Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Filip Stojanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog ove situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Ova rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju. To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će usvajanje ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Podneo sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom da se dopuni u dnevni red. Finansijska podrška porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinelo bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da to samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije, a to bi obezbedilo delimičnu finansijsku sigurnost porodici sa više dece.

Republika Srbija je poslednjih decenija suočena sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom uticao bi u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece. Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Demografski problemi su veliki, a jedan od najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Kada tome dodamo i masovni odlazak mladih i sredovečnih ljudi, jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje ukoliko želi da se situacija malo popravi. Ukoliko nastavi da se oglušuje od ovakve naše predloge, znači da vlasti nije bilo bitno kakva će budućnost Srbije biti. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dubravko Bojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda današnje sednice odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ili, da budem precizniji, na uništavanje onih psihoaktivnih supstanci koje nisu za dalju upotrebu.

Gospodo iz skupštinske većine sa moje leve strane, vama se obraćam i apelujem na vašu savest da malo ublažite vaš kruti stav oko neprihvatanja svega onoga što dolazi od jedine konstruktivne opozicione stranke u Skupštini Srbije i uvrstite ovaj predlog u dnevni red, koji je uzgred lišen svake ideologije i politike, a tiče se zdravlja ljudi.

Dame i gospodo, posao sa drogom je veoma unosan posao. Naši ljudi to dobro prepoznaju i nije ni čudo što su u najveće poslove s drogom upleteni upravo ljudi sa ovih prostora. Nabrojaću samo neke. Najveća zaplena u istoriji droge je bila ona u Filadelfiji, kada je oduzet brod sa 15 tona kokaina vrednosti preko milijardu dolara, a na tom brodu bio je jedan mornar sa ovih prostora, izvesni Đurašević. Naši ljudi su bili upleteni i u drogu koju je Dunav izbacio kod rumunske luke Konstanca, vrednosti preko 300 miliona evra, kao i one slične količine u Nemačkoj, kada je 300 miliona evra vrednosti droga bila spakovana u kartonima banana. Da ne govorim o onoj koja je oduzeta u Španiji, u Francuskoj, u Južnoj Americi.

Pre neki dan, verovatno ste čuli, američka DEA je označila izvesnog Srbina pod nadimkom Tito, ne znam samo ovaj nadimak, kao najvećeg i nekrunisanog kralja kokaina koji je zasenio i jednog Hoakima Guzmana, meksičkog kralja kokaina, daleko poznatijeg pod imenom El Čapo. Da nisu samo muškarci upleteni u ove poslove, pomenuću i dva slučaja kada su i dame. Izvesna Banjalučanka sa ogromnom količinom droge u Australiji i pre neki dan makedonska glumica koja je otkrivena sa 700 tona kokaina.

Ipak, naši stručnjaci pretpostavljaju da je ovo vreme sintetičkih droga koje su potpuno domaćeg porekla, jer se prave od biljaka koje se ovde proizvode u laboratorijama kojih je na hiljade. Posledice ovih droga su olabavljene asocijacije, halucinacije, euforija, nepovezano pričanje. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 440. dan od kada je SRS podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Razlog za donošenje zakona je da država povećanjem novčanih iznosa za premije za mleko stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika. Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koji se ostvaruje premija smanji područjima sa otežanom proizvodnjom, a pogotovo tamo gde su nerazvijena područja i gde su isključivo važni podsticaji. Da bi se poboljšao status poljoprivrednika, ovim zakonom treba povećati novčani iznos podsticaja za biljnu proizvodnju, novčani iznos koji se dodeljuje po hektaru obradive površine, zbog toga što je sektor biljne proizvodnje veoma važan za poljoprivrednike.

Izmene zakone koje je podnela SRS o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju značajno će se unaprediti i podstaknuti održivost i unapređenje stočnog fonda.

Članom 1. Predloga zakona se menja član 15. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stav 3. – pošto se smanjuje donja granica za premiju za kravlje mleko po kvartalima tako što se sa 1.500 smanjuje na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima u poljoprivredi sa manje predate količine mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu, stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju se menja tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenje prema kojem iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Želim da naglasim da je poljoprivreda u Srbiji kroz razne izveštaje i statističke podatke daleko od optimalnog, tako da našem domaćem agraru ne ide ni stopa rasta, kao ni spoljnotrgovinska razmena ni produktivnost, a ni učešće u bruto društvenom proizvodu.

Istorijski posmatrano, poljoprivreda igra važnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju, ali samo sa 17% poljoprivrednika sa punim radnim angažovanjem koji proizvode hranu za sve građane. Danas većina potrošača ima male veze sa prirodnim procesima u kojima se proizvodi hrana. Po rečima nekih agrarnih analitičara, optimalni model održivog rasta poljoprivrede za koji Srbija ima potencijale računa se prosečnom stopom od 4% do 5%, tako da narednih 10 godina ovako skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu imaju na globalnom nivou samo najsiromašnije zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Izvolite.
Da li želite reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće odustati od podnošenja ovog predloga za izmenu i dopunu zakona, odnosno stavljanje van snage Zakona o izvršenju, sve dok postoje ovakvi javni, ja bih rekao privatni, izvršitelji koji iza sebe ostavljaju pustoš u Srbiji.

Izvršitelji su, naime, izgubili osećaj ne skromnosti, nego i realnosti. Provode nama neke nepoznate i potpuno nejasne postupke nad građanima Srbije, a u poslednje vreme zabeleženi su i slučajevi nad životinjama, kada se vlasniku životinja zbog nepravedno oduzetih domaćih životinja zabranjuje pristup. I šta se onda dešava? Dešava se jedna humanitarna katastrofa. Vama ni to nije dovoljno, nije vam dovoljan ni određen broj, ja bih rekao, samoubistava onih od kojih je nepravedno oteta njihova imovina i vi i dalje ostajete pred tim slepi i nemi.

Mi se trudimo i nastojaćemo da se izvršni postupak vrati u sistem pravosuđa. Naime, i sada je jedan deo do donošenja pravosnažne presude vezan za izvršenje, u nadležnosti je sudskih organa, a posle toga ona uglavnom, izuzimajući porodične sporove i sporove iz radnog odnosa koji se rešavaju kod sudskih izvršitelja, sve ostalo ide u nadležnost, možemo komotno reći, privatnih izvršitelja, iako ih zakon tretira kao javne izvršitelje, a na osnovu toga bi i frizeri, pekari, mesari, svi mogli da budu javni.

Ovde to nije bez razloga dat prefiks "javni", samo zato da bi se neke stvari potpuno tu zataškale. Da bi to imalo nekog smisla, privatni izvršitelji organizuju i svoja redovna godišnja savetovanja. Uglavnom, sudija je samostalan i nezavisan prilikom donošenja sudskih odluka, ali nekom za svoj rad polaže račune. Privatni izvršitelji račune polažu ministru pravde i Komori izvršitelja. Komora izvršitelja je takođe njihov esnafski organ i onda nema tu nikakve efikasnosti i uspešne borbe protiv nesavesnih izvršitelja.

Šta se dalje dešava i kada je 2016. godine donet Kodeks o ponašanju privatnih izvršitelja? On se ne primenjuje. Uglavnom, ono što je u nadležnosti privatnih izvršitelja, ono ima tretman hitnosti, a kada se desi da oni koji su oštećeni, očigledno ako je, recimo, stanodavac bio vlasnik stana i imao je nesavesnog zakupoprimca stana, ostao dužan, mora vlasnik stana da dokazuje da je ono što je bilo u stanu u njegovom vlasništvu.