Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 132 narodna poslanika.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Stefana Miladinović.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije;
Predlog zakona o žigovima;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o statusu Francuske škole u Beogradu;
Predlog zakona o potvrđivanju Marakeškog ugovora za omogućavanje pristupa o objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi;
Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti i
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres predloga zakona od 1. do 8. i zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, Predlogu zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji.
Da li želite reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo četiri poslanika.
Konstatujem da smo prihvatili ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da na sednici prisustvuju: ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, prof. dr Gabrijela Grujić Garić, dr Saša Stojanović i prof. dr Viktor Nedović, Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Branka Totić, pomoćnik direktora, Tatjana Đurđević Stepanić, šef odseka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dr Aleksandar Pajić, poseban savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodni poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres dnevnog reda tačaka od 1. do 8.
Da li predstavnik predlagača ministar želi reč?
Izvolite, ministre.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, glavni razlog ulaska našeg ministarstva u ovaj dom jesu izmene i dopune Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja. Kao što znate, taj zakon smo doneli 2017. godine i već smo jednom vršili izmene i dopune koje su bile vezane za bezbednost informacija kada su u pitanju učenici i studenti. Kako je došlo do promene još jednom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nije mogla da se podzakonskim aktima reguliše ova materija. Kako je sam Zaštitnik to i rekao, i pored tri meseca upornog rada i usaglašavanja, moralo se pristupiti zakonskim rešenjima koja su jako važna zbog uvođenja jedinstvenog informacionog sistema u prosveti.
Namerno počinjem iz sredine zato što je ovaj zakon temeljan i zato što on rukovodi dalje celom procedurom ovog seta izmena i dopuna. Tako da je jedinstveni informacioni sistem nešto što dovodi do jednog registra, dovodi do pojednostavljenja procedura i to je već jako velika mašinerija koja radi na tom sistemu u prosveti, gde ćemo imati mnogo i ušteda, gde ćemo imati mnogo tačnijih informacija. Svaki kandidat upisom u vrtić dobija jedinstveni obrazovni broj koji ga prati kroz celo školovanje. Tu je moralo da se uradi još dodanih mera zaštite i otuda je ovaj zakon bio razlog danas da upravo izmena drugog zakona dovede da moramo da usaglasimo i po tom osnovu. Niz nekih još manjih članova koji su bili u prilici da se poprave, dorade, razjasne su danas na dnevnom redu, ali je najvažnije upravo ovo o čemu sam govorio.
Kada je u pitanju sistemski zakon o okviru kvalifikacija, u ovom domu smo usvojili taj zakon, u međuvremenu smo osnovali agenciju, ta agencija je prihvatila zaposlene iz Ministarstva, iz njenih centara, Centra za priznavanje međunarodnih diploma, prihvatila je ljude iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, za regulisanje diploma na srednjem nivou i ona je stvorila sektorska veća. U međuvremenu su se stvari dešavale u pozitivnom smeru i ta agencija je zaživela punim kapacitetom.
Znači, na delu su formirana sektorska veća, javni organizatori obrazovanja, jer kao što je poznato, Zakonom o NOK-u su izjednačeni modeli neformalnih i formalnih vidova obrazovanja i sticanje sertifikata podrazumeva da se formiraju posebni centri za tzv. doživotno učenje, celoživotno učenje, kako se kome svidelo. Ali potreba za obrazovanjem odraslih je u razvijenim evropskim državama velika potreba i mi smo morali da pristupimo jednoj blagoj reformi srednjeg obrazovanja, jer smo formirali srednjoškolske resurs centre već krajem prošle godine u 10 gradova u Srbiji i to će se nastaviti. Potrebe privrede za određenom vrstom radne snage, njihovim stalnim usavršavanjem i kompetencijama uvodi kategoriju da se obrazovanje može za odrasle dešavati i kroz te resurs centre koje država ima kao svoje resurse, zato se i zovu, znači, ima prostor, ima opremu, ima kadrove i oni se registruju u NOK-u.
Drugi veliki razlog koji je ovde ustupio jeste u stvari da se mora raditi evaluacija toga. Ako se vi postali javni organizator obrazovanja odraslih, neko mora da evaluira da li vi proizvodite dobar kadar ili ne. Upravo Agencija postaje to telo i mesto koje to treba da radi. Takođe, po nekom modelu razvijenih zemalja, pa čak i nekih zemalja iz regiona koje su na našem nivou, smatralo se da je potrebno ubrzati procese priznavanja stranih diploma za određene priznate svetske univerzitete, nama poznata Šangajska lista, ima Tajmsova i još neke druge, te se tu vode brze procedure od osam dana.
Vi znate da je nekada bilo više hiljada diploma i da se to čekalo besomučno dugo. To je značajno smanjeno, ali lično mislim da moramo da smanjimo još i ovo je jedan od načina, znači ovo je jedna praksa koja se pokazala dobrom i niz nekih drugih tehničkih rešenja, tako da ni jedna izmena nije nešto krucijalno značajna u smislu sem ovih glavnih načela koje vam kažem, sve ono drugo je jako bitno da se usaglasi.
Ono što se odnosi na srednje stručno obrazovanje, takođe ću podsetiti da smo u ovom domu doneli dva zakona, o dualnom obrazovanju na nivou srednjeg obrazovanja i dualnim studijima.
Zakon o dualnom obrazovanju uz pomoć švajcarske Vlade je već počeo da se primenjuje. Ima ono odloženo dejstvo, kao što znate dok su stvari slegle, dok je javnost najzad i shvatila koliko je to korisno po državu i mlade ljude i zaposlenost. U međuvremenu smo doneli o visokom, ali on još nije u primeni, jer ima onaj prelazni rok. U međuvremenu se desilo da je došlo do smanjenja i nezaposlenosti i da je potreba za određenim profilima razvojem privrede sve veća. Mi imamo na delu da se u jednom istom gradu, u jednom istom školskom centru obrazuju deca za jedan te isti profil na dva načina, koji poslodavac ne prepoznaje.
Takođe smo pričali ovde da se traže subvencije, da se traži bilo šta. Ja sam tada rekao u ovom domu da će vrlo brzo poslodavci shvatiti da je dualni model nešto što će njima biti prednost i što će zaista biti u prilici da oni što pre obezbede sebi radnu snagu i da što pre potpišu ugovor sa ustanovom i roditeljima i da je to nešto već sad stupilo na delo. Već imamo takvu realnu situaciju.
