Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.

Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.

Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

U trenutku dok mi razgovaramo u Podgorici, u Skupštini Crne Gore, je u toku usvajanje sramnog i skandaloznog Zakona o verskim slobodama koji zapravo znači, po oceni svih upućenih posmatrača, atak na SPC i na slobode, verske, ne samo verske, nego i ljudska prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Dakle, na udaru je naša crkva, naši sunarodnici i naše svetinje.

U tom svetlu pitam gospođu Brnabić, a mislim da pitanje važi i za predsednika Republike, s obzirom na njihove izjave tim povodom, ne čini li se da je država Srbija mogla ili morala učiniti nešto više, nešto više od ovih, kako je rekao, obraćanja, apela i molbi? Ja ovde pred sobom imam vaše izjave, i vas i gospodina Vučića, gde vi kažete da je situacija nezahvalna, tu se slažem, šta god da uradimo biće kao da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, moramo biti pametni i promišljeni. Mislim da sam vas korektno citirao. Gospodin Vučić je imao sličnih reči – da se dešava u drugoj zemlji, nemam pravo da se mešam, ali razgovarao sam sa Milom Đukanovićem.

Dakle, gospođo Brnabić, mislim da je suviše važna stvar da bi se moglo podvesti pod to – mi nećemo da se mešamo u tuđa posla. Tim pre, kao što znamo, što znamo da se u naša posla svi mešaju i sa razlogom i bez razloga, od suseda, pa i nadalje, raznih drugih svetskih faktora. Prosto mislim da je država Srbija morala reagovati ozbiljnije i žešće i energičnije, barem da da punu podršku SPC koja se tim povodom oglasila.

Moje drugo pitanje, mada kažem svako bi bilo dovoljno za čitavo veče, ide na vašu adresu, jer ste vi pomenuli ponovo, ja nisam imao nameru ali nije loše da tu stvar raščistimo koliko možemo, sve je to zahvaljujući Briselskom sporazumu. Ponovili ste ponovo Briselski sporazum. Mi smo o njemu raspravljali nekoliko puta unazad, ali nekako uvek bude vaša poslednja, što je donekle u redu, mada po procedurama ove rasprave ne bi tako trebalo biti.

Dakle, vi ste spremni da branite i dalje Briselski sporazum. Sada ste rekli, citiram – mi smo pokazali dobru volju, pružili ruku i ostalo. Opet mislim da je to suviše važna stvar, kada je reč o građanima Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, posebno na severu, da bi se moglo reći da, eto, mi smo učinili, pokazali dobru volju i šta smo uradili? Na neki način smo prepustili institucije države Srbije na severu pokrajine, odnosno vlasti u Prištini, vlastima samozvane i samoproklamovane republike Kosovo.

Možemo mi pričati o gresima prethodnika i vrlo često i rado govorite o tome šta su prethodnici pogrešili, ali ovo je vaše delo, ovo je vaš čin. Kao što je i onaj Euleks bio čin vaših demokratskih prethodnika. Dakle, vi ste ispunili, mi smo, ne vi, mi kao država smo ispunili sve obaveze iz Briselskog sporazuma. Bilo ih je sedam ili osam. Oni nisu ispunili tu jednu jedinu glavnu koja se tiče zajednice srpskih opština. Nije li to dokaz nekompetentnosti, naivnosti, da ne idemo u teorije zavere, koje bi lako mogle da se potegnu, da se mašem sa izdajama i veleizdajama ili glupostima koje su tom prilikom počinjene? Nije li vaša dobra volja, naša dobra volja izigrana grubo, a da nisu izvučene adekvatne pouke?

Konačno, a opet s tim u vezi, pominju se i takse, više od godinu dana su na snazi takse i opet, kao neki budisti, kao neki mazohisti reagujemo, kažemo kako je to ružno, kako ćemo mi uzvratiti, a ništa ne preduzimamo povodom tih taksi, a pri tome smo pretili da ćemo povodom ubistva Olivera Ivanovića reagovati, pa povodom hapšenja i privođenja, skandaloznog, gospodina Đurića, koji je u rangu ministra, visoki funkcioner države koji je tamo vučen kao ratni plen, kao zlikovac, povlačen po ulicama Prištine, slikali se sa njim i opet ništa nismo učinili, opet smo pretili. Formirana je vojska Kosova, opet smo pretili, opet ništa nismo učinili.

