Hvala.
Uvaženi poslaniče, pa niste baš u pravu. Ako se sećate i procesa koji, ako se ne varam, i dalje traje protiv gradskog menadžera koji je bio za vreme vlasti Dragana Đilasa oko mahinacije i zloupotreba prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra itd, dakle, to je sve u toku. Ja ne mogu da komentarišem, niti mogu da utičem na rad i sudskih organa i odgovarajućih drugih institucija, ali nije da to nismo uradili i da nismo reagovali.
Isto, takođe, to se odnosi i na situaciju ili taj veliki skandal koji je bio u opštini Stari grad. Ja se nadam da će i tužilaštvo i sve ostale nadležne institucije uraditi svoj deo posla.
Mi to ne možemo da uradimo umesto njih i ne možemo da se mešamo u njihovu nezavisnost, ali takođe smo pokazali i odgovorno da i oni koji prekrše zakon u našim redovima za to i treba da odgovaraju. Mislim da je to velika razlika u odnosu i na one koji su bili pre nas i na sve ostale koji su vodili ovu Vladu, jer smo pokazali da nema onih koji su nedodirljivi i da će svako ko prekrši zakon takođe odgovarati za svoje postupke. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pravo na repliku.

Izvolite.

Gospodine ministre, vi upravo činite ono što ste sami za sebe rekli da ne možete.

Prvo, kažete da ne možete da komentarišete postupke koji su u toku, a vi ljude protiv kojih nisu pokrenuti nikakvi krivični postupci proglašavate kriminalcima. To radite sa pozicije ministra. Upravo je to taj nedozvoljeni uticaj i na tužilaštvo i na sudstvo i na mnoge druge.

Maločas ste pomenuli nekakvog gradskog menadžera i rekli da je postupak u toku. Zašto ga onda komentarišete? Nisam ga ja pomenuo, nego vi.

Mi smo imali svojevremeno situaciju da nam saopšti predsednik Vučić kako je nekakav Dragoslav Kosmajac najveći narko diler u Srbiji i kaže – hitno hapsi i zatvaraj itd. Uhapsi se, on dobije glasove na izborima, posle toga jedina krivična prijava koju je taj gospodin, ja niti sam čuo za njega pre toga, niti sam ga u životu video, je bilo podstrekivanje geometra na zloupotrebu službenog položaja. Dakle, nikakve veze sa onim što ste vi govorili u javnosti. Vaš posao nije ni da govorite u javnosti, vaš posao je da obezbedite kvalitetan sistem.

Kažete – ne možete da utičete na rad Tužilaštva. Možete i te kako. Postoje, vi to možda ne znate, postoje mehanizmi da svi tužioci, sve sudije koji rade suprotno zakonu budu razrešeni. Nije problem u njima, problem je što se vi, umesto sa kriminalcima, obračunavate sa političkim protivnicima i to što niko od kriminalaca praktično nije u zatvoru.

Dakle, dosta je više te farse, gospodine ministre. Znači, vi niste ti koji možete govoriti o borbi protiv kriminala, koji možete govoriti o tome da nema onih koji su nedodirljivi.

Uhapsite Zoranu Mihajlović. Hajde da vidimo da li ima nedodirljivih. Žena potroši više od milion dinara sa kartice ministarstva. Nikom ništa, vratila posle godinu dana i to je u redu. Žena priča – ne prima platu u Vladi, prima platu od Megatrenda za koji svi kažu da se mesecima tamo plata ne prima. I, nikom ništa. Žena kupuje rukavice od 30.000 dinara, ima na sebi tašne od po 10.000 evra. Da li postoji ozbiljna evropska zemlja u kojoj bi mogao ministar i potpredsednik Vlade da ne prima platu kao ministar i potpredsednik Vlade, nego na sumnjivom privatnom univerzitetu? Ne postoji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očigledno da ne shvatamo neke stvari, ne želimo da znamo.

Znate, ja shvatam da je neko participirao u izvršnoj vlasti sa Draganom Đilasom, pa se sada posipa pepelom. Znate. Nije upravni odbor javnog preduzeća skupštinsko radno telo jedinice lokalne samouprave. Upravni odbor jednog javnog preduzeća je Vlada tog preduzeća. To što je gospodin Šarović delegirao svoje članove svoje stranke u upravne odbore javnih preduzeća dok je Dragan Đilas bio aktuelni gradonačelnik Beograda meni znači samo jedno – da je pomagao Draganu Đilasu da upropašćuje grad Beograd. E sad, valjda iz tog razloga što više nema ni Dragana Đilasa na vlasti, najveći problem jeste SNS i oni rezultati koje imamo.

