Zahvaljujem koleginice Čarapić.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 14. do 20. dnevnog reda.
Reč ima najpre narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Juče smo govorili o važnosti puteva i izgradnji puteva i naravno o obezbeđivanju sredstava za izgradnju svih onih putnih pravaca koji su neophodni za normalan život i razvoj svih sredina u državi Srbiji. Između ostalog, stavljajući fokus na Novi Pazar, Tutin, dobili smo odgovor od ministarke da se kašnjenje na tom putu ili na radovima za taj put, zapravo dešava zato što jedna lokalna samouprava, odnosno samouprava Tutin nije još uvek izradila detaljni regulacioni plan i njeno verovanje je da će se to desiti do kraja januara. Međutim, kraj januara je upravo pred nama i još uvek nije zakazana nikakva sednica opštine Tutina i mislim da i taj datum ili taj rok će biti prekoračen.

Ono što želim kazati odnosi se više na ovaj Zakon o popisu stanovništva.

On je izuzetno bitan, važan i preko potreban, posebno za nas pripadnike manjinskih naroda nacionalnih zajednica, jer kao što čusmo od prethodnog diskutanta, popisi koji su vršeni 2000, 2001, 2010, 2011. nisu bili adekvatni, nisu bili korektni i konkretno, kada je u pitanju Bošnjačka nacionalna zajednica, nisu bili ni validni, jer smo upravo zbog vrlo lošeg odnosa bivšeg režima prema pripadnicima bošnjačkog naroda koji je grubo kršio sva ustavna i druga ovlašćenja, pa je čak i vojnom, policijskom silo nasrtao na individualna, kolektivna i verska prava bošnjačke nacionalne zajednice, delom bojkotovali taj potpis 2011. godine i zato su rezultati tog popisa za nas bili nevalidni. Zato je važno da se sada na vreme sa svim mogućim pravnim i drugim preduslovima pripremi sve kako bi popis 2021. godine bio izuzetno dobro odrađen i odražavao pravu sliku sveukupnog stanovništva u državi Srbiji.

Interesantna su mi tri člana ovog zakona, član 6. koji govori da će popisivati i stanovnici, državljani Republike Srbije koji borave u inostranstvu, obzirom na ovu migrantsku krizu, na veliki broj iseljeništva iz svih krajeva države. Voleo bih da nam se pojasni metodologija kako će se i na koji način efikasno popisati svi oni koji su i dalje državljani Republike Srbije, a nisu trenutno na njenoj teritoriji, obzirom da odlaze ne samo pojedinci, već odlaze i cele porodice, a tamo je planirano, čini mi se, kako stoji u obrazloženju, da će neko od članova porodice dati informacije o njihovom statusu. Šta se dešava kada se cela porodica odselila? Šta se dešava kada nema ko dati informacije o tim građanima Republike Srbije koji se nalaze u nekoj drugoj državi.

Takođe, vrlo je interesantno i po meni važne stavke su pitanje popisivanje verske pripadnosti i nacionalne pripadnosti. U jednom članu se govori da je dobro, da je važno, da je to glavni pokazatelj. U drugom se članu kaže da oni koji se popisuju nisu obavezni dati te podatke popisivaču. Obzirom da su ovo najrelevantniji podaci i da smo imali slučajeva da zbog osetljivosti u određenim sredinama gde su skoncentrisani pripadnici manjinskih naroda i da to utiče i na implementaciju njihovih kolektivnih i individualnih prava, kako će se tretirati oni građani Republike Srbije koji ne iskazu u tom popisnom obrascu svoju versku i nacionalnu pripadnost u kojoj će se statističkoj grupi oni nalaziti. Šta će to značiti u smislu za njihovu nacionalnu zajednicu ili narod kome pripadaju? Da li će se po prirodi stvari automatski prepisivati nekoj drugoj zajednici ili nekoj rubrici – ostali? Kako je to u stvari do kraja definisano? To je za nas, pripadnike manjinskih naroda izuzetno važno kako bismo imali celokupnu sliku svog prisustva u državi Srbiji i kako bi jednostavno imali stvarnu sliku ukupnog udela u stanovništvu države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Hteo bih najpre da uputim dva pitanja u vezi sa ovim paketom predloga zakona ili sporazuma.

