Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa gostima, poštovani poslanici, građani Srbije, danas ću nešto da kažem o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Zakon o kulturi je na snazi od 2009. godine, primenjuje se od 2010. godine, a prve izmene i dopune zakona izvršene su 2016. godine. Zakon nema definiciju kulture, ovo je jako složen pojam i neko jednom reče – kultura je ogledalo života.

Naša kultura se oslikava u našem ponašanju, sistemima verovanja, principima i načinu na koji živimo. Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude. Umetnost, književnost, jezik i religija zajedno čine kulturu. Skup svih tvorevina čovekovog rada naziva se kulturom. Kultura je društvena pojava, stvara ljudsko biće i ono postoji samo u njemu. Naša kultura nam daje identitet, pomaže nam da izgradimo svoj karakter.

Kulturne vrednosti koje delimo u zajednici ili društvenoj grupi pružaju nam osećaj pripadnosti u društvu. Kultura nas ujedinjuje. Jezik kojim govorimo, umetnost, književnost, istorijska i kulturna baština kojom se ponosimo, naša kuhinja, festivali, običaji i tradicije, zajedno čine našu kulturu. Oni postaju deo naše svakodnevice i utiču na nas, na mnogo način.

Ne može se dovoljno istaći značaj kulture i budući da je to nešto što je u nama, oko nas i čini sastavni deo našeg bića. Određuje odnos kako se odnosima prema drugima kao i prema samom sebi. Zdravstvo, prosveta, kultura, su osnova i bedemi svakog društva koji leže na ekonomskom prosperitetu zemlje i u neposrednoj su zavisnosti.

Sad bih malo da se vratim na zakon. Definisanje sadržaja kulture su oblasti kulture u okviru kojih se obavljaju navedene kulturne delatnosti. Subjekti kulture imaju veliku zainteresovanost da u ovom delu precizno utvrde delatnosti koje predstavljaju predmet sa regulisanjem ovog zakona koji od njih imaju karakter umetničke delatnosti.

U predlogu zakona posebno se dodaje delatnost umetničke fotografije i upotreba informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti. Naša zemlja je poznata po mnogobrojnim manifestacijama i festivalima koji se održavaju u svim delovima Srbije i predstavlja prepoznatljiv brend. Prevazilazi značaj kulture i ulazi u domen drugih društvenih oblasti poput turizma, sporta i privrede. Zbog toga, Zakon o kulturi ukazuje potrebu da se uspostavi pravedni osnov za sistemsko uređenje ove materije.

Jedan od elemenata opšteg interesa u kulturi predstavljaju i oni programi i projekti subjekata u kulturi koji kvalitetom doprinose razvoj kulture i umetnosti. Zakon kaže – da subjekti koji čine savremenu kulturu Srbije izdvoje one koji prate početak moderne srpske države, njihov doprinos srpskoj kulturi modernih vremena je potvrđen i kontinuiran.

Država je obavezna da vodi računa o njihovom funkcionisanju i intenzivnijem uticaju na razvoj naše kulture. Kada je reč o digitalizaciji kulturnog nasleđa treba da koristimo jedinstvenu restoraciju i zaštitu dokumentacije fondova, zbirki pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Zakon treba da se usaglasi sa Zakonom o opštem pravnom postupku. Sledeće novine u zakonu su preciziranje uslova za izbor direktora ustanova kulture i s obzirom na specifičnost najtežih profesija, recimo, umetnička igra gde je velika uloga materijalnog samog umetnika i njegove edukacije, oprema zdravstveno zaštite i lečenje rizika od profesionalnih povreda treba urediti i njihov položaj.

Pošto su ulaganja ograničena finansijska u kulturi iz budžeta, zakon predlaže da finansiranje i sufinansiranje programa i projekta u kulturi i ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju da usklade sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti finansija.

