Zahvaljujem predsedavajući.

Moje kolege i ja, SDPS, smo podneli amandman na član 33. Predloga zakona o javnom dugu. Član 33. detaljno definiše uslove i načine zaduživanja lokalne samouprave, kao i uslove pribavljanja saglasnosti Ministarstva finansija o zaduživanju lokalne samouprave.

Istina da ovaj član 33. je značajno poboljšan u odnosu na prethodni, u prethodnom zakonu, jer sada imamo i kriterijume i šta se uzima u obzir prilikom davanja saglasnosti. Međutim, šta je sporno? Saglasnost iz stava 1. članovi Ministarstva daju u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti, a ako Ministarstvo u roku iz stava 4. ovog člana ne odgovori na zahtev za davanje saglasnosti smatraće se da saglasnost nije data.

Mi smo samo tražili da i pozitivan i negativan odgovor bude vrlo jasno dostavljen lokalnim samouprava jer smatramo da je to vrlo važno i potrebno. Lokalne samouprave iako podnesu zahtev za mišljenje, a imaju pred sobom kriterijume, znači da su ih oni procenili u skladu sa nekim svojim načelima. Ministarstvo bi trebalo da ukaže šta je to što smatraju nepodobnim, šta je to što smatraju nepotrebnim i vrlo jasno odgovoriti lokalnoj samoupravi.

Smatramo da je ovo vrlo bitno i zbog odgovornosti koju lokalna samouprava ima jer kriterijumi su vrlo jasni, procenat ostvarenja prihoda i primanja u odnosu na planirani procenat izvršenja rashoda, izdatak u odnosu planirane, visina planiranog budžetskog deficita, visina neizmirenih obaveza, visina postojećeg kreditnog zaduženja itd. Ovakav odgovor Ministarstva finansija bi bio vrlo transparentan i poslužio bi onima koji kontrolišu rad lokalne samouprave da imaju uvid u ukupno zaduženje i šta je to što se u određenoj opštini ne sprovodi kako treba. Koji su to kriterijumi na koje treba uticati u narednom periodu kako bi se ovaj problem prevazišao i naravno stekli uslovi za narednu godinu da se ostvari neko kreditno zaduženje.

Veoma je bitno jer se na osnovu planiranog kreditnog zaduženja prave budžeti za lokalne samouprave, pa na osnovu nekog predviđenog iznosa i posle ako ne dobijete odgovor u roku od 30 dana vi ste prinuđeni da radite rebalans i naravno za to vam je potrebno i neko valjano objašnjenje. Mislimo da bi ovakvo amandmansko rešenje poboljšalo postojeći član 33. i da bi lokalnoj samoupravi u velikoj meri poboljšao rad, kada govorimo o efikasnijem radu i negde transparentnijem uvidu u poslovanje lokalne samouprave. Hvala.

Hvala koleginice Živković.
Reč ima dr Branimir Rančić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada smo već kod ovog amandmana, moram da kažem da će lokalna samouprava u Nišu, da se neće zaduživati za izgradnju pomenutih naplatnih rampi. Jedan od govornika, potpredsednik DSS, a sada samostalni poslanik, kako je počeo da hvali rad Vlade i ministara u Vladi mislio sam da preferira da postane član SNS i to bi mu bila dobra preporuka i referenca ukoliko misli da se priključi SRS. Kasnije je promenio ploču i vidim da od toga nema ništa.

Radi objašnjenja, što se tiče ovih naplatnih rampi kako bi se ubrzao saobraćaj kroz Srbiju grad Niš će dobiti četiri manje naplatne rampe. Postojeće naplatne rampe Nais i Doljevac će biti uklonjene nakon završetka južnog, odnosno istočnog kraka Koridora 10. Znači jedan krak koji ide prema Skoplju, južni, a istočni prema Dimitrovgradu, odnosno Sofiji.

Zašto će biti uklonjene ove naplatne rampe? Zato što one postaju usko grlo kada su u pitanju najezde turista u letnjim mesecima, odnosno kada su u pitanju verski praznici kao što su Božić i Uskrs.

