Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.
Na samom početku svog današnje izlaganja moram da podelim s vama da sam se ovih dana, juče i danas baš slatko nasmejao gledajući predizborne spotove koje je prethodnih dana objavio na tviteru neskriveni vođa i finansijski vođa Saveza za Srbiju Dragan Đilas, tajkun i lažov, idejni tvorac bojkota Narodne skupštine, bojkota izbora i bojkota zdravog razuma.
Dakle, ovaj tajkun koji se obogatio zloupotrebom moći i uticaja, obavljajući javne funkcije, preprodajom marketinškog prostora i reklamnih minuta na javnom servisu i drugim medijima, sa pozicija direktora Narodne kancelarije predsednika Borisa Tadića, ministra za NIP u Vladi Vojislava Koštunice, gradonačelnika Beograda i sve to vreme istovremeno i sa pozicije visokog rukovodioca DS, čiji je bio i predsednik, baš ta tajkun sada, jedini lider dela opozicije koja se izjasnila da će da bojkotuje izbore, prkoseći verovatno i svojim bojkotašima izbora, istovremeno je krenuo u predizbornu kampanju, objavljujući predizborne video-spotove na Tviteru, u kojima daje predizborna obećanja i to onako deleći novac kao iz rukava.
Slatko se nasmejah toj gomili lažnih obećanja i bahate gluposti. Kaže on u jednom spotu, a tiče se kulture, da će u prvih šest meseci njegove vlasti odmah u tom prvom paketu budžet za kulturu biti dvostruko veći nego što je danas. To je negde oko sto miliona evra, kaže on, a kasnije čak će ići i do 4% celog budžeta. To reče čovek koji je upropastio stanje u kulturi u Beogradu. Kaže njegov saborac Sergej Trifunović, kulturni radnik, poznat po nekulturi i nevaspitanju, takođe lider opozicije i takođe bojkotaš.
Iz tih njegovih predizbornih spotova shvatio sam da će u prvih šest meseci da potroši sav novac iz budžeta, teško stečen, mukotrpnim radom Aleksandra Vučića i sadašnje vlasti i da će u narednih šest meseci, ako ne daj bože on dođe na vlast, Srbiju ponovo da odvede u bankrot.
Nasmejah se, ali hajde da se sad vratim ozbiljno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Važeći zakon o kulturi je na snazi od septembra meseca 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine, a još pre toga oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom, već smo imali dva zakona – Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, koji su regulisali samo određene delove ukupnog kulturnog sistema u našoj zemlji.
Nakon donošenja važećeg Zakona o kulturi, doneto je više podzakonskih akata kojima su se na detaljniji način uredila određena pitanja proizašla iz zakona. Tek donošenjem tih podzakonskih akta, koji su detaljno regulisali pojedine oblasti kulture, a koji su zasnivali na Zakonu o kulturi, stvoreni su zakonski preduslovi za ujednačenu i efikasniju regulaciju celokupne oblasti kulture.
Međutim, nakon višegodišnjeg iskustva, znači, od te 2009 - 2010 godine, pa do danas iskristalisali su se određeni problemi koji se pre svega odnose na sledeće.
Na opšta načela kulturnog razvoja, opšte interese u kulturi, pojmove kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti, sadržinska i formalna pitanja vezana za priznanje za vrhunski doprinos u kulturi, a pre svega za tzv. nacionalne penzije, rad Nacionalnog saveta za kulturu, položaj vršilaca dužnosti direktora ustanova kulture, status reprezentativnih udruženja u kulturi, budžetsko finansiranje kulture itd.
Imajući te probleme u vidu, novi zakon, koji treba da usvojimo, utvrđuje načela kulturnog razvoja i preciznije formuliše osnovne postavke na kojima se zasniva funkcionisanje našeg kulturnog sistema.
Opšti interes u kulturi su u novom zakonu preciznije definisani i terminološki i suštinski, na najefikasniji način za našu kulturu.
Pojmovi kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti usaglašeni su i precizirani, a zakon definiše i reguliše sadržinu naše kulture.
Posle proteka određenog vremena u funkcionisanju Nacionalnog saveta za kulturu kao savetodavnog tela koji je po prvi put uveden u sistemu funkcionisanja kulture u našoj zemlji, donošenje prvog zakona o kulturi, novim zakonom omogućuje se veće učešće predstavnika zaštite kulturnog nasleđa.
Pošto je položaj vršilaca dužnosti direktora u ustanovama kulture u praksi izazvao mnogo nedoumica, izmenama i dopunama zakonskih rešenja u novom zakonu smanjuju se mogućnosti zloupotrebe ovog instituta u praksi.
Takođe, pošto deo važećeg zakona o kulturi kojim se reguliše status reprezentativnih udruženja u kulturi zbog svoje nepreciznosti nije do kraja primenjiv u praksi, novim predlogom zakona ispravljene su greške koje se odnose na status prevodilaca naučnih i stručnih tekstova i utvrđene pozicije nove kulturne delatnosti koje se odnose na primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u kulturi.
Budžetsko finansiranje kulture preciznije je definisano, u cilju efikasnijeg trošenja finansijskih sredstava iz budžeta Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Pošto nije sporno da postoji opšta saglasnost stručne i laičke javnosti o potrebi rešavanja svih uočenih problema u kulturi kroz institucije sistema, dobro je što su u novom zakonu o kulturi ciljno zamenjeni oni delovi zakona za koje je postojalo opšte mišljenje da zahtevaju drugačiji sistem regulacije, čime se funkcionisanje celokupnog sistema naše kulture podiže na viši nivo.
Što se efekata tiče, očekujem da će se podići efikasnost sistema obavljanja svih delatnosti u oblasti kulture, urediti obaveze i odgovornost državne uprave, pokrajine i lokalne samouprave na svim nivoima u oblasti kulture i poboljšati uslovi za rad i delovanje svih učesnika u kulturnim procesima, što će na kraju krajeva i smanjiti troškove građanima i privredi.
Pored toga, novi zakon generalno stvara povoljan ambijent za osnivanja privatnih ustanova kulture, koje mogu osnivati privatna pravna lica i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zbog svega navedenog, podržavam predložene zakone. Hvala na pažnji.