Kolega Arsiću, želite po amandmanu? (Da.)

Izvolite.

Svakako da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer zaista ne znam odakle predlagaču određeni parametri, cifre, to nigde ne piše, nigde ne postoji, nikad se nije desilo. Izgleda da je to sanjao negde. Ili on zamišlja da to tako treba da bude?

Republika Srbija ima konačno stabilne finansije. E sad, oni koji ne samo da nam nisu u tome pomagali, nego su stabilizaciju i fiskalnu sigurnost i želju Republike Srbije na svakom koraku ometali, predstavljali građanima kako ih država pljačka, kako ih ministri pljačkaju, sad će oni nama da govore kako trebamo da raspolažemo novcem koji smo uštedeli i koji nameravamo da trošimo isključivo u korist građana Republike Srbije. Mogu da im poručim samo da su zakasnili sa tom pričom. Republika Srbija je finansijski stabilna zemlja.

Kada neko spominje emitovanje državnih obveznica, nemojte da vadi moje reči iz konteksta. Naši krediti, na koje mi dajemo saglasnost, su isključivo programski. Kao što je, recimo, sada ovaj koji dajemo za izgradnju dečije klinike u Tiršovoj. Znači, ne može novac nigde da bude upotrebljen nego za izgradnju toga. Za druge kredite koje dajemo garancije takođe ne mogu da budu upotrebljeni, ni jedan jedini dinar, evro, cent ili bilo koja druga valuta, osim na ono na šta mi dajemo saglasnost.

E sad, postoji ta priča čuvena oko tih evro obveznica, to je započeto još 2005/2006. godine, ali najveći deo tog novca u stvari, ne najveći, nego to je regulisano Zakonom o budžetu. Kakve veze to ima sa izgradnjom puteva, škola i bolnica? To reguliše Zakon o budžetu.

I sad, najlakše je kad običan građanin to ne zna, da vi to navedete i napravite priču koja vama odgovara i da ga potpuno zbunite. Jeste, neko ko nije bio dovoljno odgovoran zadužio je državu i državnim hartijama od vrednosti. Jedan deo tih državnih hartija od vrednosti isplaćujemo iz redovnih prihoda, jedan deo tih starih državnih hartija od vrednosti isplaćujemo tako što emitujemo nove, sa mnogo manjom kamatom, da bi platili one stare, sa mnogo većom kamatom. Potpuno ekonomski, zakonski i na svaki drugi način legitimno.

Nemojte više da izvrćete priče da je sada nešto povoljnija situacija na finansijskom tržištu u svetu i Evropi nego što je bila pre osam ili devet godina. Nije. I ko to meni bude rekao, otvoreno ću da mu kažem da laže. Bez ikakve kočnice. Jer, znate, može neko da ne govori istinu i da ne zna da to nije istina, to razumem, ali da neko zna da to nije istina a upravo na tome zasniva svoj politički program i koncept, nije ništa drugo nego običan lažov.

Znači ako je, a evo ja vam tvrdim, bilo koji naš građanin Republike Srbije koji je tada imao prijavu mesta boravka, da li u Austriji, da li u Nemačkoj, da li u bilo kojoj zemlji evro-zone, mogao je da podigne povoljniji kredit nego Republika Srbija do 2012. godine. Pa, šta se to onda promenilo? Nemojte te stvari više da iznosite.

Nemojte da mešate kredite koje danas imamo na našem tržištu, koji su u dinarima, zato što su pojeftinili iz razloga smanjenja referentne kamatne stope. A manja referentna kamatna stopa je nastala zbog boljih rezultata koje ima privreda, da bi se smanjio pritisak na državu kroz referentnu kamatnu stopu i da bi novac koji imaju banke išao privredi i stanovništvu.

Ko to želi da razume, on razume. Ko to razume a govori drugačije je običan lažov. Ništa više. Samozvani stručnjak koji će veštim baratanjem podataka koji nemaju nikakve veze sa ekonomskom logikom i naukom da pokuša da zbuni običnog građanina, da bi rekao - evo, Aleksandar Vučić ne zna šta radi.

Znamo mi odlično šta radimo. Znate i vi odlično šta mi radimo. I to vam najviše smeta, iako svi od toga imate koristi. Ne lično, ali imate korist kroz bolje puteve koje koristite, imate korist kroz bolje uslove života, imate korist što nema inflacije, imate korist što nacionalna valuta ne pada, imate korist što članovi vaše porodice žive u boljoj i lepšoj državi, ali mali, sitan interes, koji je politički, izgleda mi da je nekima važniji od njihove sopstvene porodice.

