Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, po amandmanu.

Hvala, predsedavajući.

Ostao sam dužan komšijama sa Starog grada. Postoji jedan nalog na "Tviteru". Meni ne pada na pamet da ga reklamiram, ali moram da kažem šta Marko Bastać zapravo iza svega toga radi. On govori da će onim što čini SNS na nivou Beograda i onim što je nadležnost grada Beograda, izvođenje radova koje se sprovodi na Starom gradu, time opasti cena kvadrata na našoj opštini. Opet, to je još jedna laž, još jedna neistina.

Daću vam primer svoje ulice gde je cena novogradnje pre tri godine na uglu Venizelosove i Budimske išla negde izmeu 1.700 i 2.100 evra po kvadratu. Sada se zida novi kompleks "Novi Dorćol" u Venizelosovoj ulici gde svako ko pozove tu firmu, pokuša da razgovara sa njihovim predstavnicima, zainteresuje se za kupovinu stana, dobiće informaciju da je cena najjeftinijeg stana u zgradama koje oni prave, koji su počeli da rade, postavljaju se temelji, 2.850 evra po kvadratu. Cena na nivou grada Beograda od 2016. godine do danas, do pred kraj januara 2020. godine, je skočila za preko 30%.

Dakle, sve ono što se radi u gradu Beogradu podiže kvalitet života, podiže broj zaposlenih, imamo rekordno nizak broj nezaposlenosti u gradu, podiže prosečan nivo zarada, u Beogradu je preko 75, 80 hiljada prosečna plata, u Beogradu se daleko bolje živi i zato i skače cena kvadrata. Imate veću potražnju za kvadratima u gradu Beogradu. Dakle, opet se podmeće građanima nekakva demagoška priča da će cena njihovog kvadrata pasti.

Ako je kvalitet života bolji, ako je potražnja veća, ako se bolje živi, bolji su uslovi života u tim mestima, cena kvadrata skače. To samo neko ko je totalni idiot, totalna neznalica ili pod dejstvom nekakvih narkotika, odnosno pod krizom, jer narkotika ima sve manje, može takve gluposti, takve nebuloze da piše.

Oni kažu da i te radove koje izvodi grad Beograd, odnosno nadležna preduzeća na opštini Stari grad, da su građani Starog grada protiv tih radova i oni su sprovodili nekakve ankete. Nigde te ankete nisu prikazane, niti rezultati tih anketa. Dakle, opet još jedna laž.

Grad Beograd, poznato je, kada nešto radi, sprovodi anketu na svom sajtu. Građani Beograda imaju mogućnost da se izjasne o onim stvarima koje žele da se rade, gde žele, pod kojim uslovima itd. Znači, grad Beograd je vrlo transparentan. Kad kaže pitali smo građane, ima na osnovu čega da dokaže da smo građane zaista pitali šta misle o nečemu što se u Beogradu radi, imamo dokaze da pokažemo koji su se građani i kada izjasnili, na koji način, kako, šta žele da se radi u Beogradu, a šta ne žele da se radi.

Ali, građani imaju jedno mesto koje je deo opozicije počeo sve više da mrzi, nažalost, jer opozicija bi u svakoj normalnoj zemlji trebalo da obožava izbore jer je to prilika da smene vlast, oni mrze izbore. Mrze izbore, zato što mrze građane, jer znaju da građani ne mogu više očima da ih vide i da oni neće videti u takvom sastavu u kakvom su i republički parlament, ni njegov parking, ni park, ni bilo kakav lokalni parlament, jer građani Srbije, Beograda i opština u Republici Srbiji više neće da ih gledaju. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Filipoviću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

U ovom predlogu izmena i dopuna radi se o tome da se stvara mogućnost da ovim poslom oko plasmana, realizacije ili balansiranja, kako se to kaže, ovih hartija od vrednosti, bave strana pravna lica, da se ta mogućnost otvara, znači, osim Centralnog registra Ministarstva za finansije, Narodne banke Srbije sad se otvara mogućnost da ove hartije od vrednosti mogu da plasiraju i strana pravna lica, da se pojavljuju.

Ovde nam je ministar rekao da je ročnost povećana, naplate, ročnost je povećanja do 20 godina, odnosno na unutrašnjem tržištu do 12 godina, ako sam dobro zapamtio ili možda sam permutovao, ali niko ovde ne želi da umanji značaj povećanja ročnosti, jer ona proizilazi iz poverenja, iz kredibiliteta ekonomske sposobnosti jedne države. Ali, moramo voditi računa koliko se zadužujemo na osnovu emitovanja hartije od vrednosti, pod kojim uslovima, sve su to bitni elementi, jer ne zaboravite, 20 godina je dug, a i uslovno rečno kratak period.