Odnos teorije i prakse, gde se ona odvija je drugačije kada je dualno i kada je srednje stručno. To smo morali da razvežemo u ovom trenutku, tako da dualni profili imaju mnogo značajnije vreme provedeno uz obuku uz rad i to kod poslodavaca kako koja godina su deca starija sve intenzivnije, a kada je u pitanju srednje stručno klasično, ono to uglavnom radi u školskim radionicama, može i kod poslodavca, može i kombinovano.
Ako se sećate kada smo govorili da deca koja upišu dualno, ni sa čim nisu uskraćena za dalje svoje napredovanje i učenje kroz život. U Zakonu o visokom obrazovanju imamo i studiju uz rad, ali smo ovde ostavili mogućnost da kandidat koji je tri godine vršio dualno i počeo da radi, dve godine provedene na poslu, na tom poslu za koji se školovao mu daju kompetenciju one četvrte godine, ali mora da polaže stručnu maturu. Kod 22 godine ulazi u sistem nezavisnog ocenjivanja i završetka jednog nivoa školovanja, uz opštu maturu i umetničku. Samim tim sebi krči prostor za dalje visoke studije, pa čak i akademske, ako je četverogodišnje strukovne i zaista tu ima dalje celu liniju napredovanja kao i svako drugi.
Tu niko nije postavljen u lošu poziciju. U lošoj poziciji su starim Zakonom o srednjem obrazovanju ostali učenici koji upišu trogodišnje, klasično trogodišnje, jer oni tu mogućnost nisu imali, jer je taj zakona bio stariji, dualno je bio moderniji. Evo je prilika da i njima tu šansu ispravimo i otuda je usaglašavanje zakona o dualnom na srednjem i ovog Zakona o srednjem obrazovanju u najvećem delu strukovnog rešio ovu dilemu i niz tu ima sitnih članova koji popravljaju neka stanja, formulacije da li je dovoljno vladanje ili zadovoljava i videćete već u tekstu, ako i videli ste.
Kada su u pitanju žigovi, vi znate da smo i prošli puta ovde u parlamentu slali nekoliko zakona iz oblasti Zavoda za intelektualnu svojinu koji pripada u širem smislu Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da su to ozbiljni zakoni koji treba da unaprede polja, videli ste intelektualne svojine, patenata i tako dalje, sada su na redu žigovi. Mnogo toga se menja pa i žigovi i njihovo elektronsko postojanje i usaglašavanje nacionalnih modela, znači izdavanje žigova sa svetskim.
Reći ću samo jedan drastično dobar primer, a videćete kroz diskusiju amandmane ćemo diskutovati o ostalim stvarima. Imate na delu da je sada vrlo često roba široke potrošnje, i ovo je bitno za sve građane, često skuplja u Srbiji nego kada odete negde napolju. Onda se čudimo, a u suštini taj prvi uvoznik i njegov žig su njega štitili od konkurencije, sve dugo je bilo konkurencija. Sada kada raširimo vidike i kažemo da su svi drugi svetski žigovi na tom polju takođe nešto što se može primeniti u trgovini, onda to sigurno će dovesti do konkurencije obaranja cena robe, jer ta nelogičnost je svima nama laički bila prisutna. Ja sam mislio da je to domen Ministarstva trgovine, kada vidite da je to u suštini počinje od žigova. Tako da je to jedna bitna izmena koja ima zadatak da popravi stanje i da se ovde samim tim zakonom usaglasimo i sa evropskim i svetskim tokovima.
Kada su u pitanju tri ova zakona koji imaju snagu deklaracija, odnosno zakona koji se ratifikuju u parlamentu, podsetio bih da smo sa francuskom školom potpisali, predsednici Makron i Vučić, znači u toku prošle godine protokol u palati Srbije, gde se dugo godina radila procedura da se taj model obrazovanja, znači, na neki način prepozna u našem sistemu. Ta škola postoji jako dugo i naravno kao i nemačka škola, kao i ruska, kao i druge škole koje su strane škole i rade po tuđim kurikulumima, je na našim području sada prepoznato i od našeg ministarstva.
Razlike u nivou i načinima ocenjivanja dovode do pravilnika usaglašavanjima tih istih. Kao što smo radili i sa nemačkom pre par godina, usaglašavanje ocena je obrnuta skala, recimo, kada je primer Nemačka, da je jedinica najjača, petica najslabija, ali osnov je ono šta se uči. Suština, plana i programa i kompetencija koju oni završe oni imaju onaj model koji mi imamo po zakonu moguć, a to da je vrtić, osnovna, srednja škola jedan mali školski sistem. Sa Francuskom imamo dosta dobrih modela kada je obrazovanje srpske dece u Francuskoj i to je napredan model, pa možemo kroz diskusiju o tome da govorimo. Ovo je ratifikovanje ugovora koji se dugo godina, zaista dugo godina se to radilo.
Kada je u pitanju Severna Makedonija, znači, takođe imamo još 2015. godine započeto, sa njihovom inicijativom, potreba da se napravi jedan bolji ugovor o međunarodnoj saradnji na polju obrazovanja i nauke i naročito je potrebno nama sada pošto smo vidljivo podigli nivo interesa za našom manjinom u čitavom regionu. Mogu vam reći da, u subotu sam obavešten, recimo, od strane ambasadorke u Ljubljani da se prijavilo već preko 800 dece za srpsku nastavu, a to nije bilo. I što se borimo da Srbi tamo imaju status manjine i oni prikazuju, realan broj nije isti. Sa Makedonijom smo odmakli u toj fazi i tu već imamo, ja lično sam otvorio odeljenja u Skoplju, jedne osnovne škole, u Kumanovu. Imamo u nekoliko mesta, ali moramo da unapredimo. Srba ima takođe više tamo nego što su neki realni popisi pokazivali, tako da nama je odnos sa južnim susedom jako bitan. Znači, imamo jako dobru saradnju, takođe na polju učenje srpskog jezika na univerzitetu, imamo lektora u Skoplju, ima i u Nišu i u Beogradu. Tako da što se njihove manjine tiče takođe su ovde ti uslovi omogućeni. To je ratifikovanje takođe jednog međudržavnog sporazuma koji je zaista u uzlaznoj fazi.
Kada je u pitanju Marakeški sporazum, to je takođe nešto iz domena Zavoda za intelektualnu svojinu. Kada smo prošli put govorili o autorskim pravima, njihovoj zaštiti, setite se da smo sve reemitovanja stavili kroz proces naplate svih autora i njihovih prava. Međutim, kada su ovde u pitanju lica sa hendikepom, konkretno ovde slabovida i slepa lica, dolazimo do jako specifičnih situacija. Pošto je izrada tih knjiga i svih materijala jako skupa Brajevom azbukom, znači, jedna svetska konferencija se dogovorila i mnoge zemlje prišle, da se tu stvari ne rade komercijalno i da jednom stvorena znači autorska dela za takve građane budu dostupna svima. Tako da ova konvencija nas uvodi u red zemalja koje našim građanima koji imaju takvu vrstu problema i koji su ovo jedva dočekali, pozdravili, omogućuje da bez velikih troškova se mogu štampati, uraditi i biti dostupna za upotrebu.
Tako da evo možemo otvoriti diskusiju, a ja sam u najkraćim crtama samo hteo da vas upoznam šta je set ovoga o čemu danas govorimo. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Muamer Zukorlić, imate pet minuta.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, Odbor je detaljno razmatrao predloge Vlade. Dakle, razmotrio je obrazloženja koja su nam bila dostupna. U pitanju su potrebe da se postojeći zakoni, koji nisu tako davno usvojeni, usaglase sa onim što je izazov njihove primene i ne postoji nikakva zapreka da oni budu podržani, bilo koji od ovih predloženih zakona.