Kolega Mirčiću, samo mi recite osnov javljanja? Želite repliku ili po amandmanu?
(Milorad Mirčić: Prosto je, moj amandman.)
Izvolite, replika.

Ne, ne želim.

Želim da obavestim kolege poslanike i javnost da mi srpski radikali principijelno smo zauzeli stav - sa podvojenim ličnostima više nećemo polemisati, niti replike tražiti. Jer, ličnost koja ovde iz klupa želi da potencira parlamentarnu raspravu, demokratiju, a kad dođe za sto predsedavajućeg, pritiskom na dugme, oduzima osnovno sredstvo poslaniku, pravo da govori, to je samo pitanje kada će to dugme ili taj prekidač da bude, ne daj bože, primenjen u nekoj budućnosti za neke druge svrhe. Kad on oduzima reč, spreman je, bogami, i nešto mnogo veće i važnije da oduzme. Mi to znamo. To je psiha čoveka. To je podvojenost ličnosti. To se zove stručno, evo, profesor je tu, nije sad trenutno, to je jedna vrsta šizofrenije. I mi nećemo više polemisati sa dotičnim gospodinom…

(Predsedavajući: Nemojte, kolega, teške su kvalifikacije.)

… zato što to nema više svrhe. Jer, ne daj bože u budućnosti, ako bude u mogućnosti da nam uskrati život, biće spreman. To je potpuno jasno.

Što se tiče ovog amandmana, mi samo želimo da na neki način upozorimo i da prikažemo naše viđenje čitave ove situacije. Nije naše viđenje zasnovano na političkim manipulacijama, nego na realnim osnovama.

Vi ovde stalno slušate, kao i mi, srpski radikali, koliko je javni dug. Ukupan dug Srbije je mnogo veći nego ove 23 milijarde. Nama iz godine u godinu raste uvoz na račun izvoza. I sada je prognoza da je 2019. godine to završeno na pet milijardi, i ovih 23, to je 28 ukupno duga Srbije. Nemojte da zanemarujete to. Mora javnost da zna. Ne bavimo se mi manipulacijama, srpski radikali, mi samo iznosimo ono što vide svi ljudi od struke, a ne tako što će zauzimati političke stavove i pamflete izbacivati.

Uostalom, neće dugo to ni trajati. Evo, par meseci i biće drugačiji sastav.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Samo vas još jednom molim, nema razloga za teškim kvalifikacijama, ličnim obraćanjem…

(Milorad Mirčić: To je dijagnoza.)

Nema razloga ni da iznosimo mi dijagnoze, ima ko iznosi dijagnoze. Ja vas samo molim da se bavimo onim što su tačke dnevnog reda, a to su zakoni.

Kolega Arsiću, vi želite repliku?

(Veroljub Arsić: Po amandmanu.)

Po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nemojte da se brinete. Nisu ovo prvi samozvani doktori koji su meni davali dijagnozu. U ovom istom parlamentu bili su mnogi, neki su bili vračare, tako da nemojte da se brinete. Bilo je i nekih travara, onaj Obren Joksimović, i on mi je tada ovde svakojake uvrede izrekao. To je jedno najobičnije vaspitanje, stvar vaspitanja, kulture, lepog ponašanja, nešto što ponesemo iz porodice.

Zamislite na šta bih ja sebi ličio kada bih rekao da dajem ministru, Zorani Mihajlović, dršku! Na šta to liči? Da ne govorim šta se sve juče dešavalo.

Nisam ja podvojena ličnost, ja tako nešto bezobrazno, nevaspitano, ne mogu da kažem. Ali, neki nemaju te kočnice i to je najveći problem.

Nemaju kočnice ni kad su u pitanju ovakve gluposti u vezi ekonomske situacije. Kaže se - raste uvoz u odnosu na izvoz. Ma, pazi bogati. Godine 2012. je uvoz bio pokriven sa 56 ili 62%, danas je 76%, čini mi se, preko 70% uvoz pokriven izvozom i to upravo pokazuje kakvim se manipulacijama služe.

(Siniša Mali: Čeka se izveštaj, biće preko 70%.)

U nominalnom iznosu to izgleda veće. To je isto kao kada neko platu ima 300 evra, ima kredit koji otplaćuje, 100 evra, i neko ko ima platu 1.000 evra otplaćuje kredit od 150 evra. E, to su te razlike. Pa kaže, ovaj ko ima 1.000 evra, on, znate, više plaća kredit, on je u mnogo težoj finansijskoj situaciji.

E, tako, sa tim podacima se ovde barata, da bi se obični građanin zbunio.

