Zahvaljujem, kolega Ljubiću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Tokom današnje rasprave u više navrata mogli smo čuti da Republika Srbija treba intenzivnije da ulaže u sopstvenu privredu i zaista kada podvučemo crtu i sumiramo rezultate, može se reći da je jasno da je strateška politika Vlade Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića upravo intenzivno ulaganje u oživljavanje naše privrede i u njen razvoj, jer to je pokretač i to je prilika da naše ljude uposlimo i naše sve krajeve pokrenemo.

Zaista, moram da istaknem da kada je u pitanju "Namenska" u Trsteniku, do pre par godina ova fabrika, odnosno radnici ove fabrike su radili u zaista neadekvatnim uslovima, u halama koje su prokišnjavale, u halama koje nisu imale grejanje. Primali su samo po 20% od plate, nisu imali ni zdravstvene knjižice. Nisu imali mogućnost da odu u penziju jer staž nije bio uplaćivan, nije bio povezan. Mašine su bile zastarele. Ova fabrika je bila u blokadi i samo za struju je dugovala preko 50 miliona dinara.

Zaista, fabrika koja je bila na korak do bankrota je zaista na rubu propasti. Samo u proteklih nekoliko godina ova fabrika je doživela jedan preokret i već četiri godine posluje pozitivno i nema kreditnih zaduženja. Sa ponosom ističemo da su radnici fabrike u dogovoru sa direktorkom, Anđelkom Atanasković, doneli odluku da ulože u nabavku novih mašina, pa su tako od sopstvenih sredstava, ne iz kreditnih zaduženja, kupili devet novih fabrika u vrednosti od dva miliona dolara. Od države su takođe dobili novac za unapređenje mašinskog parka u iznosu od 3,5 miliona evra.

Naši inženjeri rade na razvoju novih programa, fabrika radi i na razvoju civilnog programa i zaista ide krupnim koracima napred. Hale su renovirane i preko trideset miliona uloženo je samo u unapređenje uslova u kojima radnici rade, dakle u njihovu zaštitu, u sistematske preventivne preglede, u gasifikaciju, u led rasvetu, kuhinju, u sve ono što je godinama bilo zanemareno, što je propadalo i što je bilo devastirano.

Zaista je jasna razlika kako su se nekadašnji predstavnici, nosioci odgovornosti ophodili prema resursima koji su im bili povereni i kakva je situacija danas.

Ja moram takođe da napomenem da se sada svakog meseca za ove radnike odvaja i dodatno penziono osiguranje, već dve godine unazad, tako da su oni u mnogo boljem položaju kada dođe trenutak da odu u penziju, kada će im penzije biti veće ili će moći da podignu taj novac.

Zaista, jedan odgovoran odnos i prema radnicima i prema samom Trsteniku, ali i prema odbrambenoj industriji, jer je čitava Vlada Republike Srbije donela takvu odluku da želi da podrži ove firme, da garantuje za njihove ugovore, da unapredi privredu.

Mi zaista danas sa ponosom možemo reći da je Namenska nosilac i pokretač i Trstenika i Rasinskog okruga i čitave Srbije. Međutim, nažalost, mi možemo od onih turističkih poslanika, koji povremeno dođu u Skupštinu i vode dijalog po hodnicima, da čujemo, naravno u holu, na konferencijama, fabrikovane, izmišljene priče, namenjene samo sticanju kakve medijske pažnje i sitnih političkih poena. Ne razmišljaju o tome koliku štetu nanose i radnicima ovih fabrika i čitavoj odbrambenoj industriji naše zemlje.

Miroslavu Aleksiću, koji je upravo održao takvu konferenciju u holu Narodne skupštine, nije smetalo kada su stanovnici njegovog grada zarađivali po 20% plate, zarađivali su više, ali su primali samo 20% plate. Danas mu smeta kada je prosečna plata u Namenskoj u Trsteniku, 65 hiljada dinara.

Zaista se, postavlja pitanje - da li on i Marinika Tepić i svi oni koji tako olako govore i iznose neke paušalne izjave, da li razmišljaju koliku štetu nanose i odbrambenoj industriji i svim radnicima? Prosto se postavlja pitanje, da li ostvaruju interese nekih drugih, stranih zemalja, jer je činjenica da sopstvenoj odbrambenoj industriji i sopstvenoj zemlji nanose štetu?

