Dame i gospodo, upravo malo pre iz izlaganja gospodina Orlića smo čuli isto ono o čemu sam ja pričao pre toga. Dakle, stiče se utisak da svi pripadnici SRS, poslanici ili drugi funkcioneri, znaju sve o kriminalu pripadnika bivšeg režima, tj. režima DS, a nema nigde sudskih procesa, nema nigde optužnica, nema nigde presuda.
Podsetiću vas, kada je uhapšen Mišković, ceo Beograd je bio izlepljen plakatima sa Miškovićevim likom, sa likom Dragana Đilasa i Čedomira Jovanovića i otprilike sa nekim pitanjem, spekulacijom - ko je sledeći?
Još 2012. godine, koliko me sećanje služi, krajem godine, su naprednjaci počeli da pričaju o kriminalu bivšeg režima, o kriminalu Đilasovom, o kriminalu DS i ostalom. Nigde nema apsolutno ničega, nigde nema optužnice, nigde nema krivične prijave, apsolutno ništa. A zašto?
To je zato što naprednjacima treba taj Dragan Đilas, treba im ta i takva Demokratska stranka, da bi uvek upirali prstom u njih i da bi im bilo dovoljno pred javnosti, bez obzira na svoje rezultate ili moguće promene koje je njihov režim uveo u Srbiju, samo da u njih upiru prstom i da misle ako su oni bolji od onih koji su bili pre njih, da je to dovoljno. To, nažalost, nije dovoljno.
Dakle, ne može biti suština i biti nešto pozitivno ukoliko nije toliko loše kao što je bilo, što je suština cele te priče oko Đilasa i Demokratske stranke. Njima trebaju oni kao mete, zato što, između ostalog, da oni nisu bili takvi kakvi jesu, vi nikada ne biste ni došli na vlast, i uvek upiru prstom u to, da bi pokazali otprilike poruku da ima neko gori od njih, da pokazuju na njih i da se zadovoljavaju samo time što su bili bolji od demokrata, a ne da pričaju o sebi i svojim rezultatima.