Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Na samom početku svog današnje izlaganja moram da podelim s vama da sam se ovih dana, juče i danas baš slatko nasmejao gledajući predizborne spotove koje je prethodnih dana objavio na tviteru neskriveni vođa i finansijski vođa Saveza za Srbiju Dragan Đilas, tajkun i lažov, idejni tvorac bojkota Narodne skupštine, bojkota izbora i bojkota zdravog razuma.

Dakle, ovaj tajkun koji se obogatio zloupotrebom moći i uticaja, obavljajući javne funkcije, preprodajom marketinškog prostora i reklamnih minuta na javnom servisu i drugim medijima, sa pozicija direktora Narodne kancelarije predsednika Borisa Tadića, ministra za NIP u Vladi Vojislava Koštunice, gradonačelnika Beograda i sve to vreme istovremeno i sa pozicije visokog rukovodioca DS, čiji je bio i predsednik, baš ta tajkun sada, jedini lider dela opozicije koja se izjasnila da će da bojkotuje izbore, prkoseći verovatno i svojim bojkotašima izbora, istovremeno je krenuo u predizbornu kampanju, objavljujući predizborne video-spotove na Tviteru, u kojima daje predizborna obećanja i to onako deleći novac kao iz rukava.

Slatko se nasmejah toj gomili lažnih obećanja i bahate gluposti. Kaže on u jednom spotu, a tiče se kulture, da će u prvih šest meseci njegove vlasti odmah u tom prvom paketu budžet za kulturu biti dvostruko veći nego što je danas. To je negde oko sto miliona evra, kaže on, a kasnije čak će ići i do 4% celog budžeta. To reče čovek koji je upropastio stanje u kulturi u Beogradu. Kaže njegov saborac Sergej Trifunović, kulturni radnik, poznat po nekulturi i nevaspitanju, takođe lider opozicije i takođe bojkotaš.

Iz tih njegovih predizbornih spotova shvatio sam da će u prvih šest meseci da potroši sav novac iz budžeta, teško stečen, mukotrpnim radom Aleksandra Vučića i sadašnje vlasti i da će u narednih šest meseci, ako ne daj bože on dođe na vlast, Srbiju ponovo da odvede u bankrot.

Nasmejah se, ali hajde da se sad vratim ozbiljno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Važeći zakon o kulturi je na snazi od septembra meseca 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine, a još pre toga oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom, već smo imali dva zakona – Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, koji su regulisali samo određene delove ukupnog kulturnog sistema u našoj zemlji.

Nakon donošenja važećeg Zakona o kulturi, doneto je više podzakonskih akata kojima su se na detaljniji način uredila određena pitanja proizašla iz zakona. Tek donošenjem tih podzakonskih akta, koji su detaljno regulisali pojedine oblasti kulture, a koji su zasnivali na Zakonu o kulturi, stvoreni su zakonski preduslovi za ujednačenu i efikasniju regulaciju celokupne oblasti kulture.

Međutim, nakon višegodišnjeg iskustva, znači, od te 2009 - 2010 godine, pa do danas iskristalisali su se određeni problemi koji se pre svega odnose na sledeće.

Na opšta načela kulturnog razvoja, opšte interese u kulturi, pojmove kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti, sadržinska i formalna pitanja vezana za priznanje za vrhunski doprinos u kulturi, a pre svega za tzv. nacionalne penzije, rad Nacionalnog saveta za kulturu, položaj vršilaca dužnosti direktora ustanova kulture, status reprezentativnih udruženja u kulturi, budžetsko finansiranje kulture itd.

Imajući te probleme u vidu, novi zakon, koji treba da usvojimo, utvrđuje načela kulturnog razvoja i preciznije formuliše osnovne postavke na kojima se zasniva funkcionisanje našeg kulturnog sistema.

Opšti interes u kulturi su u novom zakonu preciznije definisani i terminološki i suštinski, na najefikasniji način za našu kulturu.

Pojmovi kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti usaglašeni su i precizirani, a zakon definiše i reguliše sadržinu naše kulture.

Posle proteka određenog vremena u funkcionisanju Nacionalnog saveta za kulturu kao savetodavnog tela koji je po prvi put uveden u sistemu funkcionisanja kulture u našoj zemlji, donošenje prvog zakona o kulturi, novim zakonom omogućuje se veće učešće predstavnika zaštite kulturnog nasleđa.

Pošto je položaj vršilaca dužnosti direktora u ustanovama kulture u praksi izazvao mnogo nedoumica, izmenama i dopunama zakonskih rešenja u novom zakonu smanjuju se mogućnosti zloupotrebe ovog instituta u praksi.