Umesto da slave što je Vlada Republike Srbije krajem godine donela uredbu kojom i Namensku u Trsteniku i fabriku TMO svrstava kao članice grupacije odbrambene industrije, TMO kao nosioca bazičnih tehnologija i da ih stavlja pod svoju zaštitu, da namerava da ulaže i da razvija ove fabrike i da ostvari strateški cilj države, kada je u smislu odbrambena industrija, proizvodnja vojne opreme i naoružanja. Umesto da slave što se ovaj trenutak dogodio, oni iznose paušalne izjave, neproverene. I da su iole časni ljudi, oni bi pokazali da je DRI demantovala sve te njihove tvrdnje. To bi bilo objektivno, to bi bilo časno, ali beskrupulozni ljudi samo teže da pridobiju sitne političke poene i da pridobiju sitnu pažnju.

Narodna skupština i ova velika sala, plenum je mesto gde se razgovara o ovim temama. Ovde su ih delegirali građani da predstavljaju njihove interese, a ne da turistički dođu u Narodnu skupštinu kada im se to prohte.

Dužan je i Miroslav Aleksić da objasni i da svim onim ljudima, svih onih hiljadu i po ljudi koji su ga u Trsteniku podržali da ih predstavlja u Narodnoj skupštini, da objasni kog lidera tačno, kvazi lidera, podržava, da li Dragana Đilasa, koji tvrdi da su nam auto-putevi nepotrebni, da je Moravski koridor jedan preskup i nepotreban projekat, ili Vuka Jeremića, koji tvrdi da će ovaj važan koridor da poveže Kragujevac i Užice, da prosto se opredeli koga od ovih kvazi lidera podržava, jer oni ne mogu ni u okviru svoje sopstvene organizacije konsenzus da postignu. Prosto, i ukoliko bi kojim nesrećnim slučajem dobili podršku građana, pitanje šta bi se desilo sa svim ovim važnim projektima, sa svim ovim auto-putevima i da li bi smo se ponovo našli na rubu propasti, kakav smo zatekli 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Turk.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, a pre svega moje komšije sa opštine Stari grad.

Moje kolege danas govore i iznose brojne rezultate iz lokalnih samouprava, gde je na vlasti SNS i gde zaista možemo da se podičimo brojnim unapređenjima koja su postignuta u podizanju kvaliteta života naših građana, mnogim dostignućima u kulturi, koje smo uspeli da uradimo, u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, infrastrukturi itd.

Ja imam sreću da živim na teritoriji opštine Stari grad, za mene najlepšoj opštini u Beogradu, u Srbiji. Svakome je njegova najlepša, naravno. Ali, imam i tu nesreću da je u toj opštini na vlasti jedna koalicija koju predvodi Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.

Ta osoba ili spodoba, teško je nazvati njega osobom, svakodnevno tvituje i umesto da koristi, eto, još malo vremena koliko mu je ostalo do odlaska na robiju i odlaska sa mesta predsednika opštine Stari grad, da popravi koliko može taj žalosni, tragični utisak koji je ostavio za vreme svog mandata u opštini Stari grad, on nastavlja da halucinira. Kao što sam i rekao malopre, onih preko sedam tona droge koje je zaplenjeno, proizvelo je krizu kod jednog dela opozicije i njima se svašta priviđa. Priviđa im se oružje, priviđaju im se stanovi, priviđaju im se automobili, sve upravo ono čime su oni raspolagali od 2000. do 2012. godine. Podsetiću vas, 2000. godine su oni pokrali oružje iz policijske stanice u Majke Jevrosime, pa sa tim oružjem ubijali svoje političke i svoje kriminalne protivnike i konkurente. Pa im se onda priviđaju stanovi, a znamo da su oni stekli, a posebno Dragan Đilas je veliki ljubitelj, obožavalac skupocenih vila po Senjaku i Dedinju. Pa, sećamo se i onog nesrećnog Miki Mausa Đelića. On je, takođe, veliki obožavalac miliona, ali samo u deviznoj valuti.

Sećamo se, takođe, Milovanovića. Sećamo se i onog iz „Otpora“, kako se zvao onaj nesrećnik, koji je posle otvarao fast fudove po Beogradu i po Srbiji. Sve je to od novca građana Srbije.

Jedan od poslednjih tih bastiona tog nesrećnog režima, pljačkaškog, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, jeste, rekao bih, spodoba koja pokušava u poslednjim mesecima svog mandata da podavi sve građane Starog grada. On je sa kumova prešao na komšije, na građane Starog grada, koje svakodnevno svojim besmislenim plakatima koje lepi po ulazima na Starom gradu, pokušava da uznemiri javnost, te uvođenjem trolejbuskih linija, gde pokušavamo da poboljšavamo gradski saobraćaj u Beogradu, da omogućimo bolju komunikaciju među stanovništvom, da poboljšamo infrastrukturu, da uradimo nešto kako bi građani Starog grada, koliko možemo, na toj opštini živeli bolje, iako još uvek su na vlasti, nadam se ne još dugo, oni koji čuvaju leđa i koji čuvaju slobodu Draganu Đilasu, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.

