Kolega Šaroviću, ako vi smatrate da je uvredljivo što je kolega Ljubiša Stojmirović rekao da može da vam odgovori, a onda počeo da govori o kolegi Sreti Periću, koji se nije javio za repliku, a pri tom je govorio i pohvalno kolegi Sreti Periću, ne vidim koji je vaš osnov za repliku.

( Nemanja Šarović: Očigledno niste slušali njegovo izlaganje.)

Samo je rekao da može šta da vam odgovori, ništa više i nastavio da priča o amandmanu koji se podneli…

(Nemanja Šarović: Jeste li čuli priču o kaubojcima i Indijancima?)

Kolega Šaroviću, da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika ili ne?

Da li želite?

Izvolite.

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ja imam pravo da se izjasnim o tome i tražim da se Narodna skupština izjasni, ali istovremeno… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski.

Hvala, predsedavajući.

Izvinjavam se, ja sam dobio malo kasnije reč, pa se ovo neće odnositi na diskusiju gospodina Šarovića. Izvinjavam se, da ne shvatite pogrešno.

Hteo sam da se osvrnem na nešto što je bilo ranije, a to je na primedbe poslanika iz opozicije gde su neki ovde dolazili u salu, a neki više na hodniku na konferenciji za novinare govorili da nema transparentnosti prilikom donošenja ovih zakona, što u suštini stvarno ne stoji.

Ovde danas pričamo o vojsci, pričamo o odbrani, pričamo o bezbednosti. Da li ima više transparentnosti od ovoga da pred milionskim auditorijumom mi pričamo o svemu ovome danas ovde?

Posvetiću se gospodinu Živkoviću i njegovoj konferenciji za novinare pre neki dan kada je rekao, onako cinično, podrugljivo, kako samo on to zna, da na strani šest ne piše – ne isključuje se mogućnost oružane intervencije, pa se sada onako podrugljivo pita – od koga to planiramo da se odbranimo, da li smo mi svesni svog okruženja, zašto ne piše sa kim mi to planiramo da ratujemo?

Moram da se osvrnem i na njegov nastavak, šta je on nastavio da priča, pa je nastavio da priča da po raznim kombinacijama i teorijama koje rodove vojske mi planiramo da upotrebimo ako dođe do neke intervencije na nas, pa idemo dalje, pa kaže – kakav će biti raspored vojnih jedinica, pa kakva je njihova popunjenost, pa kakvo je njihovo naoružanje, pa kakva je njihova kadrovska opremljenost. Sve je to nešto što bi, mislim, mnogi strani agenti, koji se muvaju po Srbiji, hteli da znaju, pa je verovatno gospodin Živković rešio da im pomogne malo.

Moram gospodinu Živkoviću da kažem da Srbija nema nameru da ratuje ni sa kim, ali ima nameru da se odbrani od bilo koga. Podsetiću javnost na reči predsednika Vučića, koje je izgovorio prilikom posete Grčkoj, da Srbija nije velika i moćna sila, ali da je iskren i odan prijatelj. U toj rečenici je sadržano sve. Tu je jasno rečeno da će svi oni koji žele da budu prijatelji Srbije u Srbiji naći još većeg prijatelja. Svima onima koji nam nisu naklonjeni ili mi nismo naklonjeni njima Srbija će pokušati argumentovano da pruži ruku prijateljstva i da pokušamo da ih privolimo da budu na našoj strani.

To je u suštini miroljubiva politika koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi. To je preventiva doktrini odbrane Srbije.

Da li su gospodin Živković, kada je donosio odluke i bio premijer, i uopšte klika koja je tada bila na vlasti nekada bili transparentni? Ako verovati kolegi poslaniku, generalu Božidaru Deliću, a nema razloga da ne verujemo dokazano patrioti i vojniku da je 2003. godine 24. jula, ako se ne varam, prilikom posete Americi gospodin Živković obećao, prihvatio, poklonio, ne znam više kako to da nazovem, da će 800 vojnika naše vojske otići u Avganistan, i to da idu u neku mirnodopsku operaciju, pa hajde ni po jada, nego akcija se zvala „pretraži i uništi“, čista vojna operacija, operacija koja je za posledicu imala da u Srbiju počnu da stižu kovčezi sa telima naših vojnika.

Kada se sugerisalo da nije to mirnodopska nego vojna operacija, ništa se nije desilo. Generalštab je reagovao, političko rukovodstvo nije reagovalo. Tek kada je vojska zatražila dva puta po 50 miliona, odnosno 100 miliona za opremanje tih vojnika, kako bi im sačuvala živote, onda se tek reagovalo po sistemu – živote vaše dajemo, ali pare naše ne dajemo.

