Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razmatramo amandmane na jedan izuzetno važan zakon. Koliko je ovaj zakon važan ja ću ilustrovati jednim primerom.

Početkom Drugog svetskog rata kada je Hitler napao Englesku, zasedala je engleska Vlada i svi ministri su insistirali na tome da se trebaju kresati prihodi svih ostalih ministarstava da bi se ostavilo što više prostora za odbranu. Međutim, Čerčil se suprotstavio tome i rekao im je, otprilike, ovim rečima – Izvinite, šta ćemo mi to onda braniti ako unište našu kulturu i naše kulturno dobro? Evo, najboljeg dokaza koliko je ovaj Zakon važan.

Mi, kao država Srbija i kao narod, relativno mali narod u odnosu na visinu države i visinu naroda ne odnosimo se baš na pravi način prema našem kulturnom dobru. Videli smo da je više od deset godina naš Narodni, nacionalni muzej, bio zatvoren što je bilo nedopustivo. Hvala Bogu, došlo je konačno do njegovog otvaranja.

Evo, tu je i ministar, mi znamo da je Narodna biblioteka još srušena u vreme Drugog svetskog rata, kada je Hitler bombardovao Beograd, tadašnju Jugoslaviju. Zgrada koja je prva bila pogođena bila je tadašnja zgrada Narodne biblioteke. Tu je nepovratno uništena građa, ogromno nacionalno bogatstvo.

Naravno, ne možemo danas kriviti nikoga zbog toga što je to tako urađeno, ali ja mislim, koliko se sećam, nijedna Vlada od Drugog svetskog rata, pa do danas, a promenilo ih se ko zna koliko, nije postavila pitanje da se na tom mestu gde je bila ta Narodna biblioteka, nacionalna biblioteka da se napravi ponovo nova zgrada. Mi svi znamo gde se nalazi Narodna biblioteka i to nije sporno, ali makar jedna zgrada na tom mestu trebalo je da se napravi kao simbol, kao podsećanje na nešto što je bilo od izuzetnog značaja za nacionalnu kulturu.

Ja sam ovde naveo samo dva primera, Narodni muzej i ovu biblioteku iz glavnog grada, a takvih stvari ima mnogo i po čitavoj teritoriji Srbije. Evo, recimo i na teritoriji Svrljiga, odakle potiče naš kolega poslanik Milija Miletić, a verujem da i tamo postoje, znam lično da postoje određena nacionalna blaga koja se ne tretiraju na naš način, a verujem da niko iz ministarstva za to nije čuo i da ne zna o tim stvarima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, moja diskusija bi možda bila adekvatnija posle izlaganja poštovanog prof. Atlagića, ali to ne menja stvar, zato što u domenu Ministarstva kulture spada i informisanje, pa bih nešto rekao o neprofesionalnom informisanju pojedinih novinara, kako ih je nazvao prof. Atlagić – moralnim prostitutkama.

Takođe, jedan od učesnika u načelnoj raspravi o Zakonu o kulturi ispravno je primetio da pojedini novinari okorelom silovatelju, pedofilu, psihopati i monstruoznom zločincu daju časno zanimanje berberin.

O tom časnom zanimanju napisana je čuvena opera „Seviljski berberin“, gde se kaže biti brica, kakva čast, kao i snimanje čuvenog filma „Sibirski berberin“.

U razgovoru sa meštanima sela Malča priča sa Ninoslavom Jovanovićem nije završena. Strahuje se da uz advokata kao što je Vladimir Gajić, sadašnji član „Dosta je bilo“, mada je bio i u SPO i u DS, da podsetim, hapšen 2007. godine, a da je advokat Nataše Kandić, Duška Šarića i Nehata Tačija. Još ako predmet dođe do sudije Majića, postoji mogućnost da ovaj zločinac bude oslobođen.

Naime, sudija Majić je poznat po žestokim kritikama doživotne kazne za ubice dece. Pustio je na slobodu dvadesetčetvorogodišnjaka optuženog za obljubu trinaestogodišnje devojčice sa obrazloženjem da optuženi kao pripadnik romske populacije nije znao da je zakonom zabranjeno silovanje maloletnice, već je imao pravo da veruje da je takvo ponašanje dopušteno i čak društveno poželjno, što je u skladu sa običajem romske populacije.

Na kraju, i dalje mislim da 620 miliona tajkuna Đilasa treba da se preispitaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
Po kom osnovu, kolega Miletić?

Pravo na repliku. Nikola Savić je malopre prozvao i mene.

Niste se tada javili za reč.

U redu, po amandmanu.

