Hvala, kolega Fehratoviću.
Pravo na repliku Đorđe Komlenski. Izvolite.

Uvaženi kolega, ja sam ateista, po ubeđenju komunista, i mene zaista mnogo puta ovde povredi kada čujem komentare da je neko u ime komunizma činio ružne stvari, zlodela i sve ostalo. Mnogi koji imaju osećaj takav kao ja reaguju na isti način.

Ovo govorim iz tog razloga jer ja ne mogu da govorim kao verujući čovek, bilo koje vere, a sve ih poštujem, ali ne mogu da kažem da neko s pravom ne govori da je neko u ime komunizma i ko se zvao komunistom napravio zlodela. Znate.

Kada pravimo distinkcije, boli to mene, boli me više što je neko to uradio, nego zato što neko govori o tome. Davno je prošlo to vreme, i ja to ne mogu da promenim, nisam živeo u to vreme. Da je to danas znao bih šta treba učiniti.

Prema tome, jasno mi je koliko je to bolno, ali znate, moramo da napravimo jasnu razliku, jer ono što se dešava u Dombasu, je građanski rat. To nema veze sa bilo kakvom drugom vrstom priče.

Ali, neki u ime vere koju pominjete jesu se proglasili i čine ono što čine, i nema drugog termina kojim se to pravim može nazvati, koliko god to bilo bolno, bilo kome.

O tome se mora voditi računa. To moramo sprečavati, jer to jeste zajednička šteta, i ja prihvatam da je to daleko veća šteta narodu koji je, i onim ljudima koji su muslimanske veroispovesti, ali zajedno moram oda se borimo. Vi treba da budete nosioci borbe protiv svega toga.

Prema tome, dok se ne uzburkaju osećanja, znamo nekad i da ćutimo. Kad se uzburkaju osećanja, samo treba da pogledamo šta je istina i da raščistimo da onim što nije dobro.

Reč ima Jahja Fehratović, izvolite.

Znate, razlika između onoga što su činili komunisti i ovoga sada, zato što se sve islamske zajednice i tradicionalne islamske zajednice i svi muslimani sveta, u startu ogradili od toga što predstavlja ta skupina. U startu su osudili u kazali da to ne pripada njihovim zajednicama i da to nije deo Islama, i Islamskog učenja.

Na žalost, komunističke vlasti se nisu ograđivali od onih koji su u njihovo ime činili to što su činili i što prema činjenicama dokazuje i pokazuje da su oni u stvari pored onog dobrog što su radili, na pravili veliki broj zlodela, pa ako hoćete i veliki broj zločina prema celokupnom stanovništvu svih naroda i svih veroispovesti u Jugoslaviji.

Dakle, razlika između ova dva koncepta i ova paralela zaista ne stoji, zato što su se muslimani u startu ogradili od ovoga i zato što ovo nije proizašlo iz Islama, već od onih koji su zloupotrebili islamska osećanja i učenja, da bi ovo instalirali, imputirali Muslimanima kao teret i kao opravdanje za sve ono što je usledilo i čime se danas suočava celokupan islamski svet, dok za razliku onoga što je bilo u komunizmu, komunisti se nikada od toga nisu ogradili.

Nikada, dok su bili u poziciji, dok su bili na vlasti, nisu se ogradili od svih tih zločina, a tome svedoče na koncu i mnogi komunisti koji su bili disidenti o tom vremenu.

Ja vam mogu pomenuti, recimo Đilasa, koji u svojim knjigama jasno govore o tim nekim stvarima, doduše tek onda kada je otišao u Ameriku, itd.

Zato je vrlo opasno na bilo koji način praviti paralelu između ova dva osećaja ili između ove dve stvari.

Opet ponavljam, islam i muslimani su čisti od bilo čega ovakvoga i nije dobro i nije nikako u redu da se ovo imputira islamu i muslimanima, a posebno što u ovoj državi, mi kao muslimani, želimo da ugrađujemo sebe i svoj identitet i zato bi bilo jako i jedino ispravno da se ovakva vrsta termina izbaci iz ove Strategije. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Uvaženi kolega, ja iskreno verujem da su ti koji su činili zločine u ime komunizma ubačeni sa strane da bi kompromitovali komunizam kao ideju i neću se složiti, a sami ste to delimično potvrdili, da su se i mnogi komunisti jasno distancirali od svega toga na vreme i u duhu jedne apsolutne tolerancije, jer bojim se da već počinjemo da odlazimo na jedan malo klizaviji teren koji nije dobar.

Neću više ništa komentarisati, jer mislim da smo dovoljno rekli vrlo jasno i da su nam namere dobre i časne sa obe strane.

Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u načelnoj raspravi najavili da ćemo pružiti snažnu podršku predlozima zakona, prvenstveno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, ali i kada je reč o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije i istakli sve one razloge zašto su ovi predlozi dobri, koji će biti benefiti usvajanjem ovakvih predloga. Pričali smo i o ulaganjima u Vojsku, u jedan bolji odnos prema pripadnicima Vojske Srbije, u bolje rešavanje problema pripadnika Vojske Srbije, pa i stambenih potreba pripadnika Srbije i sve ostale stvari zbog kojih ćemo usvojiti predložena rešenja.

Međutim, ono što bih želeo da istaknem kada je reč o Predlogu strategije odbrane, a to je ministre, ne znam da li ste primetili, juče je jedna televizija „N1“ je u pitanju, širili, u bukvalnom smislu te reči, jednu histeriju protiv ovog Predloga strategije odbrane i to je bilo u večernjim časovima. Oni su prenosili neke priloge iz Sarajeva i onda smo videli da je na delu jedna histerična atmosfera upravo zbog ovog dokumenta koji je pred nama.

Naime, oni su toliko duboko ušli u sam tekst, da oni znaju gde se pominje Republika Srpska, tačno na kojoj strani ovog dokumenta, pa kažu – na četvrtoj strani, na trinaestoj strani se pominje Republike Srpska. Ja bih želeo upravo zbog tih zlonamernih navoda televizije „N1“, želeo zbog građana Srbije da pročitam vrlo je kratko, kako se to pominje Republika Srpska, u kom kontekstu se to pominje Republika Srpska.

Kaže: „Na bezbednost država u regionu, negativan uticaj ispoljavaju i separatističke težnje, etničke i verske tenzije, tendencije ukidanja Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske, ugrožavanje položaja srpskog naroda.“ To se pominje na četvrtoj strani.

Idemo na tu famoznu, trinaestu stranu dokumenta. Pa kaže: „ Očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu kao odbrambeni interes Republike Srbije, ostvariće se realizovanjem sledećih ciljeva.“

Prva stavka: „Očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu BiH, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenje položaja Srba u regionu i svetu.“

Dakle, ovde nema ništa sporno, bez obzira koliko su se iznervirali i histerično reagovali i neki članovi predsedništva BiH, poput onog Šefika Džaferovića, bez obzira na to kako se nalupetao juče onaj Željko Komšić, takođe član predsedništva, na sam pomen toga da se u ovom dokumentu pominje Republika Srpska, ne ulazeći u kom kontekstu i ne ulazeći u to da se kaže Republika Srpska, ali kao sastavni deo BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Nastala je čitava jedna histerija koju je onda televizija „N1“, naravno, iskoristila u svom, inače, antisrpskom delovanju i to prenosila juče u večerašnjim časovima na televiziji.

Očekujem, s obzirom da se u ovom dokumentu pominje i reč – region, očekujem slične reakcije i od nekih lidera iz regiona. Naravno, očekujem slične reakcije iz Prištine, da li od Kurtija ili od nekog drugog, ali su oni trenutno zauzeti formiranjem vlade koju verovatno neće ni uspeti da formiraju kako je krenulo.

Očekujem slične reakcije i iz Podgorice, da vam kažem, s obzirom na tendencije koje su prisutne ovih dana, s obzirom da nam Milo Đukanović otima crkvu tamo, otima svetinje i sve ostalo, a s obzirom da on retko kad i propusti priliku da napadne Srbiju, na svakom koraku, po svakoj temi, bilo šta, Srbija je uvek večiti krivac kada je reč o Milu Đukanoviću.