Kako je ta opozicija sadašnja, kada je bila na vlasti i kada je donosila odluke, da li je transparentno uništila, odnosno rasformirala 63. padobransku? Nije. General Ponoš je to odradio. Kada je bila u pitanju 72. specijalna brigada general Ponoš je to tiho odradio. Sada je general Ponoš postao Zdravko Ponoš i onda je Zdravko Ponoš postao desna ruka Vuka Jeremića. Sada bi verovatno njih dvojica hteli da rasformiraju Srbiju. To SNS, naši koalicioni partneri, predsednik Aleksandar Vučić neće dozvoliti. Hvala vama.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojska je najvažnija institucija svake države i svakog društva. To je tako još od davnih vremena, tako je danas i tako će biti sve dok postoji ljudski rod.

Ono što želim da kažem je pozitivna činjenica da se popravlja status Vojske Srbije u odnosu na period posle 2000. godine kada je vojska totalno uništena, kada su neki stručnjaci, po nalogu zapadnih sila, smatrali i rešili da nam vojska nije potrebna. Nijedna zemlja, nijedno društvo ne može bez vojske. Ima ona jedna izreka koja kaže – onaj ko nema svoju vojsku, imaće tuđu.

Još jednom, dobro je što se vojska oporavlja i što se ulaže sve više u vojsku, jer naše društvo i država Srbija svoju tradiciju zahvaljuje, pre svega, najvećim delom vojsci.

Ono što nije dobro, a to je status koji proklamuje ova vlast, status neutralnosti. Neutralnost je diskutabilan pojam. Mi možemo reći da smo Marsovci, ali to ne zavisi od nas, nego zavisi od drugih. Mi smo bili neutralni i 1992. i 1999. godine, pa to naše neprijatelje nije sprečilo da izvrše agresiju na našu zemlju i na naš narod.

Što se tiče ovog obrazovanja, dobro je što se vrši reforma tog obrazovanja u vojsci. Napokon se shvatilo o čemu se radi, ali ono što bih hteo da kažem u vezi toga je činjenica da treba više insistirati na tom patriotskom obrazovanju, jer poznato je da će vojnik bolje shvatiti šta treba da radi uz neku patriotsku pesmu, nego uz mnoga predavanja iz taktičke obuke i drugih stvari. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o veoma važnim zakonima iz oblasti Ministarstva odbrane i nadam se da ćemo se svi složiti da, kao država i kao region koji je imao u prethodnom periodu jako težak period, nam je bitno očuvanje mira i proces izgradnje mira.

Ono što bih ovom prilikom želela da naglasim jeste to da smo u poslednjih nekoliko godina krupnim koracima napredovali u procesu saradnje svih bezbednosnih struktura u našoj zemlji. Tu bih naglasila Ministarstvo odbrane i BIA. Upravo su ministar koji je ispred tog Ministarstva i direktor BIA zaduženi za tu saradnju, kao i MUP na čelu sa ministrom Stefanovićem.

Ono što bih ovom prilikom želela da dodam jeste to da me plaši sve češće nastupanje nekih takozvanih lidera iz Saveza za Srbiju. Naglasila bih da je to savez za propast i uništenje Srbije, s obzirom na to kakve konferencije za novinare u poslednje vreme drže.

Ovom prilikom želim da dodam i da pokažem listu gde se kolega poslanik iz Trstenika, gospodin Aleksić, redovno upisuje u spisak, a već 362 dana bojkotuje rad ove Skupštine.

Postavila sam neka pitanja na jednoj od prethodnih sednica, ali se gospodin nije udostojio, a već je držao par konferencija u holu ovog doma, gde na svakoj, ne prođe, a da on ne prozove gospodina Gašića. Ja ne znam zašto je taj čovek toliko opsednut likom gospodina Gašića. Možda zato što je Gašić dok je bio gradonačelnik Kruševca uradio više za dve godine nego što je on za sve ono vreme vladavine njegovog URS-a u Trsteniku.

Taj gospodin, znate i sam da je priviđao BIA, pa je objavljivao raznorazne tvitove, a na upit novinara da li je to tačno, on je rekao da se samo šalio. Zaista ne mogu da verujem da čovek od četrdesetak godina može da se šali i da se ponaša kao dete uzrasta pet, šest godina.

