Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kultura jednog društva jeste nadgradnja tog društva i u velikoj meri zavisi od sveukupnog stanja u tom društvu. S jedne strane, kultura jedne zemlje zavisi umnogome od ekonomskog stanja i stepena razvijenosti te zemlje, a s druge strane kulturne aktivnosti su isprepletene i usko povezane kako sa privredom, turizmom, tako i sa običajima, tradicijom i sa osnovnim obeležjima nacionalnog identiteta jedne nacije. Na taj način kulturna aktivnost povezana sa navedenim elementima preko turizma mnogim zemljama donosi velike benefite jer upotpunjuje kulturne ponude i čini ih sadržajnijim i atraktivnijim.

Pošto dolazim iz male nerazvijene i dislocirane opštine Bosilegrad koju naseljavaju pripadnici bugarske nacionalne manjine, ja ću se osvrnuti na značaj kulture i kulturnih manifestacija sa aspekta nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Naime, u našoj državi živi više od 20 nacionalnih manjina i sve one se upravo identifikuju po svojim različitim kulturnim obeležjima. Upravo je zbog toga država dala mogućnost kulturne autonomije manjinama preko nacionalnih saveta koje oni sami biraju.

Pored kulture, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ingerenciju i u oblasti informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sam zakon o kulturi predviđa zaštitu i unapređenje kulturne različitosti i jačanje interkulturalnog dijaloga, kao i jačanje kapaciteta kulture i njenih veza sa drugim oblastima, kao što su obrazovanje, nauka, turizam i integrisanje kulturnog razvoja u socioekonomski i politički dugoročni razvoj demokratskog društva u kome svi zajedno žive, rade, napreduju i razvijaju se.

Zakonom je predviđeno otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje kako srpske kulture, tako i kulture nacionalnih manjina Republike Srbije, što je osnova jednog demokratskog društva koje pruža jednake šanse svim njenim građanima, bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost. Negovanjem kulture i tradicije svih nacija svaka nacija zadržava svoju identičnost i na taj način postaje i ostaje prepoznatljiva uz očuvanje svojih korena i sopstvenog kulturnog nasleđa.

Kulturne manifestacije koje su postale spone i mostovi povezivanja između različitih kultura, kroz njih se neguje sopstveno nasleđe, uz upoznavanje i poštovanje tuđeg. Kroz te manifestacije se pripadnici različitih naroda, većinskih i manjinskih, međusobno upoznaju, povezuju, gaje multikulturalnost, razvijaju tolerantnost i poštovanje, uz očuvanje svoje identičnosti. Ovakve manifestacije su posebno važne za male i rubne opštine, kao što je naša opština Bosilegrad, gde ta dešavanja dobijaju internacionalni karakter.

Takve manifestacije budu povod mnogima da dođu i posete mesta održavanja, da se upoznaju sa tradicijom i kulturom tog mesta. U našoj opštini se održavaju dva velika međunarodna festivala, jedan je povodom Uskrsa i sastoji se u takmičenju uskršnjim jajima, propraćen bogatim kulturnim sadržajem. Upravo taj događaj čini ovaj lep hrišćanski praznik još lepšim.

Drugi festival je festival folklora koji se organizuje krajem jula meseca. Ta dva događaja na trenutak ožive našu sredinu, povrate život na ulicama, povrate radost, energiju i samopouzdanje, kao i ponos svakog pojedinca na svoje nasleđe uz upoznavanje i poštovanje nasleđa drugih.

Imajući u vidu značaj kulture i kulturnih dešavanja, ukazuje se potreba u skladu sa napretkom i razvojem iz oblasti kulture, da se mnoge stvari urede i definišu zakonom, što u velikoj meri ovaj zakon to ima za cilj. Dakle, zakonom se utvrđuju okviri u kojima se definiše kulturne sadržine, uspostavlja se pravni osnov za dalje sistematsko uređenje ove materije za jasno utvrđivanje kriterijuma za procenu značaja ovih događaja uz obavezu države da vodi računa o održivom funkcionisanju i uticaju na sveukupni razvoj kulture svih njenih građana.

Iz napred navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ove zakone. Hvala.

Hvala, gospođo Kostadinova.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospođo Filipovski.

Predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice, narodni poslanici, narodne poslanice o značaju kulture ne treba posebno govoriti, jer je naša kultura, naše bogatstvo, naša lična karta i znak prepoznatljivosti u svetu.

Kulturni opstanak Srbije je naša misija, ali isto tako i kulturni opstanak svih naših nacionalnih manjina. Narod je gladan kulture i zbog toga je potrebno konstantno ulaganje u kulturu i moje mišljenje je da nedostatak novca ne može biti i izgovor za nemar, za loš kadar, za mnogi nedostatak inicijativa, kao što smo bili svedoci u prethodnom režimu pre dolaska SNS na vlast.

Sa tim postojećim novcem svake godine se finansira u ustanove kulture, u stvaralaštvo, u medije i ti rezultati možda po nekad nisu dovoljno vidljivi, ali po mom mišljenju za promene u kulturi je potrebna i hrabrost, potrebna je i ideja više nego novac i ako po mom mišljenju novca ima malo i treba sa finansijskom konsolidacijom Srbije u nekim budućim godinama da bude više novca.

Velika je stvar što će Novi Sad biti 2021. godine naša prestonica kulture i to je još jedna prilika koju treba da iskoristimo da predstavimo i promovišemo kulturnu baštinu Srbije. Treba da budemo ponosni na naše kulturno nasleđe koje je i delom pod zaštitom UNESKA i da o njemu vodimo računa. Naša je obaveza da to prenesemo budućim generacijama kao što su to prethodne generacije prenele nama.

Iskoristila bih ovu priliku i da istaknem da je po mom mišljenju potrebno mnogo više napora i inicijativa za očuvanje srpskog jezika, ćirilice i naše književnosti. Takođe, smatram da naši građani Srbije u lokalnim samoupravama zaslužuju bogatiji, sadržajniji kulturni život. Decentralizacija kulturne politike je važna, duh kulture uz napore svih nas mora da dođe u svaki deo naše zemlje.

Potrebno je konstantno povezivanje kulture, turizma i obrazovanja. Dobro je što je Ministarstvo prosvete donelo odluku da naša deca, da naša školska deca ne posećuju samo za vreme svog školovanja samo međunarodne prestonice, nego i da školske ekskurzije, školski izleti budu zastupljeni i da obilaze i da posećuju Srbiju.

Ali po mom mišljenju to nije direktno vezano sa Ministarstvom kulture, već sa Ministarstvom turizma, treba tu ponudu obogatiti i zbog naše dece i zbog turista. Nedopustivo je da nemamo bogatiju ponudu, turističku ponudu i ekskurzije za posetu Starom Rasu, prestonici srednjovekovne Srbije ili isto tako Vinčanskoj kulturi najnaprednijoj praistorijskoj kulturi u svetu.

Ništa manje smatram važnim i jačanje kapaciteta ustanova kulture i civilnog sektora, podizanje njihove profesionalizacije i transparentnosti, kao i digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa, ali i mnogih kulturnih događaja kao što su FEST, BITEF, BEMUS, Guča, EGZIT, jer smatram da su ti događaji naši najbolji ambasadori i promoteri Srbije.

Za vreme mandata ove Vlade, otvoren je Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali je nedopustivo da naše generacije i turisti deset godina nisu bili u prilici da posete kulturno blago svake zemlje, kao što je Narodni muzej, za to vreme su punili svoje džepove i nije ih bilo briga za Srbiju, a danas bezuspešno pokušavaju bez vlasti, predvođeni Draganom Đilasom, da dođu, da se vrate na vlast, da bez izvora zauzmu svoje pozicije sa kojih mogu da pljačkaju građane Srbije kao što su to radili u prethodnom periodu.

I ne bih volela da svoje današnje izlaganje završim onima koji su politička prošlost već činjenicom da je današnji dan poseban za ovaj viski dom zbog činjenice da se stranica 166 Miroslavljevog jevanđelja vraća na svoje mesto. To je jedna veliki dan za našu kulturu i za Srbiju uopšte i u danu za glasanje ću podržati predložene zakone.

Hvala, gospođo Filipovski.
Sada reče ima Desanka Repac.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa gostima, poštovani poslanici, građani Srbije, danas ću nešto da kažem o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Zakon o kulturi je na snazi od 2009. godine, primenjuje se od 2010. godine, a prve izmene i dopune zakona izvršene su 2016. godine. Zakon nema definiciju kulture, ovo je jako složen pojam i neko jednom reče – kultura je ogledalo života.

