Zahvaljujem.
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Ko je mogao zamisliti lani? Ja bih podržao te procenjene vrednosti, ali ne znam što to nije važilo, recimo u Inđiji 2006. godine, 2007. godine kad su me smenjivali zbog procenjene vrednosti u zgradi Uprave vodovoda. Znači, gospodin Martinović se seća, te seče knezova i neko je rešio da predsednik Skupštine koji insistira na previše javnim podacima, da treba da bude posečen u stilu seče knezova. Pa, pošto je zafalilo malo kvoruma, onda su lepo to prešli u zgradu Uprave vodovoda i onako, izvršili mali opštinski udar, da ne kažem, državni udar, počistili predsednika Skupštine, predsednika najvišeg organa.

A zašto? Zato što je predsednik Skupštine se drznu da u prethodnom periodu gradi građevinsku zonu i kad je već to sve komunalno opremio, onda se neko setio da bi mogao da od zadruge uzme poljoprivredno zemljišta na osnovu partijskog interesa i to zemljišta plati 23 dinara po metru kvadratnom, a onda da ga preproda za 20 evra. Onako to je bilo socijalno odgovorno, procenjena vrednost 23 dinara, a onda lepo izađeš i prodaš ga, "Henkelu" i tako dalje, prodaš ga za 20 evra. I, gle čuda, tamo odakle si ga uzeo, naravno, transparentno, to ti je gospođa ili drugarica, tvoj član, onda ti to lepo uzmeš, preprodaš i onda ne odgovara predsednik Skupštine koji se malo pobunio, onda ga posečeš i to tako teraš i to tako biva. E, da se to nije desilo, ja bih sada razmislio da podržim neke prethodne amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, na mojim grudima može da bude samo slika mog kuma, nikako nikog drugog. Znači, kakav Tramp, kakvi bakrači, ja bih na svoje grudi stavio samo sliku svog kuma. Tako se branio od javnih nabavki koje planira Boškić Ljotić žutić. To su one javne nabavke, ministre, planirane za logor, za migrante i političke neistomišljenike.

Mislim da će u tom logoru medijima da se bavi, onima, kako se zove ono u logorima što je bilo – „ahtung, ahtung!“, oni glasnogovornici, oni mikrofoni, zvučnici, itd? E, da će to da radi „N1“ televizija, da će letke da distribuira onaj „NIN“, „Vreme“, itd, da će zbog nestašice gasa javne nabavke da sprovodi Bastać. Razumete? Da će to biti vodonepropusne kese, znači, da će on da raspiše tender za taj logor Boška Ljotića, Janka Veselinovića. Ko će sve tu biti upravnik logora, ja ne znam, ali se bojim da će javne nabavke za plastične kese da sprovede Marko Bastać i da će tu biti, možda, i Juca Rukavina da to dovrši, onaj budak. Imaju ludak, a ono je bio budak, a ovde će upravnik logora da bude ludak.

Dakle, treba da svi javno osudimo, malo izgleda smešno, ja sam malo karikirao, izvinjavam se, svi treba javno da osudimo pokušaj da na dan migranata Boško Ljotić napravi logor za Sirijce, Iračane, Libijce, one iste Iračane koje su Amerikanci uništili i Sirijce koje su Amerikanci uništili u NATO - paktu.

One iste zemlje gde smo mi nekad kao ekonomska migracija zarađivali plate, zarađivali sredstva, pravile se kuće ovde, kupovali su se automobili, porodice su se zbrinjavale tako što su radili u Iraku, u Libiji, pa i Siriji. Dakle, sa te strane treba biti izuzetno pažljiv i ova zemlja koja je zbog ratnih okolnosti imala migraciju prema napolju, gde se bežalo opravdano od rata, od NATO pakta, itd, ako smo sami bili migranti, onda moramo na dan migranata izuzetno da budemo pažljivi.