Znate šta? Kroz sve ove diskusije koje su bile od strane jednog dela opozicije koji učestvuje u radu Narodne skupštine, pa i u mnogim sredstvima javnog informisanja, pa čak i na RTS-u, tzv. ekonomski stručnjaci pokušavaju da sve one rezultate koje je imala Vlada Republike Srbije relativizuju i minimalizuju i na kraju banalizuju.

Evo, ja ću samo par rečenica da kažem, koje je jedan moj kolega rekao, da bih dao primer kako to izgleda. Bili su autoputevi i pre SNS. Bili su autoputevi i pravljeni su i pre Aleksandra Vučića. Niste vi ništa novo izmislili. Pa, slažem se. Poslednji autoputevi koji su napravljeni i završeni bili su iz vremena Brozove Jugoslavije. Ona se raspala pre 30 godina. O kojim drugim autoputevima možemo da pričamo? O autoputu Subotica – Beograd koji se pravio još dok je ministar bila u DOS-ovoj Vladi, u prvoj Vladi Zorana Đinđića, Marija Rašeta Vukosavljević? Tad su započeli izgradnju tog autoputa i nisu ga završili punih 13 godina?

Most na Beški napravljen je 2013. ili 2014. godine, završen, niko ne zna koliko je plaćen. Možemo da pričamo i o autoputu od Preševa do Vranja, započet 2008. godine, izvršena eksproprijacija. Plaćen je, a onda je izvođač javnih radova otišao u stečaj. Zamislite sad to. Pa, platili smo stelt autoput, ništa drugo.

Hoćemo li da pričamo o ovim autoputevima koji su rađeni po zapadnoj Srbiji, kada se išlo iz njive u njivu, preskakale se parcele itd. da bi se prikazalo da se nešto radi? Takve autoputeve mi nismo izmislili.

Zato ono što smo uradili se relativizuje, banalizuje - pravili su i drugi. Ko je branio ovima koji su bili pre nas 12 godina na vlasti da naprave jedan autoput? Ko je branio da se završi obilaznica oko Beograda, učestvovao je u izvršnoj vlasti grada Beograda, učestvovao u radu javnih preduzeća, učestvovao u upravnim odborima tih javnih preduzeća? Što se sad posipa pepelom?

Evo, drugi primer, gospodine ministre, kako se stvari banalizuju jeste i to, jedan od kolega reče, da je naš BDP porastao zato što je, eto, zbog izgradnje ovog kraka koji ide kroz Srbiju, turskog, odnosno Južnog toka, dramatično povećao rast BDP-a u Republici Srbiji.

Ja ne krivim kolege koje o tome nemaju pojma, jer se informišu preko RTS-a, pa je tamo jedan ekonomista, čini mi se Ružica Nikolić, rekla da je to 1% podiglo BDP u Republici Srbiji. Onda je novinar pita, voditelj – koliki je BDP u Republici Srbiji? Kaže – tu je negde oko 33, 34, 35 milijardi evra ili dolara.

Sad zamislite neko sebe naziva ekspertom, ekonomistom, priča o privredi Srbije, a ne zna da je BDP u Republici Srbiji preko 46 milijardi evra, ali se oni tako informišu. Sad pričamo kako izgleda banalizacija svega onoga što se uradi u Republici Srbiji, a dobro je za Republiku Srbiju.

Sledeća stvar u banalizaciji jeste… Znate šta, vi podižete kredite i ti su krediti mnogo jeftiniji nego što su ranije bili. Jesu jeftiniji, ali to nije vaša zasluga, gospodine ministre, nije ni zasluga Vlade, nije ni zasluga Aleksandra Vučića. Kaže – to su okolnosti na tržištu kapitala uticale da mi imamo jeftiniji, odnosno da možemo da podižemo jeftinije kredite. Što ne kažu da su krediti postali mnogo jeftiniji sa početkom svetske ekonomske krize koja je počela 2008. godine i kada je prvi skinuo referentnu kamatnu stopu SAD, njihov FED, stave je maltene na nulu, što je izazvalo, prvo, skok evra u odnosu na dolar, pa je onda Evropska centralna banka smanjivala svoju referentnu kamatnu stopu da bi zadržala konkurentnost privrede, da bi na kraju tačno 2010. godine, sa izbijanjem Grčke krize, to bilo oko nule ili nešto ispod nule?

