Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu u 16.00 do 19.00 sati, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta; posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega.

Hvala lepo.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje ključno pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala na području Sandžaka.

Naime, poznato je da su na tom polju ostvareni veoma značajni rezultati na području Beograda, kao i na području raznih drugih centara gde smo ranije imali organizovane kriminalne grupe. Međutim, na području Sandžaka, uz do sada manje intervencije ili delovanja, i dalje imamo veoma uticajne kriminalne grupe koje, nažalost, odolevaju svim opšte poznatim načelnim intervencijama i akcijama.

Imamo jako puno primera o kojima ste mogli čitati u medijima. Slučaj Tutina, najsvežiji jeste da smo imali zapaljen automobil direktora staračkog doma, gospodina Đondića, istina, i brzu reakciju resornog ministra koji je odmah, nakon nekoliko dana, posetio Tutin, dao podršku. Dešava se, dakle, nešto što je nezamislivo za 21. stoleće, za jednu modernu i savremenu državu.

Dakle, drugi put se diže u zrak automobil jednog direktora jedne ustanove koja, po svojoj prirodi, ne predstavlja neku važnu ustanovu neke velike vlasti, ali zapravo predstavlja jedinu ustanovu koja nije u rukama vladajuće oligarhije SDA Sulejmana Ugljanina, koja taj grad, kao i grad Sjenicu, drži decenijama kao nekog svog taoca, dakle, svojevrsnu zonu sumraka.

Dakle, nije samo to problem. Imamo još veći problem, a to su nagomilane krivične prijave protiv vlastodržaca u opštini, koji u debeloj sprezi sa određenim korumpiranim tužiocima i korumpiranim sudijama uspevaju da sve to zataškaju, da zadrže od daljeg procesuiranja.

Prema tome, ovo je pitanje toliko važno i krupno da ga ne možemo ostaviti ni samo lokalnoj policiji, ni samo jednom ministarstvu. Ovde je neophodno podići sve nadležne državne organe koji imaju veze sa ovom tematikom, jer se bojim da nam stvari izmiču kontroli i da možemo doći do određene tačke gde se, nakon toga, neće moći ozbiljnije reagovati.

Pogotovo ukazujem na činjenicu da se radi o gradovima, područjima i opštinama gde imamo pograničnu liniju sa Crnom Gorom, sa BiH. Imamo, dakle, tu sve to što se dešava sa Kosovom i gde, zapravo, sve te nekako neuralgične tačke kriminalci najbolje koriste i zato bih voleo da čujem odgovore – kakav nam je plan da krenemo u obračun sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima premijer Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Želim da se izvinim poštovanim narodnim poslanicima što sam kasnila, usled sastanka i vezi sa investicionim planom „Srbija 2025“ koji ćemo predsednik i ja, sa celim timom, predstaviti u subotu.
Čula sam deo vašeg pitanja. Prenele su mi kolege drugi deo. U svakom slučaju mi se čini da borba organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji nikada nije bila jača. Takođe, nikada nisu bili jači kapaciteti MUP i svih ostalih relevantnih resornih institucija. To smo učinili na više načina, a svakako najviše kroz poboljšanje položaja samih pripadnika MUP, povećanje prosečnih plata u MUP pripadnicima policije, ali i ostalih službi, kao što su vatrogasne službe, nešto iznad 50%, nove opreme, od uniformi, preko automobila, do radio-stanica, radio-veza zbog same njihove sigurnosti, do toga da danas zaista imamo…
Žao mi je, sada ću zamoliti i kolege iz MUP da mi pošalju tačne brojke o stopi kriminala u Republici Srbiji koja, čini mi se, nikada nije bila niža.
Što se tiče samog Tutina na koji ste ukazali, ako se ne varam, Sandžaka ili Raške oblasti, dakle, gledamo na isti način kao i na organizovani kriminal ili bilo kakav kriminal na teritoriji cele Republike Srbije.
Verujem da MUP radi na tome. Verujem da imaju sve potrebne informacije. Ako bude bilo potrebno nešto na šta možete konkretno da nam ukažete, ja ću vas zamoliti da se obratite Vladi, odnosno potpredsedniku Vlade, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću, pa da zajedno radimo na tome.
Svaka pomoć i podrška u tom smislu nam je dobrodošla zato što je naš cilj da radimo u interesu građana i da organizovani kriminal, korupcija budu svedeni na minimalnu moguću meru.
Zamoliću sada i da mi pošalju konkretne podatke. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Zapravo me niste čuli na početku. Ja sam i istakao da su određeni pomaci napravljeni na nivou cele države i to je za pohvalu i to mi daje neku nadu da postoji volja i da se ne radi ni o čemu što je drugačije u stavu odnosa prema tom delu države.

