Čuli smo od gospodina ministre i od narodnih poslanika iz skupštinske većine, koliko nam je dobro svih ovih godina i koliko su mere koje ministarstvo sprovela i čitava Vlada, utiču, uticale su i uticaće u buduće na rast privrede, na veće zapošljavanje. Tako da smo došli do famozne cifre od 9,5% nezaposlenih samo, i to izgleda da smo se konačno spustili ispod te cifre od 10% nezaposlenih, najviše zahvaljujući merama Vlada.

Jednu od tih mera koju je ministar zaboravio da kaže, u velikoj pomoći privredi, je i izgradnja infrastrukture u čitavoj Srbiji. Između ostalog, pre neki dan je otvoren auto-put "Miloš Veliki" u punom profilu i čuli smo da ona deonica od Surčina do Obrenovca neće imati naplatne rampe.

Ja zaista izražavam nezadovoljstvo i solidarišem se sa građanima iz Surčina i Obrenovca koji nisu imali tu sreću da im naplatne rampe budu, kao kod nas u Nišu, u samom naselju. Molim vas da u narednim merama koje budete predviđali za pomoć privredi, napravite istu ovakvu sliku kakvu ste napravili u Nišu. Da napravite ovakav geto da gde god krenete iz grada, vi naiđete na naplatnu rampu. To će sigurno uticati na rast privrede, na brži protok robe, kapitala, ljudi će moći efikasnije da prolaze tom novom infrastrukturom, pa da i oni budu interesantni za nove investicije.

Ovo je slika kako izgleda Niš sa novim naplatnim rampama, koji će funkcionisati od 1. januara sledeće godine, a ovo je nažalost slika Beograda i okoline gde su naplatne rampe koje su toliko važne za rast privrede, na po 30 kilometara od grada. Mislim da to nije u redu. Građani Beograda i privreda su u neravnopravnom položaju i mislim da to ne treba da radite. Molim vas da u buduće na ovakav isti način kako ste nas usrećili, da usrećite i građane Beograda i okoline.

Hvala, kolega Lapčeviću.
Po ovom amandmanu javila se Stanislava Janošević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Da se na početku odmah razumemo, ne javljam se uopšte zbog onog ko je amandman trebao da obrazlaže, već zbog toga kako se amandmani obrazlažu u poslednje vreme, obzirom da su sa statusom - briše se.

Da li je realno da svaki član zakona ima status - briše se. Da li svaki član treba da obrišemo, samo zakon? Prosto je to zloupotreba vremena kako bi se pričalo o bilo čemu, o Markovim konacima.

Moj dobronamerni savet je da to ne bude praksa u buduće. Iz kog razloga? Oni koji su najfanatičniji zagovornici bili toga da se obrazlažu amandmani sa opisom briše se, upravo je bilo Dosta je bilo i Dveri.

Šta se desilo? Hronično se preselio taj opis „briše se“ na njihovu političku opciju. Danas „Dosta je bilo“ ne postoji na političkoj sceni Srbije, a Dveri u fragmentima. Šta se dešava? Kada pogledate onu salu, odnosno deo sale u Narodnoj skupštini, vidimo da žute koalicije nema. Mnoge male stranke su objedinjene u Savezu za Srbiju. Šta je to što ih spaja? Spajaju ih dve stvari. Prva je ljubav. Iako lepo zvuči, ali to je ljubav prema novcu, ljubav prema fašizmu, ljubav prema naselju. Drugo je patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Da li je normalno da u 21. veku neko stavi metu na grudima predsednika državu? Da li znaju da je predsednik državna institucija? Šta je njima predsednik države Aleksandar Vučić učinio? Pojedinačno i grupno ništa. Sami su sebi učinili, kolega, tako što nemaju plan i program rada. I, koliko god da ih je na toj jednoj strani, Aleksandar Vučić im deluje sam na drugoj, ali nije, uz njega su građani Republike Srbije kojima je obezbedio dobar život i zasigurno će mu omogućiti da pobedi na narednim izborima, što se njima nikada u životu neće desiti. Hvala.

Hvala, koleginice Janošević.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću. Prijavite se.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javni dug može da bude dobar i loš drug. Loš drug je bio za vreme bivše vlasti, a dobar drug je za vreme nove vlasti.