Na taj način na Koridoru 10 će biti samo četiri naplatne rampe. Jedna u Subotici, jedna u Staroj Pazovi, jedna u Beogradu i jedna na Preševu. Znači, saobraćaj kroz Srbiju će se brzo i nesmetano odvijati. Za građane Niša, koji žive u određenim delovima grada postoji mogućnost dobijanja tzv. gradske karte i to besplatne karte po modelu kakav postoji u Beogradu za građane Mladenovca i Grocke i u Novom Sadu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Rančiću.
Kolega Lapčeviću, potpredsednik Marinković mi je rekao da imate osnova za repliku. Pretpostavljam da ste se javili po tom osnovu. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Kolega Rančić me nije najbolje razumeo. Upravo sam govorio u prilog tome što on govori. Da bi se ubrzao saobraćaj u Srbiji, da idemo još korak dalje, da ne budu četiri naplatne rampe na Koridoru, nego da budu samo dve. Ulazna u zemlju i izlazna iz zemlje. Pa da idemo još jedan korak dalje da ukinemo i ove dve naplatne rampe koje usporavaju saobraćaj u Staroj Pazovi i u Vrčinu i da napravimo te bočne naplatne rampe, kada se Beograđani isključuju na Autokomandi ili u Obrenovcu, ili gde god, Novom Beogradu, Zemun, da tamo budu naplatne rampe, da i oni budu usrećeni kao i mi u Nišu i da onda sa novim naplatnim rampama taj saobraćaj ide još brže, kao što ste vi rekli. To je poenta čitave priče, da ubrzamo sve.

Sve da ubrzamo, da ukinemo te čeone naplatne rampe, da uvedemo nove, pa da i ovi ljudi sa Voždovca i sa Vračara, na Autokomandi, na Mostaru, neka tu bude naplatna rampa. Svi koji prolaze kroz Beograd će samo prošišati, nemaju potrebe da se zaustavljaju ni u Staroj Pazovi, ni u Vrčinu. Onda smo svi ravnopravni i svi smo srećni. Tako ćemo najbolje da ubrzamo i privredu i građanstvo, saobraćaj, sve će biti med i mleko. To je krajnji cilj.

Zahvaljujem kolega Lapčeviću.
Kolega Rančiću, repliku želite. Izvolite.

Pomenut sam.

Mi svakako da ovaj problem oko naplatnih rampi u Nišu ne bi imali da nismo napravili autoput kroz Srbiju, Koridor 10, a ova vlast je to uradila. Prethodna vlast u kojoj je pomenuti kolega participirao je mogla to da završi, jer su imali puno para od privatizacije preduzeća. Da su oni to tada završili, kada su grdne pare od privatizacija preduzeća uzeli završili bi autoputeve i onda ne bi imali problem ovih naplatnih rampi. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rančiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Želim da se osvrnem na javni dug, odnosno da sa vama podelim određene podatke. Dakle, kada smo usvajali budžet, malopre je ministar Siniša Mali to rekao, kada smo usvajali budžet za 2020. godinu mi smo raspravljali i o javnom dugu. Mogli smo da čujemo određene podatke.

Ako posmatramo raniji period, u 2008. godini, javni dug je porastao sa 8,7 milijardi na 17,7 milijardi dinara. Na kraju 2018. godine javni dug jeste bio 23 milijarde, ali to nije povećanje zaduženosti, jer je smanjeno učešće javnog duga u BDP na 51,3%. Ako posmatramo deficit u budžetu od 2008. do 2012. godine vrednosti su se kretale od minus 2,5 do minus 6,4%. Godinama posle toga javni dug je zapravo pokrivao te deficite. Taj dug je 2014. godine bio 70% BDP, a posle toga je počeo da pada i došao je na nešto više od 50% BDP.

Dakle, sve ovo smo mogli i da čujemo od ministra Siniše Malog na sednici na kojoj smo govorili o budžetu za 2020. godinu i zapravo, ovi podaci pokazuju da je javni dug naše zemlje sada pod kontrolom i da je zaustavljeno povećanje javnog duga koje je započeto 2008. godine. Sada su finansije stabilne. To u mnogome utiče na dalji razvoj naše zemlje, u apsolutno svim oblastima stabilne finansije. Svi smo svesni toga. Znače nove investicije, nova radna mesta, obnovljene i nove škole, nove vrtiće, bolji životni standard građana. To je ono što je bio cilj Vlade Srbije, to je ono što će nastaviti da bude prioritet Vlade Srbije, naravno i program SNS, a to je da svim građanima bude bolje.

Kada smo kod jedinica lokalne samouprave, naravno da stabilan republički budžet utiče i na naše lokalne zajednice koje prema tome kreiraju i svoje lokalne budžete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Žarić Kovačević.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.