nije dovoljno obrazloženje, ja mogu i dalje da vam to obrazlažem. Nemate razloga da ne prihvatite ovakav amandman. Ne znam, ako je potrebno možda da konsultujete nekoga, ja sad stvarno ne poznajem ljude koji sede sa vaše leve strane, ne znam da li je neko od njih učestvovao u pisanju ovog zakona. Odgovor koji sam ja dobio od Vlade kao mišljenje – amandman se ne prihvata iz razloga što je objavljivanje procene vrednosti predviđeno kao mogućnost, te ostavljamo naručiocima da u svakoj konkretnoj situaciji odluče da je procenjenu vrednost opravdano i nužno objavljivati. Kome mi ostavljamo da on odlučuje? Ljudi, dajte da se ne igramo više. Da li hoćemo da budemo transparentni ili nećemo da budemo transparentni?
Ja vidim kod Arsića želju da siđe dole. Ja bih voleo, jer je on i ranije učestvovao u donošenju mnogih zakona, prvoga 2012. godine, i onim kasnijim izmenama i dopunama i mi smo krajnje stručno i kolegijalno polemisali i razmenjivali argumente, čak je i rasprava u nekim trenucima trajala i po sat i po vremena o amandmanu i ja mislim da je ovo krajnje korektno sa moje strane.
Kolega Martinoviću, ja bih voleo da vi podržite jedan ovakav amandman…
(Aleksandar Martinović: Ja podržavam Vladu, šta da radim.)
I ja podržavam Vladu, ali mislim da oni koji sede u Vladi i koji tamo pišu zakone, ja mislim da su možda napravili propuste, pa kao poslanik imam pravo, valjda, da kažem.
Znate šta, nije problem, posle tri meseca biće… Evo, ja sam vam naveo situaciju. Znači, može odmah istražni organi lepo da uzmu sve javne nabavke gde su procenjene vrednosti bile iks iznosa i gde se neko podvukao za 0,001 dinar. Ništa više ne treba. To je potpuno jasno. I samo uspostaviti i utvrditi ko je s kim komunicirao i za šta je to nego za procesuiranje?
Znači, sa ovim mojim predlogom amandmana, taj problem neće da postoji.
Ministre, da čujem vaš odgovor, ako ga imate? Ili ćete samo tu da sedite i da ne diskutujemo o ovim amandmanima? Ako je tako, onda i ja mogu da idem na slavu, kao i mnogi drugi poslanici koji danas nisu ovde.