Ukoliko napravite izvor za vraćanje duga, ukoliko napravite saobraćajnice, ukoliko dovučete investicije, ukoliko se više investira, ukoliko su nova radna mesta, ukoliko raste bruto domaći proizvod, onda je to produktivan javni dug i on se onda pravi u cilju razvoja zemlje. Ukoliko pravite 320 kilometara auto-puta, ukoliko ćete praviti brze saobraćajnice, ukoliko ćete podizati Srbiju, taj javni dug je napravio izvor za vraćanje javnog duga. To je kao kad seljak digne kredit i kupi traktor i kroz radove traktorom on vraća taj kredit i unapređuje svoje gazdinstvo. To je dobar domaćin. Loš domaćin, to je ono što je bilo za vreme bivšeg režima, podignu kredit, pare uzmu na Maldive, potroše pare i onda kada dođe vreme za vraćanje kredita nemaju odakle da ga vrate. To je ono loše poljoprivredno gazdinstvo, kada seljak digne kredit da ide u kafanu, da ide na more itd, a ne upotrebi to u razvoj svog poljoprivrednog gazdinstva. Tako je i ovo sa državom.

Ukoliko kredite koji su sa nižom kamatom šest do sedam puta nego za vreme bivšeg režima upotrebite u cilju razvoja svoje države, podizanja njene ekonomske i vojne moći, onda je taj dug dobar drug. Ja verujem da će ova država napredovati i dalje, ukoliko jedino ovi spolja, koji pokušavaju da nas ugrožavaju, ne budu previše koristili ove koji nas iznutra potkradaju i sada žele da pomognu ovima koji su nas ugrožavali, verujem da ako nas ne budu koristili i podelili jedne protiv drugih, verujem da će ova vlast koja ne vlada, ova vlast diže i podiže Srbiju, vrednije je Srbiju dizati nego njome vladati, verujem da će ekonomski napredak biti još upečatljiviji. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Neverovatno je, gospodine ministre, danas 20. decembra, da i dalje građani Srbije moraju da slušaju sve ove bajke, laži i obmane kako ćete u 2020. godini i novom nacionalnom prevarom, po modelu Mlađana Dinkića i ove Verice Kalanović koju ste zaposlili na mesto direktora Brodogradilišta Beograd, vi da vršite nekakvo novo nacionalno investiranje i za to da obezbedite 12 milijardi u narednih pet godina.

Bilo bi dobro da nam objasnite, pošto je ovde reč o javnom dugu Srbije, kakva je trenutna situacija, zato što možda građani Srbije nisu dobro razumeli kada je bila rasprava o budžetu, da nam objasnite, pored ovog deficita koji je 170 miliona evra, znači mali je deficit, od bruto društvenog proizvoda to je zanemarljivo, međutim, postoje druge obaveze Srbije koje ona treba da isplati u 2020. godini, a mi se pitamo odakle i kako.

Ono što je osnovni problem, gospodine Mali, verovatno ćete i vi sa tim da se složite kao ekonomski stručnjak, a čovek ste na mestu ministra finansija, a možda niste imali dovoljno vremena ili smelosti, ili vam je neko rekao - nemoj u to da diraš, da zagrebete u poslovanje pojedinih javnih preduzeća. Kako je moguće da se fiktivnim prikazom navodnih prihoda i dividendi koje uplaćuju u budžet prikazuje pozitivno poslovanje javnih preduzeća koja su godinama gubitaši? Oni uzimaju provereno kredite za obrtni kapital, čak nema tu ništa ni skriveno ni tajno. Republika Srbija i ova Skupština moraju da izvrše ratifikaciju pojedinih kredita kada je u pitanju EPS. Vi imate sa druge strane situaciju da je na predlog Zorane Mihajlović izvršena u Vladi u kojoj vi tada niste bili, tada ste bili gradonačelnik Beograda, restrukturiranje „Železnica Srbije“. Mi smo upozorili na konferenciji za novinare da je to nova prevara, način da se izvlače pare iz preduzeća „Železnica“ i sada imate „Srbija Kargo“ koja posluje u takvim uslovima koji nisu zadovoljavajući i nema profit koji treba da ostvaruje jedno takvo preduzeće, a direktor „Srbija Kargo“ šetka se danas, možda je tu okolo Skupštine u nekom kafiću, u nekom luksuznom restoranu. Je li tako, Markoviću? Odelo od pet hiljada evra nosi čovek, ručno rađene cipele, satovi i sve to. Ja ne znam stvarno ni kako se zove onaj idiot. Videla sam one fotografije, neki ulickani tamo kao lipicaneri kad se spremaju za ove vašare tamo u Šapcu, ali takav ima toliku platu. Još plus krade, otima da se onako oblači, a vi kažete – ma, super, direktor javnog preduzeća.