Da bi zakon ostvario svoju osnovnu ulogu uspostavljanje pravnog osnova za efikasniju regulaciju oblasti kulture uvodi se inspekcijski nadzor, jer je najvažnija mera Ministarstva kulture da se obezbedi primena ovog zakona.

Hvala vam, što ste nam pružili mogućnost da danas govorimo o kulturi. Htela bih samo da kažem da ulaganja su minimalna, ali su koliko toliko u infrastrukturi istorijske i kulturne baštine je i urađeno.

Ja ću samo navesti rekonstrukciju i adaptaciju subotičkog pozorišta, to je projekat koji je star dve decenije, ova vlast i vaše Ministarstvo dovelo je ovo pozorište u završnu fazu koja će biti završena sledeće godine i u koju će biti uloženo još 887 miliona. Hvala vam, toliko.

Hvala, gospođo Repac.
Sada reč ima dr Branimir Rančić.
Doktore, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u sali, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Po meni, vrlo bitan zakon, da ne kažem, najbitniji, jer su radnici u kulturi i sportisti, najveći promoteri jedne države u inostranstvu.

Primer ove moje konstatacije su Novak Đoković i Emir Kusturica, a da ne pominjem i ostale, nadam se mi ostali neće zameriti.

Zakon o kulturi utvrđuje i konkretizuje pitanja opšteg interesa u kulturi, što je od naročite važnost zbog činjenice da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, obezbeđuju u budžetima Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.

Zbog toga se ukazala potreba da se izvrši preciziranje aktivnosti u kulturi, jer Zakon o kulturi nema utvrđenu definiciju kulture. Tako na primer, opšti interes u kulturi između ostalog, obuhvata, a ja ću navesti samo neke, podsticanje, unapređenje i stvaranje uslova za razvoj međunarodne kulturne saradnje, podsticanjem mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje amaterskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi, podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva osoba sa invaliditetom i dostupnost svih kulturnih sadržaja osoba sa invaliditetom, što smatram vrlo važnim, i šesto, regulisanje tržišta u oblasti kulture, podsticanje sponzorstva i donatorstva u kulturi.

Poznate je činjenica da su budžetska izdvajanja za kulturu ispod jednog procenta i da taj iznos ne može da zadovolji ukupne potrebe koje su deo opšteg funkcionalnog kulturnog sistema na centralnom i lokalnom nivou.

Grad Niš je prepoznao značaj kulture, u tom smislu izdvaja ne mala sredstva za finansiranje sadržaja iz oblasti kulture. Pored Narodnog pozorišta, Niške Simfonijske filharmonije i ostalih budžetskih korisnika iz oblasti kulture, da ih ne nabrajam, finansira i najstariji filmski festival u Republici Srbiji, filmske susrete, festival glumačkog ostvarenja, kao i međunarodni džez festival „Nišvil“.

Tako na primer, grad Niš će pokušati da obezbedi i finansira nastup srpske omladinske filharmonije „Naisus“. Reč je o jedinstvenom pozivu za Srbiju, da srpska omladinska filharmonija „Naisus“ učestvuje na takmičenju svetskih omladinskih orkestara u najprestižnijoj dvorani na svetu „Dizni hol“ u Los Anđelesu. Ovaj poziv upućen je već tri puta, 2014, 2015. i 2019. godine.

Omladinska filharmonija „Naisus“ osnovana je pre sviše od 10 godina i u tom periodu ostvarila je jedinstvene i nezapamćene rezultate za svoju zemlju Srbiju, osvojivši dve zlatne medalje, jednu u Pragu 2012. godine i jednu u Bratislavi 2014. godine.

Takođe, 2013. godine osvojila je četvrto mesto u svetu na takmičenju u Beču u čuvenoj zlatnoj dvorani „Muzika Faraj“. Ovu srpsku omladinsku filharmoniju čine mladi od 17 do 29 godina iz 20 gradova Srbije, od Subotice do Leskovca i koje u svom sastavu imaju članove četiri nacionalne manjine i dva člana sa invaliditetom.