Dakle, mislim da su grube i teške reči ovde rezervisane samo za opoziciju i političke protivnike, a kada treba zaista stati u odbranu državnih interesa, onda se stalno pravimo mrtvi, odnosno vlast se pravi mrtva, ili se prave budistima i fakirima. Hvala.

Reč ima gospođa Ana Brnabić.

Narodni poslaniče, da li ste vi možda bili član DS?
(Đorđe Vukadinović: Ne.)
Nikada? Na njihovoj listi? Kako ste vi ozbiljno, žestoko i energično reagovali kada je završen referendum i kada se otcepila Crna Gora? Na koji način ste, tokom referenduma, sačuvali interese Srba u Crnoj Gori, srpskih svetinja, crkava i manastira? Kako je to sad uvek naknadna pamet za Kosovo i Metohiju, naknadna pamet za Crnu Goru, pa mi sad treba da reagujemo žešće i energičnije?
Molim vas, evo, zaista bih vas molila da mi kažete šta to vama znači da reagujemo žešće i energičnije, dajte mi savet, dajte mi preporuku. Šta želite Vlada Republike Srbije da uradi? Da krenemo u rat? Šta tačno želite? Šta zastupate?
Jedva smo povratili zemlju na noge, jedva smo zaposlili ljude, jedva smo došli do nezaposlenosti od 9,5%, do prosečnih plata do kraja godine iznad 500 evra. Jedva. Jedva napravili neku regionalnu stabilnost zato što su ovi fantastični ministri spoljnih poslova i svi ostali, predsednik Republike, Boris Tadić bili takvi da su nas posvađali sa svima na svetu i sa svima u regionu.
Mislim i ostajem pri ovim rečima, ali ih ne menjam kao Marinika Tepić. Ostajem pri onome što ste vi citirali. Treba da budemo pametni i pribrani. Više smo uradili za srpski narod u Crnoj Gori, za Srbe u Crnoj Gori, nego svi zajedno u poslednje dve decenije. Više, ali na pametan način, a ne galamom i bilo kakvom ovde demonstracijom sile. Nama sila ne treba. Nama treba mir. Treba nam neka zajednička budućnost. Treba nam neki zajednički ekonomski prosperitet. Treba da probamo da razumno razgovaramo sa ljudima sa kojima ne možete razumno da razgovarate. Tu ne mislim na Crnu Goru, već mislim na opoziciju oko Saveza za Srbiju.
Ne pretimo mi nikome, ne pretimo opoziciji oko Saveza za Srbiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa ljudima koji nama prete snajperima, vešanjima, silovanjima, pričaju da smo fukse, kurve i sve ono ostalo što Savez za Srbiju govori javno. Imamo napismeno na društvenim mrežama. Kako da razgovarate sa tim i takvim ljudima. Tu ne mislim na vas.
Dakle, ne, pokušavamo da radimo svoj posao najbolje što možemo u zemlji i uslovima koji su bili najgori mogući, a gde smo od 2014. do 2016. godine, odnosno tim Aleksandra Vučića je pokušavao da sačuva bilo kakvu ekonomsku stabilnost Srbije, da ne odemo u bankrot, da ne budemo nova Grčka, da ne možete iz bankomata da podignete više od 50 evra, da možemo da plaćamo, isplaćujemo penzije.
Samo zato što je neko mislio da se izbori dobijaju tako što uvek nanovo i nanovo podižete plate i penzije, dajete ljudima, kupujete glasove, a posle mene potop.
Pričate danas o Crnoj Gori. Recite mi - kako? Kako žestoko i energično? Kako žestoko i energično, a da sa druge strane sačuvamo radna mesta, da sačuvamo investitore?
Ja znam politiku dela Saveza za Srbiju, Dveri, konkretno - dajte da dođemo na vlast i da oteramo sve strane investitore. Može, samo ćete imati milione nezaposlenih ljudi u Srbiji, ali je žestoko i energično. Nije pametno i promišljeno, ali je žestoko i energično. Hoćete tako da reagujemo i sada?
Evo recite mi - šta je bilo 2006. godine? Ja mogu da vam garantujem, i žao mi je danas kada pomislim koliko jedna zemlja plaća i koliko generacija plaća kada na izborima pogrešite i izaberete ljude koji su neodgovorni, koje je baš briga za zemlju, mi to danas plaćamo i plaćaće generacije iza nas, da je Aleksandar Vučić bio predsednik Srbije 2006. godine ja mogu da vam garantujem da bi referendum u Crnoj Gori drugačije prošao, da mi danas o ovome ne bi pričali.