Sami znate, koliko god da smo uložili truda da pre zakone usvojimo onako kako smo mislili da je najbolje, kada krenete u njihovu primenu, prosto se pojave detalji, odnosno okolnosti koje nas teraju da određene stvari usaglašavamo, a s obzirom da se ne radi ni o kakvoj potrebi da teramo inat sa sobom ili bilo kim za ono što smo kazali pre godinu ili dve, najbitnije je da se postigne kvalitet i to je ono što je za nas u Odboru bilo shvatljivo i prihvatljivo i zato je Odbor dao saglasnost da svi ovi predloženi zakoni u načelu budu prihvaćeni, a svakako da ćemo pomno pratiti raspravu ovde u sali i biti spremni da bilo koje pozitivne sugestije koje dobijamo uvažimo, bilo kroz amandmane pojedinaca, grupa, odnosno Odbora.

Dakle, posebno sam radostan i što usvajamo, odnosno potvrđujemo ovaj Marakeški sporazum. On se prilično dugo čekao. Radi se o jednoj veoma osetljivoj stvari i kategoriji i zapravo mi je posebno drago što, evo, i to danas usvajamo, odnosno stavljamo u proceduru da bude usvojeno, kao i ugovori koji su pomenuti sa severnom Makedonijom, odnosno Francuskom vezano za školu. Dakle, paket veoma ozbiljnih tema. Kažem, Odbor je saglasan da u načelu ovi predlozi budu prihvaćeni. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega da čestitam slavu svima koji slave i svima onima koji na slavu idu.

(Aleksandar Martinović: I onima koji ne idu.)

Dame i gospodo narodni poslanici…

Da, ko bi mogao zamisliti lani da će Božić slaviti Partizani. Da li je tako, gospodine Martinoviću?

Dakle, i onima koji ne idu čestitam zato što i danas mogu da idu kod onih koji slave i da ih prate.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim nije imao nikakve potrebe za bilo kakvo obrazovanje, posebno ne za dualno. Posle grabljive privatizacije, predatorske privatizacije, u kojima je bez posla ostavio na stotina hiljada ljudi, u kojoj je zemlju ekonomski devastirao, politički obezglavio, ekonomski devastirao, napravio državu i društvo bez šansi za sadašnji buduće generacije. Njima nikakvi kadrovi nisu bili potrebni.

Možda im je bilo potrebno društvo raznih filozofa u krugu drugosrbijanske dvojke. To su jedini kadrovi koji su im trebali. Tu se odvijalo takmičenje, da li je tako, gospodine ministre, u kojima je, recimo, Danica Popović prepisivala pokojnog kolegu, tek toliko da na bazi autorskih prava uzme milion i 400 hiljada dinara uz platu od preko 200.000 dinara.

Njima nikakvi kadrovi nisu bili potrebni za privredu, jer privredu nisu ni imali. Oni su stvorili društvo bez privrede koje je živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Nisu im bile potrebne investicije, jer njihovi investitori su bili Šarići, odnosno najveći njihov investitor je bio narko-diler. Kada oni danas spomenu „Jovanjicu“, ja se smejem. Za mene je gotovo neverovatno da neke političke stranke, proistekle iz Demokratske ili drpokratske stranke, koje dok su vladale najveći investitor im je bio vodeći narko diler u svetu, maltene, Šarić, kada oni pričaju sada o nekoj marihuani itd, a istovremeno trže da se legalizuje.