Takođe, pošto deo važećeg zakona o kulturi kojim se reguliše status reprezentativnih udruženja u kulturi zbog svoje nepreciznosti nije do kraja primenjiv u praksi, novim predlogom zakona ispravljene su greške koje se odnose na status prevodilaca naučnih i stručnih tekstova i utvrđene pozicije nove kulturne delatnosti koje se odnose na primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u kulturi.

Budžetsko finansiranje kulture preciznije je definisano, u cilju efikasnijeg trošenja finansijskih sredstava iz budžeta Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Pošto nije sporno da postoji opšta saglasnost stručne i laičke javnosti o potrebi rešavanja svih uočenih problema u kulturi kroz institucije sistema, dobro je što su u novom zakonu o kulturi ciljno zamenjeni oni delovi zakona za koje je postojalo opšte mišljenje da zahtevaju drugačiji sistem regulacije, čime se funkcionisanje celokupnog sistema naše kulture podiže na viši nivo.

Što se efekata tiče, očekujem da će se podići efikasnost sistema obavljanja svih delatnosti u oblasti kulture, urediti obaveze i odgovornost državne uprave, pokrajine i lokalne samouprave na svim nivoima u oblasti kulture i poboljšati uslovi za rad i delovanje svih učesnika u kulturnim procesima, što će na kraju krajeva i smanjiti troškove građanima i privredi.

Pored toga, novi zakon generalno stvara povoljan ambijent za osnivanja privatnih ustanova kulture, koje mogu osnivati privatna pravna lica i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Zbog svega navedenog, podržavam predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pošto ministar nije u sali pa računam da ćete mu vi preneti šta sam rekao, dame i gospodo narodni poslanici, i ova današnja sednica protiče bez dela opozicije okupljenih u onom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas i navršilo se godinu dana od tog njihovog bojkota, odnosno nedolaska na posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način su poslali poruku kakav je njihov odnos prema temi o kojoj danas raspravljamo, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i kakav je njihov odnos prema građanima koji su ih birali.

Ova današnja sednica na kojoj raspravljamo o zakonima iz oblasti kulture protiče u kampanji nekih medija protiv Aleksandra Vučića, u svojstvu predsednika Republike, samo zato što se drznuo da kaže da ne misli da je sjajno u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, a zapravo je rekao ono što svi znamo i ono što svaki građanin Srbije zna. Vučićev greh je u tome što je rekao da želi da kriminalci budu u zatvoru, da želi da kriminalci, narko dileri, silovatelji i ubice ne budu slobodni, da budu iza rešetaka. E, to je greh koji je izazvao salvu napada, kako se meša u rad pravosuđa, kako ugrožava nezavisnost pravosuđa, uništava institucije i gomilu još ostalih gluposti koje smo čuli.

Ovde očigledno ne smete da kažete da očigledno postoje određeni problemi u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, da postoje primeri da ubice, silovatelji, dileri, često završavaju na slobodi, odmah se jave neki koji misle da su očigledno svete krave u našem društvu i da ne smeš ni da primetiš da stvari kod njih ne funkcionišu baš najbolje. A ako i primetiš, onda ne smeš da se drzneš da javno saopštiš to građanima Srbije, da javno kažeš da neki tužioci i sudije ne rade dobro svoj posao. Jer, onda sledi hajka i kampanja, i njih i njihovih političkih mentora i njihovih medija, itd. A ako pomeneš slučajno nekakvu kontrolu njihovog rada, tih zaštićenih belih medveda, e, onda si dirnuo u osinje gnjezdo, onda postaješ najlošiji predsednik u istoriji, onda postaješ najgori čovek na svetu, postaješ sultan, despot i šta su sve ovih dana govorili. Onda odmah Olja Bećković napravi svoju emisiju, dovodi tamo razne kvazi stručnjake, onog Majića, koji je poznat samo po tome da je oslobodio svojevremeno gnjilansku grupu, a u slobodno vreme je bloger, to sam za sebe tako kaže, i analitičar za sve i svašta u društvu.

Onda odmah imamo i dežurno glasilo Saveza za Srbiju pod radnim nazivom "Danas", dnevni list, tako se nazivaju, iako svi znamo da je ovo dnevno glasilo Saveza za Srbiju, koji onda dovode, odnosno pitaju razne kvazi stručnjake i problematične tipove za komentar, pa tako imamo u današnjem broju sve same stručnjake koji su se našli pozvani da komentarišu.

Ima onaj Vladimir Gajić, on je predsednik pravnog saveta Narodne stranke onog Vuka Jeremića, pa on kaže - on želi apsolutno kontrolu pravosuđa, tu misli na Vučića, to je mafijaški princip. Pazite, to kaže ovaj Vladimir Gajić, koji je svojevremeno hapšen za višemilionske malverzacije oko nekog građevinskog zemljišta, oko neke izgradnje, itd.