Iz svih ovih razloga, ovo sam sve naveo ministre, da vam kažem, baš zbog ovih histeričnih izjava i reakcija iz regiona, uveren sam da je ova strategija odbrane najbolja moguća strategija odbrane za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Znate, uvek kada nešto radite u životu, važno je videti ko podržava to što radite, a važno je videti i ko se suprotstavlja onome što radite. Ko još veruje u dobre namere prema Srbiji od strane predstavnika bošnjačkih članova predsedništva, Džaferovića i Komšića? Čime su to pokazali da im je stalo do Srbije ili do mira u regionu? Time što su pokušali, to sada nisu uradili ni jednu jedinu stvar da bi nam pomogli, bar da saznamo ko je pokušao da ubije Aleksandra Vučića u Srebrenici, ili time što je Željko Komšić bez bilo kakvog uporišta u politici, zakonu, ustavu, bilo čemu, izašao i rekao da on priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da je to za njega faktička stvar. To valjda dovoljno govori o njihovim namerama i šta misle o Srbiji i srpskom narodu.
Najpre, da vam kažem da država Srbija, tada Savezna Republika Jugoslavija, prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma nije bila nikakav svedok, nije ona kumovala, nije bila na svadbi, ona je garantovala, ona je potpisala Dejtonski sporazum. Kad potpišete nešto, vi onda garantujete za vrednost svog potpisa i da ćete čuvati i sprovoditi ono što ste potpisali.
Eksplicitno se kaže - svedoci Dejtonskog sporazuma su Vlade SAD, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Ruske Federacije i ispred EU Felipe Gonzales. Dakle, oni su svedoci, a Srbija, odnosno tada Savezna Republika Jugoslavija i Srbija kao njen pravni naslednik i Hrvatska su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma. Mi garantujemo za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, pa samim tim i za njegovo čuvanje, njegovo očuvanje.
Ako je to problem, ako smeta da Srbija čuva svoj potpis, da čuva Dejtonski sporazum, samim tim da čuva i Ustav i ustrojstvo BiH, onda se ja pitam - šta hoćete da promenite? Šta je problem? Šta je sporno? Šta to Srbija sprečava što vama toliko smeta? Ukidanje Republike Srpske, ovde je jasno rečeno, ne dolazi u obzir, ne samo ukidanje Republike Srpske, nego i menjanje ustrojstva BiH, koja je sastavljena iz dva entiteta i tri ravnopravna naroda, nikako drugačije.
Šta drugo Srbija može ili treba da uradi u tom slučaju? Da mirno posmatra kako se razgrađuje Dejtonski sporazum za koji je ona garantovala, da se pravi da ne vidi ako neko pokuša da ukine Republiku Srpsku, kaže Željko Komšić -ne pripada Republika Srpska samo Srbima. Tako je, ali entitet mora biti sačuvan takav kakav jeste za sve one koji žive u Republici Srpskoj. Šta tu može biti sporno?
Znate, kada iz Hrvatske dođu interesovanja za položaj Hrvatske nacionalne manjine mi ne kažemo da je to udar i napad na Srbiju, mi kažemo da je to razumno pitanje, da je to legitimno pravo da pitamo kako žive ljudi, može li im se šta pomoći, da li im treba put, da li im treba muzička škola, da li trebaju udžbenici.
Kada nam dođe pitanje iz BiH - kakav je položaj bošnjačkog naroda u našoj zemlji, da li iko to doživi kao napad na sebe, na Srbiju, na naš ustavni poredak, na vladavinu prava i zakonitosti?
Naprotiv, kažemo - dođite, uverite se, pomozite, otvorite neku školu, finansirajte neki vrtić, dajte novac za neki put, otvorite neku fabriku. Nikada u tome ne vidimo neprijateljstvo.
A, zašto kada Srbi kažu da će brinuti o Srbima, gde god oni da žive i o Republici Srpskoj, kao integralnom delu BiH, zašto je to agresija? Zašto je to mešanje u unutrašnje poslove? Zašto je to napad na integritet bilo koje zemlje ili naroda?
Nije i ne može biti. Srbija ima pravo, ima obavezu da brine o Srbima, bez obzira gde oni žive, da pomogne, da otvori fabriku u Drvaru, bez obzira što je Drvar Federacija, jer tamo žive Srbi. Zašto da im ne pomognemo? Kako da im ne pomognemo?
Izgleda da kad god Srbi progovore, to se doživi kao pretnja. Srbija će govoriti i govori, Srbija je uspravna i uspraviće se. Mogu da nam prete čime hoće. Mi smo slušali od Komšića da će dovesti NATO pakt na našu granicu. Prvo, ne znam u čije ime govori? Drugo, ne razumem kako može da dovede ili odvede bilo koga, kada u BiH o tome odlučuju tri naroda i dva entiteta? Ali, nam svejedno preti kao da mi treba da se plašimo NATO pakta. Što mi treba da se plašimo NATO pakta? Da li smo i u sukobu nekom? Da li smo mi uradili nešto da izazovemo bilo koga, pa i NATO pakt? Zašto nam se preti.