Potvrdio bih sve ono što je rekao gospodin Rančić, kolega iz Niša, za one stvari koje su se desile vezano za malčanskog berberina, koji je napravio veliki problem devojčici Moniki, gde smo svi bili maksimalno uključeni, ali gde je sve to kao posledica bilo oslobađanje takvih ljudi, smanjivanje kazne, a sve to su radili ljudi, kao što je malopre rekao gospodin Rančić… Ja sam o tome govorio ranije, zato što ti ljudi, ti koji vode sudove, sudije su, kao što je gospodin sudija Majić oslobodio čoveka koji je napravio veliku štetu maloletnici od trinaest godina.

Mislim da sve ove amandmane, o kojima sada govorimo, vrlo je bitno to, pošto zakon koji je sada na dnevnom redu se tiče svih onih stvari, veoma je pozitivno da se čuje, da se zna da veliki broj teritorija, lokalnih samouprava ima veliki broj organizacije koje su pozitivne, gde mogu da se plasiraju određeni proizvodi.

Konkretno, govorim o „Belmužijadi“. Veliki broj ljudi u Srbiji ne zna, a čulo je za „Belmužijadu“, čulo je za „Nišvil“, čulo je za „Leskovačku roštiljijadu“, čulo za „Džezvil“, za puno tih stvari, puno tih manifestacija koje se dešavaju u našim lokalnim samoupravama u okviru kojih može da se vidi sve ono što je tradicionalno, može da se vidi naša tradicionalna nošnja, naši običaji, može da se vide kvalitetni proizvodi iz naših krajeva. Najbitnije od svega toga je to što veliki broj ljudi dođe i u Svrljig, dođe u Belu Palanku, dođe i u Knjaževac, dođe u Soko banju, dođe u Niš, iskoristi vreme da obiđe te teritorije, da vidi sve ono što vredi.

Niški aerodrom ima veliku mogućnost da ima više posla. Što se tiče Niša samog, Turistička organizacija Niš radi svoj posao na najbolji način, ima velike potrebe za smeštajne kapacitete. To isto važi i za opštine kao što je Svrljig, da se ne ponavljam, jer Svrljig je poznat po svrljiškom jagnjetu, svrljiškom belmužu, po onim kvalitetnim proizvodima - svrljiški sir, svrljiški med, ali tu je i Bela Palanka, isto mala opština, koja ima mnogo dobrih ljudi, kao što ima i Dani Banice.

Kada ovde govorim, govorim o teritoriji jugoistočne Srbije i govorim o svim onim stvarima koje mogu da promovišu te naše krajeve i govorim o problemima koji se tamo dešavaju, o problemima koje moramo rešiti.

Još jednom, ja ću uvek podržati predloge zakona gde se daje mogućnost da se u tim našim sredinama bolje živi i normalno da se rešavaju problemi.

Uvaženi predstavnici Ministarstva kulture, što se tiče ovog zakona koji će biti vrlo brzo u narednom periodu, vezano za smanjivanje cenzusa, o tome ćemo govoriti kada dođe vreme. Inače, mora da se čuje, mora da se zna i moraju ljudi da znaju, što se tiče informisanja, da u Srbiji postoji i Ujedinjena seljačka stranka čiji sam ja predstavnik, koja ima preko 55 odbora i koja se zalaže za jugoistok Srbije, za ljude koji žive na selu, žive od sela i zalažu se da se poštuje sve ono što je kod nas vrednost, ali to je čovek.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 1. Stav 1. tačka 11) Predloga zakona menja se i glasi: „Pravo subjekta u kulturi je da autonomno odlučuju“. Znači, amandmansko rešenje SRS je preciznije.

Za razliku od drugih ministarstava, ovom ministarstvu manjka i normativna aktivnost i praktični angažman, a naročito prisustvo u medijima.

Prećutkivanje događaja i pojava nije dobar način rada Ministarstva kulture i informisanje. Kada ovo ministarstvo ćuti na razne pojave i nadražaje, poput nekih društvenih anomalija, onda u društvu zavlada haos i stihija. Ono mora da reaguje u smislu očuvanja i zaštite interesa onoga što je u njegovoj nadležnosti.

Posle ekonomije, kako neko od uvaženih kolega reče pre neki dan u načelnoj raspravi, kultura je drugi važan stub na kome počiva svako društvo. Od najvećih institucija i ustanova, kultura u ovoj zemlji je poput SANU, Matice srpske, Srpske književne zadruge, Zadužbina Kolarac, Dositejeva i Vukova zadužbina. Kultura je prisutna u nekom svom obliku u svakom segmentu društvenog života, od proizvodnje, recimo, preko vaspitanja, obrazovanja, nauke, politike, stanovanja, odevanja, ishrane, zdravstvene kulture, upražnjavanja verskih obreda itd.

Kultura olakšava svakodnevni život. Utiče na pojedinačne i društvene ciljeve. Povezuje ljudske aktivnosti kako bi što lakše i na jedan normalniji način živeli jedni sa drugima. Prosto rečeno, prenosi prihvatljivo ponašanje budućim generacijama. Hvala.