Onda imamo još većeg stručnjaka, Bojana Pajtića. Bojan Pajtić kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Tu verovatno misli na tog Miodraga Majića. Znate, to je njihov kriterijum - ako je protiv Vučića, onda je on čovek sa integritetom. To im je jedini kriterijum. Kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Ako je to kriterijum, a mi znamo njihove kriterijume, znamo kako su birali sudije i tužioce po opštinskim odborima Demokratske stranke, verovatno je tako i Pajtić u Vojvodini postavljao tužioce i sudije.

I sve će se to verovatno nastaviti narednih dana, ali sam siguran da će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istrajati u borbi da od Srbije napravi uspešnu, pristojnu i uređenu zemlju, a mi kao poslanička grupa SNS ćemo mu u tome pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam jutros rekao ispred SNS u uvodnom delu ova tri zakona. To je jedno.

Drugo, sada je prilika da neke stvari pojasnimo u toku današnje diskusije, a to da ne bih zaboravio, gospodine ministre, na početku da kažem da je u poslednjih sedam, osam godina, od kad je SNS na vlasti, više u kulturi učinjeno nego pre 40 godina, bar što se tiče materijalnog dela. Samo da spomenem ova dva narodna muzeja - Muzej savremene umetnosti i niz drugih stvari. To je pod broj jedan.

Pod broj dva, kada su arhivi u pitanju, insistiram, i stranka kojoj pripadam, pored materijalne strane i na stručnosti. Dakle, da kažemo, pošto sprovodimo unutrašnju, tzv. unutrašnju reformu u vaspitanju i obrazovanju, sada idemo na drugu fazu, vi to znate bolje od mene, pošto ste ministar i imate bolje informacije, drugu fazu unutrašnje reforme kulturnih ustanova. Šta to znači? Muzeja, arhiva i drugih kulturnih ustanova.

Da ne bih zaboravio Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, u izuzetno teškom stanju, to vi znate, informisani ste, hvala vam, a i stranci kojoj pripadam, koja je posvetila zadnjih sedam, osam godina toj ustanovi posebnu pažnju, jer je ranije dosovska vlast skinula sa finansiranja, to vi vrlo dobro znate, e sad ih finansiramo, da spasimo blago, Arhiv Srpske akademije nauka. Jutros smo govorili koliko su u opasnosti arhivska i bibliotečna građa, u celini. To je s jedne strane.

Drugo, kad kažem – kadar, mi danas zaista nemamo u arhivima stručnjake koji znaju bar osnovu. Samo ću nabrojiti, sad je šansa da kažemo, žao mi je što nema političkih protivnika da čuju sada, ljude, ali ne svojoj krivicom, arhivi, nego krivicom fakulteta, svih filozofskih, svih, što nismo nastavne programe osigurali arhivistima, muzeolozima, itd.

Nabrojaću samo izvore područja gde nijedan istoričar ne bi smeo da uđe u arhiv, onog u Dubrovniku, u srpsku kancelariju iz 13. veka do današnjeg dana, šta bi trebalo poznavati: muzeologiju, arhivistiku, zaštitu i konzervaciju arhivske građe, hronologiju, filigranologiju. Da pitate istoričare, 90% ne znaju šta je, ne srednjih škola i fakulteta, a kod nas se nalazi najveća zbirka filigrana na Balkanu, u Narodnoj biblioteci Srbije. Čuveni Vladimir Mošin sve je ostavio. Mi smo uništili ljude koji su se bavili, jer nisu imali doktorski, magistarski stepen, je li. Jedna je već umrla, mislim da je Radomir Stanković otišao u penziju, itd. Dakle, mladi kadar da to bogatstvo koristi. To je suština.

Dalje, hronologiju, svragistiku, latinsku paleografiju, ćirilsku paleografiju i staroslavensku ćirilicu i glagoljicu, itd. Istoriju države i prava, ne samo pravnici, svaki istoričar mora osnove da ima oko toga. Srednjovekovno društvo kod južnoslovenskih naroda, posebno kod Srba. Numizmatiku, toponomastiku, istorijsku meteorologiju, pitajte profesore fakultete, 90% ne znaju šta je. Kaže – merenje vremena, to proučava mere i vage u istorijskoj nauci. Pa, nije jedna oka ista u Leskovcu i ista u Vojvodini, to je suština.

Dakle, ovo se radi o izvorima istorijskim, a na bazi izvora izučavamo i ostavljamo istoriju, a i ostavljamo mlađim generacijama. Generalogiju, dalje da ne nabrajam, itd.