Društvu koje su oni napravili nije trebalo ni zavarivače, ni bravare, ni strugare, ta privredna aktivnost. Lanac fabrika oko Beograda i oko velikih gradova industrijski prsten je zamenjen sa prstenom šoping molova. Bilo im je bitno da trguju, a od same trgovine ne može da se živi ukoliko nemate svoju proizvodnju.

Mi danas živimo od proizvedenog. Novozaposlenih preko 300 hiljada ljudi su većinom zaposleni u prerađivačkoj industriji. Dakle, raste i potreba za proizvodnim zanimanjima.

Iz njihovih vremena nisu nam ostali zavarivači i bravari, strugari, tesari, zidari, vodoinstalateri. Danas je teško naći majstora. Njima nisu bile potrebne specijalizacije lekara itd. Njima nisu bili potrebni ni Klinički centri novi. Nije bila potrebna ni nova oprema. Nije im bila potrebna ni obuka i specijalizacija lekara i osoblja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Njima ništa nije bilo potrebno sem 619 miliona evra u džepovima svog lidera.

Jedine puteve… Šta će njima asfalteri, rukovaoci građevinskih mašina? To njima nije trebalo. Oni puteve koje su gradili, ti putevi su vodili u njihove džepove. To su bili autoputevi sa deset traka koji su vodili u džepove Dragana Đilasa, koji su vodili na razna Kukova i Devičanska ostrva, na tajne račune, u kojima je novac, koji je bio narodni, postao samo njihov.

Njima nije trebalo dualno obrazovanje, jer nisu ni imali privredu. Mi danas moramo da poštujemo tržište. Moramo da poštujemo strane investitore. Strane investicije donose, sem novih radnih mesta, i nove tehnologije i nove potrebe za radnom snagom koja treba da bude usklađena sa privrednom aktivnošću, sa izvoznom orijentisanom privredom i sa investitorima koji dolaze u našu zemlju.

Dobro je kod stranih investitora koje često napadaju, dobro je da sem novca koji ulažu u Republiku Srbiju i novih radnih mesta, donose i komad tržišta da robu koju proizvedemo možemo i da izvezemo, jer samo mala zemlja sa ofanzivnim izvozom može da zadovolji potrebe građana, odnosno da stekne prihode kojima građani kupuju robu u stranim šoping molovima o kojima sam govorio i to je otprilike roba stranog porekla, koji treba platiti nekim stranim novcem, a taj strani novac se može zaraditi samo kroz strane investicije i izvoz kroz strane investicije, jer strani investitori sa sobom donose i komad tržišta na kojima plasiraju svoju robu.

Od tada Hrvati koji su mislili da nam nešto uzmu su se malo preračunali. Investirali su u Srbiju, misleći da će na takav način da iskoriste Srbiju, ali se desilo da je Srbija iskoristila tržište Hrvatske i danas imamo suficit sa Hrvatskom. Čini mi se da imamo i suficit sa Italijom. Gotovo je neverovatno da zemlja koja je bila gotovo razrušena u nekoliko poslednjih godina ima takvu vrstu ekonomskog napretka.

Mi danas popravljamo ili menjamo određene zakone koji trebaju da spram tržišta, da spram naše privrede koju stvaramo posle dužeg niza godina upropašćavanja u ovoj zemlji, mi spram te privrede moramo i da imamo edukovanu radnu snagu. Naša radna snaga može da bude naše blago. Ukoliko bude obrazovana i ukoliko sem bubanja na časovima mogu da nauče i nešto što je primenljivo u praksi.

Nije bitno samo da učite i da ponavljate lekciju koju vam učitelj daje. Uglavnom se obrazovanje sastojalo od toga da nastavnik ispriča lekciju za taj dan, a da je učenik samo ponovi. Nije bitno samo ponoviti ono što nastavnik kaže, već nešto i naučiti.

Onaj ko želi da nauči nešto što je primenljivo i korisno lako će naći učitelja na svakom koraku. On ne mora biti samo u školi. On čak ne mora biti samo u firmi gde se vrši dualno obrazovanje. Ko hoće da uči, može na svemu što u prirodi i što u društvu vidi nešto da nauči.

Ja sam zabrinut i za studente ili učenike koje podučava Dušan Teodorović. Zamislite kada vam predaje Dušan Teodorović, ta akademska, čestita veličina, dakle, neko ko je akademik. Zamislite kada on nekome predaje, a svi možemo preko društvenih mreža da vidimo stepen znanja. Zamislite kada vam on predaje patriotizam, on koji je početkom rata pobegao na agresorsku stranu, pobegavši u Ameriku, želeći da izbegne da u ratnim uslovima predaje svojim studentima i da na takav način pokaže patriotizam prema zemlji i društvu u kome je postao ne samo predavač, nego profesor i akademik na Beogradskom univerzitetu.

Zamislite koju čast Beogradskog univerziteta je Dušan Teodorović mogao da brani u SAD kada su ga, u tom trenutku jedna agresorska strana, posmatrali kao pobegulju koji je pobegao iz svoje zemlje. Zamislite šta su Amerikanci mislili šta može da uradi njihovoj zemlji kada je tako nešto mogao da uradi svojoj.

Zamislite studente koje obučava Jovo Bakić. Mora da ih obučava tako po onom ustaškom modelu – kako pustiti Savom i Dunavom političke protivnike, odnosno kako političkim protivnicima doakati.

Zamislite nekoga koga obučava Vesna Pešić. Zamislite sa tom pričom – cev u glavu. Ukoliko ste mislili na sebe, onda kažete – stavite cev na glavu, a ukoliko kažete da stavite cev nekome u glavu, to znači da mislite da to treba uraditi nekom drugom, a ne sebi. Zamislite takvu vrstu predavača.