Mislim da Boško Ljotić, koji je saveznik DS, svih tih žutih opcija i svih žutih frakcija, mislim da Boško Ljotić ne pravi to samo za migrante, da će to biti logor za političke protivnike. To je ono što je najavio onaj nazovi novinar. Tamo će nas, verovatno, mučiti i vaditi naše oči čarne, kako beše ono, da će to da bude specijalni kulak za nas, da će se tamo silovati, da će se tamo vešati, streljati, oražnjiti, jel tako, gospodine Martinoviću, da će nam tamo biti sečen deo po deo. Mislim da će Đorđe Vukadinović preporučivati na kom trgu nas treba vešati, da to ne bude na nekom glavnom, kao Terazije, da nas treba vešati po nekim ćoškovima. Ja tražim da mi snažno osudimo takvo nastojanje, da se zemlja Srbija ogradi, izoluje i da se u njoj napravi Boškićev logor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti neke podatke sa kojima će se, pretpostavljam, složiti i predlagač ovog amandmana, s obzirom na njegovo obrazloženje koje smo malopre čuli, a to svakako nikako nije podrška Bošku Obradoviću i njegovoj ideji o javnim nabavkama, već upravo podrška ovom Predlogu zakona.

Iako se vratimo na pozitivne efekte koji se očekuju od primene ovog zakona, videćemo da će ove odredbe zakona imati za cilj povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupka javnih nabavki, smanjenje administrativnih tereta korišćenjem elektronskih sredstava i načinom dokazivanja kriterijuma za izbor privrednog subjekta.

Naročito će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke za mala i srednja preduzeća koja, možda, ne raspolažu odgovarajućim administrativnim ili stručnim kapacitetima.

Dakle, sa jednostavnijom procedurom javiće se veći interes kod malih i srednjih preduzeća za učestvovanjem u postupcima javnih nabavki, što će podići nivo tržišne konkurencije i podići broj ponuda u tim postupcima.

Sve ovo će uticati da trošenje javnih sredstava bude racionalnije. Ovo su sve činjenice koje idu u prilog usvajanja ovog Predloga zakona.

Želim da vas podsetim da Ministarstvo privrede ima niz mera koje se odnose na podršku upravo malim i srednjim preduzećima. Sredinom godine je, na primer, Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila 17 miliona evra pomoći za poboljšanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

Dalje, u malim i srednjim preduzećima radi, možda, i milion ljudi. Godine 2016. to je bio podatak od 800 hiljada zaposlenih u više od 350 hiljada malih i srednjih preduzeća. Osim savetodavnih programa i programa za njihovo usavršavanje tu su i stalni javni pozivi od strane Vlade Srbije i Ministarstva privrede za dodeljivanje sredstava.

Upravo ovaj Predlog o kome danas govorimo će upotpuniti tu podršku i borbu za opstanak i poslovanje malih i srednjih preduzeća. Iz tog razloga smatram da ga treba podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 105. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 105. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Mnogo ste nervozni, gospodo iz vlasti, ceo dan od kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, očigledno svesni koliko propusta im u primeni ovog postojećeg zakona, a koliko će ih biti u primeni ovog koji ćete usvoji za koji dan. Dozvolili ste, zaista, neverovatne uvrede od strane poslanika vlasti prema poslanicima opozicije. Nekako dugo nije bilo takve konverzacije u Narodnoj skupštini, ali dobro, može vam se, možete kako hoćete.

Ali, evo nema tu Srbislava Filipovića, prosto sam htela da se obratim baš onako njegovoj visokointelektualnoj faci koja je ovde poslanike nazivao glupacima. To što mu je takva faca, Bog mu dao, što je glup čovek po prirodi, Bog mu dao i ne rugam se tome.

Ali, da je tu pročitala bih mu saopštenje DS, svojevremeno, koja kaže – Srbislav Filipović kandidat za odbornika opštine Stari Grad sa liste G17+ pristupio je danas Demokratskoj stranci…

Koleginice Radeta, objasnite mi kakve to veze ima sa članom 105?

(Vjerica Radeta: Velike, velike. Ovde se radi o objavljivanju transparentnosti javnih nabavki, ali… Uključite mi mikrofon.)
Zatražite reč.

Izvolite.