Zato sam na početku svog izlaganja istakao značaj međunarodne kulturne saradnje i podsticanje mladih talenata kao i podsticanje kulturnog i umetničkog stvaranja osoba sa invaliditetom.

Sa srpskom omladinskom filharmonijom su do sada nastupila mnoga svetska imena operske scene, što ne sumnjivo govori o kvalitetu ovih mladih ljudi, studenata i srednjoškolaca muzičara.

Takođe, u Nišu počinje izgradnja velike koncertne dvorane sa minimumom od 1.500 sedišta, koja je neophodna za grad veličine kao što je Niš.

U amandmanskoj raspravi, treba pomenuti i pitanje takozvanog kulturnog ponašanja.

Zašto to kažem? Zato što sam podstaknut tvitom Vesne Pešić. Što se tiče tvita Vesne Pešić upućeno ka predsedniku Aleksandru Vučiću, samo cev u glavu, moram da prokomentarišem sa stručnog psihijatrijskog stanovišta, s obzirom da sam po edukaciju psihijatar.

Nakon što se tužilaštvo oglasilo i počelo da preispituje da li ima u pomenutom tvitu elemenata krivičnog dela. Autorka tvita je rekla da nije dobro shvaćena i da se to odnosilo na nju, najverovatnije aludirajući na svoj pod znakom navoda loš život i rešenje vidi u samoubistvu. Dok je bila ambasador turista u Meksiku lepo je živela. Bio je to sladak život uz tekilu, margarite, gvakamole, enčelade i marijače. Ovakvim objašnjenjem je još više produbila situaciju u kojoj se našla.

Naime, svaka pomisao ili pokušaj samoubistva tzv. tentamen suicida mora biti najozbiljnije shvaćen od strane psihijatra koji mora hospitalizovati suicidalnog pacijenta. A anamnestički auto i hetero anamnezom ispitati sve činjenice tentamena. To se vrši u bolničkim uslovima, u ovom slučaju na Klinici za duševne bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu. Podvlačim da niko nema pravo da sebi oduzme život i obaveza lekara psihijatra je da ga u tome spreči postupkom koji je propisan za prinudno lečenje, odnosno prinudnu hospitalizaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Studenka Stojanović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre.

Kulturno bogatstvo Srbije je zaista impozantno. Ostaci civilizacija stari desetinama vekova u kojima su tragove ostavili svi narodi koji su živeli, a koji i danas žive na ovim prostorima i utkali nešto svoje u srpsku kulturnu baštinu privlače veliki broj turista. Kada se govori o kulturi, govori se o nečemu lepom, nečemu što je ljudima važno, nečemu u čemu ljudi uživaju. Kultura je oduvek bila važan deo našeg srpskog identiteta, a često smo u teškim vremenima kroz kulturu i opstajali. Tome svedoče spomenici kulture, biblioteke, muzeji, etno nasleđe, običaji itd.

Prvi pisani kulturni spomenik ćiriličnim pismom je Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka pisano zlatom na belom pergamentu koje je UNESKO uvrstio među najznačajnija dela svetske dokumentacione baštine. Ovo jevanđelje čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova koji se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sanpeteburgu biće predat Srbiji mesec dana nakon stupanja na snagu ovog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je danas pred nama na dnevnom redu.

Dakle, uprkos tome što se Srbija nalazila na prostoru čestih ratova, razaranja, ostalo nam je ipak bogato kulturno nasleđe koje spaja pretke i potomke i zato je toliko važno i čuvati ga i negovati.

Vlada Srbije je pokazala veliko razumevanje za očuvanje i razvoj kulture. Rekonstruisan je i Narodni muzej Srbije koji je bio zatvoren 15 godina, a zatim otvoren je Muzej savremene umetnosti koji je bio zatvoren 10 godina. Takođe, budžetom za 2020. godinu predviđene su investicije u modernizaciji infrastrukture namenjene kulturi u iznosu od 2,4 milijarde i naravno ulaganja u koncertnu dvoranu od preko 14 milijardi.