Danas je bilo diskusije ovde o patriotizmu i naučnicima, odnosno kulturnim delatnicima, da tako kažemo i njihov odnos prema patriotski osećajnim. Tu zaista imamo problema. Meni nije zaista jasno da može biti kulturi radnik, radnik koji se bavi kulturom, a da nije patriota. Imamo ih, nemam problem da ih imenujemo. Sada ću da ih imenujem.

Dozvolite da kažem samo da mi nije jasno da gospodin Trifunović Branislav, dakle, čovek s područja kulture, kada govori i zastavi da je to zastava kojom se klalo itd. Dakle, ne govori o dramskom tekstu, ne govori o filmu, nego na okruglom stolu koji je organizovan. Ja to ne mogu da pojmim. Ne samo što to nije istina.

Dalje, ne mogu da pojmim isto, evo jednog čoveka, a to je Filip David. Dozvolite da spomenem ovu listu, nemam problem da i sa njima polemišem kad god hoće i ko god hoće. Osamdeset osam intelektualaca iz regiona, a ovde iz Beograda. Dozvolite uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Srbije, iza svake reči ću zaista stati i stojim sa argumentima i izvorima.

Pođimo redom, Latinka Perović, sedamdesete godine razvijala Srbiju i Jugoslavije s baze liberalizma. U nauci već je to obrađeno. Sa druge strane, bila je Savka Dabčević Kučar koja je tražila viška šovinizma u Hrvatskoj, pandan na ovoj strani.

Idemo dalje s potpisnicima, Stjepan Mesić, pa zamislite, njega vrlo dobro poznajem iz Sabora Hrvatske. Samo ću dve rečenice da citiram, u Saboru Hrvatske kada je bio predsednik predsedništva Jugoslavije je izrekao, ovo nisu novinarski članci, izvorno, u materijalu, citiram – gospodo zastupnici, ja sam svoj zadatak izvršio u predsedništvu SFRJ, Jugoslavije više nema, završeni navodni znakovi. Taj isti Stjepan Mesić, neću da idem u generalogiju Marka Mesića, devedesete godine na predizbornom skupu u Gospiću je bilo 10.000 Hrvata, 10.000 je držalo kišobrane, jer je kiša izuzetno padala, rekao je, citiram – kada mi Hrvati budemo imali državi, ne ako budemo, nego mi Hrvati kada stvorimo državu, svi Srbi u Krajini kupaće se u krvi, završen citat – i staće pod jedan kišobran.

Idemo dalje, on se danas predstavlja kao veliki antifašista, čuli ste ovih dana, o Jasenovcu neću da govorim šta je izgovorio, vrlo dobro znate, a to je ispod svakog minimuma ljudskog dostojanstva.

Idemo dalje na ove druge, Milan Kučar, devedesete godine sam ga prozivao, moram da kažem, na 14. Kongresu saveza komunista kao jednog od razbijača Jugoslavije, jer je u Mladini dozvolio da se kroz Mladinu, a vi se vrlo dobro sećate, jer znam da se dobro sećate, zbog razbijanja Jugoslavije i Šuklje koji je bio ambasador posle Slovenije ovde u Srbiji, ne znam da li je još, itd. Reći ću vam zašto ovo sve govorim.

Idemo dalje, Bogić Bogićević, član predsedništva bivše SFRJ, njegovim glasom je vojna uprava uvedena. Peru svoje biografije, ali čućemo ih dalje.

Idemo dalje, Azem Vlasi, nemam reči. Mislim da svi građani to dobro znaju.

Ivo Čerbo Rastoder, istoričar u Crnoj Gori, jedan od najvećih antisrba danas na području Balkana.

Nikola Samardžić, istoričar, Beograd, jedan od najvećih, hajde da kažem savremenih istoričara Srbo mrzaca. Čuli ste njegov stav o uticaju Srbije na događaje u Crnoj Gori. Znate li zašto on govori to, poštovani građani, kojeg poštujem kao kolegu istoričara, ali ne poštujem ovo što radi? Pa zato što predaje na jednom Đukanovićevom univerzitetu dole, dobio pare. Za pare, bre radi. Žao mi je njegovog oca koji je jedan od najvećih istoričara i najvećih Srba uopšte.

Idemo dalje, još jedan deo, Sonja Biserko, kako znate jedna od zaista najvećih antisrba, još ispod nje je trala samo Nataša Kandić. O Nataši Kandić neću da govorim. To ćete pročitati u jednom naučnom radu naša dva naučna radnika, pa ćete videti šta je ona radila na području bivše Jugoslavije.