Što smo mi onda 2011. i 2012. godine podizali kredite na tim istim međunarodnim tržištima sa po pet, šest, sedam ili osam procenata kamate na godišnjem nivou? Zato što nam je bio loš kreditni rejting, zato što su svi znali da Srbija nema povoljan privredni i ekonomski ambijent, zato što su znali da imamo neodgovornu vlast i nisu hteli da joj daju novac sa malim rizikom, odnosno sa malim kamatnim stopama. To se sve relativizuje.

Evo je sad i ova priča, gospodine ministre, oko te čuvene pijace. Grad Beograd koji ima preko dva miliona stanovnika, gradsko jezgro preko milion stanovnika i sada jedan tu ustane i da kaže – platili ste pijacu, koliko, milijardu i 400. Prvo je bilo milijardu i 400, pa je skočilo na milijardu i 500, da je pričao 10 minuta bilo bi preko dve milijarde. Kaže - tu je u pitanju 50 tezgi, 35, 36 rashladnih vitrina i da li to toliko košta. Što ne kaže da je u pitanju 12.700 kvadratnih metara poslovnog prostora. To neće da kaže. To neće da kaže, a ima 72 lokala. Ni to neće da kaže. Ne ide u prilog.

Bitno je da se svemu ismevamo, da niko ništa ne radi, da je sve smešno. Znači, njemu je to smešno evo i sada. Recimo, gospodine ministre, bili smo i vi i ja u Kini. Kina je zemlja koja u mnogim stvarima treba da bude primer Republici Srbiji. Oni zaista užurbano rade da dostignu sve one zapadne standarde koje postavili ispred sebe, pa i standarde kada je u pitanju koji podrazumevaju higijenske standardi u maloprodajnim objektima i pijacama. Taj koji se smeje za tu uređenu pijacu što ne kaže da je sada ova nova epidemija gripa krenula baš, ili tog korona virusa baš sa pijace koja nije ispunjavala higijensko-sanitarne uslove. Njemu je i to smešno. Njemu je sve smešno. On će sve da banalizuje.

Ništa nije urađeno. Onda ćemo da se okrećemo drugoj priči, da one delove Srbije koji zaostaju, a prirodno je da zaostaju, Beograd je i prestonica i ekonomski i politički i svaki drugi centar, da ostatak Srbije zaostaje za Beogradom, da bi neki glas ušićarili iz unutrašnjosti upoređuju grad Beograd sa opštinama koje su ekonomski slabije. Što ne kažemo da se svuda po celoj Srbiji pravi? Zaista se u čitavoj Srbiji gradi. Spominjale su ovde kolege poslanici koliko Republika Srbija ima novih gradilišta. Ni to njima nije važno. Važno je da se oko nečega podsmevamo, da banalizujemo sve što god se uradi.

Jedna banalnost, gospodine ministre, isto ono što kolege ne znaju, pa kažu – pa znate šta, vi sad podižete kredite, pravite neke autoputeve, pravite tamo neke bolnice, pravite tamo neke kliničke centre, pravite nešto tamo, ti krediti dospevaju za naplatu za 20 godina pa naša deca to ima da vraćaju. Dobro, gospodine ministre, sada ja da pitam – a za koga mi to radimo? Da li to pravimo za neke svemirce? Da li to pravimo da ostavimo našoj deci? Da li im poboljšavamo kvalitet života? Da li im poboljšavamo uslove, odnosno želimo da imaju bolje uslove da žive ovde, rade ovde, napreduju ovde, nego što smo mi imali kada smo započinjali svoj životni put samostalno? Pa, valjda za njih radimo, ali i to je smešno i to ćemo da banalizujemo. Sve šta god se uradi mora da bude izvrgnuto podsmevanju.