Ono što želim da pokažem isto našim građanima, da se 25. decembra uredno potpisao u spisak gde je prisustvovao sednici. Znači nije mu bilo malo to što uzima platu Narodne skupštine, a ne ulazi u ovu salu. Uredno se potpisao da dobije i putne troškove. Isto to je učinio i 26. decembra. Znači, čovek koji i ne živi maltene u Trsteniku, nego ga viđamo ovde po Beogradu, po okolnim kafićima gde obavlja neke razgovore sa nekim kolegama iz saveza uredno se potpisuje, uredno prima platu, a ne radi ono zašta su ga građani platili. Isto to je uradio i 12. decembra. Iskreno, nisam neko ko kontroliše te spiskove, ali sam tu na istoj strani kao on, pa kad mi se ukaže prilika baš mi to zabode oči jer vidim šta taj čovek radi. Mada sam imala priliku da vidim i da čujem šta kažu Trsteničani na onome šta je radio u periodu dok je bio predsednik opštine Trstenik.

Vrlo često je znao da govori i o zakonima iz oblasti Ministarstva odbrane, a ne znam da li je vojni rok uopšte odslužio. Pušku je uzeo jedino kada je ubio neku životinju i time se pohvalio na društvenim mrežama. Mislim zaista ne znam šta više o tom čoveku da se kaže.

Ono što bih dodala još, pa evo i kolega se slaže sa mnom, jeste to da je kao predsednik opštine Trstenik doveo opštinu do ivice propasti.

Podaci sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije govore da je imao više novčanih nadoknada, znači o tome su ogromne cifre, bojim se da bi Trsteničani pali u nesvest kada bi čuli sve ovo, pa bolje da ne ponavljam. Ali, da je nepotizam kakav je on sprovodio u vreme dok je bio predsednik opštine nikad viđen maltene jer je na svim mogućim funkcijama, odgovornim funkcijama, dobro plaćenim funkcijama postavio najbližu rodbinu, od tasta do tašte i supruge koja i dan danas radi na televiziji Trstenik, a inače taj čovek zna da se vrlo često bavi time da u Srbiji vlada nekakav medijski mrak.

Dodala bih i to da Trsteničani opštinu Trstenik nisu zvali Trstenik, nego kneževina, upravo po prezimenu njegovog tasta zato što je, kako rekoh na svim odgovornim funkcijama postavio gospodu iz porodice Knežević.

Kada se već danas bavim njegovim likom, dodala bih i to da nije odgovorio i na to koju je školu završio, jer se navodno vodi kao nekakav diplomirani ekonomista, a uopšte ne znam na kom je fakultetu diplomirao i kada.

Zatim, dodala bih i to, još jednog građani moraju da znaju o kakvom se Jeremićevom potrčku radi, jer je svoju stranku, kao što znate ustupio Jeremiću, prodao je. Ne znam koliko pristalica uopšte ima u Trsteniku, ali moramo se setiti toga da je za njega upravo osnovano javno komunalno preduzeće „Počekovina“ u jednoj mesnoj zajednici, osnovano preduzeće samo da bi se on zbrinuo kao kadar URS-a. Taj gospodin Miroslav Aleksić, koji se ne libi toga da proziva sve one uspešne ljude iz Kruševca, iz Rasinskog okruga, samo da bi stekao neke jeftine političke poene i doveo građane u zabludu, ali građani znaju ko je gospodin Gašić, a ko je on.

Ono što još želim da dodam je to da preko svojih stranačkih, u stvari ne stranačkih, nego i tih lidera koji su u Savezu za Srbiju, nedavno je verovatno dao upute i gospođi Sandi Rašković Ivić, pa se ona u holu trudila da isto baci ljagu na gospodina Gašića i na gospodina Ivana Mijailovića, inače bivšeg upravnika VP doma u „Kruševac“. Rekla je mnogo neistina vezano za ovog gospodina, a svi Kruševljani znaju u kakvom je stanju bio vaspitno-popravni dom 2012. godine, a kakva je to ustanova sada. Znači, do neprepoznatljivosti je doveo upravo upravnik dotadašnji, gospodin Ivan Mijailović i ja to sa ponosom mogu da kažem i kao njegova partijska koleginica i kao neko ko dolazi iz Kruševca. Čovek koji je ovu ustanovu doveo do takvom stanja da se sada svi ponosimo i srećni smo što možemo da imamo takvog čoveka koji je to sve uradio za naš grad.

Tako da svi oni iz tog Saveza za Srbiju ako nemaju program, kao što ga nemaju, ako nemaju argumente, politiku, nemoj da se i dalje bave ovakvim neistinama i iznose razne laži jer svi mi znamo kakve su to osobe jer dolazimo iz tih krajeva.

Oni samo preko plasiranja laži, tako rade i za predsednika Republike, gospodina Vučića, tako i za naše lokalne lidere, naše kolege, pokušavaju da skrenu pažnju sa one politike koju su do 2012. godine vodili i svi znaju kakvu su ostavili državu, državu koja je bila na ivici bankrota.