Ali ja samo kao neko ko je svedok godinama i ko veoma dobro poznaje i preti te procese, prosto i medicinskom logikom, ako imate neku bolest značajnije nagomilanu na nekom prostoru, onda su potrebne dodatne mere, a pogotovu ako imate i, da kažem, neke lekare virusirane, u ovom slučaju određene državne službenike u policiji, tužilaštvu i pravosuđu. Imamo to stanje, imamo i neke pokazatelje koji zapravo zabrinjavaju.

Znate da smo već imali jednom ovde i postavljeno pitanje oko onog pretećeg metka koji je došao kovertiran predsedniku Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, dr Mevludu Dudiću, što je sasvim jasno da je bila u pitanju određena pretnja. Još nemamo povratne informacije i istrage o tome.

Recimo, medijski ste mogli videti šta se dešavalo sa zakazanim masovnim tučama u školama u Novom Pazaru. Opet Novi Pazar. Ja vam moram priznati, pored toga što tamo živim, što sam kao svaki roditelj zabrinut za svoju decu, kao narodni poslanik za svako dete, oni koji od nas očekuju da ih ovde zastupamo, ali isto tako i jako se ružno osećam da iz moga kraja iz Sandžaka, iz Novog Pazara najčešće dolaze takve vesti i takve slike, jer taj narod, to društvo, ti ljudi sa svojom kulturom i humanošću ne zaslužuju to. Oni realno ne pripadaju takvom svetu, ali kada se na neki način zbog određenih socioloških, pa i istorijskih, pa možda ekonomskih, pa i nekih političkih okolnosti desi da se određene negativne snage, u ovom slučaju ove kriminalne, toliko ojačaju, ipak su to male sredine, gde se tačno zna sa kime se druže određeni funkcioneri policije, sa kim se vozikaju, sa kim slave rođendane, sa kim ovo, sa kim ono, dakle to su stvari koje, zapravo, na neki način, šalju poruku gde građani kažu – čekajte, kuda ovaj brod ide.

Naravno, apsolutno ne sumnjam da državni organi imaju kapaciteta i znam da postoji jako mnogo problema sa kojima se država nosi, ali želim da ova pitanja, pitanja organizovanog kriminala, pitanje bezbednosti dece, pitanje bezbednosti svih ljudi, bude jedno nadstranačko pitanje.

Dešava nam se da u određenim lokalnim sredinama, pa čak i neke stranke participiraju ovde u vladajućoj većini zbog nekih lokalnih interesa prećute svojim koalicionim partnerima, Ugljaninu i još kome, razne druge dole nezakonite radnje i ponašanja koja su na štetu svih.

Ja bih voleo da napravimo savez protiv organizovanog kriminala, govorim sada o prostoru Sandžaka ali to se može odnositi na sve druge delove, jer mislim da nam to sada treba. Bojim se da prelaze crvenu crtu neke pojave, a neke sam samo primere pomenuo.

Zahvaljujem.
Da li neko od ministara želi da odgovori? (Ne.)
Kolega Zukorliću, da li želite da date svoje komentar u trajanju još od dva minuta?
Izvolite.

Znam da je borba protiv organizovanog kriminala jedno od pitanja koje je sa jedne strane veoma inspirativno da se govori u načelu, a sa druge strane, da je teško i dati konkretne odgovore.

Razumem i članove Vlade da ovog trenutka nije moguće imati konkretne odgovore ni po pitanju metka pretećeg koji pominjem, ni po pitanju, pogotovu, tužilaštva i pravosuđa, pa i policije ukoliko danas ovde nemamo resorne ministre i očekujem da odgovore dobijem naknadno. Ali ono što me zanima jeste zapravo da permanentno dobijamo uveravajući stav i to je ono što građani hoće.

Nagomilani problemi desetljećima su nešto što se ne može tako brzo rešiti, ali je u moralno-psihološkom smislu od izuzetno važnosti da se pokaže da među nama nema onih koji će biti tolerantni prema ovim pojavama.

Zato ja zapravo određene teme i potenciram više puta, jer nekada ukoliko su građani suočeni sa određenim socijalnim problemima – siromaštvom, problemima sa školom, problemima sa lošim putem, problemima sa kašnjenjem izgradnje obećanog puta ka Tutinu itd, mogu se desiti objektivni problemi, to je razumljivo, ali jako je važno davati ljudima nadu.

Zato ja želim prosto podršku u ovome smislu kao što želim dobiti podršku, želim i dati takvu podršku da prosto permanentno svojim jednim jasnim, odvažnim diskursom dajemo odlučne poruke narodu, da oni, iako od njih očekujemo da se nešto strpe, ali da budu sigurni da na kraju tog tamnog tunela, na kraju tih opstrukcija koje imamo u izgradnji puta ka Tutinu, u izgradnji svega onoga što nas čeka i da pitanje neotvaranja fabrika nije pitanje koje je, na neki način, tendenciozno. To me zanima i u tom pogledu mi jako znače odgovori od strane Vlade, da prosto damo nadu ljudima da će nakon strpljenja ipak dočekati ono što zaslužuju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?

Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.

Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.

Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.