Prvo pitanje – da li možete da odgovorite koliki je dug po stanovniku bio 2012. godine, a koliki je 2020. godine, ili barem za prva tri kvartala 2020. godine, ako nema podataka za 2019. godinu?

Drugo pitanje – da li je tačna informacija, koja je prisutna u javnosti, da je na ime podsticaja po zaposlenom radniku za austrijski „Rauch“, ne znam da li u Koceljevi ili u Beogradu, data suma od preko 70.000 evra po zaposlenom radniku?

Čisto sumnjam, imajući u vidu da je to izuzetno visoka suma, ali mislim da bi zbog javnosti trebalo reći da takve informacije ne budu komentarisane na neodgovarajući način.

Druga grupa pitanja odnosi se na Predlog zakona na popis stanovništva.

Moje prvo pitanje u vezi toga, koje je delimično dotakao i prethodni diskutant, a ja sam ga postavljao i u vidu poslaničkog pitanja, ali nisam dobio odgovor, jeste, imajući u vidu da u rasejanju imamo verovatno oko tri miliona građana Srbije, od čega je verovatno dva miliona ili nešto više sa pravom glasa i nalaze se u biračkim spiskovima, kako ćemo u 21. veku, u doba interneta, u doba silnih kancelarija za internet i za elektronsko poslovanje objasniti građanima Srbije da ne mogu da glasaju elektronski, nego da moraju da putuju hiljadama kilometara u SAD, u Kanadi, u Australiji, Ruskoj Federaciji, Kini, itd?

Plaćaju porez za imovinu koju poseduju ovde. Drugo, plaćaju donacijama koje daju svojim članovima porodice ili familije, itd, to su daleko veći iznosi, nego što je poresko opterećenje.

Sledeće pitanje jeste – kako objašnjavamo praktično devastaciju srpskog sela ili u periodu od 2002. do 2018. godine, govorim o periodu između popisa stanovništva i ankete koja je rađena 2018. godine, kao probni popis za 2021. godinu, u Srbiji je ugašeno 220.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava? Ako uzmemo da je to samo 100 gazdinstava po selu, to znači da smo izgubili 2.200 tih naselja. Poražavajuća činjenica u tako kratkom vremenskom periodu.

Pri tome, želim da postavim još jedno pitanje koje sam nekoliko puta do sada postavljao. Srbija je država koja ima de fakto selo, ali nema formalno-pravno, jer u svim propisima posle 1981. godine mi nemamo selo kao kategoriju naselja, već imamo samo gradska naselja i ostala naselja. Zašto se mi stidimo da kažemo da imamo selo? Da li zato što su potpuno zapuštena i zanemarena ili postoje neki drugi razlozi.

Bilo bi dobro, takođe, da saznamo koliko je tih ostalih naselja, ili zaostalih naselja, ostalo samo kao toponim na geografskoj karti, budući da u pojedinim selima već nemamo ni jednu tzv. živu kuću pod znakom navoda. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Kolega Matiću, vi ste želeli repliku? Izvinite.

Kolega Rističeviću oprostite.

Zahvaljujem.

Ja moram da reagujem, samo da napomenem da Koceljeva, pomenut je netačan podatak, da je kompanija „Rauch“ dobila po radniku 70 i nešto hiljada, što apsolutno nije tačno i mislim da to kad se pusti u javnost, pogotovo sa govornice Skupštine, mislim da to ne ide u prilog nikome od nas, ne samo poslanika, nego bilo kojeg građana ove države. Ako odavde kreću ne proverene informacije, onda ne znam šta će drugi da kažu.