Plate zaposlenih u kulturi su veće za 10%. Sve u svemu napravljen je veliki pomak u ovoj oblasti i planiran je čitav niz aktivnosti u kulturi i to ne samo u prestonici, odnosno u Beogradu. Otvoreno je pozorište „Bora Stanković“ u Vranju, završiće se rekonstrukcija pozorišta u Subotici, očekuju se brojne aktivnosti i u Novom Sadu koji će zvanično i postati 2021. godine evropska prestonica kulture.

Mi smo ovde u parlamentu usvojili izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima, ako sećate, kojim je značajno unapređeno ostvarivanje prava umetnika, odnosno autora ili interpretatora muzike, autora filmova itd, pravo na naknadu za sadržaj koji pružaoci medijskih usluga koriste u proizvodnji programa. Jedini medij u Srbiji koji nikada nikome ništa neće platiti su Đilasovi N1, Nova S i ostali, jer nisu registrovani u Srbiji. Samoproglašena elita ne mari za kulturu, a u to smo se više puta i uverili.

U svakom slučaju kako se razvija ekonomija Srbije uvećava se i ulaganje u kulturu. Nema sumnje da će sve to zajedno doprineti celokupnom razvoju našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Na samom početku svog današnje izlaganja moram da podelim s vama da sam se ovih dana, juče i danas baš slatko nasmejao gledajući predizborne spotove koje je prethodnih dana objavio na tviteru neskriveni vođa i finansijski vođa Saveza za Srbiju Dragan Đilas, tajkun i lažov, idejni tvorac bojkota Narodne skupštine, bojkota izbora i bojkota zdravog razuma.

Dakle, ovaj tajkun koji se obogatio zloupotrebom moći i uticaja, obavljajući javne funkcije, preprodajom marketinškog prostora i reklamnih minuta na javnom servisu i drugim medijima, sa pozicija direktora Narodne kancelarije predsednika Borisa Tadića, ministra za NIP u Vladi Vojislava Koštunice, gradonačelnika Beograda i sve to vreme istovremeno i sa pozicije visokog rukovodioca DS, čiji je bio i predsednik, baš ta tajkun sada, jedini lider dela opozicije koja se izjasnila da će da bojkotuje izbore, prkoseći verovatno i svojim bojkotašima izbora, istovremeno je krenuo u predizbornu kampanju, objavljujući predizborne video-spotove na Tviteru, u kojima daje predizborna obećanja i to onako deleći novac kao iz rukava.

Slatko se nasmejah toj gomili lažnih obećanja i bahate gluposti. Kaže on u jednom spotu, a tiče se kulture, da će u prvih šest meseci njegove vlasti odmah u tom prvom paketu budžet za kulturu biti dvostruko veći nego što je danas. To je negde oko sto miliona evra, kaže on, a kasnije čak će ići i do 4% celog budžeta. To reče čovek koji je upropastio stanje u kulturi u Beogradu. Kaže njegov saborac Sergej Trifunović, kulturni radnik, poznat po nekulturi i nevaspitanju, takođe lider opozicije i takođe bojkotaš.

Iz tih njegovih predizbornih spotova shvatio sam da će u prvih šest meseci da potroši sav novac iz budžeta, teško stečen, mukotrpnim radom Aleksandra Vučića i sadašnje vlasti i da će u narednih šest meseci, ako ne daj bože on dođe na vlast, Srbiju ponovo da odvede u bankrot.

Nasmejah se, ali hajde da se sad vratim ozbiljno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Važeći zakon o kulturi je na snazi od septembra meseca 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine, a još pre toga oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom, već smo imali dva zakona – Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, koji su regulisali samo određene delove ukupnog kulturnog sistema u našoj zemlji.