Razumem da neke kolege ne znaju šta je suficit. Suficit je kada imate veće prihode nego što ste planirali. To je suficit. Deficit, to je ono o čemu možemo da pričamo, jer su se i oko toga dotakli opet valjda iz neznanja ili želje da se svemu podsmevaju. Kažu - od kada ste vi na vlasti javni dug je porastao za preko 10 milijardi. Ma hajde da računamo šta je to javni dug. Da li je javni dug samo ono na šta Narodna skupština da saglasnost u vidu zakona ili je javni dug i ona obaveza koja je stvorena i koja je trebala da se plati iz redovnih prihoda, a ta ista obaveza nije izmirena i plaćena? Da li je to javni dug? Jeste, da ne pričam šta su sve i kakve su nam dugove ostavili u Republici Srbiji. Kako smo mogli da imamo jednu suludu situaciju da nam prihodi na kamate i zaduženja s kojima nemamo nikakve veze budu veći od rasta BDP. To se zove bankrot i zato su te mere koje su nepopularne, ali odlučne bile primenjene 2014. godine, jer kada spašavate nešto ne pitate za cenu i ne pitate da li ćete opstati na vlasti ili nećete nego da uradite nešto za svoju državu i svoj narod, bez obzira na političku scenu.

Znam samo jednog političara koji je to smeo u Srbiji u novijoj srpskoj istoriji. To je Aleksandar Vučić, a ovi drugi oni su gledali kako njima da bude bolje. Isključimo njima.

Znam, gospodine ministre, uvek će tu priču da krenu oko toga - pa što ne hapsite tajkune? Pa tajkun nije običan kriminalac. Tajkun je jako blizak organima vlasti. Mišković je bio jako blizak i Borisu Tadiću i Draganu Đilasu i čitavoj jednoj ekipi oko njih. Potplaćivao ih je da Narodna skupština donosi zakone da bi on mogao da se bogati, a da ne dođe pod udar istih zakona. To su ti tajkuni. I Mišković i Šolak i cela ta ekipa. Pa sada postavljam pitanje – što ih niko iz opozicije ne spomene? Što niko ne kaže – oni su kriminalci, oni su lopovi, oni su barabe, bitange, upropastili, opljačkali Srbiju. Što ne kažu njihova imena? Evo ja sam rekao za dvojicu, i za Šolaka i za Miškovića i za Đilasa, evo treći, Tadić nije bio tajkun, prolazilo je pored njega, nije ni znao šta radi, Bojan Pajtić itd. Spominjem tajkune.

Postavljam pitanje, umesto što brane njihov životni lik i delo neka ih napadnu jednom, neka kažu – krali su po Republici Srbiji, sklonite ih što pre, ne, nego – zašto niste? Pa ne znam da li su sarađivali nešto sa njima. Kada god ima ta kočnica, ja postavim pitanje – jel imaju neki poseban razlog zašto ih baš nešto ne napadaju? Ja da sam opozicija niko ne bi mogao da me zaustavi u tako nečemu. Nije bilo šanse, iako sam dobijao opomene da kao opozicija ne diram Miškovića i ekipu, ali tu nije bilo Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nego nekih drugih iz moje bivše stranke, pa sam ih i onda napadao.

Tako da, gospodine ministre, šta god da uradite, šta god da ova Vlada uradi naši politički oponenti tzv. ekonomski stručnjaci sve će pokušati da relativizuju, na kraju da banalizuju, da prikažu kako ništa nije urađeno. Samo imaju jedan problem, a to je da u to ubede i građane Republike Srbije, a za to imaju samo vremenski period od nekoliko meseci gde će građani Srbije da ocenjuju rad i SNS i Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića. Ostavimo njihovom sudu, oni su uvek u pravu.

Po Poslovniku narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite kolega.

Javljam se po članu 27. primena Poslovnika.

Inače, unazad nekoliko minuta prozvao me je gospodin Šarović, vezano za Svrljig za ona sredstva koja su za budžet Svrljiga. Ja mogu da kažem samo nekoliko stvari što se tiče tih naših malih sredina. Za nas je vrlo bitno to što država Srbija, Vlada Republike Srbije i svi mi radimo na tome da se time obezbede bolji uslovi za život.

Budžet naše opštine i tih i takvih opština koje su slične jugoistoku Srbije jeste nedovoljan. Normalno da treba više, ali mi imamo mogućnosti i ovde smo više puta govorili, ja sam više puta i tražio i podnosio amandmane da kada budu određeni predlozi zakona vezani za poljoprivredu, da se mnogo više izdvaja za ruralna područja, za nerazvijena područja, da se takvi budžeti upumpaju u sredstva kroz programe, kroz projekte za svako novorođeno dete, za nezaposlenu porodilju, za svaki bračni par koji se napravi u tim sredinama. Tu treba da bude veće izdvajanje.