Idemo dalje, Filip David, 28 godina satanizuje srpski narod. Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica, jer i ovih dana radi isto što i 1990. godine. Šta to radi? Filip David je izjavio na Radio Sarajevo 7. marta gospodnje 2018. godine, citiram – politika Aleksandra Vučića je šizofrena, završen citat. A, 6. juna 2009. godine, za jedan dnevni list, citiram – Kosovo nije Srbija, niti će ikad biti, završen citat. Time se svrstao među izdajničke bitange naše zemlje. Žao mi je što blati narod njegov koji je teške muke proživljavao kroz istoriju, kao što je i moj narod i ovo mu ne služi na čast.

Dalje, izvređao dobitnika nobelove nagrade, zbog toga što je u toku agresije NATO alijanse bio na strani Srbije. Bio čovek na pravoj strani, Petar Hanke. Zato što je bio na sahrani Slobodana Miloševića, a Filip David svoju biografiju hoće kao svi ovi potpisnici da peru, ali istorija ne prašta ni meni, ni njima, ni vama, ni bilo kome ovde.

Da ne prašta najbolje pokazuje jedan podatak, da jedan aktuelni političar, koga nema u sali nikad ovde, koji vodi separatizam u Srbiji za područje Vojvodine, jer je pokušao da uništi jedan dokument kada su izručivali Miloševića, što jedan predsednik stranke nije potpisao, a puni arhivi toga, nisu mogli ni u arhivima uništiti.

Idemo dalje, kod Filipa Davida, rekao je ovako za dobitnika Nobelove nagrade, citiram – Handke je moralni lik, njegov moralni klik je nula, završen citat. Zato što se suprotstavljao NATO bombardovanju. Zamislite. Mogu vam govoriti pet sati čuvenih istoričara i političara sa zapada koji su odali priznanje srpskom narodu i osudili NATO agresiju, jedino naši domaći NATO prašinari nisu. E, to je problem.

Idemo dalje. Mogao bih navesti, ne samo Petara Handkea, nego četiri, evo sad da kažem, četiri akademika koji su podržali našu pravednu borbu protiv NATO alijanse i protiv bombardovanja, jedan je Englez, pošto nemam vremena, jedan Italijan, jedan Rus i jedan Portugalac. Svi nobelovci, da ne kažem o drugim naučnim radnicima itd.

Filip David je za dan obeležavanja pobede nad fašizmom, kad smo to uveli u Nišu sa generalom Vladimirom Lazarevićem na čelu, rekao da je to zloupotreba toga dana. Ova vlast je uvela da se salvi Dan pobede nad fašizmom. Ono što predsednika Srbije Aleksandra Vučića nisu pozvali na dan početka Drugog svetskog rata, odlična stvar. Valjda nećemo slaviti početak rata, nego dan pobede, nadam se u ovoj godini da ćemo to proslaviti zajedno da antifašistima, itd.

Dalje, 14. maja 2019. u jednom listu opet kaže, citiram – politika Aleksandra Vučića ne vodi nikuda. Gospodine David, i vaš narod i moj narod, teške dane je proživljavao, za pobedu nad fašizmom dao je vaš narod mnoge žrtve. Samo u Jasenovcu, negde, po meni, oko 40 hiljada, po meni, vašeg naroda, a mog naroda 700 hiljada minimum. Nije korektno da to radite. Pustimo to istoričarima, oni će to na bazi istorijske građe učiniti.

Što se tiče Aleksandra Vučića, on je srpski državnik, sprski reformator, iznad svega, srpski rodoljub. Ja, znam zašto vi, gospodine David to radite. Zbog šake para. To, ako je i od vas, mnogo je i žalosno je.

Idemo dalje. Tu su, videli ste, i novinari određeni. Evo, odmah ću da kažem, čini mi se da jedan, videli ste da sam pročitao jednog dela ne samo naučnih radnika, nego i novinara, i političara, od političara Nataša Mićić, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koje nikad nema, ne od bojkota, nego nju od ranije to ne interesuje. Nju interesuju druge stvari, ona je jedan od krivaca razbijanja Srbije i Jugoslavije. Čedomir Jovanović, da ne pričam. Nenad Čanak, da ne pričam. Bojan Kostreš, da ne pričam.

Dakle, idemo dalje. Evo, ga Dinko Gruhonjić, novinar. Jedan od novinara, šarlatana. Bolje bi mu bilo da je politički aktivista nego novinar. Tomislav Marković, novinar. Sram neka bude lažova i hoštaplera. Gospodine Tomislave Markoviću, uzmite zapisnike ove Skupštine, pa kad citirate, vidite šta je ko kome rekao. I, da dalje ne nabrajam, ali još moram samo dva imena, Mijat Lakićević, sramota, i Snežana Čongradin, dno dna novinarske profesije.

