Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao komentar.

Ja sam dosta davno, gotovo pre godinu dana, upozorio da mi nemamo problem sa delom opozicije okupljene oko Janka Veselinovića, koji sebe zovu Savezom za Srbiju, već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. To se ovih dana pokazuje kao tačno.

Da bi i dalje iznosili novac, odnosno ispumpavali novac od pretplate, SBB, Junajted grupa, Junajted medija, u kojoj se Dajrekt Đilasova medija, da bi dalje ispumpavali novac, oni preko lažnih, prekograničnih kanala, koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, navodno reemituju program u Srbiji, odnosno izbegavaju registraciju tih medija, oni preko tih kanala novac iz pretplate, od pretplatnika iz Srbije ispumpavaju na svoje račune, želeći da zarade novih 620 miliona evra.

Ovi koji šetaju ulicama Beograda, na neprijevljenim skupovima, po meni su samo fizička radna snaga Šolaka i Đilasa, a malo skuplja radna snaga je Tanja Fajon, koju su izlobirali da vrši pritisak na srpske vlasti, na naše političke stranke, da se u REM-u izvrše političke promene, nezavisnom regulatornom telu da se politički upodobi u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa.

Mislim da oni neće prezati da na izborima koji nam slede za nekoliko meseci pokušaju da naruše izborni proces, izazovu sukobe, da razbijaju biračka mesta da ometaju naše birače i glasače da izvrše svoju obavezu, odnosno svoju želju da na izborima biraju svoju vlast. Vlast ne biraju samo oni koji izlaze na izbore, već i oni koji ne izlaze, a oni žele da što više spuste izlaznost i da naruše legitimnost tih izbora i za očekivati je da izazovu sukobe između naših građana, a u sukobu samih sa sobom sigurno gubimo mi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam što ste naglasili i neke dobre stvari koje smo zajedno uradili i svakako ih ima.
Ja gledam na to na način da i u ovom poslu mi uvodimo red u jednoj oblasti u kojoj nikakvog reda nije bilo i ništa se nije znalo i sve je moglo da bude, a nije moralo da znači. Ti ljudi su bili prepušteni sami sebi u jednom neuređenom sistemu, a koji je bio neuređen kako zbog nebrige, tako i zbog toga što je neko želeo da mešetari, pa sad polako uvodimo red u taj sistem.
Meni je drago što smo uradili još jednu veliku i važnu stvar, a to je da smo po prvi put uveli pravo na porodiljsko za žene u poljoprivredi. Mislim da je to izuzetno važno i da je to nešto što govori da ćemo se mi u budućnosti, koliko je u našem mandatu i našoj moći i naravno, u zavisnosti od toga kako građani budu glasali na izborima i kome daju poverenje, svakako mi, ovaj tim, boriti da dalje uređujemo ovu oblast i da ljudima u poljoprivredi i poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima damo ili obezbedimo bolje kvalitete, bolje uslove za život.
Što se tiče poreskog i invalidskog osiguranja, mi trenutno na tome, mislim, već neko vreme, ne trenutno, već neko vreme radimo na tome sa ekspertima iz Svetske banke i po svim informacijama koje imamo od ministra Nedimovića, imamo prve obrise modela kako bismo to mogli da uradimo i u ovoj dinamici, mi bismo to mogli da završimo u trećem kvartalu 2020. godine.
Paralelno sa tim, radićemo na rešavanjima dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo, a trenutan dug je ni manje ni više nego dve milijarde evra. Tako da su značajna sredstva koja ćemo morati da uložimo u ovo, zato što je ovo problem koji traje još od 1986. godine. Dakle, rešavamo nešto što je dugi niz decenija problem, problem koji se samo nagomilavao, ali je realno da to tokom 2020. godine i završimo.
Još jednom, ja ne volim da dajem prazna obećanja. Ne volim kada građani misle da smo mi od tih političara koji nešto obećaju a ništa ne urade. Dokaz za to da ovo nije prazno obećanje je što smo već mnoge stvari koje su bile neurađene uspeli da uredimo koliko god one teške bile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Nastavićemo da radimo zajedno na ovome.
Znam da ministar Nedimović predano radi na rešavanju ovog problema. U poljoprivredi smo nasledili mnogo, mnogo problema. Nije bilo sistemskih ulaganja. Bio je izuzetno generalno nizak nivo investicija u poljoprivredu, pa rešiti samo probleme od sistema za navodnjavanje, elektrifikacije polja, automatski protivgradne zaštite, a sada imamo i prvi automatski radarski centar Valjevo, prvi u ovom delu Evrope. Pa smo promenili uredbu oko subvencija za opremu za poljoprivrednike, mehanizaciju, kako bi napravili proizvodnju efikasnijom, smanjili troškove za ljude kako bi prihodi bili veći.
Pa, onda, rešavanje državnog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta, gde nismo imali nikakve baze podataka, nismo imali nikakvu kontrolu. I to je bilo u potpunosti otvoreno za mahinacije. Bilo je i jako mnogo, takođe, i sive ekonomije.
Sve to sada konačno dobija obrise jednog uređenog sistema. Ali, postoji još mnogo stvari koje mi moramo da rešimo. Jedna od velikih reformi koje moramo da uradimo je to da isto plaćaju i oni koji imaju jedan hektar i oni koji imaju 300 hektara. I to da mi u ovom trenutku godišnje izdvajamo, dakle, ukupan trošak za penzije godišnji je oko 30 milijardi dinara, od čega 28,2 milijarde iz budžeta, upravo ovo o čemu ste vi pričali.
Tako da, hajde da nastavimo zajedno da radimo da to rešavamo, ali makar u ovom trenutku imamo obrise jednog održivog sistema, zdravog sistema, otpornog sistema i, na kraju krajeva, ono što najbolje pokazuje to, to je da smo mi imali protekle dve godine, godina za godinom, jaku poljoprivredu, bolju od desetogodišnjeg proseka. Iako su svi govorili da je 2018. godina godina koja je bila značajno bolja od desetogodišnjeg proseka incidentna godina i da nam je vreme išlo na ruku i da je to bila sreća, 2019. godina je bila jednako dobra kao 2018. godina, čak možda i malo bolja.
Tako da, i to pokazuje da se čak i u kratkom roku ove sistemske investicije, sistemska ulaganja u poljoprivredu isplate.
Ja vam lično stojim na raspolaganju, da sednemo i da pogledamo zajedno kako možemo da rešimo i taj problem i da naši poljoprivredni proizvođači još jednom vide da zaista brinemo o njima. Hvala.