Zato sam u visokom obrazovanju, od koga sam ja već u Beogradu i digao ruke, gledajući ove predavače, čast časnim izuzecima, ali izuzetno sam zabrinut za studente Beogradskog univerziteta, koji imaju rektorku kojoj treba samo da dođe 15 studenata i marsovac koji studira 12 godina, još tri godine mu fali do penzije. Dakle, dovoljno je da samo ostareli vremešni studenti dođu kod rektorke i da eliminišu neke čestite predavače ili neke ljude koji vrše najvažnije funkcije u zemlji i koji imaju određenu vrstu odgovornosti.

Šta da ja mislim o Beogradskom univerzitetu, koji je podložan političkim pritiscima ulice ove drugosrbijanske elite?

Dakle, pre svega, želim da kažem našem običnom, čestitom narodu, koji svakog dana vodi računa o tome da zaradi dovoljno novca da prehrani svoju porodicu, da čestito žive i verujem da oni sa svojim vaspitanjem svoje dece mogu da doprinesu da se u školi to obrazovanje i vaspitanje unapredi.

Dakle, ja nisam neko ko kao gospodin Martinović, Atlagić, Orlić, ko uči i podučava studente i đake, ja nisam neko ko podučava neke o dualnom obrazovanju, mada mnogi od traktorista koji rade sa mnom mogu ponešto i da nauče. Kao neko ko je prošao mašinsko-tehničku školu i ko je morao u to vreme da poznaje strugove, glodarice, da poznaje bravariju, ko je morao da nauči da vrši zavarivanje, moram budućim mašincima i zavarivačima da kažem da su to časna zanimanja i da može dobro da se zaradi.

Gospodin ministar svakako zna da su plate zavarivača u poslednje vreme dostizale i visinu od 7.000 evra. Oni koji su vršili zavarivanja na tzv. „Turskom toku“ su mogli da zarade od 7.000 do 10.000 evra mesečno. Dakle, retka je plata zavarivača koja je ispod 1.500 evra. Retka je plata majstora koji ima neku mizernu platu.

Dakle, valja se spram tržišta obučavati i valja učiti. Znanje, primenjivo znanje je bogatstvo koje svoga vlasnika svuda prati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Bez namere da sa Marijanom polemišem, nego samo da dopunim nešto o čemu sam počeo da pričam, a red je i zbog ukupne javnosti.
Dualno obrazovanje u ovom parlamentu je dočekan zakon na nož i viljušku. Zaista, bile su burne rasprave, posebno u levom krilu. Međutim, u drugim zemljama Evrope se takođe to razvijalo. Ono što smo mi uradili, to je poseban naš model, koji jeste u nečemu liči na razvijene zemlje koje imaju dualne modele, ali u mnogo čemu je poseban, jer mi imamo više mala i srednja preduzeća, drugačije su kompanije u Srbiji, govorim i o domaćim kompanijama, koje ne mogu da odmah pređu na neki tvrd dual, da daju punu platu itd. Ali, naš zakon je dosta fleksibilniji, koji ispočetka omogućuje i porodici i školi i đaku i kompaniji da nađu neki zajednički jezik. I mnogi to nalaze.
Kada se pojavila „Železara“, mi smo odmah sa njima pričali i oni su hteli, 5.200 radnika je trebalo spasiti u Smederevu i to je bio veliki posao. Zamislite da smo rekli – morate svim učenicima da date platu. To bi bio atak.
Međutim, mi smo sa njima pričali, polako ih uveli u sistem i oni to sada rade. Kada je došao „Lin Long“ u Zrenjanin, već su bili do nas i već smo dogovorili šta se od dualni profila kreira na srednjem, šta na visokom nivou, ali Institut za gumarsku tehnologiju i fakulteti kao što je i zrenjaninski, kao što je novosadski tehnološki. Tu se sada čitavo obrazovanje sa privredom dobro uklapa. Tu su predstavnici gospođa Mirjana i komore. Dolazak MT kompanije koja ima avio klaster, znači, razvoj industrije je veliki posao, veliki događaj za Srbiju. Tu su velike plate. Već su tri srednjoškolska centra ušla u taj sistem, i Beograd i Pazova i Pančevo i ulaziće i dalje. Znači, mi smo odškrinuli vrata za mnoge kompanije koje znaju da imamo ovaj model. Jeste to jedan od načina, magneta, da smo mi izabrani zbog toga.
Polemisali smo malo, u stvari, više smo se slagali na Odboru za obrazovanje da nama obrazovanje nije nikad bilo toliko loše, da moramo mnoge stvari koje su u međuvremenu zapaćena loše na vaspitnom nivou, na nivou reprodukcije znanja, na nivou razmazivanja dece i niza drugih stvari koje nije nije od juče počelo, da se vrati u normalne koloseke.
Obrazovanje i učenje kroz rad je jedna od tih. Obrazovanje za društvo zasnovano na znanju, inovacijama, neki dan smo u tehnološkom parku usvojili Strategiju pametne specijalizacije, gde postoje čitave oblasti, a to je hrana za budućnost, to su mašine za budućnost, to je IKT, to su kreativne industrije, znači, gde dobijamo apsolutnu prednost da ti visokoškolski centri to bolje razvijaju u saglasnosti sa privredom.
Svakako da ima izuzetaka u svakom sistemu, tako i u obrazovanju. Ja ih ne bih sveo samo na izuzetke na visokom. Ima ih na svim nivoima. Ali, uvođenje saveta poslodavaca, koje se ovih dana završava po Zakonu o visokom obrazovanju, stvari se menjaju.
Obrazovanje je jedan spor sistem koji ne zahteva i ne može da doživi revolucionarne, radikalne promene odjednom. Znači, nešto što propada više decenija ne može se podići za tri godine, ali je bitno da je postavljeno temeljno kako treba. Mi smo evo sad sa ovim setom zakona, već 30 i nešto zakona ovde doneli samo iz ove oblasti i popravili čak.
Tako da, mislim lično da ono što javnost zna, da je ta promena reprodukcije ka učenju problemski zadatak, na primeni stečenih znanja, ono što će jednog dana dati na tom PIZA testiranju bolji rezultat, ne znači da naša deca i sad ne znaju, ali znači da se olakšava njima način prenošenja i usvajanja znanja.
Obuke preko 20.000 ljudi godišnje, licence za direktore, znači, stigli smo već na drugoj godini primene reformskih programa, a to je drugi i šesti razred i drugi razred srednje škole, i vrlo brzo ćemo imati priliku da upoznajemo javnost sa delovima Strategije obrazovanja i nauke do 30. godine. Već iza svetog Save prikazaćemo predškolsko i osnovno, a onda srednje, sa dualnim, sa gimnazijama, sa svim drugim elementima, pa onda visoko, nauku, tehnološki razvoj, investicije i standard, pa posle leta i finansijski kako to može da izgleda. Pravićemo veliko javno slušanje. Godinu dana razni timovi rade, uključena je i naučna i akademska zajednica, profesori osnovnih i srednjih škola, udruženja, instituta, društava, a šira javnost će biti upoznavana iz meseca u mesec.
Znači, menja se to u Srbiji. Kvalitetno obrazovanje se vraća. I ono što reče gospodin Jokić, imali smo mi to nekada. Mnoge stvari možemo od sebe da prepišemo i da vratimo u pogon, vidimo šta i svet radi, a i neka logika nalaže u kom pravcu priča treba da ide.
Mnogo teži deo posla predstoji, a to je da se to primeni i implementira. Loše navike su čudo, a da veliki sistem odjednom uvedete da on počne da funkcioniše perfektno je jako teško.
Velike promene se vide, digitalizovali smo se dosta brzo. Napredak u nekim procesima nastave je strašno vidljiv. I mislim da će u narednim godinama Srbija tu biti jako značajna zemlja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim da prvo čestitam ministru, on je ovde verovatno u Narodnoj skupštini povodom diskusije o zakonima koji su vezani za obrazovni sistem, za nauku, za nove tehnologije, inovacije, ja mislim više od 10 puta tokom ove tri godine i to dovoljno govori o aktivnosti Ministarstva prosvete, njega kao ministra i njegovog tima na razvoju onog aspekta modernizacije naše zemlje koji uz ekonomski rast, ekonomske reforme i ekonomski razvoj predstavlja žilu kucalicu, odnosno stub razvoja naše zemlje i onoga što je politika i osnovna strateška definicija politike predsednika države, ali i Vlade Republike Srbije, a to je ostanak mladih ljudi i davanje mogućnosti i jednakih šansi da mladi ljudi mogu da napreduju, da mladi ljudi mogu da se kvalitetno obrazuju i, naravno, da ostanu u našoj zemlji, da imaju priliku i da imaju mogućnost da rade u najboljim stranim i domaćim kompanijama, ali, isto tako, i da im se obezbedi mogućnost da mogu da realizuju u praksi svoje preduzetničke i privatne inicijative.