Sve ima veze. Ja sad pretpostavljam Srbislav Filipović kad više ne bude narodni poslanik možda će izmoliti neku drugu stranku da ga stavi negde da bude zadužen za javne nabavke. Sad pitam ko bi mogao takvom čoveku poveriti tako nešto? Znači, čitala sam saopštenje Demokratske stranke, gde obaveštavaju da je on iz G17 prešao kod njih i da kaže – pomoći ću onoliko koliko je to u mojoj moći, da Beograd dobije gradonačelnika koji će Beograd približiti evropskim vrednostima i tako dalje. Zamislite, nije mislio na Zorana Radojičića, pa se pitajte na koga je mislio.

Inače, Srbislav Filipović je u široj javnosti poznat još po nečemu, poznat je po sumnjivoj diplomi i on se usuđuje da uopšte na neku temu morala priča. On može, kolega Arsiću, sa sumnjivo dobijenom diplomom, može doći, ne daj Bože, u situaciju da negde upravlja javnim nabavkama. Zato ovo, i te kako ima veze sa ovim što ja govorim, upravo, inače, on ne bi bio interesantan. Ali je poznat po tome da ko god ga pita na društvenim mrežama – Srbo, koji si fakultet završio? Blokira čoveka. Nema na tu temu, ne daj Bože, razgovora.

Inače, ovaj član 105. koji govori o objavljivanju transparentnosti, svakako bi trebalo ozbiljno preurediti i fali vam transparentnost u ovom zakonu i ne razumemo zašto ne prihvatate ni amandmane svog koalicionog partnera.

Dejan Radenković je magistar ekonomije i zaista vrlo razložno je obrazložio svoje amandmane i vrlo ima smisla sve ono što je rekao. I onda dok je on govorio, gledala sam, šteta što kamere nisu zumirale neke narodne poslanike, neću ni u koga da gledam i ni na koga da pokazujem, naglašavam, govorio je magistar ekonomije, Dejan Radenković, kako su smejali neki koji su ko zna gde završili, ako su završili, uglavnom, sa sumnjivim diplomama i smeju se, ali onako na način da pokazuju šta može znati bilo koji narodni poslanik u odnosu na ministra. Dakle, neverovatno, narodni poslanici koji očigledno u ministra gledaju kao u božanstvo, ne znam da li u vas, gospodine Đorđeviću, nego onako uopšte. Hvala

Jako zanimljivo obrazloženje amandmana.
Na član 105. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 105. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima magistar ekonomskih nauka Dejan Radenković. Izvolite.

Nema potrebe za titulama ovde. Ovde smo svi narodni poslanici. Svi smo podjednaki.

Ja sam podneo amandman na član 119. Naravno, još jedan od ovih koji mi nisu prihvaćeni sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što su osnovi za obustavu postupka propisani u član 147. Predloga zakona, a odredba člana 119. stav 6. ne predviđa novi osnov za obustavu postupka.

Ja sam ovde čisto higijensko doterivanje i sređivanje člana ovog zakona. I kolega Martinović je podneo amandman koji je prihvaćen i tu smo negde. On je mnogo poboljšao i promenio situaciju kako je predloženo u zakonu. Znači, predlagač je uvideo da tu baš nije dobro definisano i da je ostalo prostora za nedoumicu.

Pod jedan, ne mogu da se dovode u zabludu da mogu da razmišljaju o obustavi postupka ako imaju prvog rangiranog, a onaj koji je drugorangirani se ne dopada, po ukusu nije nekome tamo u komisiji. To piše na jednom mesto i to lepo kažu u obrazloženju u članu 140. zakona.

Potpuno jasno je definisano u članu 140. kada je u pitanju obustava postupka. Ako ovako ostane i čak i sa ovim amandmanom kolege Martinovića, koji definiše… Imam ga tu negde. Pojašnjava situaciju malo bliže nego što je predloženo, onda treba da bude na svakom mestu gde se to i predlaže. Znači, u svakom delu zakona. Na primer, konkretno, evo, u 114. možemo opet. Zašto tu nije stavljeno?

Znači, stavljeno je u ovom članu bez ikakvog razloga i ima osnov za kriterijum i izbor privrednog subjekta. Znači, traži referencu ako ne dokaže da se ona dodaje, kao i u ovom članu.

Ja mislim da je ovo korektnije i preciznije, jer se kaže – ili da obustavi postupak javne nabavke ako postoji razlog za obustavu. Čisto pojašnjenje, jedno kozmetičko doterivanje. Hvala lepo.