Nema tu nikakve priče ni o podvojenoj ličnosti, nema tu nikakve priče ni o njihovoj principijelnosti. Ima problem što moje argumente, argumente koji su zasnovani na politici SNS, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, ne mogu da pobede, pa je najlakše tako da optuže, da izmisle, da ne govore istinu. Nije bitno ni to ko će koga tu da pobedi i nadgovori u Narodnoj skupštini.

Kao što je i sam kolega rekao, za nekoliko meseci, već i nedelja, imaćemo izbore, pa će građani da presude ko je kakav bio, kakve rezultate ima i ko treba da vodi Republiku Srbiju. Izgleda mi da to neke u ovaj sali najviše boli.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani prisutni, među ponuđenim predlozima zakona, cenim da je Zakon o popisu veoma važan za sve građane ove zemlje, a pogotovo i za nas Bošnjake, a tim pre što smo pre 10 godina, tačnije 2011. godine, imali određene probleme sa popisom, s obzirom da je tada prostor Sandžaka, tačnije Bošnjaci, još konkretnije pripadnici Islamske zajednice, bili su izloženi brojnim torturama tadašnje Tadićeve Vlade i vlasti i to skoro svakodnevna praksa zloupotrebe policije protiv institucija Islamske zajednice, protiv njenih pripadnika. Ali, ono što je otežavalo celokupnu situaciji jeste da su najčešće svi ti događaji, torture i zloupotrebe poluga i sudskih i policijskih vlasti protiv Bošnjaka u Sandžaku prolazili ignorisani od strane medija, jer je to slovila tzv. demokratska vlast. Onda, toj demokratskoj vlasti je bilo dozvoljeno sve i svašta i nedemokratsko ponašanje.

Tako da, eto, mi, hvala Bogu, dočekasmo i da ta demokratska vlat padne i nadam se, ako Bog da, da više nikad takvu demokratsku vlast nećemo imati.

Iskustva koja od tada nosimo su veoma ozbiljna, posebno sa popisom, jer tada mi, a to znači jedan veoma značajan broj građana bošnjačke nacionalnosti nisu sudelovali na popisu. Dakle, popis je bio delimično bojkotovan i to zapravo znači da popis nije uspeo i to znači da mi nismo imali validne podatke o tom prostoru vezano, pre svega, za stanovništvo, ali i za sve ostale stavke koje su se ticale popisa.

Tako da, raduje me da ćemo evo i ovim zakonom koji, donekle unapređuje popisnu proceduru, tehnološki je, takođe, dorađuje, nadam se imati naredne godine atmosferu koja će zasigurno biti drugačija. Verujem da neće biti povoda niti za jednu grupaciju da izbegne popis, odnosno da pozove na bojkotovanje popisa.

Popis je veoma važan, kako za buduće ekonomske projekcije razvoja, za praćenje opšteg demografskog stanja, ali isto tako za pripadnike nacionalnih zajednica, a to u našem slučaju znači i za pripadnike bošnjačkog naroda u Srbiji. Od izuzetne važnosti jeste da imamo precizne popisne podatke kako bismo mogli i na tom temelju ostvarivati sva ona kolektivna prava koja nam prema Ustavu pripadaju i koja želimo zajednički sa svim polugama državnog sistema i dalje da unapređujemo.

Takođe, smatram veoma važnim i radosnom vešću što ćemo konačno otkloniti poslednje administrativne prepreke i za izgradnju zgrade Dečje klinike u Tiršovoj, dakle, klinike koja je od opšteg državnog, nacionalnog značaja. Znam dobro koliko roditelja, odnosno dece i sa područja Sandžaka je upućeno na ovu kliniku i to je zasigurno nešto što će biti od velike koristi građanima.

Međutim, ono na šta želim ukazati jeste da je bolnički centar u Novom Pazaru u poslednje vreme preopterećen, s obzirom da širi deo regije zapravo je upućen na tu bolnicu i da bi morali ponovo razmotriti mogućnost osnivanja, potom i izgradnje kliničkog centra u Novom Pazaru, s obzirom i da geografski imamo sva tri, odnosno četiri klinička centra su zapravo geografski na jednoj trećini teritoriji države Srbije.

Znači, sva četiri klinička centra su smeštena na severoistoku zemlje, dakle, Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad, dok ostale dve trećine zemlje, znači, celi jug, jugozapad, zapad zemlje su bez kliničkog centra, što zapravo opterećuje i ove kliničke centre, ali isto tako i komunikacijsku mogućnost transporta, odnosno prevoza bolesnika.