Gospodo novinari, političari, ove koje sam prozvao i vas 88 osam, završiću sa ovim citatom koji je izrekao Džon Svington, bivši šef osoblja u „Njujork tajmsu“ u zdravici koja je održana ispred Njujork pres kluba 1953. godine. Citiram – posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju. Čemu onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi? Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa, mi smo marionete u rukama, a konce vodi neko iza nas. Naš talent, naše mogućnosti, naš život su vlasništvo drugih ljudi. Na kraju, mi smo intelektualne prostitutke, završen citat.

Gospodo, vas koje sam nabrojio i koje nisam, vi ste intelektualne prostitutke. Na kraju, da ih dalje ne nabrajam, gospodine ministre, budite sretni što pripadate jednoj Vladi i jednom vremenu koje podiže državu iz haosa, ne u kulturi, nego u finansijama, u vojsci, jer je bila u rasulu dovedena do bankrota.

Svi vi koji prozivate gospodina predsednika i vi gospodine sudija Majić, svaku veče na „N1“, pa vi niste sudija, vi ste političar, vi se bavite čistom politikom svako veče. Na, evo da kažem, „Utisku nedelje“, od šest onih upita, šest puta je predsednik države. On komentariše kao sudac i pita otkud mi znamo za narko-dilera? Ja ću da mu kažem, neka ode u Narodnu biblioteku Srbije, svaki student zna za njega i od nas istraživača, neka ide u biblioteku Srpske akademije nauka čuće, neka ide u kafanu, restoran svaki, u Beogradu znaju, a on pita otkud iz istrage. Pa nema ko to ne zna. Svaki student naš to zna, svaki učenik zna za narko-dilere. Na čiju se on to stranu stavlja? Znate ko je taj sudija, a neće da govori to su prethodnici moji govorili i danas i ovih dana, pa on je oslobodio onu gnjilansku grupu. Kako ga bre nije sramota. On nema pojma o suđenju, neka izvine, on nema pojma. Da ima, ne bi se pojavljivao tamo gde se pojavljuje. Čisti politički aktivista.

Dakle, u tom smislu, izvinite, malo je duže vremena, ali morali smo neke stvari da razjasnimo. Dajemo punu podršku ovim zakonima, dva zakona i jednom predlogu za dopune i izmene zakona, pogotovo Zakonu o arhivskoj i bibliotečnoj građi. To je prvi put da to postavljamo i smatram da smo sistem uljudili sad i u kulturi i na nama je da provodimo dublje reforme, Srpska napredna stranka će to činiti na čelu sa našim predsednikom. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kultura je teška definicija, kultura je širok pojam, a ja bih rekla da je kultura skup materijalnih i duhovnih tvorevina jednog naroda.

Kultura je bila od 2000. godine do 2012. godine, dok SNS nije došla na vlast, potpuno urušena. Šta mislite, kako se zove, to je nekultura, ali je to slab izraz za vandalizam koje je doživelo ovo prelepo zdanje, po meni jedno od najlepših građevina ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji, a možda i na čitavom Balkanu, uz gradsku većnicu, uz Akademiju nauka, kako to nazvati? Nekultura? Taman posla, to je vandalizam, pa sram ih bilo.

Tada je pokradena čitava kolekcija neprocenjive vrednosti umetničkih dela. Kako to nazvati? Nekulturom?

Ali, ja bih danas da pričam o kulturi i o tome šta smo mi kada smo došli na vlast 2012. godine pa do sada, do 2020. godine dobro uradili za ovu kulturu. Kultura je način življenja. Treba biti dobar čovek, treba biti u duhovnosti, treba ostaviti nešto budućim generacija, a ne uzeti. Još uvek nismo renovirali ovaj podrum dole, jer ne može se ni prići od paljevina koju je uradila. Eto, za sebe kažu da su elita. Ne bih rekla da je tako, ali dobro, neka im bude.

Kada smo došli na vlast, dođu nam gosti i kažu, pođem od sebe, gde god odem hoću da vidim njihov nacionalni muzej, pokažite nam nacionalni muzej. Naš nacionalni muzej ne radi od 2003. godine, zatvoreno, ne radi. Zahvaljujući predsedniku, zahvaljujući Vladi i vama gospodine ministre, mi smo Nacionalni ili Narodni muzej u Beogradu napokon otvorili. Posle 15. godine, 2018. godine na Vidovdan.

Takođe, ne radi Muzej savremene umetnosti, deset godina nije radio, od 2007. godine, opet smo ga mi renovirali. Uvek se nađu te pare. Nema para. Ma ima para kada postoji rad, red i disciplina. Uvek se nađe novac da se renovira kulturna baština. Otvorili smo 2017. godine i Muzej savremene umetnosti, i ne samo to, nego smo posle 10 godina doneli tri nova zakona, jer se mi bavimo kulturom, bavimo se kulturom svaki dan. Mi živimo kulturu.