Šta je radila Vlada i vlast 2006. godine? Šta je radila? Letovala, zimovala, šta je radila, jer sistemski ništa nije uradila. Nemamo ni jednu reformu, nemamo zdravstvo, nismo imali ni školstvo. Bolnice se raspadaju, škole nemaju normalne toalete, da ne pričamo da su povezane na internet. Šta je radila? Zatvarala muzeje. Zatvoren je Narodni muzej, zatvoren je Muzej savremene umetnosti. Šta je radila? Otišla cela Crna Gora. Ode Kosovo 2008. godine i danas pričate nama kako da ne budemo pametni i promišljeni, nego treba da budemo žestoki i energično. Dajte, molim vas, zaista.
Dakle, te floskule u kojima ste jaki na rečima, a baš vas briga za posledice, to možda kada vi ponovo budete na vlasti, pa onda nastavimo da gubimo deo po deo Srbije, a onda vi budete za svakih 100 i 200 i 300 i 619 miliona evra bogatiji, pa onda ponovo neko dođe na vlast ko treba da vadi sve te fleke i generacije koje posle toga treba da trpe.
Mi ćemo razgovarati sa Crnom Gorom i gledaćemo kako da se nađemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima u Crnoj Gori, da budemo tu, da budemo prisutni, da vidimo kako da iskontrolišemo situaciju i na pametan, razuman, racionalan način da sačuvamo sve što Srpskoj pravoslavnoj crkvi tamo po zakonu i pripada. Od toga ne bežimo i to znamo da je istina.
Dakle, ta imovina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovim zakonom ili onim zakonom ako je ta imovina bila njihova 100 godina, ta imovina mora da bude takva i ubuduće ili ja ne znam kako će ta Crna Gora, na primer, u EU. Da je drugačije, zašto bi mi radili restituciju? Imovina, to pravo je neotuđivo.
Kada ste pametni, razumni i racionalni vi onda razgovarate sa svima na taj način, argumentima, a ne huškanjem i energičnošću. Toliko od mene.
Što se Briselskog sporazuma tiče, ja ću vam reći još jednom i to je nešto o čemu smo mi zaista pričali puno puta. Briselski sporazum je pokazao da je Srbija ozbiljna država, da je Srbija država koja ima hrabro i odgovorno rukovodstvo, rukovodstvo koje želi za svoj narod da izbavi sve što se spasti može što je neko drugi izgubio.
Kakav je bio odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova tadašnje Vlade, tadašnjeg predsednika? Kakav? Jel on čovek, beše, bio u Rumuniji? U to vreme vi niste ni u zemlji i danas pričate o Kosovu i Metohiji. Zaista hrabro. Zaista moralno, hrabro danas pričati i je nama držati pridike o Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori. Zaista vam čestitam, treba imati obraz za to.
Bivši ministar spoljnih poslova jel se, beše, smejao sa svojim kolegom iz Crne Gore oko toga, pa sad da ne psujem šta su oni zajedno uradili Srbiji?
Tako da, vi samo napred, mi ćemo pametno i razumno, a vi samo žestoko i energično i to najžešće i najenergičnije kada ste u opoziciji. Ali kad se to dešava, a vi ste na vlasti i imate odgovornost, onda Bugarska, Rumunija, levo, desno, nikog nema, daj da prođe, nek prođu izbori, daj da imamo vlast, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Svaki dan za sebe. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, mislim da je predsedavajući trebao da vas upozori da se na takav način ne obraća ovde narodnim poslanicima, čak ni opozicije. Ali, ako se i tako obraćate, onda bar nemojte da pravite materijalne greške, jer vi možda niste imali tu nameru, vi ste rekli - vi niste bili u zemlji, ispalo je kao da ja nisam bio u zemlji kada je proglašena nezavisnost. Verovatno ste mislili metaforički ili ste mislili na, ne znam, tadašnjeg predsednika Republike. Isto tako - dok ste vi bili na vlasti, to ste više puta pominjali, ja nisam bio nikada na vlasti. Možda neću ni biti, možda hoću. Ne … da je to neka sreća, ali ne možemo se stalno zaklinjati na to šta su prethodni uradili. Bivši ne bi bili bivši. Ja sam to vama govorio da radili i dobro.