Zato smatram od izuzetne važnosti, ne samo usko interes vezan za Novi Pazar ili Sandžak koje je, takođe, napadnut i sa severa Crne Gore i sa severa Kosova, sa pacijentima. U tom slučaju bi to značilo otvaranje novog prostora za lečenje, ono što je neophodno i od interesa za sve nas. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Uvažavam i poštujem vaše mišljenje i stav, nisam želeo da vas prekidam, ali još uvek nismo došli do Zakona o popisu, govorimo o amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić. Ali, u redu je. Nisam imao nameru da vas prekidam.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se mi sećamo kako su ovi nesrećnici koji bojkotuju rad Narodne skupštine, ali ne bojkotuju kasu države Srbije, kako su čuvali kurs. Kupovinom na tržištu su pokušali, ali uprkos trošenju deviznih rezervi kurs je za nekoliko godina sa 78 dinara otišao na 120 dinara, odnosno 118 dinara. Toliko je bio u junu 2012. godine, danas je čak nešto niži.

Očuvati kurs sedam godina, a pri tome uvećati devizne rezerve, to nešto znači. Uvećati zlatne rezerve za 100% i za nešto više to znači da je odnekud bilo priliva deviza, a to znači da su strane investicije bile značajne. To, takođe, znači da nam je izvoz porastao, zato što su strane investicije donele i tržišta na kome su robe koje se proizvode plasirane.

Naša ekonomska stabilnost počiva na industrijskoj proizvodnji prerađivačkoj. Nije se BDP poslednjih godina razvijao samo na trgovini tuđom robom, već se razvijao na građevinskoj industriji i na prerađivačkoj industriji, što dugoročno obećava.

Godine 2012. i 2013. Crna Gora je za nas bila Eldorado i po platama koje su bile za 150 evra veće nego u Srbiji. Danas su plate u Srbiji veće nego u Crnoj Gori. Javni dug Crne Gore, a to je možda i razlog zašto Milo Đukanović konvertuje ekonomska i socijalna nezadovoljstva prema SPC i prema srpskom pitanju u Crnoj Gori, želeći nekom krizom da izbegne odgovornost za sve teži položaj Crne Gore. Ne želim Crnoj Gori ništa loše, ali moram da uporedim, da srpski narod zna, da se Srbija ekonomski oporavila, da se uspravila, da javni dug Srbije, uprkos tome što smo napravili 320 kilometara auto-puta, 50%, uprkos tome što nam se diže industrijska proizvodnja, što se dižu fabrike, industrijske zone, Srbija ima javni dug 50% u odnosu na BDP i kreće u novi investicioni ciklus kroz javne investicije od 15 milijardi u narednih pet godina. Uprkos svemu dug Srbije nije prešao 50% i daleko je ispod onih propisanih 60% u Evropi.

Dug Crne Gore je preko 80%. Godišnje rast duga u Crnoj Gori je 600 miliona evra, Crna Gora srlja u velike ekonomske nedaće. Srbi u Crnoj Gori treba da znaju, da budu pažljivi, da izbegavaju svaku opasnost da Milo Đukanović ne pokuša nekim sukobima da amnestira sebe od odgovornosti za težak socijalni ekonomski položaj građana Crne Gore, a time i Srba.

Građanima Crne Gore takođe moramo da saopštimo, a i građanima Srbije, da prihodi od turizma u Srbiji su sad od 1,5 milijardi, a mislim u 2019. godini kada dobijemo konačne podatke da su prihodi od turizma 1,7 milijardi ili 70% više od Crne Gore koja ima more i taj potencijal ne koristi zahvaljujući lošoj ekonomskoj politici Mila Đukanovića, zbog čega verujem podsvesno su se pobunili i crnogorski građani koji nisu pravoslavne veroispovesti i srpske nacionalnosti.

Crna Gora takođe ima trgovinski deficit. Izvoz joj je 300 miliona a uvoz je 1,6 do 1,7, što je 1,3 milijarde ili 28% BDP više uvezu nego što izvezu. Iz te situacije Milo Đukanović pokušava da izađe na način koji vidite ovim šutiranjem, uriniranjem na zastavu, šutiranjem srpskih mladića itd.

Moj apel Srbima, moj apel vernicima Srpske pravoslavne crkve, moj apel građanima Crne Gore, da ne nasedaju na „fore“, kako to mladi kažu, Mila Đukanovića, već da ga jure i zbog ekonomskih nedaća a ne samo zbog otimačine ili pokušaja otimačine imovine Srpske pravoslavne crkve. Hvala.