Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Sa Ljubišom se ja u većini stvari slažem, ali neke stvari ne moraju na taj način da se gledaju.
Autonomija univerziteta jeste sveta krava i ja bih je uvek poštovao i poštujem je. Imate druge načine, alate, kad nešto pođe po zlu, da to rešite.
Pokazali smo u praksi da pored postojećih pravila smo sklonili zakonski dva rektora, od šest. Znači, može. Ako čovek ne radi po zakonu, vi pošaljete inspekciju i uporno svoju priču dokažete, niko nije ništa rekao da je to bilo gašenje autonomije ili bilo šta drugo. Mnoge visokoškolske ustanove smo zatvorili. Ja vodim razne sporove, jer me ljudi tuže, za duševnu bol, što nisu više na položaju. Znači, upornošću, doslednošću, može mnogo da se postigne.
Može da se postigne saradnjom sa akademskom zajednicom. Pored pojedinih primera, što se meni ne sviđa nečija politička opcija i kako razmišlja, jer imam možda drugu, to me ne sprečava da dobro sarađujem sa svim rektoratima i sa celim KONUS-om. Ja sam redovno pozivan na sastanke KONUS-a, na senate univerziteta, vrlo često se i sam najavim i ne vidim ni jedan lični problem te vrste, tamo mogu da kažem šta nije uputno, da se bave politikom na visokom obrazovanju. Da njima kažem tamo. I mnogo je bitnije da sam ja tamo. Ako se uzurpira pravo i kaže se - osnivač, ovo, ono, to može da ode u drugu krajnost.
Tradicija nekih zemalja je takva, što Ljubiša kaže, ali srpska nije. I mi možemo da budemo veoma mudri i veoma uporni i dosledni i da ostvarimo upravo saradnju kako treba.
Kod Bolonje, štošta bih ja kritikovao ovde, ali nemam vremena. Ali, nešto i valja. Studenti sigurno jesu razmaženiji, jer ako smo mi studirali u četiri roka, sada je i šest malo. I efikasnost studija. Ali, primenjujete paradigmu, neka zove JISP. Ko bude brže završio, bolje ocene imao, ne može privatna škola više sebi da namesti, pitaće se i poslodavci. Tako da ne može da se sistem ljulja kako meni odgovara. Znači, štošta može da se ispravi.
Onog časa kad uvedemo ozbiljno izbor recezenata i dovedemo više međunarodnih stranaca za proveru doktorata, neće imati problem hiperprodukcije doktorata. To je, po meni, najveći problem Bolonje. Jer, odjednom su doktorske studije napravile gomilu.
Možemo da uvedemo instituciju kao što ima Južna Koreja - nacionalni doktorat. Da vidite koliko ih bude, 50 godišnje, sve ono ostalo je za ličnu upotrebu.
Ima tu dosta stvari. Ne mora da se ubije vo za kilo mesa, ali mnogi naši fakulteti nisu prihvatili ni model 3-2-2. Išli su 4-1-2 itd. To i nije tako sporno.
Analiza nije rađena. Ja očekujem da ćemo sada, prilikom izrade strategije za visoko obrazovanje, sagledati onako, baš ljudski, demokratski, u interesu studenata i razvoja visokog obrazovanja, šta je donelo a šta nije. Ima timovi koji na tome rade, zajedno sa akademskom zajednicom.
Naučna zajednica je takođe mogla da se smatra uvek opozicionom, nezadovoljnom. Nije to to. Ljudi kad su zadovoljni, baš ih briga za neku tvrdu politiku. I to je pokazalo upravo vođstvo SNS. Onoliko mnogo ljudi je glasalo, vide rezultate. Dosta im je ludila, haosa i ljudi koji seju mržnju i gluposti.
Znači, ne moramo uvek ići najtežim putem da bi nešto uredili i popravili. Mislim da to možemo i na ovakve načine, kao što smo do sada, samo dosledno i uporno.
Ali, ako kažemo - vidljiv kvalitet u obrazovanju, on mora da bude vidljiv svugde, jer, kako će doći kvalitetan budući student ako se obrazovao pro forme i nekako lako prođu kroz srednju školu? Kako će onda proći broj gimnazijalaca da bi povećali broj akademskih građana, ako oborimo upis na 40%. Pa, šta će nam onda to? Znači, osnovna škola mora da bude ozbiljno jaka i zato je to težak posao, veliki proces, prvi, drugi, peti, šesti, oni prevaspitaju nastavnike.
Opet ću ponoviti jednu tezu i mislim da ćemo naći jedno originalno rešenje ovde u dogovoru i sa predsedništvom, premijerkom, to zahteva neka veća angažovanja, ali ako Zavod za unapređivanje je jedini alat da poveća kompentencije nastavnika u osnovnim i srednjim školama, i ne znamo kakvi su ti rezultati koje će oni tamo preneti, moramo da nađemo efikasnije i bolje načine, mentore, tutore, infuzije razne druge oblike. Mi na tome radimo. Znači, nama je cilj da što pre sistem bude što veći i zdraviji. Kod visokog, akreditacija, provera kvaliteta, vanredna provera, međunarodni recenzenti, sve daje rezultat već, verujte. Apsolutno imamo kao ministarstvo veliku podršku akademske zajednice, sem izuzetaka i neću da ih brojim na koliko ruku i prstiju, ali govorim o masi ljudi, dekana, rektora i svega onoga sa kojima sarađujemo, zato što se sistem uređuje i uljuđuje. Do pre dve godine, da kažete, svima izaberite savete poslodavaca, a oni vas gledaju preko ramena, sad znaju zašto to treba.
Znači, dali smo poverenje. Gradiće se novi fakulteti. Projekat CEP 2, prošli put sam ga pominjao u parlamentu, podrazumeva silnu infrastrukturu na visokom i silnu infrastrukturu na studentskom standardu. Zaista, posle četiri, pet decenija u svim univerzitetskim gradovima će se graditi novi fakulteti i zbog kreativnih industrija i zbog IKT-a i zbog svih ovih razvojnih komponenata koje imamo.
Taj kredit ne dobijete što ste lepi i odete da ga uzmete. Morate da dokažete da vam je razvoj visokog obrazovanja namera, a mi smo kroz strategiju pametnih specijalizacija to dokazali. Otuda taj CEP 2 koji je vrlo povoljan, kamata je 1%. Daće novu zgradu ETF-a, daće novu zgradu Fakulteta bezbednosti, Geografsko-biološkog fakulteta, umetničkih fakulteta, daće novi deo Matematičkog fakulteta u Beogradu, obnoviće se zgrade. To zna visoko. Zato imamo poverenje Matematičkog fakulteta, Tehnološkog fakulteta, Građevine i arhitekture, Mašinstva, u Novom Sadu Tehnološkog, izgradnja lamele u Čačku, 2.500 kvadrata Tehničkog fakulteta, izgradnja PMF-a, 7.000 kvadrata u Nišu. Već se radi na Elektronskom 7.000 kvadrata. Znači, FILUM, Fakultet umetnosti i filologije u Kragujevcu i niz drugih stvari.
Samo da nabrojite je teško koliko će se svega izgraditi i rekonstruisati i to kreće. Već su gotovi idejni projekti i već se rade glavni projekti, tako da je to priča o poverenju, a ove ekcesne situacije ne voli niko, verujte, čak ni akademski svet.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Slažem se sa ministrom da nećemo da koljemo vola za šniclu, ali nećemo ni da dozvolimo da nas volovi lažu da su lavovi.