Ono što želim da dodam, u danu za glasanje podržaćemo ove dobre zakone jer smatram da je jako bitno da Ministarstvo odbrane i dalje radi kao što je do sada radilo jer ono što je najbitnije jeste očuvanje mira u našoj zemlji, što je osnovni cilj svih nas. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Uvažena poslanice, Bratislav Gašić je vredan, čestit, sposoban čovek i naravno da će ga napadati i naravno da će takvi da se napadaju, ali građani Kruševca, znate kako se kaže – najteže je biti prorok u svom selu. Bata Gašić sada ima više glasova nego što je imao kada je bio gradonačelnik Kruševca. To znači da su građani prepoznali njegov rad, da su prepoznali šta radi za svoju sredinu i da su prepoznali šta radi za svoju državu i naravno da će ga napadati.
Ne možemo očekivati da će ga hvaliti oni koji kao svoj jedini rezultat imaju prezaduženu opštinu i ništa drugo i naravno da će ga napadati, a nama svima je čast i zadovoljstvo što imamo takvog čoveka sa sobom i naravno da ćemo biti tu uz njega i za njega i svaka laž koja bude došla ona vas povredi, ume da vas u politikom smislu i ošteti, ali na kraju se ipak zna ko je šta uradio i samo se to računa.
Kada bi se po količini mržnje pravili izbori, Aleksandar Vučić ne bi nikada ušao u parlament koliko ga mrze i koliko ga napadaju, ali ipak se nekako u parlament ulazi po kilometrima puteva, po visini zarada, po tome koliko ste povećali penzije, koliko ste unapredili zdravstvenu zaštitu, koliko vam je jača Vojska. Tako se pobeđuje na izborima.
Tako da mržnja boli, mržnja vređa, mržnja ne donese ništa dobro nikome, pogotovo ne našim građanima, ali mržnja i ukaže na one koji najbolje i najiskrenije rade.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju i što ste mi dali priliku da mogu da kažem konkretne podatke kada je u pitanju poboljšanje standarda u Vojsci. Daću vam nekoliko jednostavnih podataka koji ne mogu da se falsifikuju. Mogu da se provere, vrlo su jasni. Najveće plate Vojska u vreme režima DOS-a i DS imala je negde 2008. godine. Verovatno su bili neki izbori pa je trebalo nešto vanredno povećati, podelile se neke pare. Nije važno ni kolika je bila inflacija, šta god. Podignu vam 20%, a inflacija bude 30%, obezvrede vam i ono što su vam dali, ali nema veze. Da budu egzaktni podaci koliko je šta vredelo u evrima – potporučnik 2008. godine primao je 423 evra, danas 564, poručnik 456, danas 574, kapetan 497, danas 646, major 557, danas 756, potpukovnik 654, danas 904, pukovnik 837, danas 1.101 bez inflacije. Novac vredi bez inflacije koju vam država uzme ono što vam da. Uz sve ostale stvari za koje smo se potrudili da stavimo na raspolaganje našoj Vojsci, od toga da svaki aktivni vojnik ima dve uniforme, da ima nove čizme, da ima i treću M93 radnu uniformu do toga da smo povećali kalorijsku vrednost obroka. Možda to nekome zvuči smešno, ali za ljude koji žive i rade u Vojsci Srbije važno je da mu i obrok bude kalorijski i snažniji, da imaju više hrane.
Mi smo, dame i gospodo, došli do toga, mi smo bili u poziciji da su nam rezerve hrane u Vojsci bile jednocifrene, danas su stopostotne. Dakle, koliko je predviđeno da budu rezerve hrane, goriva, odeće, obuće, one su na maksimumu i to nekom se ne čini kao neko veliko postignuće, ali trebalo je i vremena i novca, trebalo je hrabre i odgovorne politike fiskalne konsolidacije koju je tada vodio predsednik Vučić da dođemo do novca, pa da oporavimo kolektive preduzeća koja to mogu da proizvedu. Kupiti uniformu, pa gde da je kupite ako nemate „Jumko“ koji će da je pravi. A koji „Jumko“? Setite se kako je izgledao „Jumko“ 2012, 2013. godine, ugašeni, isključili im struju, radnici štrajkuju, plata nema, porez, doprinose, niko nikom ništa ne plaća. Sada je to preduzeće koje je u stanju da otvara nove pogone, koji otvara nove fabrike, koje je u stanju da izvršava sve obaveze prema svojim kupcima.
Dakle, stvari se menjaju, menjaju se na bolje. da li je to dovoljno? Naravno da nije. Naravno da svaki naš vojnik, svaki naš oficir zaslužuje više, zaslužuje mnogo više, ali će i imati više i može da se nada i može sa sigurnošću da očekuje da će državni vrh i njegov vrhovni komandant voditi računa o njemu svaki dan. Hvala.