Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja sam sinoć završavali, u završnoj nekoj rundi rasprave sa ministrom Vulinom, rekao da nema potrebe da se mnogo nerviramo i uzbuđujemo, jer će to negde na televiziji biti reemitovano negde oko dva ili tri sata noćas. Bio sam optimista. Do pola četiri sam bio budan i gledao sam snimak Skupštine i još nisam bio stigao na red, verovatno sam stigao oko pet ili šest. Nešto slično se verovatno može reći za ovo sada, ali svejedno, neke stvari treba da se kažu, nezavisno od toga da li je i koliki je odjek i kakva vajda od toga, medijska ili politička.
Možda ste primetili, vi ste bili predsedavajući, propustio sam nekoliko direktnih povoda za repliku, bio sam pominjan, nekada u normalnom, pristojnom, nekada u nepristojnom, bezobraznom kontekstu. Uglavnom sam to ignorisao, neću ni sada replicirati, upravo kao mali prilog efikasnosti raspravi. Trudim se da govorim o onome što je tema, naravno, uz dopuštene ekskurse.
Dakle, tema je izbor novih članova REM-a, nedostajućih članova REM-a. Objasnio sam svoj stav u prvom svom glavnom delu izlaganja.
Da ne bi bilo dileme oko toga da li sam i konfuzan i protivrečan, jer kažem prvo, kaže kolega - bilo vam je brzo, pa je onda sporo, pa sad smeta što je brzo. Poenta je u tome, da, jeste, smeta mi i jedno i drugo kada ne ide normalnim tokom.
Tri godine, dakle, traje praktično, malo manje od tri godine REM funkcioniše u ovom više nego krnjem sastavu.
Koleginica Nataša je s pravom rekla da je inicijativa pokrenuta na vreme, da je Odbor za kulturu pokrenuo inicijativu, da je ona pokrenuta početkom 2017. godine, ali činjenica je, isto tako, da su skoro tri godine prošle i da iz različitih razloga, ne samo našom krivicom, nego i sticajem raznih okolnosti, i predlagača, ali očigledno nije bilo baš previše energije ni truda ni sa ove strane skupštinske, ta stvar nije završena. Sada za tri nedelje, realno za tri nedelje završavamo nešto što nije za tri godine. Budimo pošteni pa to priznajmo. Jasno je zbog čega i pod čijim pritiskom se to radi i obećanje.
Nemam ništa protiv, ali nemojte da osnovne stvari nećemo da konstatujemo.
Politički je pritisak, spoljni je pritisak, plus želja, naravno, vlasti, predsednika i onih koji čine vladajuću većinu, da se pokaže maksimalna dobra volja pred međunarodnim predstavnicima, odnosno predstavnicima Evropskog parlamenta.
Što se tiče liste kandidata, rekao sam, objasnio, zbog navedenog razloga nisam učestvovao najdirektnije u tom procesu, jer sam imao dosta bolnih iskustava u prethodnom periodu sa nekim prethodnim kandidatima, kada smo mi i kao Odbor za kulturu, a posle i ovde, direktno birali slabijeg kandidata, manje kompetentnog kandidata.
Rekao sam, u principu, da su ovo dobri kandidati. Naveo sam jedan primer jednog kandidata koji je možda takođe dobar, i možda će, pošto izgleda da se stvara klima da će biti izabran, možda će on biti sjajan, ili ona, sjajan član REM-a, ali način kako je formulisana i podneta ta kandidatura i ova biografija, prvi sam je ovde pročitao, posle mene su još neke kolege to citirale, je zaista jedna prosto proširena rečenica. Ni iz te prosto proširene rečenice se ne vidi, tj. vidi se da nema direktne veze sa oblašću, sa temom, sa onim što je osnovna oblast delovanja REM-a. Možda će biti sjajna, možda je bila sjajan poslanik, možda će se gospođa Judita Popović pokazati mnogo bolje.