Da li vi mislite, gospodo, da građani Srbije, oni znaju ko je ministar, ko je premijer, predsednik države naravno, kao i vas koji ste tu stalno za govornicom, ali da li mislite da znaju građani ko su ti pojedini lopovi na mestima direktora javnih preduzeća? Možda ni vi čak ne znate u SNS da vas pitaju kako vam se zove taj, kažete – ne znam, nisam ga video u životu. Pa, kako ćete vi onda, evo vi, gospodine Markoviću, da branite jednog lopova takvog? Niste ga čuli ni videli pretpostavljam u životu. Šta ćete vi sada da kažete, idete od Skupštine do vaše zgrade, gde već stanujete, peške ili autom, i pita vas neki građanin – je li, Markoviću, odakle onaj lopov da krade onolike pare i da nosi onakva odela i da vozi onakve džipove, da kupuje najnovije BMV-e itd?

Nemojte, molim vas, onda nama da prosipate neku demagogiju. Znamo vrlo dobro, borili smo se i protiv one DOS-ovske vlasti, a kad je već reč o pojedinima ovde, o ovom petooktobarskom pučisti koji je malopre krenuo za mnom kada sam htela lepo da vas urazumim da ne kršite Poslovnik, zna se dobro kako je prošao kada je potrčao da brani Natašu Mićić.

Hvala, koleginice Jovanović.
Sada pravo na repliku ima Siniša Mali, ministar.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ne bih u detalje koje ste napomenuli, ali mislim da je tema javnih preduzeća veoma važna tema. To je i na nekoj listi prioriteta Vlade Republike Srbije, pri vrhu ne samo u smislu poboljšanja efikasnosti poslovanja, nego i u smislu poboljšanja kvaliteta usluga koje ta javna preduzeća nude.
Pred sobom imam rezultate koje su ta javna preduzeća ostvarila 2017. i 2018. godine i za prvih devet meseci 2019. godine. Ono što je važno, rekao sam vam u nekom prethodnom obraćanju da je u okviru Ministarstva finansija formiran poseban sektor koji se bavi fiskalnim rizicima i analizom poslovanja javnih preduzeća, upravo zato što ne želimo da nam se dešavaju situacije ili slučajevi koji su bili u nekim prethodnim vladama, a da imate neka javna preduzeća koja nisu pod kontrolom, pa onda izleti da treba da se plate neke garancije, da imate neke dugove ili gubitke koji nisu predvidivi. Upravo zbog toga se mnogo ozbiljnije bavimo time.
Za vašu informaciju, neto rezultat svih javnih preduzeća u 2017. godini bio je 23,6 milijardi dinara, dakle, bili smo u plusu. Mislim da je 2012. godine, ako se ne varam, bio negativan rezultat – 62 ili 63 milijarde dinara. Dakle, veliki pomak napred. Imali smo negativnih 1,9 milijardi u 2018. godini, ali za sva javna preduzeća zajedno.
Dakle, mnogo je bolja situacija i nama javna preduzeća više nisu fiskalni rizik, upravo zbog toga što postoji jasna i stroga kontrola načina na koji oni obavljaju svoje poslovanje, dobijaju saglasnost za planove poslovanja, za rebalanse istih i na takav način kontrolišemo ono što oni rade.
Videćemo kakvi će rezultati biti 2019. godine, dakle, još par dana. U martu mesecu naredne godine sa završnim računima ću biti u mogućnosti da saberem njihove rezultate. Ali, u ovom trenutku ne postoji jedna firma ili javno preduzeće koje bi moglo da vam kažem da predstavlja fiskalni rizik ili problem za funkcionisanje budžeta Republike Srbije ili da traži dodatne novce iz budžeta za svoje poslovanje, što je, naravno, dobra vest.

Hvala, ministre.

Pravo na repliku ima Nataša Jovanović. Izvolite.