Nakon donošenja važećeg Zakona o kulturi, doneto je više podzakonskih akata kojima su se na detaljniji način uredila određena pitanja proizašla iz zakona. Tek donošenjem tih podzakonskih akta, koji su detaljno regulisali pojedine oblasti kulture, a koji su zasnivali na Zakonu o kulturi, stvoreni su zakonski preduslovi za ujednačenu i efikasniju regulaciju celokupne oblasti kulture.

Međutim, nakon višegodišnjeg iskustva, znači, od te 2009 - 2010 godine, pa do danas iskristalisali su se određeni problemi koji se pre svega odnose na sledeće.

Na opšta načela kulturnog razvoja, opšte interese u kulturi, pojmove kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti, sadržinska i formalna pitanja vezana za priznanje za vrhunski doprinos u kulturi, a pre svega za tzv. nacionalne penzije, rad Nacionalnog saveta za kulturu, položaj vršilaca dužnosti direktora ustanova kulture, status reprezentativnih udruženja u kulturi, budžetsko finansiranje kulture itd.

Imajući te probleme u vidu, novi zakon, koji treba da usvojimo, utvrđuje načela kulturnog razvoja i preciznije formuliše osnovne postavke na kojima se zasniva funkcionisanje našeg kulturnog sistema.

Opšti interes u kulturi su u novom zakonu preciznije definisani i terminološki i suštinski, na najefikasniji način za našu kulturu.

Pojmovi kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti usaglašeni su i precizirani, a zakon definiše i reguliše sadržinu naše kulture.

Posle proteka određenog vremena u funkcionisanju Nacionalnog saveta za kulturu kao savetodavnog tela koji je po prvi put uveden u sistemu funkcionisanja kulture u našoj zemlji, donošenje prvog zakona o kulturi, novim zakonom omogućuje se veće učešće predstavnika zaštite kulturnog nasleđa.

Pošto je položaj vršilaca dužnosti direktora u ustanovama kulture u praksi izazvao mnogo nedoumica, izmenama i dopunama zakonskih rešenja u novom zakonu smanjuju se mogućnosti zloupotrebe ovog instituta u praksi.

Takođe, pošto deo važećeg zakona o kulturi kojim se reguliše status reprezentativnih udruženja u kulturi zbog svoje nepreciznosti nije do kraja primenjiv u praksi, novim predlogom zakona ispravljene su greške koje se odnose na status prevodilaca naučnih i stručnih tekstova i utvrđene pozicije nove kulturne delatnosti koje se odnose na primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u kulturi.

Budžetsko finansiranje kulture preciznije je definisano, u cilju efikasnijeg trošenja finansijskih sredstava iz budžeta Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Pošto nije sporno da postoji opšta saglasnost stručne i laičke javnosti o potrebi rešavanja svih uočenih problema u kulturi kroz institucije sistema, dobro je što su u novom zakonu o kulturi ciljno zamenjeni oni delovi zakona za koje je postojalo opšte mišljenje da zahtevaju drugačiji sistem regulacije, čime se funkcionisanje celokupnog sistema naše kulture podiže na viši nivo.

Što se efekata tiče, očekujem da će se podići efikasnost sistema obavljanja svih delatnosti u oblasti kulture, urediti obaveze i odgovornost državne uprave, pokrajine i lokalne samouprave na svim nivoima u oblasti kulture i poboljšati uslovi za rad i delovanje svih učesnika u kulturnim procesima, što će na kraju krajeva i smanjiti troškove građanima i privredi.

Pored toga, novi zakon generalno stvara povoljan ambijent za osnivanja privatnih ustanova kulture, koje mogu osnivati privatna pravna lica i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Zbog svega navedenog, podržavam predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pošto ministar nije u sali pa računam da ćete mu vi preneti šta sam rekao, dame i gospodo narodni poslanici, i ova današnja sednica protiče bez dela opozicije okupljenih u onom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas i navršilo se godinu dana od tog njihovog bojkota, odnosno nedolaska na posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način su poslali poruku kakav je njihov odnos prema temi o kojoj danas raspravljamo, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i kakav je njihov odnos prema građanima koji su ih birali.