Takođe se slažem i sa tim, kao što se rekli, da je teško i dugo će se otklanjati posledice pogrešnog izbora, pogrešnog glasanja. Ja se tu slažem, samo što vi mislite na glasanja koja su dovela na vlast prethodnike, a ja mislim na glasanja koja su dovela na vlast vašu Vladu. Dugo će se takođe snositi posledice tog pogrešnog izbora. Nisu glasali zato što se dobri, lepi, pametni, nego zato što su bili mnogo ljuti na one prethodnike.

Svejedno. To je stara manipulacija, vraćam se na onu priču o žestini, energičnosti, pameti i promišljenosti, uvek sam ja za pamet i promišljenost. Samo sam rekao i sugerisao da to što vi zovete pameću i promišljenošću zapravo se u međunarodnim diplomatskim redovima zove slabost i nereagovanje. Barem da ste rekli ovo što se maločas rekli, da ste to rekli u nekom demaršu ili nekom susretu sa ambasadorom, vi ili ministar spoljnih poslova, Crne Gore. Nije dilema – ili ratujemo ili okrećemo i drugi obraz i pravimo se mrtvi. To svi znaju, to je samo tako dobro zvuči retorički kada kažeš – sada ti neki neodgovorni elementi vode nas u sukobe pa ćemo imati manje plate. Naprotiv, energičnošću, ali ozbiljnom racionalnom se može mnogo toga postići u granicama naravno svojih mogućnosti.

Što se tiče odgovornosti i gde sam bio kada je proglašena nezavisnosti, kritikovao sam politiku tadašnje vlasti prema Crnoj Gori, ali moram priznati da se prema režimu Mila Đukanovića uz sve mane te dve prethodne vlade, uz sve mane i greške imale jasnu distancu i jasan kritički stav. Ova vlast je šurovala sa Milom Đukanovićem i dok su bili u opoziciji i kada su došli na vlast. Neki kažu da su imali poslove, u to ne ulazim, ali političko razumevanje, širili su ljubav i prijateljstvo silno sa Milom Đukanovićem pa onda iskoristite te svoje veze i te svoje dobre kontakte sa Đukanovićem, pa bar ovaj skandal da ne radi.

U tom smislu kada kažete – razgovaraćete. Trebali ste već razgovarati. Nekoliko nedelja traje taj protest, zapravo meseci, a kamoli nedelja, ali ne sme da se spočitava. Ovaj odnos prema meni, makar i figurativno, ilustruje zapravo vaš odnos prema opoziciji koja ne poziva na ubistva, nije nasilna, učestvuje u radu parlamenta u granicama mogućnosti. Bilo bi bolje da ste tu…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Poslednja stvar, meni je žao nije ovde gospodin Stefanović, ali svejedno, da li mislite da namensku industriju ugrožavaju više novinski natpisi, ili možda namensku industriju ugrožavaju afere i podaci koje je izneo taj gospodin Obradović, zvali ga uzbunjivačem, ili ga ne zvali.

Dakle, kad se govori o čerupanju namenske industrije, kad se govori o čudnim ugovorima, da li su drugi radili, ili prethodni, radili gore, hapsite ih, jurite ih. Ne čini li vam se da su ti sumnjivi privatni posrednici, to je ideja.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima premijer, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.
Može. Izvolite.
Reč ima ministar, gospodin Lončar, a zatim premijer Ana Brnabić.