Mi hoćemo da imamo obrazovane ljude i trebaju nam obrazovani ljudi, ali nije obrazovan čovek onaj ko je stekao neku diplomu ili koji ima mnogo diploma, obrazovan čovek je onaj čovek koji ima obraz, za koga možemo da kažemo da je častan, čestit i pošten. Takvi nam ljudi trebaju. Trebaju nam intelektualci, ali intelektualce mora da krasi prvo to da vole i poštuju svoju zemlju.

Evo, sada smo imali primer, neka „Grupa 88“, ili tako nešto, potpisala je neki njihov proglas i tu ima puno naših građana koji kažu da su intelektualci. Kako možeš da budeš intelektualac, pljuješ na pravdi Boga svoju rođenu zemlju? To nije intelektualac. Intelektualac prvo mora da poštuje i ceni svoju zemlju.

Mi moramo da stvorimo takav sistem gde ćemo znati šta je ono što krasi Srbiju i da to svi poštujemo. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre.

Mislimo isto, ali ako nabrojimo „88“, mene su svi pljuvali kada sam rekao koliko se potpisalo onda protiv tog predsednika. Kada ste videli ko se potpisao, niko to nije hteo da podrži, analizira – ministar lud. Znači, više dece i penzionera, nego što je bilo redovnih vanrednih profesora. To je bila moja misao zato što je bilo 1.500 u zadnjem danu, Jerkovka skupljala. Bilo 600, 300, a 25.000 ima akademska zajednica. Nemojte zbog te većine da ja manjinu stavljam u prvi plan. Znamo šta misli o njima i većina građana. Ta većina građana to kaže na izborima, verujte.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.

Reč ima gospodin Ljubinko Rakonjac.