Istina je sasvim jedna druga, da je po radniku kompaniji „Rauch“ sa sedištem u Koceljevi dato 3.000 evra i molim da se barata sa tom cifrom. Oni ljudi koji hoće da mešaju babe i žabe, da ono što je dato za investicije, da pretvori u radnike, itd, jednostavno postoji ugovor, postoji nešto što se može proveriti, na kraju to je vezano sa Ministarstvom za privredu, odnosno Razvojnom agencijom Republike Srbije.

Još jedan kratak detalj. S obzirom, da se pomenula kompanija „Rauch“, „Rauch“ je kompanija koja čini mi se je nešto što je primer jedne dobre privatne kompanije koja posluje po svim pravilima ove države. Iz tih razloga dobro je da imamo takvih kompanija, a ne da na ovaj način ih teramo iz Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Matiću.
Kolega Ševarliću, želite repliku na izlaganje kolege Matića, odnosno na repliku kolege Matića? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Drago mi je da smo dobili demante ove nepouzdane informacije, ali ja mislim da je ovo mesto gde treba nepouzdane informacije eliminisati.

Vrlo dobro poznajem kompaniju „Rauch“ i zato me je i zaprepastila ta informacija koja je prisutna u sredstvima informisanja. U svakom slučaju, veliko hvala i dobro je da smo na ovom mestu zvanično raščistili ta pitanja.

Ali, ostaje drugo otvoreno pitanje, zašto na sajtu Vlade Srbije ili Ministarstva finansija ili Ministarstva privrede ili drugih resorno nadležnih ministarstava, nema ni jednog ugovora koji bi bio transparentan o podsticajima koji se daju stranim investitorima. Na taj način ne bismo dolazili u situaciju da čitamo i ovakve neistinite informacije u sredstvima informisanja.

Takođe sam očekivao da će neko od predstavnika Vlade dati odgovore na neka od ovih pitanja vezana za dug po stanovniku i za neka od ovih pitanja vezana za nemogućnost elektronskog glasanja naših građana u rasejanju, i za problem zašto se ne može uvesti i kategorija selo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stara izreka – bolje je patiti za selom nego na selu. Obučeš narodnu nošnju, uzmeš od Dušana Petrovića 60 hiljada evra iz start projekta, od Svetske banke, je li tako beše, evo ministar će to potvrditi. Od ministarstva sam dobio te podatke.

Sad, ne želiš da podržiš, uvek neke zamerke. Hajde da pohvalimo kredit Svetske banke. Koleginica Jevtić će to malo podrobnije izneti, jer smo se tako dogovorili. To je novih pet milijardi poljoprivredi. Je li tako? Dakle, plus onaj deo koji će dati banke. Znači, kada banke daju određenu sumu, to će biti još osam milijardi u poljoprivredu, što nije bilo obuhvaćeno predlogom budžeta. To je trebalo pohvaliti i ja ću pohvaliti.

Ali, pošto je ovde jedan poslanik zamerio na Tiršovoj, doveo je u sumnju, koliko sam razumeo, sredstva namenjena za lečenje dece za bolnicu u Tiršovoj, mislim da smo kolega Orlić i ja to dobro čuli. Dakle, to je onaj što je menjao nacionalnost, to je onaj što ga je Skot ugurao u parlament. Nije jedini. Znači, otišao Skot, ostao nam idiot nekoliko puta. Sada, on je protiv toga da se deci izgradi bolnica, tako sam ja razumeo. Doveo je u sumnju ta sredstva. Ima Ljuba Moljac izreku, kaže ovako, čini mi se da je bila njegova, pokojni Ljuba Moljac, veliki mislilac, jeste bio šaljiv i ironičan, ali je mislio, kaže on: „Ludaci su u ludnici, bolesnici u bolnici, a budale neće niko“ i zato se poneki nađe da posumnja i u Tiršovu. Dakle, mislim da je bio vredan tog citata, s obzirom da je poslednje što sam mogao da posumnjam da će neko od poslanika naći zamerku i tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je bilo govora o zaduženju. Tačno je da je nivo duga na kraju 2012. godine bio 17,7 milijardi, gospodine Orliću i Martinoviću, a sada je 24. Gotovo sedam milijardi, 23 milijarde koma nešto, nisam siguran. Ali, gledajte ovako, u zadnjih sedam godina platili smo šest milijardi kamata na njihove kredite. Imali smo „Agrobanku“ i „Razvojnu banku“ i još neku banku tamo, sanaciju gotovo milijardu. Dakle, to što smo se mi navodno više zadužili je bio proizvod njihovog duga, visokih kamata 6-7% koje je trebalo plaćati. Recimo, 1,2 milijarde smo jedne godine platili kamate na te njihove preskupe kredite.