Mislim da država Srbija u narednom periodu treba da nastavi da se gradi i u Beogradu, ali normalno bi bilo da se više izdvaja za te naše male opštine, za te male sredine. Ja, recimo u Svrljigu imam selo Palilula, bilo bi dobro u tom selu Palilula da se nešto uradi, bilo bi dobro i gradska opština Niš – Palilula i tamo da se nešto radi. Dobro je svuda da se radi.

Država Srbija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno unazad osam godina radi u svakom delu naše Srbije, ali mislim da bi trebalo više da izdvajamo za brdsko-planinska područja, za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, za te male sredine.

Tamo ima ljudi, tamo ima potreba, a siguran sam da će nadležno Ministarstvo finansija u narednom periodu prepoznati i do sada su iz Ministarstva finansija i vi gospodine ministre, uvek ste bili na strani tih naših malih opština i kada su nam trebale određene pomoći, da li je to edukativno, da li je to finansijska pomoć, vi ste na tome radili i završavali smo te probleme.

U narednom periodu svi ćemo raditi na tome da rešimo problem, rešavanja vodosnabdevanja, rešavanju upošljavanja ljudi, da ljudi u našim selima, da žene u našim selima imaju veći stimulativne mere i na taj način već se radi na infrastrukturi, radi se izgradnja puteva.

Evo sada je gospodin Arsić izašao, on je bio kod nas u Svrljigu. Gospodin Šarović je bio u Svrljigu, možda je prošao putem koji ide prema Staroj planini i taj put je urađen kompletno. Prilazni putevi do Svrljiga urađeni su kompletno, tako da se radi i gradi, ali mislim da bi bilo dobro i odlično da se radi i u Beogradu, ali moramo više izdvajati za jugoistočnu Srbiju, za male sredine, za takva područja kao što su Svrljig, Bela Palanka i ostala.

Još jednom uvažena potpredsednice Skupštine, ovo vam je sada prvi put da predsedavate od kada smo mi tu. Ja vam čestitam. Vi to radite odlično i ne zameram, pošto možda niste čuli kada me je gospodin Šarović prozvao, odnosno kada je pomenuo, niste čuli i ne želim da se glasa o povredi Poslovnika. Hvala.

Hvala, kolega Milija.

Sada, pravo na repliku Veroljubu Arsiću, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Ja zaista mislim da je svako obraćanje Veroljuba Arsića jedan epohalan doprinos i za ekonomsku nauku i uopšte za razvoj parlamentarizma u Srbiji i moram reći da niko ne bi bolje objasnio od njega zašto se ne hapse tajkuni. Kaže Arsić – tajkun nije običan kriminalac. To je kriminalac koji je blizak vlasti i zato se ne hapsi.

Tako je gospodine Arsiću, ali ono što vi očigledno ne razumete je to da vi na taj način optužujete upravo vašu stranku koja je već osam godina vladajuća stranka u Srbiji. I to jeste suština. Vi kažete – ne sme niko da pomene Miškovića. Ja tog gospodina u životu nisam sreo, niti mu bilo šta dugujem. Ali, vas pitam – ako je on najveći tajkun, ako je on najviše opljačkao građane Srbije, pa koliko ste vi procesa vodili protiv njega za ovih osam godina, koliko ste mu te protivzakonito stečene dobiti oduzeli?

Pohvalite se time pred građanima Srbije i dajte da vidimo jel to jedini tajkun u Srbiji? Ja verujem da ih ima još. Zašto ne hapsite i njega i Šolaka i bilo koga drugog koji je opljačkao Srbiju? Zašto štitite lopove? Zašto vaš režim štiti lopove? Dakle, to je ono što je pitanje.

Drugo, kaže isti gospodin, kako eto, hvala Bogu da imamo Palilulsku pijacu od milijardu i po dinara, jer kaže, evo ja preskačem to da je u Vuhanu korona virus krenuo upravo sa pijace, pa smo valjda mi bar na Paliluli, ajde svi da se sjatimo na pijacu, tamo je sada najmodernija pijaca, pa da se spasimo od korona virusa. To pokazuje način na koji mali Đokica rezonuje o ekonomiji i politici i kako on podvlači paralele između stvari koje ne mogu ni na koji apsolutno način da se povežu.

Hvala.

Pravo na repliku, Veroljub Arsić. Izvolite.