Suštinski je jako značajno što je ministar Šarčević, to jednostavno jako cenim, bio odlučan tokom ove tri godine. Uspeo je da maksimalno reformiše i osnovno, srednje, a posebno mislim na visoko obrazovanje, pošto je tu bilo najviše problema. Nije se libio, a to je ono što je u stvari najveća vrednost, i nekih teških mera, ni, možda, nečega i nekih poteza koje bi možda neko drugi izbegao, imajući u vidu činjenicu da u svim tim segmentima našeg društvenog života imate jake protivnike promena i one koji su u tom sistemu možda više decenija i svaka promena, naravno, utiče na njihove partikularne ali i druge interese koje imaju određeni karteli. Ministar je to na jedan kvalitetan način i dosta hrabro uradio kada je u pitanju reforma visokog obrazovanja i nije se libio da na isti način ima isti odnos i aršin i prema privatnim univerzitetima, fakultetima i školama, isti aršin ima i ka onim koji su državni.

Mislim da su mere koje su primenjene, posebno kada je u pitanju osnivanje akademija strukovnih škola, ono što u stvari nama u celoj državi treba. To je jedan primer kako se na jedan domaćinski način odnosi prema državnim resursima, jer samo osnivanje i ta reforma visokog strukovnog obrazovanja je jako važna, zbog toga što se na taj način lakše kontrolišu procesi, ali ne procesi u obrazovnom delu, teorijskom i praktičnom, nego lakše se kontrolišu troškovi, efikasnije i efektivnije se radi i, naravno, visoke škole i fakulteti na jedan bolji i kvalitetniji način mogu da rade svoj posao, a to je da stvaraju i obrazuju kompatitivne odnosno što konkurentnije kadrove koji će raditi i koji će biti glavni činioci i nosioc razvoja ove zemlje.

Trebalo je snage, trebalo je hrabrosti, trebalo je znanja to uraditi i, naravno, tačka na "i" ovog mandata i jeste Zakon o dualnom obrazovanju, Zakon o srednjem, Zakon o visokom dualnom obrazovanju i to je nešto što će u svakom slučaju dovesti do toga da obrazovanje u Srbiji bude bolje.

Onoga čega nije bilo u prethodnim decenijama jeste relikt tzv. socijalističkog sistema i socijalističkog upravljanja u našoj zemlji, gde se hiljade kadrova školovalo za možda nepostojeće ili za ona zanimanja gde nikada neće moći da nađu svoj posao i umnogome smo zbog toga 2012. godine, kada smo i došli na vlast, imali preko 26% nezaposlenih ljudi, imali preko 40% mladih ljudi koji su nezaposleni.

To je taj strateški problem koji je tokom, evo ovih pet, šest godina, rešavan i koji je predsednik Vučić, na sreću naših građana, posebno mladih ljudi, uspeo da reši, a to je da danas možemo da se pohvalimo tom činjenicom da je nezaposlenost pala ispod 10% i da smo na putu da za nekoliko godina dostignemo nezaposlenost koja je imanentna razvijenijim evropskim državama, dakle, državama EU, a to je nezaposlenost od oko 5 do 6%, da je ovaj poslednji, treći kvartal smo završili 2019. godine sa privrednim rastom od 4,7%.