Izvolite, kolega Rakonjac.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pridružiću se izjavama nekoliko prethodnih govornika koji su istakli da ste vi sa svojim radnim timovima u proteklom periodu bili najviše u ovom parlamentu sa predlozima zakona iz oblasti obrazovanja i nauke, i mogu osnovano reći da ste veoma vredno i slobodno mogu reći i hrabro radili kako bi unapredili sistem nauke i obrazovanja u našoj zemlji i pored toga što ste često sigurno imali uvrežene stavove koji nisu bili u tom pravcu, koje smo uspešno savladavali u proteklom periodu i doneli važne zakone iz oblasti nauke i obrazovanja.

Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji je donet 2018. godine, uspostavljen je jedinstven i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kroz formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje ili informalno učenje, odnosno životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Ovde u uvodnom delu imam pripremljeno o proceduri koja je sprovođena ranije u pogledu priznavanja diploma koje su stečene u inostranstvu. Prvo uvođenje postupnog priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava radi zapošljavanja počelo da se primenjuje 2014. godine, kada je izvršeno usklađivanje Zakona o visokom obrazovanju sa Zakonom o ratifikaciji konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, odnosno Lisabonskom konvencijom. Iako je Srbija potpisala Lisabonske konvencije od 2003. godine i strateškim dokumentima je planirana njena puna implementacija, njena primena nije dala očekivane rezultate u tome da olakša i ubrza postupak priznavanja kvalifikacija.

Tek od donošenja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija realizovane su aktivnosti na uspostavljanju novih tela Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije i 12 sektorskih veća.

U nadležnost Agencije za kvalifikacije prešli su i postupci za priznavanje stranih visokoškolskih isprava koje sprovodi Centar za priznavanje stranih školskih isprava kao organizaciona jedinica Agencije.

U postupku profesionalnog priznavanja predmet se smatra podnetim tek kada stranka dostavi sve potrebne dokumente.

Iako je postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja, koji sprovodi taj centar, doneo dosta poboljšanja u odnosu na period kada su profesionalno priznavanje obavljale samostalne visokoškolske ustanove, pojavili su se određeni problemi u funkcionisanju, koji dovode do usporavanja samog postupka. Sam napredak ovog zakona je to što se isprava za priznavanje tih kvalifikacija sada donosi u roku od 60 dana. Ranije je u zakonu bilo 90 dana.

Koji su to povodi koji su doveli do izmene ovog zakona, koje smo mi doneli 2018. godine? Kod određenog broja spoljašnjih recezenata zabeleženo je neodazivanje i kašnjenje pri davanju recenzija. Pojedini recezenti su suprotno konvenciji postupali kao da je u pitanju nostrifikacija strane visokoškolske isprave, umesto da primene načela priznavanja utvrđenih Lisabonskom konvencijom.

Takođe, bilo je i problema kod angažovanja recezenata za određene strane jezike, jer ih nema ni na listi recezenata nacionalnog saveta.

Predlogom zakona predloženo je da vrednovanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja kao deo postupka koji su do sada sprovodili recezenti u potpunosti sprovodi Agencija za kvalifikacije, odnosno zaposleni u agenciji. Zaposleni u agenciji će sprovoditi postupak primenom načela Lisabonske konvencije i razmenom informacija o stranim visokoškolskim ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC.

U izuzetnim slučajevima, kada se podnese zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave, za koju nije moguće pribaviti podatke od ENIC-a, agencija će moći da obrazuje posebnu komisiju sastavljenu od nastavnika visokoškolskih ustanova koji su recezenti nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada je u pitanju priznavanje stranih visokoškolskih isprava stečenih na nekom od prvih 500 univerziteta rangiranih na Šangajskoj listi, listi rejtinga „US Njuza“ ili „Tajmsovoj“ listi rejtinga svetskih univerziteta, rešenje o profesionalnom priznanju donosi se u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva, što je zaista veliki napredak u priznavanju ovih kvalifikacija.

Ono što bih hteo da kažem, a što možda treba razmišljati u narednom periodu, da pored statusa univerziteta na svim ovim listama, postoje i razni statusi pojedinačnih fakulteta, čak i smerova na fakultetima, ali verovatno agencija koja radi i telo koje radi nostrifikaciju, odnosno priznavanje te diplome, imaju u obzir i ove statuse fakulteta na listama.

Osim navedenog, Predlogom zakona vrši se usklađivanje Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sa odredbama Zakona o javnim agencijama u pogledu trajanja mandata, kao i uslova za imenovanje članova upravnog odbora agencije, broju mandata, direktora agencije, razrešenje članova upravnog odbora ili sektorskih veća itd, znači, brojne novine u tom pogledu.

Poslanička grupa SPS-JS i Zeleni Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.
Izvolite.