Doneli smo Zakon o javnom informisanju i medijima, doneli smo Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima. Pored toga, uveden je i Registar medija, čime je vlasnička struktura medija postala vidljiva. Prvi put je zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i uvedeno je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Takođe, putem konkursa „Gradovi u fokusu“ Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je 2016. godine, došlo je do decentralizacije. Sećate se, nekako je sve bilo fokusirano na Beograd. Tada se desila, a i sada se dešava decentralizacija, to je ono što naš predsednik non-stop priča i napokon imamo i demetropolizaciju. Tako da se ulaže u čitavu Republiku Srbiju, u sve gradove se ulaže, revitaliziraju se pozorišta, biće gotovo za manje od godinu dana pozorište u Subotici koje nije radilo onoliko godina.

U 2018. godini za Filmski centar Srbije opredeljeno je rekordnih milijardu i pet miliona dinara. Završeni su građevinski radovi i opremanje zgrade RTV-a koji smo pustili pre mesec, dva dana u rad. Sećate se, posle bombardovanja bila je jedna ruina, sada to više nije, opet zahvaljujući Vladi i našem predsedniku, Ministarstvu kulture, ali ne samo to. Ministarstvo kulture i informisanja sprovelo je i niz akcija, inicirano je donošenje više propisa u cilju zaštite i očuvanja jezika i pisma. Tako se radi. Ja se u stvari ponosim što živim u ovoj zemlji koja je izložena raznoraznim napadima. Doživela je kao što je malo koja zemlja u svetu, a opet ima toliko kulturnog i duhovnog i toliko toga možemo da ostavimo svojoj deci, da mi služi na čast da govorim danas o kulturi.

Kultura Srbije bogatija je i za jedan digitalni alat koji prikuplja podatke iz informacionih sistema koji su u upotrebi u arhivima, muzejima i bibliotekama. Naime, radi se o pretraživaču kulturnog nasleđa Srbije i danas je više od 2,5 miliona podataka dostupno na pretraživaču.

Posle sedam godina 2019. godine okončana je rekonstrukcija pozorišta u Vranju „Bora Stanković“. U novembru 2018. godine otvoren je Kulturni centar Srbije u Pekingu. To mi je jako drago, tako se razvija diplomatija. Obnovljen je i crkveni muzej u Sentandreji. Projekat završetka crkvenog muzeja u Sentandreji predstavlja najvažniji projekat u regionu u 2019. godini. U Muzeju savremene umetnosti u septembru 2019. godine otvorena je izložba „Čistač“, prva velika evropska retrospektiva Marine Abramovič. Imamo gde da je otvorimo.

Još nešto, svi su govorili o tome, a ne mogu da ne kažem i to, potpisan je Sporazum, jer je to najvažnije, između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Petarburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji potpisan je 19. oktobra u okviru posete predsednika Vlade Ruske Federacije Medvedeva Srbiji, a povodom obeležavanja 75 godina od oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Ovaj sporazum se nalazi u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Srbija je uspela da za nepune dve godine pregovora sa Ruskom Federacijom dođe do teksta sporazuma koji je u interesu obeju strana. Miroslavljevo jevanđelje koje se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu predstavlja najstariji srpski ćirilički rukopis i utvrđen je za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine. Sadrži blizu 300 minijatura romaničkog stila, bogato ukrašenih zlatom. Njegova univerzalna vrednost za svetsku baštinu čovečanstva prepoznata je 2005. godine, kada je uvršten u Uneskov registar „Memorija sveta“, zbog svoje jedinstvene lepote i stila koji spaja istok i zapad itd.

Moram samo još par rečenica o duhovnom nasleđu, a tiče se Kosova i Metohije, naše južne pokrajine, koja je bila i biće. Manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, manastir Gračanica, hram Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog u Leposaviću, manastir Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u Stočanici, manastir Svetog Kozme i Damjana u Vračevu, Banjska, duhovni i turistički centar Rajska banja, Hram Preobraženja Gospodnjeg u Prilužju.

Albanski ekstremisti su uništili i teško oštetili preko 100 pravoslavnih crkava i manastira. Kako to nazvati? Vandalizmom, nečovečnošću, nekulturom, neka im je na čast.

Ja ću u danu za glasanje, naravno, glasati za sve predložene zakone o kulturi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju zadržati na Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji.