Naša kultura se oslikava u našem ponašanju, sistemima verovanja, principima i načinu na koji živimo. Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude. Umetnost, književnost, jezik i religija zajedno čine kulturu. Skup svih tvorevina čovekovog rada naziva se kulturom. Kultura je društvena pojava, stvara ljudsko biće i ono postoji samo u njemu. Naša kultura nam daje identitet, pomaže nam da izgradimo svoj karakter.

Kulturne vrednosti koje delimo u zajednici ili društvenoj grupi pružaju nam osećaj pripadnosti u društvu. Kultura nas ujedinjuje. Jezik kojim govorimo, umetnost, književnost, istorijska i kulturna baština kojom se ponosimo, naša kuhinja, festivali, običaji i tradicije, zajedno čine našu kulturu. Oni postaju deo naše svakodnevice i utiču na nas, na mnogo način.

Ne može se dovoljno istaći značaj kulture i budući da je to nešto što je u nama, oko nas i čini sastavni deo našeg bića. Određuje odnos kako se odnosima prema drugima kao i prema samom sebi. Zdravstvo, prosveta, kultura, su osnova i bedemi svakog društva koji leže na ekonomskom prosperitetu zemlje i u neposrednoj su zavisnosti.

Sad bih malo da se vratim na zakon. Definisanje sadržaja kulture su oblasti kulture u okviru kojih se obavljaju navedene kulturne delatnosti. Subjekti kulture imaju veliku zainteresovanost da u ovom delu precizno utvrde delatnosti koje predstavljaju predmet sa regulisanjem ovog zakona koji od njih imaju karakter umetničke delatnosti.

U predlogu zakona posebno se dodaje delatnost umetničke fotografije i upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti. Naša zemlja je poznata po mnogobrojnim manifestacijama i festivalima koji se održavaju u svim delovima Srbije i predstavlja prepoznatljiv brend. Prevazilazi značaj kulture i ulazi u domen drugih društvenih oblasti poput turizma, sporta i privrede. Zbog toga, Zakon o kulturi ukazuje potrebu da se uspostavi pravedni osnov za sistemsko uređenje ove materije.

Jedan od elemenata opšteg interesa u kulturi predstavljaju i oni programi i projekti subjekata u kulturi koji kvalitetom doprinose razvoj kulture i umetnosti. Zakon kaže – da subjekti koji čine savremenu kulturu Srbije izdvoje one koji prate početak moderne srpske države, njihov doprinos srpskoj kulturi modernih vremena je potvrđen i kontinuiran.

Država je obavezna da vodi računa o njihovom funkcionisanju i intenzivnijem uticaju na razvoj naše kulture. Kada je reč o digitalizaciji kulturnog nasleđa treba da koristimo jedinstvenu restoraciju i zaštitu dokumentacije fondova, zbirki pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Zakon treba da se usaglasi sa Zakonom o opštem pravnom postupku. Sledeće novine u zakonu su preciziranje uslova za izbor direktora ustanova kulture i s obzirom na specifičnost najtežih profesija, recimo, umetnička igra gde je velika uloga materijalnog samog umetnika i njegove edukacije, oprema zdravstveno zaštite i lečenje rizika od profesionalnih povreda treba urediti i njihov položaj.

Pošto su ulaganja ograničena finansijska u kulturi iz budžeta, zakon predlaže da finansiranje i sufinansiranje programa i projekta u kulturi i ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju da usklade sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti finansija.

Da bi zakon ostvario svoju osnovnu ulogu uspostavljanje pravnog osnova za efikasniju regulaciju oblasti kulture uvodi se inspekcijski nadzor, jer je najvažnija mera Ministarstva kulture da se obezbedi primena ovog zakona.

Hvala vam, što ste nam pružili mogućnost da danas govorimo o kulturi. Htela bih samo da kažem da ulaganja su minimalna, ali su koliko toliko u infrastrukturi istorijske i kulturne baštine je i urađeno.

Ja ću samo navesti rekonstrukciju i adaptaciju subotičkog pozorišta, to je projekat koji je star dve decenije, ova vlast i vaše Ministarstvo dovelo je ovo pozorište u završnu fazu koja će biti završena sledeće godine i u koju će biti uloženo još 887 miliona. Hvala vam, toliko.