Pitanje je kakva će situacija biti sa vraćanjem ovih obaveza? Zašto? Zato što koleterala može da bude prihodi od Srbije, od kojih će se naplaćivati u slučaju da dođe do nekog poremećaja ili imovina, ne Srbije, nego svake države.

Slušali smo te priče, još nam u ušima odzvanja taj ekonomski prosperitet i napredak koji nam je donosio Božidar Đelić, Vlahović, Pitić, pa i onaj Labus. I dan danas odzvanja njihova priča kako smo mi bukvalno predodređeni da budemo vodeći i da to nema nikakve veze, mi možemo da se zadužujemo koliko god hoćemo, interpretiram, slobodno kako su nam oni predstavljali.

Oni su bili pohvaljivani. Pa, setite se tog Đelića, došao čovek go ko miš, što bi se reklo, a otišao sa 10 miliona kapitala evra i mi smo to slušali. Sada te obaveze koje su oni nametnuli, plaća ova garnitura vlasti. Mi samo godišnje plaćamo milijardu evra na ime kamata i ne možemo da se složimo sa tim objašnjenjem da su to najvećim delom kamate iz ranijih perioda, ima kamate iz ovih perioda kada je ova vlast, sedam godina je ova garnitura na vlasti.

Sedam godina gospodo nije mali period. Ima dosta toga, i ove na kraju krajeva, hartije od vrednosti koje su plasirane su bile naplative za kraći rok od dve do tri godine. Pristiglo je i to. Znači milijardu Srbija izdvaja za kamate. Nimalo nije pohvalno. O tome treba voditi računa, a ne da ovde slušamo hvalospeve pa da idemo do toga da vidimo kako je na lokalnoj samoupravi. Nemam ništa protiv da se i o tome priča, ali nije tema. Ovde treba mnogo racionalnije da gledamo na sve ovo što je vezano za hartije od vrednosti.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, pretres u pojedinostima, 15. tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2021. GODINE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Petar Jojić, Sreto Perić, Nataša Sp. Jovanović, Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Miljan Damjanović, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Ljiljana Mihajlović, Dubravko Bojić, Filip Stojanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Zoran Despotović, Ružica Nikolić i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao mi mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Zakon o popisu stanovništva, ovakav kakav nam je predstavljen i kakav bi trebao da se usvoji nije dobar. Vlada očigledno nije shvatila da popis stanovništva ne podrazumeva samo statistiku koja će da kaže koliko čega imamo i pitanje koliko je to precizno i tačno.

Ono što nas brine, jeste da je očigledno da Vlada Republike Srbije nije vodila računa i nije ništa uradila između dva popisa da bi se određene stvari u državi popravile. Popis se valjda vrši zbog toga da bismo mogli na osnovu podataka nadležnih organa koji se dobiju tim popisom da bi se mogli izvući određeni zaključci i preduzeti određene mere, da bi se stvarno nešto pozitivno desilo u državi.

Mi smo zato i rekli u ovom amandmanu da ovaj član koji govori o predmetu zakona, mora da prestavlja pravni okvir između ostalog, tog sprovođenja popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini.

Vi ste u nekom ne tako davnom periodu, bilo je to u drugoj polovini prošle godine, slali popisivače na neke ad hok izabrane adrese i domaćinstva, sa nekim pitanjima na koja, verujte mislim ni jedan posto ljudi nije tačno odgovorio. Vi ste obavezali domaćinstva da vode evidenciju dnevne potrošnje u domaćinstvu, hrane, sredstava za higijenu, garderobe, komunalnih usluga. To je nešto što svakako možete da uzmete iz određenih službi.

Zar mislite da je neko bio spreman da napiše, bez obzira što je to anonimna anketa, bar se tako predstavlja, ali se ipak negde upisuje ime i prezime, mislite li da je ljudima svejedno da na bilo kom mestu priznaju da mnogo teško žive, da nemaju šta da jedu itd? Mislite da je neko stvarno napisao u tom popisnom listu, recimo da kupuje dve banane nedeljno? Verovatno su ljudi pisali kilogram banana dnevno.

Dakle, to vam nisu merodavni pokazatelji niti mogu biti. Vi ste te podatke o dnevnoj potrošnji mogli vrlo jednostavno da dobijete tako što biste ukrstili recimo minimalnu zaradu sa najnižom potrošačkom korpom i onda biste lepo videli da minimalna zarada je tada bila 27.022 dinara, a da je potrošačka korpa tada bila 37.000 dinara i sami ste mogli da kao statističari izračunate koliko to dnevno neko može da troši za svakodnevne potrebe i koliko mu zapravo sredstava nedostaje.