Nekada su nam pretili carskim ordijama, sada nam prete NATO paktom. U ime koga on govori? Ja ih sa ovog mesta pitam, gospodu u NATO paktu, da li su konsultovani povodom ovoga? Da li oni smatraju da treba Srbiji zapretiti? Smatraju li da treba da prave nekakvu granicu između Srba i Srba? Ko je razgovarao sa njima o tome ili on govori samo u svoje ime? Ja nikada nisam čuo da je ovo stav NATO pakta.
Možete vi pokušati da nam pretite čime hoćete. Pozicija Srbije, politike Srbije, uspravljene Srbije koja će brinuti o svim svojim sunarodnicima, bez obzira gde oni žive, pa i o svojoj dijaspori, mislim na sve naše državljane, neće se promeniti.
Možete vi mene da srušite danas, može SNS, kao najveća partija naše koalicije, da mi otkaže poverenje i da kaže da neće da glasa ni za mene, ni za ovu strategiju, može da kaže moj Pokret socijalista da neće da me podrži, može srpski narod da kaže da me više sedam godina sluša, svaki dan napade na mene i mržnju koju prolivaju upravo ovi i ovakvi ljudi na mene, pa da kaže - neću više da slušam tu mržnju, hoću da zamenimo nekog drugog čoveka.
Možete da pokušate da naterate, ali nije baš čovek koji reaguje na pritiske, Aleksandra Vučića, da me se odrekne i da prekine našu koalicionu saradnju, ali nikada više nećete moći da nađete ministra odbrane koji će potpisati Strategiju odbrane nacionalne bezbednosti u kojoj Srbi i njihova zaštita nisu prioritet, u kojoj Republika Srpska više nije naš prioritet. Prag je pređen, vrata su otvoren. Srbi više nikada neće prestati da brinu o Republici Srpskoj i Srbima gde god oni da žive, više nikada.
Više nikada se neće ponoviti ni „Oluja“, ni „Jasenovac“, nikada više ni „Martovski pogrom“. Taj prag je pređen. Može na mom mestu da bude bilo ko drugi i uopšte ne moraju to da prave ličnim. Ova politika se više nikada neće promeniti, niko više nikada neće moći da objasni kako je moguće da nećeš da brineš o Srbima u Republici Srpskoj, o svom narodu, nikada više.
Ta politike nebrige o srpskom narodu je zauvek prošla. Neka u BiH budu mirni i pouzdani. Čuvajući Dejtonski sporazum, Srbija čuva i njihov život čuva, i njihovu decu. Dejtonski sporazum je doneo mir. Čuvanje Dejtonskog sporazuma će očuvati mir, a valjda nam je to svima najveći interes. I nemoj da nam pretite nijednim paktom. Nemoj da nam pretite kako ćete vi sa, brzo ćete vi, kažu oni, kaže - lako ćemo mi promeniti stvari unutar nas. Nemoj da nam pretite ničim, jer vama ne preti niko ni čim. Hajde, odgovorite nam ko je pokušao da ubije Aleksandra Vučića u Srebrenici? Hajde, pokušajte da mi odgovorite čime ste povređeni kada kažemo da ćemo čuvati ustavno ustrojstvo BiH i u njemu Republiku Srpsku?
Da li ikome pada na pamet da su mu Srbi remetilački faktor, da treba da ih se reši, pa mu smeta što Srbija kaže da će brinuti o njima i da će čuvati njih?
Žao mi je što se danas ovo dešava u Podgorici. Boli me što moj narod, jedini narod u Evropi, mora da se bori i za svoje pravo da ide u bogomolju, da ide u crkvu u koju je išao vekovima. Žao mi je, stidim se ovog vremena i ovog regiona, što svi ćute na to da srpski narod mora da moli ili da se bori, da se otima za mesta gde je sahranjivao svoje očeve i gde čuva svetinje koje su ga sačuvale, koje su ga učinile baš takvim kakvim on jeste.
Ne znam zašto ćuti cela Evropa? Ne znam zašto Evropa, koja je tako osetljiva, na svaku povredu verskog prava, na svaku povredu ljudskog prava, sada ćuti, kada vidi da se Srbima oduzimaju njihova vekovna prava, da mesta gde su sahranjivali dedove, pradedove, čukundedove odjedanput mogu da prestanu biti njihova, da postanu zakupci na zemlji koju su stvorili.
Žao mi je i boli me što EU, što OEBS, što sve te moćne i velike organizacije koje su nastale na suštini i poštovanju ljudskih, pa i verskih prava, jer religija jeste ljudsko pravo, zašto sada tako uporno ćute i prave se da ne vide da srpski narod, jedini narod u Evropi, mora da dokazuje da postoji i mora da pokazuje, dokazuje i da se izbori za svoje pravo da ima mesto gde će se moliti svom Bogu, tamo gde su ga krstili, tamo gde su mu krstili i oca i dedu i pradedu? Jedini narod u Evropi koji je u opasnosti da ostane bez sećanja, da ostane bez temelja svog postojanja.
Mi o tome da ćutimo ne možemo. Ja da doživljavam na isti način državu koja to radi mom narodu, kao što sam do sada doživljavao, ne mogu. Ne mogu da prihvatim da se to dešava i da se ništa ne menja.
Stvari se menjaju. Kako se odnosite prema Srbima sa kojima živite, tako se odnosite prema Srbiji kraj koje živite. Hvala.