Hvala, gospođo Repac.
Sada reč ima dr Branimir Rančić.
Doktore, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u sali, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Po meni, vrlo bitan zakon, da ne kažem, najbitniji, jer su radnici u kulturi i sportisti, najveći promoteri jedne države u inostranstvu.

Primer ove moje konstatacije su Novak Đoković i Emir Kusturica, a da ne pominjem i ostale, nadam se mi ostali neće zameriti.

Zakon o kulturi utvrđuje i konkretizuje pitanja opšteg interesa u kulturi, što je od naročite važnost zbog činjenice da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, obezbeđuju u budžetima Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.

Zbog toga se ukazala potreba da se izvrši preciziranje aktivnosti u kulturi, jer Zakon o kulturi nema utvrđenu definiciju kulture. Tako na primer, opšti interes u kulturi između ostalog, obuhvata, a ja ću navesti samo neke, podsticanje, unapređenje i stvaranje uslova za razvoj međunarodne kulturne saradnje, podsticanjem mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje amaterskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi, podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva osoba sa invaliditetom i dostupnost svih kulturnih sadržaja osoba sa invaliditetom, što smatram vrlo važnim, i šesto, regulisanje tržišta u oblasti kulture, podsticanje sponzorstva i donatorstva u kulturi.

Poznate je činjenica da su budžetska izdvajanja za kulturu ispod jednog procenta i da taj iznos ne može da zadovolji ukupne potrebe koje su deo opšteg funkcionalnog kulturnog sistema na centralnom i lokalnom nivou.

Grad Niš je prepoznao značaj kulture, u tom smislu izdvaja ne mala sredstva za finansiranje sadržaja iz oblasti kulture. Pored Narodnog pozorišta, Niške Simfonijske filharmonije i ostalih budžetskih korisnika iz oblasti kulture, da ih ne nabrajam, finansira i najstariji filmski festival u Republici Srbiji, filmske susrete, festival glumačkog ostvarenja, kao i međunarodni džez festival „Nišvil“.

Tako na primer, grad Niš će pokušati da obezbedi i finansira nastup srpske omladinske filharmonije „Naisus“. Reč je o jedinstvenom pozivu za Srbiju, da srpska omladinska filharmonija „Naisus“ učestvuje na takmičenju svetskih omladinskih orkestara u najprestižnijoj dvorani na svetu „Dizni hol“ u Los Anđelesu. Ovaj poziv upućen je već tri puta, 2014, 2015. i 2019. godine.

Omladinska filharmonija „Naisus“ osnovana je pre sviše od 10 godina i u tom periodu ostvarila je jedinstvene i nezapamćene rezultate za svoju zemlju Srbiju, osvojivši dve zlatne medalje, jednu u Pragu 2012. godine i jednu u Bratislavi 2014. godine.

Takođe, 2013. godine osvojila je četvrto mesto u svetu na takmičenju u Beču u čuvenoj zlatnoj dvorani „Muzika Faraj“. Ovu srpsku omladinsku filharmoniju čine mladi od 17 do 29 godina iz 20 gradova Srbije, od Subotice do Leskovca i koje u svom sastavu imaju članove četiri nacionalne manjine i dva člana sa invaliditetom.

Zato sam na početku svog izlaganja istakao značaj međunarodne kulturne saradnje i podsticanje mladih talenata kao i podsticanje kulturnog i umetničkog stvaranja osoba sa invaliditetom.

Sa srpskom omladinskom filharmonijom su do sada nastupila mnoga svetska imena operske scene, što ne sumnjivo govori o kvalitetu ovih mladih ljudi, studenata i srednjoškolaca muzičara.

Takođe, u Nišu počinje izgradnja velike koncertne dvorane sa minimumom od 1.500 sedišta, koja je neophodna za grad veličine kao što je Niš.

U amandmanskoj raspravi, treba pomenuti i pitanje takozvanog kulturnog ponašanja.

Zašto to kažem? Zato što sam podstaknut tvitom Vesne Pešić. Što se tiče tvita Vesne Pešić upućeno ka predsedniku Aleksandru Vučiću, samo cev u glavu, moram da prokomentarišem sa stručnog psihijatrijskog stanovišta, s obzirom da sam po edukaciju psihijatar.