Ali, kada biramo ličnosti, kada se bira ime, meni je važnije, mislim da bi trebalo i svima nama da bude, i građanima i poslanicima, važnija ličnost od toga ko se bira. Ja zaista moram reći, iako ih sada nema ovde u sali, da su dva kandidata koja nisu prošla, recimo, po meni ulivali poverenje, i gospodin Kovačević i gospodin Antonić. Delovali su mi kao ljudi koji mogu i koji bi imali i imaju težinu i mogli bi da obavljaju, meni se čini da bi dobro obavljali taj posao člana REM-a. Nisu prošli. Predlagačima mislim sve najgore …tog, ovaj, njih dvojice.
Ali, mi biramo ličnost i vrlo je važno, znači, to što se meni ne sviđa možda predlagač ne znači da ta osoba neće biti ili neće dobro raditi svoj posao.
Vi ste se kao većina opredelili za nekog drugog kandidata, ali onda se trebalo potruditi da barem taj kandidat ima, pošto imaju tako široko polje, da mu se bar u pristojno ta biografija onda sredi i da se pokaže da ima veze sa onim što je delatnost REM-a.
Drugi kandidata, kad vidim ime, dovoljno mi je da vidim ime gospodina Simjanovića, pa i gospodina Zupanca. Ja imam poverenje u njih. Možda ću se prevariti. Možda neće biti loši ako budu izabrani. Možda će se oni pokazati loše. Ali, hoću da kažem, mi moramo da biramo ličnosti od autoriteta. To je smisao nezavisnog regulatornog tela, da imate ličnosti koje su spremne da podnesu pritisak čak i onoga ko ih je birao ili onoga ko ih je predložio. Zato mi je važnije da imamo ličnost od autoriteta i integriteta, nego da se meni sviđa ili ne sviđa predlagač ili onaj ko ga je izglasao.
Možda je to utopija. Ja mislim da bi bilo bolje i za poslanike, odnosno i za Skupštinu, da se poslanici biraju na ime i prezime, a ne da se švercuju preko imena lidera i na taj način preko liste. Možda će neke buduće izmene izbornog zakonodavstva ići u tom pravcu.
Dakle, završavam time, dobro je što se popunjava konačno REM. Nije dobro što se to čini pod očiglednim pritiskom spolja.
Ima promena, pomaka u radu RTS-a, takođe, ja mislim, pod pritiskom spolja. Meni su mnoge kolege moje iz opozicije zamerile, zamalo u nekoj emisiji da dobijem, ne znam baš šta, miša u glavu ili bubicu, jer sam jednom kolegi ovde iz klupe, bivšem, rekao da je RTS bolji ili manje loš nego što je bio.
Da, ja priznajem. I predsednica Maja Gojković me je pominjala i prozivala. Ne stidim se i ne libim se da priznam pozitivan pomak u formalnom smislu u radu parlamenta od proleća ove godine. Formalno gledano, stvari stoje bolje. Sadržinski, tu još uvek ima i to mogu da argumentišem šta nije u redu. Nije u redu da se svako izlaganje predstavnika opozicije, malobrojnog predstavnika opozicije, na bilo koju temu dočekuje na nož od za to zaduženih ili samozvanih klizača, odnosno onih koji su zaduženi da podmeću klipove i udaraju niske udarce. I to tolerišu predsedavajući.
Ali, formalno, način zakazivanja, nema onih besmislenih amandmana, odvajanje tačaka dnevnog reda, to su pozitivne promene.
Dakle, nemam problem kao predstavnik opozicije, prave, kakva god, čvrste, kakve god hoćete, da to priznam. Mislim da je moja pozicija ili naša pozicija samo kod građana uverljivija ako kažemo da ima nešto što je pozitivno. Da li će to neko shvatiti kao loše i kao izdaju, kolaboraciju, to je njegov problem. Dakle, i za narodne poslanike, a pogotovo za ličnosti koje treba da sede u savetu REM-a, trebaju nam ljudi koji mogu da kažu ne i da se suprotstave i volji mase, pritisku mase, bilo sa društvenih mreža, bilo svog partijskog aparata ili onoga ko ih je na te funkcije predložio.
Da li će to ove ličnosti biti ili neće, to ćemo da vidimo. Želeo bih da tako bude. Hvala.