Dakle, prvi smo u Evropi po procentu privrednog rasta i idemo polako ka tome da u narednim godinama imamo taj privredni rast od preko 5%, koji će upravo i učiniti to da naši mladi ljudi, kada završavaju visoke škole, fakultete, univerzitete, srednje, stručne škole, mogu brzo i da se zaposle, mogu brzo i na jedan kvalitetan i efikasan način da uđu u poslovni proces, da se prilagode poslovnom procesu i da donesu benefit svojim poslodavcima, bilo da su oni domaći ili strani, ali i da ovaj ambijent koji smo stvorili, a on jeste definitivno povoljan za biznis, povoljan za razvoj poslovanja i privređivanja, da motivišemo mlade ljude da pogotovo u sektoru IT i sektorima kreativnih industrija pokrenu svoje poslove ovde, ostanu ovde, zarađuju novac i plaćaju poreze u svojoj zemlji, jer smo u prethodnim godinama imali situaciju da nam jedan veliki broj mladih ljudi, pogotovo iz oblasti informacionih tehnologija, odlazi u razvijene zemlje Evrope, odlazi u SAD, u Silicijumsku dolinu, tamo zarađuje ogroman novac, tamo pravi biznis, tamo zapošljavaju ljude, dakle, bez ikakvog kontakta sa Republikom Srbijom.

Ovaj i ove izmene i dopune ovog zakona će dosta, o dualnom obrazovanju, pošto ću se na njega i fokusirati, doprineti tome da kadrovi koji izlaze iz srednjih stručnih škola budu spremni i kada su u pitanju njihovi zanati, njihove struke mogu odmah da krenu sa poslom, imaju već neko iskustvo i u teoriji i u praksi i mogu dobro da ga povezuju i mogu odmah sutradan kada dođu na svoje radno mesto da započnu sa poslom da ostvaruju benefit za svoje poslodavce.

Mi imamo mnoge primere ovde u Srbiji. Meni je jako žao što politička scena na neki način definiše, a pogotovo to je ovaj drugi pol dela naše srpske opozicije ovde koji se orijentiše na negativne stvari, na lažne vesti, na urušavanje ugleda svoje zemlje, a sa druge strane imate jedan ordeus, jednu kompaniju čiji vlasnik, čiji su prihodi koji se mere desetinama miliona dolara, skoro su se uselili u jednu novu pametnu zgradu na Novom Beogradu, koji šalje poruku našim mladim ljudima - ostanite u Srbiji, ja sam zaradio novac u Srbiji, ja sam se obrazovao u Republici Srbiji, ja zapošljavam mlade ljude ovde u Srbiji, ostanite ovde. Dakle, moguće je u Srbiji školovati se, moguće je u Srbiji pokrenuti svoj posao, moguće je u Srbiji ostvariti svoje snove ako imate znanje, ako imate vrednoću i ako ste posvećeni svom poslu, ako ste marljivi i to ne dokazuje samo kompanija "Nordeus" ili kompanija "Komtrejd" ili neka druga kompanija koja posluje ovde i zapošljava više stotina ili više hiljada ljudi.

Evo vam primer američkog "NSR", američki "NSR" već zapošljava u Srbiji negde oko 3.500 ljudi. Nije slučajno što je američki "NSR" izabrao Srbiju da bude centar poslovanja te stare američke kompanije koja je stara više decenija baš u Beogradu i da zaposli baš u Beogradu i u Srbiji 3.500 ljudi i na kraju da investira i da ulaže u veliki naučno-tehnološki park u vrednosti od 92 miliona evra. Srbija polako, kao što je to ministar u svom ekspozeu rekao, postaje ne samo ekonomski Hab, ne Hab koji definiše Srbiju kao centar ovog regiona ekonomski, turistički, investicija i otvaranja fabrika i proizvodnih pogona nego sve više i više je Srbija Hab kreativnih industrija, digitalizacije i informacionih tehnologija.

Zašto? Pa, u mnogome zbog toga što je strategija našeg visokog obrazovanja i ono što se uradilo u praksi u oblasti visokog obrazovanja dovelo do toga da mi imamo i ljude koji mogu da pokrenu ovakve poslovne inicijative, ali imamo i ljude koji mogu na jedan kvalitetan način da rade u stranim i domaćim kompanijama i da odgovore svim onim zahtevima i izazovima koje današnje tržište i velika konkurencija imaju, ne samo u regionu, nego u Evropi, ali i u celom svetu.

Mi danas ne govorimo, kao u periodu do 2012. godine, o fabrikama koje zapošljavaju radnike na tim tzv. manuelno ili radno intenzivnim poslovima, mi danas imamo fabrike koje su zasnovane na znanju, koje su zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Sve je više i više fabrika koje zahtevaju da u njima rade inženjeri, da u njima rade najkvalifikovaniji, najobrazovaniji kadrovi.

Evo, imate u Pančevu novootvorenu fabriku „Brose“ gde je prosečna plata 1.700 evra neto, 2.700 evra bruto, 460 radnika je zaposleno i biće zaposleno u toj fabrici. Možete li da zamislite šta to znači za Pančevo? Nije sad tu moja koleginica Sandra Božić koja može da kaže šta znači 460 inženjera, ljudi sa visokim obrazovanjem, ekonomista i menadžera koji će biti zaposleni i koji su zaposleni, u stvari u samo jednoj fabrici u Pančevu, da ne govorim kako smo i na koji način uspeli da u prethodnih nekoliko godina premrežimo Srbiju fabrikama.

Vi danas gotovo da nemate nijedno malo mesto, nijednu malu opštinu, pogledajte Krupanj, pogledajte Vladičin Han, jug Srbije koji je najugroženiji, gde imamo najviše problema sa migracijom, dakle, sa odlaskom mladih ljudi koji nisu imali do samo pre nekoliko godina perspektivu ni da se školuju, a kamoli da se zaposle. Sada Ministarstvo obrazovanja, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić, ne da grade ovu tvrdu infrastrukturu, to je svima poznato i to se vidi.