Nakon što se tužilaštvo oglasilo i počelo da preispituje da li ima u pomenutom tvitu elemenata krivičnog dela. Autorka tvita je rekla da nije dobro shvaćena i da se to odnosilo na nju, najverovatnije aludirajući na svoj pod znakom navoda loš život i rešenje vidi u samoubistvu. Dok je bila ambasador turista u Meksiku lepo je živela. Bio je to sladak život uz tekilu, margarite, gvakamole, enčelade i marijače. Ovakvim objašnjenjem je još više produbila situaciju u kojoj se našla.

Naime, svaka pomisao ili pokušaj samoubistva tzv. tentamen suicida mora biti najozbiljnije shvaćen od strane psihijatra koji mora hospitalizovati suicidalnog pacijenta. A anamnestički auto i hetero anamnezom ispitati sve činjenice tentamena. To se vrši u bolničkim uslovima, u ovom slučaju na Klinici za duševne bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu. Podvlačim da niko nema pravo da sebi oduzme život i obaveza lekara psihijatra je da ga u tome spreči postupkom koji je propisan za prinudno lečenje, odnosno prinudnu hospitalizaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Studenka Stojanović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre.

Kulturno bogatstvo Srbije je zaista impozantno. Ostaci civilizacija stari desetinama vekova u kojima su tragove ostavili svi narodi koji su živeli, a koji i danas žive na ovim prostorima i utkali nešto svoje u srpsku kulturnu baštinu privlače veliki broj turista. Kada se govori o kulturi, govori se o nečemu lepom, nečemu što je ljudima važno, nečemu u čemu ljudi uživaju. Kultura je oduvek bila važan deo našeg srpskog identiteta, a često smo u teškim vremenima kroz kulturu i opstajali. Tome svedoče spomenici kulture, biblioteke, muzeji, etno nasleđe, običaji itd.

Prvi pisani kulturni spomenik ćiriličnim pismom je Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka pisano zlatom na belom pergamentu koje je UNESKO uvrstio među najznačajnija dela svetske dokumentacione baštine. Ovo jevanđelje čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova koji se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sanpeteburgu biće predat Srbiji mesec dana nakon stupanja na snagu ovog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je danas pred nama na dnevnom redu.

Dakle, uprkos tome što se Srbija nalazila na prostoru čestih ratova, razaranja, ostalo nam je ipak bogato kulturno nasleđe koje spaja pretke i potomke i zato je toliko važno i čuvati ga i negovati.

Vlada Srbije je pokazala veliko razumevanje za očuvanje i razvoj kulture. Rekonstruisan je i Narodni muzej Srbije koji je bio zatvoren 15 godina, a zatim otvoren je Muzej savremene umetnosti koji je bio zatvoren 10 godina. Takođe, budžetom za 2020. godinu predviđene su investicije u modernizaciji infrastrukture namenjene kulturi u iznosu od 2,4 milijarde i naravno ulaganja u koncertnu dvoranu od preko 14 milijardi.

Plate zaposlenih u kulturi su veće za 10%. Sve u svemu napravljen je veliki pomak u ovoj oblasti i planiran je čitav niz aktivnosti u kulturi i to ne samo u prestonici, odnosno u Beogradu. Otvoreno je pozorište „Bora Stanković“ u Vranju, završiće se rekonstrukcija pozorišta u Subotici, očekuju se brojne aktivnosti i u Novom Sadu koji će zvanično i postati 2021. godine evropska prestonica kulture.

Mi smo ovde u parlamentu usvojili izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima, ako sećate, kojim je značajno unapređeno ostvarivanje prava umetnika, odnosno autora ili interpretatora muzike, autora filmova itd, pravo na naknadu za sadržaj koji pružaoci medijskih usluga koriste u proizvodnji programa. Jedini medij u Srbiji koji nikada nikome ništa neće platiti su Đilasovi N1, Nova S i ostali, jer nisu registrovani u Srbiji. Samoproglašena elita ne mari za kulturu, a u to smo se više puta i uverili.

U svakom slučaju kako se razvija ekonomija Srbije uvećava se i ulaganje u kulturu. Nema sumnje da će sve to zajedno doprineti celokupnom razvoju našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.