Naime, poštovani, iako nam je svima poznat nastanak i istorijat Miroslavljevog jevanđelja, iskoristiću priliku da kažem par reči o njemu. Naime, jevanđelje je rukopis koji datira iz oko 1180. godine, sa minijaturama izuzetne lepote i predstavnik je grupe iluminiranih rukopisa sa specifičnim stilskim ikonografskim odlikama koje su rezultat spajanja elemenata sa zapada, tu pre svega mislim na Italiju, i istoka, na Vizantiju.

Ovaj srpski rukopis sa konceptom dekoracije koji je zajednički kulturnom modelu pravoslavnih Slovena i sa stilom minijatura koji potiče iz srednjevekovnih centara prepisivačke delatnosti, zapravo je jedno od najvažnijih svedočanstava umetničkih uticajnih puteva koji su išli od zapada ka istoku i obratno.

Prvi je sačuvan srpski ilustrovani rukopis iz 12. veka pisan ćirilicom na staroslovenskom jeziku, ima status, kao što smo čuli, nacionalne relikvije i proglašeno je za nacionalno kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Miroslavljevo jevanđelje je ujedno jedna od najlepših rukopisnih knjiga sveta čiji je značaj verifikovan na globalnom nivou činjenicom da je od 2005. godine uvršteno u Unesko listu „Pamćenje sveta“ na kojoj je za sada samo 120 dokumenata od izuzetnog i globalnog, odnosno univerzalnog značaja. Ime je steklo po svom ktitoru knezu Miroslavu, bratu velikog župana Stefana Nemanje, pretpostavlja se da je pisano i ukrašeno u crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, u njegovoj zadužbini, po svom sastavu jevanđelistar – bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Tekst Miroslavljevog jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži, kao što smo čuli, 296 minijatura koje su crtane perom, a zatim bojane četkicom, crvenom, zelenom, žutom, belom bojom i ukrašene zlatom.

Posle skoro vek i po otkako je jedan list, i to broj 166, odnet u Kijev, a jevanđelje kao celina poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću i sa Svete gore preneto u Srbiju, u prilici smo, odnosno pripala nam je čast da kao narodni poslanici izglasamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika umetnika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji. Sporazumom se predviđa da se taj list broj 166, otrgnut od celine, konačno vrati u otadžbinu.

Smatram da je ovaj sporazum od ogromnog i nemerljivog značaja, kako za našu kulturu, tako i za naš nacionalni identitet u celini. Nažalost, relikvije i umetnički predmeti koji su nastali u vreme, kada je Srbija bila srednjovekovna zemlja, su otimani, kradeni, preprodavani u bescenje i danas krase evropske i svetske muzeje, ili zbirke pojedinaca, kolekcionara, dok je nama ostalo predanja o tim i takvim predmetima i relikvijama, koje nismo bilo, ili nismo mogli, umeli da sačuvamo za sebe i za svoje potomstvo.

Nadam se da je prošlo vreme rastakanja svega što je vredno za našu kulturu, za našu istoriju i za naš nacion. Nadam se, takođe da dolazi vreme sabiranja i vreme povratka, svih relikvija i umetničkih predmeta u Srbiju. Neka ovaj sporazum bude prvi, ali želim i vama i svima nama, i svim budućim skupštinskim sazivima, što više ovakvih sporazuma i šta više relikvija i umetničkih predmeta vraćenih našoj zemlji Srbiji.

Na kraju, želim da dam i komentar u vezi skandaloznog tvita Vesne Pešić. To što je dotična uradila je, zaista moram upotrebiti ove reči, oprostićete mi, zaista je i grozno i odvratno i nedopustivo.

Ovaj tvit je jasan poziv na ubistvo predsednika jedne države, bez obzira šta ona misli privatno, njeni javni nastup se kosi sa zakonom. Niko nema prava da svoju političku nemoć i nesposobnost izražava na ovakav način i da želi da smeni legitimno izabranog predsednika države, pozivanjem na ubistvo.

Uostalom, ona i njeni saborci pokazali su prošlost, pokazali su da su jedino sposobni da upropaste državu, da ojade narod, sebi da naprave ugodu, pa kada im se to oduzme onda ne biraju sredstva da se vrate u fotelje i nastave tamo gde su stali. Zaista, skandalozno i bolesno.

Direktan poziv na ubistvo mogu da opišem samo tim rečima, mogu da se prenemažu i da sada glume žrtve, koliko hoće. Uzalud je, jer smo svi mi videli, svojim očima, kako pozivaju da se uperi cev u glavu gospodinu Aleksandru Vučiću. Nemam šta dalje da pričam o tome, sve je potpuno svima jasno.

U danu za glasanje podržaćemo sve predloge zakona, moje kolege iz poslaničke grupe SNS i ja zajedno sa njima u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.