Hvala vam, predsedavajući.
Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku i u načelnoj raspravi, evo i danas u raspravi u pojedinostima, da čujemo dosta detalja koji su vezani za taj zakon. Imali smo prilike da čujemo i nešto više o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane.
Nesumnjivo je da se radi o dobro promišljenim, sveobuhvatnim dokumentima koji imaju veliki značaj za naš odbrambeni sistem.
U dokumentima su jasno definisani ciljevi, koji se ne odnose samo na pitanja bezbednosti i odbrane, već se odnose i na ekonomski razvoj, na zaštitu životne sredine, ali ono što je najvažnije je da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti i to nam pokazuje šta možemo da očekujemo u predstojećem periodu, na kojim pitanjima će Vlada raditi, ali i od velikog značaja je to sve za zemlju, u kom pravcu ćemo voditi vojsku.
Ja bih želela da istaknem neke pozitivne stvari, ali bih želela vas ministre i da informišem o nekim stvarima koje su vezane za grad Niš, iz kog ja dolazim.
Najpre bih želela da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne samo u Nišu, već u sedam gradova u Srbiji - Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Radi se ukupno o osam hiljada stanova iz državnog programa stanogradnje.
Kao što znate, početkom ove godine prvo je počela izgradnja stanova u Nišu i Vranju. Vrednost stanova meri se stotinama miliona evra, a moći će da ih kupe i borci i porodice palih boraca, vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi. U Nišu će biti izgrađeno 2.400 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u naselju Stevan Sinđelić, u kome se gradi Naučno-tehnološki park, čije otvaranje očekujemo.
Grad je preuzeo obavezu da izgradi komunalnu infrastrukturu, dakle vodovodnu i kanalizacionu mrežu, toplovodnu mrežu, saobraćajnice i tako dalje. Parcela se nalazi na dva, do tri kilometra od centra grada, pa je u tom smislu dobar izbor gde će se graditi ti stanovi.
Napomenula bih da je taj deo Niša bio bombardovan 1999. godine, maltene sravnjen sa zemljom. Zbog toga je bilo potrebno sprovesti i prethodne neke postupke, postupak provere da li se na toj parceli nalaze neki neeksplodirani projektili. Čak se desila jedna eksplozija. Meni je jako žao što su neki radnici tada bili povređeni, ali to su sve izazovi sa kojima se susrećemo pri realizaciji velikih planiranih projekata.
Ono na šta sam ja želela da podsetim je kako su prošli ljudi u Nišu kojima su kuće srušene, doduše, kako ko. Pre svega, to je zavisilo od toga da li su ljudi podržavali dosovsku vlast ili ne.
Ovi koji su podržavali dosovsku vlast oni su dobili nove spratove kuća, nove stanove, a ovi drugi nisu dobili ništa.
Od 1997. do 2000. godine, gradonačelnik Niša je bio Zoran Živković, a od 2000. do 2004. godine je bio Goran Ćirić i ja to ističem kao razliku između dosovske vlasti i između DS i SNS, jer ste tada morali da budete u DS, da biste dobili bilo kakvu pomoć od grada ili od države ako vam je kuća bila srušena u bombardovanju.
Demokratska stranka se tada rukovodila isključivo interesima svojih članova, a sada SNS pokazuje da mogu da se grade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti i za sve ljude, bez obzira na stranačko opredeljenje.
Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što se moja kuća u Nišu u kojoj živim nalazi u komšiluku i jako blizu te parcele gde se grade ti stanovi i imam i lično iskustvo. Tada nisam bila član DS i nikada nisam bila član DS. Jedina stranka u kojoj sam ja bila, u kojoj jesam i u kojoj ću biti je SNS. I moja kuća je tada bila srušena 82%. Oni su to ustanovili, ali nam nisu dali nikakvu pomoć samo iz razloga što nismo bili članovi DS.
Želim, ministre, da iskoristim priliku da vam kažem da su građani čije su kuće stradale u bombardovanju bili kod mene na prijemu građana i oni su tvrdili tada da imaju podatke koji potvrđuju da su neka lica tada dobila stanove na protivzakonit način. Sada oni te stanove izdaju, svoje kuće su popravili i, zapravo, neki ljudi koji su stradali u bombardovanju imaju sada po dve nekretnine ili po više nekretnina, a mnogi ljudi, sa druge strane, još uvek nisu uspeli da se snađu da obnove svoje domove.
Ja vas molim u ime tih ljudi da, ukoliko budete u prilici da ove navode ispitate, da ih ispitate, jer i dalje stoji pitanje zbog čega su neki građani Niša u tom periodu bili diskriminisani i da li postoji mogućnost da se ispravi greška i da se tim ljudima na neki način pomogne. Hvala.