Još gore od toga što ima veze i sa statističkim podacima i sa onim o čemu vi nama u javnosti pričate, recimo da ti ljudi koji su dolazili u taj popis, da rade na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima po 15, 20 godina. Oni se računaju u vašoj evidenciji kao zaposleni.

Rade maksimalno do 120 dana sa pauzom od ko zna koliko dana, nekada i meseci, pa onda opet kad vam zatrebaju, opet ih tako angažujte. Oni zapravo nisu u radnom odnosu, oni ne mogu ostvariti ni jedno pravo koje mogu da ostvare ljudi koji su zaposleni, niti mogu da uzmu neki kredit, niti mogu da uzmu potrošačke čekove, niti mogu bilo šta da urade, što bi mogli da su u radnom odnosu. Takvih ljudi, gospodin iz Zavoda za statistiku svakako zna, takvih ljudi ima više od 50.000.

Dakle, i na taj način vi zapravo pokazujete da su ovi vaši suvoparni podaci sa kojima nas, i procenti, sa kojima nas u javnosti svakodnevno bombardujete, zapravo daleko od istine. Dakle, Predlog zakona nije dobar.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi stavovi koji se iznose u prilog nedonošenju ovakvog zakona ili ukazivanju manjkavosti, smatram da treba da se odbace i da Zakon o popisu stanovništva svakako treba prihvatiti i doneti. Naravno, u ovoj raspravi stoji mogućnost popravke pojedinih odredbi ovog zakona. Ni jedan zakon, ni jedan predlog nije idealan, možda će on biti usvojen sa određenim manjkavostima, ali naravno u nekom sledećem koraku biće to ispravljeno, jer se vremenom možda i neke greške uočavaju ili u praksi se to pokazuje.

Važno je da imamo materiju uređenu ovakvim jednim zakonom, jer ta materija je veoma značajna za jedno društvo i za jednu državu, za njenu budućnost. Zapravo, na osnovu tih podataka anticipiraju se određeni potezi, određene akcije, određena preduzimanja i određeni planovi same države i naravno da je to korisno za celu državu, a svaka ozbiljna država preko svoje Vlade treba da ide u susret rešavanju takvih problema koji se uočavaju kroz vršenje popisa.

Popis nije samo administrativni čin kojim se dolazi do nekih brojki o broju stanovnika, stanova i drugih podataka, već je to zapravo jedan drugačiji cilj, zapravo zadovoljava kroz preduzimanje svih mera, koje treba jedna Vlada da učini, u susret onome što će doći možda za 10, 20. i 30. godina. Zato smatram da svakako treba prihvatiti ovakav jedan zakon uz ovu raspravu koju imamo, naravno ja je ne osporavam, ali govorim u prilog onome koliko je korisno i važno da imamo jedan takav zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Mihajloviću.
Koleginice Radeta želite repliku?
Izvolite.

Ne donošenje zakona, manjkavosti zakona, greške koje se uočavaju u toku primene zakona, pa se izmenama i dopunama menjaju, potpuno su različita terminologija i imaju potpuno različito i značenje i značaj. Mi nismo rekli da nam ovaj zakon, zakon sa ovim naslovom ne treba. Treba, ali smo rekli da ovaj zakon nije dobar, i videćete kroz naše amandmane i u toku rasprave koliko ima propusta i koliko je zapravo ovaj zakon samo jedno opisno stanje nečega što će se raditi u 2021. godini, nečega što se podrazumeva kao popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Nije dobro kada mi već, kad se zakon donosi, razmišljamo o tome da ćemo uočiti neke greške, neke propuste u toku primene zakona. Ovaj zakon se ne primenjuje svaki dan. Ovaj zakon će se primeniti na narednom popisu. Dobro, postoje neke odredbe koje obavezuju Zavod za statistiku itd, ali u suštini ovaj zakon će se primeniti 2021. godine i kako u ovom zakonu piše – nikada više.

Jer, vi, kada dođemo do toga, pričaćemo o jednoj takođe potpuno nebuloznom predlogu da se više neće vršiti popis stanovništva u Srbiji, već da ćete na osnovu nekih podataka, analiza i ne znam čega da zaključujete određene promene.

Vi ovim zakonom, a tek tim budućim, ali sada govorim o ovom, zapravo želite da sakrijete od javnosti pravo stanje kada su u pitanju statistički podaci i mi o tome govorim kroz svaki predlog zakona, dajte prave statističke podatke, podatke koji vam traže ekonomisti, pa da dobijemo potpuno drugačije rezultate o mnogim temama.