Ova današnja sednica na kojoj raspravljamo o zakonima iz oblasti kulture protiče u kampanji nekih medija protiv Aleksandra Vučića, u svojstvu predsednika Republike, samo zato što se drznuo da kaže da ne misli da je sjajno u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, a zapravo je rekao ono što svi znamo i ono što svaki građanin Srbije zna. Vučićev greh je u tome što je rekao da želi da kriminalci budu u zatvoru, da želi da kriminalci, narko dileri, silovatelji i ubice ne budu slobodni, da budu iza rešetaka. E, to je greh koji je izazvao salvu napada, kako se meša u rad pravosuđa, kako ugrožava nezavisnost pravosuđa, uništava institucije i gomilu još ostalih gluposti koje smo čuli.

Ovde očigledno ne smete da kažete da očigledno postoje određeni problemi u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, da postoje primeri da ubice, silovatelji, dileri, često završavaju na slobodi, odmah se jave neki koji misle da su očigledno svete krave u našem društvu i da ne smeš ni da primetiš da stvari kod njih ne funkcionišu baš najbolje. A ako i primetiš, onda ne smeš da se drzneš da javno saopštiš to građanima Srbije, da javno kažeš da neki tužioci i sudije ne rade dobro svoj posao. Jer, onda sledi hajka i kampanja, i njih i njihovih političkih mentora i njihovih medija, itd. A ako pomeneš slučajno nekakvu kontrolu njihovog rada, tih zaštićenih belih medveda, e, onda si dirnuo u osinje gnjezdo, onda postaješ najlošiji predsednik u istoriji, onda postaješ najgori čovek na svetu, postaješ sultan, despot i šta su sve ovih dana govorili. Onda odmah Olja Bećković napravi svoju emisiju, dovodi tamo razne kvazi stručnjake, onog Majića, koji je poznat samo po tome da je oslobodio svojevremeno gnjilansku grupu, a u slobodno vreme je bloger, to sam za sebe tako kaže, i analitičar za sve i svašta u društvu.

Onda odmah imamo i dežurno glasilo Saveza za Srbiju pod radnim nazivom "Danas", dnevni list, tako se nazivaju, iako svi znamo da je ovo dnevno glasilo Saveza za Srbiju, koji onda dovode, odnosno pitaju razne kvazi stručnjake i problematične tipove za komentar, pa tako imamo u današnjem broju sve same stručnjake koji su se našli pozvani da komentarišu.

Ima onaj Vladimir Gajić, on je predsednik pravnog saveta Narodne stranke onog Vuka Jeremića, pa on kaže - on želi apsolutno kontrolu pravosuđa, tu misli na Vučića, to je mafijaški princip. Pazite, to kaže ovaj Vladimir Gajić, koji je svojevremeno hapšen za višemilionske malverzacije oko nekog građevinskog zemljišta, oko neke izgradnje, itd.

Onda imamo još većeg stručnjaka, Bojana Pajtića. Bojan Pajtić kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Tu verovatno misli na tog Miodraga Majića. Znate, to je njihov kriterijum - ako je protiv Vučića, onda je on čovek sa integritetom. To im je jedini kriterijum. Kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Ako je to kriterijum, a mi znamo njihove kriterijume, znamo kako su birali sudije i tužioce po opštinskim odborima Demokratske stranke, verovatno je tako i Pajtić u Vojvodini postavljao tužioce i sudije.

I sve će se to verovatno nastaviti narednih dana, ali sam siguran da će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istrajati u borbi da od Srbije napravi uspešnu, pristojnu i uređenu zemlju, a mi kao poslanička grupa SNS ćemo mu u tome pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.