Nisu problem samo krediti, problem je što nisu napravili izvor za vraćanje dugova. Nisu napravili autoputeve, nisu podigli prerađivačku industriju. Sve su to zasluge sadašnje vlasti. Znači, podizanjem industrije prerađivačke, podizanjem BDP-a, podizanjem kreditnog rejtinga, refinansiranjem nekih njihovih kredita došli smo u zavidniju poziciju.

Danas imamo, recimo, problem sa Crnom Gorom. Ja ga takođe dovodim u ekonomska pitanja i socijalna. Mislim da je Crna Gora malo sujetna. Mislim da Milo Đukanović želi da naš narod u Crnoj Gori optuži u zamenu za socijalne nedaće i ekonomske nedaće u kojim se ta država nalazi. Recimo, da uporedimo Crnu Goru koja je bila za vreme Demokratske stranke u 10 puta boljem položaju od nas, a danas javni dug Crne Gore iznosi 80%, dok je naš oko 50%. Je li tako, gospodine Orliću? Njihov deficit godišnji, trgovinski deficit je 1,3 milijarde, što je na njihov BDP 25% BDP. Mi tu imamo oko 8-10%. Dug im raste 600 miliona godišnje, što je 13% njihovog BDP. To je kao kad bi kod nas godišnje dug rastao sedam milijardi i kao kad bi se mi za dve godine zadužili 14 milijardi, ništa ne bi uradili. Od svega toga su napravili, a još nisu dovršili, 40km autoputa.

Da li neko zna da su prihodi od turizma u Srbiji veći za 500 miliona evra nego u Crnoj Gori? Milo Đukanović svoje ekonomske nedaće nama želi da premesti u nezadovoljstvo, da otimanjem dela imovine SPC proba da servisira i reprogramira određene dugove, da izazove nezadovoljstvo i da optuži Srbiju i Rusiju kako ga oni, eto, ruše. Ne, ne rušimo mi Mila Đukanovića, mi poštujemo integritet Crne Gore bez obzira što on nije poštovao naš, već je priznao lažnu državu Kosovo na našoj teritoriji, razgraničio sa njom, slao delegaciju u Prištini itd. Mi, uprkos tome, nismo rušili integritet Crne Gore i želeli smo im mir. Mi želimo da oni izađu iz ekonomskih nedaća, ali ne možemo da trpimo da on zamenu za ekonomske i socijalne nedaće koje on ima i rukovodstvo Crne Gore amnestira sebe time što će proizvesti neki pritisak i reći – Srbi su za sve krivi. Naravno da nisu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ove zakone, želim da kažem i sledeće - da je poljoprivreda na dobrom putu. Da su oni nama ostavili poljoprivredu razvijeniju, mi bismo danas daleko lepšu pesmu pevali. Oni umesto da su novac investirali u svoju poljoprivredu, oni su investirali u svoje džepove. Umesto autoputeve u svojoj zemlji da su gradili, oni su gradili autoputeve prema svojim džepovima. Hvala.