Izgrađeno je preko 250 kilometara autoputeva, Srbija je premrežena putevima, Srbija gradi brzu prugu i železnicu ka Budimpešti koja će nas bolje povezati sa zapadnom i severnom Evropom, zbog toga što ta pruga ne ide samo u Budimpeštu, nego ide i u Brno, Bratislavu, Varšavu, povezuje nas sa Poljskom, povezuje nas sa zemljama Višegradske grupe sa kojima mi imamo sjajnu političku i ekonomsku saradnju.

Srbija ne gradi samo tu tvrdu infrastrukturu, Srbija gradi meku infrastrukturu, razvija se nauka, investira se u nauku, investira se u obrazovanje. Srbija polako postaje jedan i naučni i obrazovni hab sa mladim ljudima koji su visokoobrazovani, visoko kvalifikovani i koji će biti u narednom periodu nosilac razvoja naše zemlje. Ta meka struktura je isto tako važna kao i ova koja se tiče gradnje mostova, gradnje autoputeva, koji žila kucavica našeg privrednog razvoja. Zbog toga Srbija danas ima, i završili smo 2019. godinu, sa skoro četiri milijarde evra stranih direktnih investicija.

To je, dame i gospodo narodni poslanici, to je, dragi naši građani naše zemlje, to je politika ove Vlade, to je politika naše većine u parlamentu, to je politika predsednika Aleksandra Vučića. Radna mesta, modernizacija ove zemlje, izgradnja infrastrukture, razvoj ekonomije, radno mesto za svakog mladog čoveka koji želi da radi, koji želi da uči, koji želi da se unapređuje, to je patriotizam u ovoj zemlji i niko tu vrstu patriotizma ne može da pobedi na bilo koji drugi način sem da ima bolje rezultate.

Sada malo da se osvrnem i na one koji bi to na neki nelegalan način i da urade. Šta je odgovor, šta je program onih koji bi trebalo u svakoj normalnoj zemlji da budu naši politički protivnici? Onih koji bi trebalo da nam, možda, delegiraju bolji zakon o dualnom obrazovanju, ili možda neke komentare ili neke konstruktivne predloge nema ih danas, bar jednog dela njih. Nema ih da kažu šta je program za Srbiju, šta oni to nude građanima Srbije, kako će da se zaposle mladi ljudi, kako ćemo da imamo više električara, varilaca koji nam do 2012. godine svi odoše u Nemačku, u Holandiju, u Belgiju? Sada oni ostaju ovde i to je naš program. Čovek, mladi ljudi, njihov ostanak ovde, njihovo radno mesto, njihov dostojanstven život od svog rada, od svog obrazovanja, od svojih kvalifikacija, dakle, jednake šanse za sve.

Šta smo od nekih od njih dobili? Evo, pre neki dan, možemo da budemo i svedoci toga, umesto da kažu – pa, dobro, imamo možda neki dodatni predlog da unapredimo zakonska rešenja, da unapredimo zakonsku regulativu, dobili smo pretnju metkom u čelu, odnosno prislanjanjem cevi na čelo predsedniku države.

Jel to politika? Jel to ono što nudi jedan deo, do duše manji deo naših političkih protivnika narodu i građanima Republike Srbije? Socijaldemokratska partija Srbije snažno osuđuje ovakav govor mržnje, a slobodno mogu da kažem kao narodni poslanik da takve izjave i takav način ponašanja naravno prevazilazi žargon i ono što definiše politička borba. Mogu da razumem žar političke borbe i mogu da razumem suprotstavljenost ideološku i političku i svaku drugu, ali ima nešto u samom političkom životu, ali i u našim političkim i svim drugim odnosima što mora i što nas razlikuje jedne od drugih, a to je moral, to je odgovornost.

Ovo što imamo u prethodnih ne samo nekoliko dana, nego u prethodnih godinu dve, počevši sa fizičkim napadima, pretnjama, pa mi smo imali evo deset metara odavde, cela Srbija je mogla da gleda fizički napad na predsednicu parlamenta, gospođu Maju Gojković. To nigde nema. Osam godina sam aktivan u parlamentu, pratim politička dešavanja širom sveta, nisam tako nešto uspeo da vidim u svojoj političkoj karijeri.

Svakodnevni napadi na predsednika republike. Pretnja smrću, pa gde nam je tužilac? Šta je sledeće? Kakva je to poruka? Jel to poruka da svako kome padne na pamet, da može bilo ko na ulici, šta je običnim ljudima? Šta je sa nekim ko eto, podržava našu politiku, normalan je čovek, radi u nekoj fabrici, radi kao profesor univerziteta ili vama ljudi koji ste došli ovde sa ministrom, članovi njegovog tima? Jel to znači da svako može na ulici da vas opsuje, da vam kaže – mi ćemo pucati u vas zato što drugačije mislite, zato što imate ideje, zato što radite, zato što radite za svoju zemlju? Jel to ljudi normalno?

Moramo da budemo tu solidarni bez obzira na neke političke i ideološke razlike i moramo da stanemo svi u odbranu onoga što se zove normalnost u našoj zemlji, jer ona jeste ugrožena. Moramo to da priznamo. Ona jeste ugrožena napadom na predsednicu parlamenta, ona jeste ugrožena napadima svakodnevnim na predsednika republike i mi konačno treba da budemo i ne treba da ustuknemo pred onima koji to rade, jer obično tako biva i u našim životima, kažemo – pustite, šta da radimo sa takvim ljudima.

(Predsednik: Hvala, potrošili ste vreme.)

Hvala vam predsednice.

Naravno, glasaćemo za sve ove predloge zakona i sporazume iako sam se fokusirao danas isključivo na izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju.

Hvala.