Gospodine Vukadinoviću, pažljivo sam vas slušao, pomoći ćete mi ako nešto nisam dobro shvatio. Ok, vi imate svoju verziju kako treba reagovati, šta treba uraditi, i mislim da ste rekli jednu ključnu rečenicu, a to je, ako sam vas dobro shvatio, da je to pokazatelj kako se reaguje ukoliko je država jaka, ili koliko je ozbiljna. Jesam vas dobro shvatio?
Ovako, sad imamo situaciju kada je bilo to što je bilo, kada je bilo, sve što se dešavalo vi sad iz nekog svog ugla imate opravdanje za sve to, ili nemate opravdanje, ili kažete da je i to bilo loše, da vi niste bili na vlasti i slično, i sve to. Evo, samo da napravimo jednu analizu, ništa drugo, rejting Srbije tada i rejting Srbije danas sa Aleksandrom Vučićem na čelu. Da li ste već zaboravili kako je to izgledalo tada, da li se desilo da je održana jedna sednica Vlade, a da pre toga dnevni red nije aminovan iz ambasade, a kako vi mislite da je moglo da se aminuje dnevni red iz ambasade, a onda neko izađe pa kao neko nešto protestuje pa se nešto čudi što nije bio tu, što je otišao, što je našao hiljadu opravdanja, pa je onda otišao kod komšije tamo se izvinjavao, kod drugih nije smeo da ide, niko nije dolazio.
Samo da se vratim ona suštinu, uvek svako ima neke svoje principe po kojima će da reaguje, ali ako hoćete vi da mi kažete imaćete još vremena, ako ćete da mi kažete i da mi obrazložite, da rejting Srbije tada i rejting Srbije danas ima ikakve sličnosti, i da mi to obrazložite, ja bi bio prezadovoljan, i mislim da bi svi građani Srbije razumeli sve to što vi pričate.
Na današnji dan kada nikad nisu bile veće plate u Srbiji, na današnji dan kad nije bila nikad manja zaposlenost, a ne manja zaposlenost kao što vi pričate da su otišli ljudi, nego što je porasla zaposlenost, što su došle fabrike i što se radi. Ne pamtim kada se više otvorilo fabrika, ne pamtimo kad se više puteva izradilo, uradilo, i auto-puteva. Kada se više obnovilo škola, bolnica, i svega onoga što treba. Jel su to možda dolazili predsednik Kine, predsednik Francuske, kancelarka Nemačke, predsednik Rusije, i svi drugi, jesu li dolazili u to vreme. Jeste li zaboravili kako su izgledali ti susreti kad se dođe. Jeste li zaboravili kako izgleda izraz lica posle razgovora sa Angelom Merkel, da li je moguće da ste to zaboravili.
Za šta se u to vreme pitala Srbija, samo mi recite jednu stvar o kojoj se Srbija pitala, koju nije dobila spolja i koju nije morala da uradi. Molim vas, navedite mi jednu stvar koju je Srbija samostalno donela, kad vas molim, i koja sednice Vlade je održana da nije usklađen dnevni red sa ambasadom.
I nema nikakvih problema. A kako izgleda danas kada Aleksandar Vučić poseti Kinu, kada poseti Rusiju, kada poseti Francusku, kada poseti Nemačku, kada ode u bilo koju zemlju? Jel to nekad izgledalo tako? Jel tako Srbija bila uvažena? Jel tako bila Srbija ispoštovana? Jel tako Srbija vodila mudru politiku? Jel ide Aleksandar Vučić, jel se izvinjava? Jel pognuo glavu tamo u Srebrenici, kada su ga napali, kada mu je život bio ugrožen? Ne, nije pognuo glavu zato što je predstavljao Srbiju. A gde bi bili ostali, ti koji su bili ranije? Pa zakopali bi se sami u zemlju. Prvo, ne bi ni otišli dole.
Nemojte više da predstavljamo stvari nekim lažnim slikama ili bilo šta. Hajde da pričamo onako kako jeste i hajde da otvorimo u ovoj Srbiji te teme. Hajde da otvorimo. Ko kome ovde naređuje? Koja opozicija? Kakva crna opozicija, o čemu pričate? Koja opozicija? Par tajkuna se skupilo. Sa politikom veze nemaju. Nisu prošli pored politike.
Mišković i Šolak pametniji od njih, iz neke senke daju novac, ovi se predstavljaju, Đilas i Jeremić tajkuni, kao nešto se razumeju u politiku i oni izlaze. Jel znate kako to izgleda? Izgleda tako što svaki dan i svako veče dobiju napismeno šta će da kažu sutra. Šta se oni bre, razumeju u politiku? Koga i kada napadaju? Sve ćemo vam objasniti. Ne vama, nije bitno vi, nego će morati građani Srbije da to znaju kako to funkcioniše. Ko im kaže da idu na bojkot, a ko im kaže da ne bojkotuju, pa ko je šta platio, pa ko je koji tekst naručio. Ja ću vam reći u narednih par dana šta stoji iza afere „Krušik“, šta stoji iza doktorata Siniše Malog. Evo, ja ću vam lično reći u naredna dva dana. Odnosno, ne vama, reći ću građanima Srbije, pa da znaju kako to izgleda.
Jel hoćemo da vodimo srpsku politiku? Jel naša crkva Srbija i Aleksandar Vučić koji je legitimno izabran. Pun nam je đavo više onih koje je izabrao Aleksandar Vučić ovde, a oni, našli su druge crkve u koje će da se mole i misle da su im to prijatelji i braća. Nema u politici ni ljubavi, ni prijateljstva, sve je interes, pa ćemo da isteramo sve na videlo. Nemojte više da se zamajavamo. Molim vas, navedite mi, kada je Srbija bila poštovanija i kada je imala bolje rezultate. Hvala.