Oni idu i buše sve ono što radi SNS svakodnevno da pokuša da građani Starog grada bar malo osete boljitak u ovom teškom vremenu.

Ja se nadam i uveren sam da će doći vreme, a evo, bliži se trenutak izbora i na opštini Stari grad, da napokon, nakon dve i po decenije oslobodimo opštinu od onih ljudi koji su je doživljavali samo kao priliku da kad sednu na mesto predsednika opštine ili načelnika opštinske uprave, da uzimaju pare od investitora, da uzimaju pare od legalizacije. On se nada, on priželjkuje, on neće bojkotovati izbore na Starom gradu, jer neće, on vidi šansu za kombinaciju u tome što opština danas učestvuje u legalizaciji, u davanju građevinskih dozvola. To je za njega Meka i Medina. On se nada da će tu ponovo da uzima neke pare, da će ponovo moći da otima, da će nastaviti da uvećava svoje bogatstvo. On govori o tuđim stanovima, kojih nema. On govori o nekakvim vilama, o nekim parama. Sve je to autoprojekcija.

Marko Bastać, Dragan Đilas, Marinika nesrećna Čobanu Tepić, kako li se već zove i preziva, ne zna ni sama, Borko Stefanović i ostali, ništa drugo ne rade, osim što stoje ispred ogledala, drže telefon u ruci i pišu tvitove sami o sebi. Oni time što govore, ne govore ni o kome iz SNS, ponajmanje o Aleksandru Vučiću, Nebojši Stefanoviću, Marku Atlagiću, Vladi Orliću i drugim našim čestitim i poštenim funkcionerima. Oni o njima ne govore, govore sami o sebi.

Upravo sve to što govore i što iznose jeste slika i prilika njihovog režima, prilika te koalicije koja davi Stari grad već preko dve decenije, prilika te nesrećne omče koja se steže oko vrata građana Starog grada. Ja sam uveren i verujem da će, nadam se krajem aprila, građani Starog grada biti odgovorni i jesu.

Svakodnevno razgovaram sa komšijama na Starom gradu. Živim u Venizelisovoj ulici. Ljudi ne mogu više da žive od njih. Kažu – evo, imamo bolji gradski prevoz, autobuski prevoz, trolejbuski prevoz. Sređuje se Dušanova ulica. Jeste da postoje problemi, ali se mnogo radi. Ljudi, tamo gde se radi, može i da se pogreši. Oni ništa apsolutno nisu uradili na infrastrukturi, pa naravno da nisu mnogo ni grešili. Tamo gde su radili, tamo su ostale milionske afere, ne u dinarima, u evrima. Oni su veliki zaljubljenici u deviznu valutu, veliki obožavatelji evra i dolara. Oni su, gde god su imali priliku da rade nešto što je vezano za infrastrukturu propustili, ali tu gde su radili, tu su gledali da što više može da se uzme.

Oni su govorili o drvoredima, pa ću da vas podsetim, onih platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, oni veliki zaštitnici ekologije, životne sredine, posekli su sve što su mogli da poseku u Beogradu, gde god je bilo prilike za to. Oni nijedan park nisu uredili u ovom gradu. Oni nijedno igralište čestito nisu deci uredili da deca mogu bezbedno da se igraju, nego su napravili onaj „Pazl grad“, gde je neko dete moglo da pogine da je pušteno bilo u rad.

Njihovi parkovi su se svodili u ulici Đure Daničića na Starom gradu kada je Bastać nešto probao tu da uradi, pa je ukrao ne znam ni ja koliko miliona dinara samo na tom parku. Znači, sve gde je bilo šta krenulo da se radi, nije se završilo do kraja. Kada su radili, radilo se bez dozvola. Ako se završilo, završilo se nebezbedno. Ako se radilo, radile se krpene Terazije, pa su tu ukrali milione dinara. Ako se radilo nešto, kupovali su se oni tramvaji, od kojih se pola raspadalo odmah, pa su plaćeni i više nego što su plaćeni u Mađarskoj isti ti tramvaji.

Znači gde god da krenemo… Ja mogu ovde da govorim naredna tri sata i neće biti dovoljno da iznesem sve ono što su Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, Borko Stefanović, Dragan Đilas, svako u svojoj oblasti kojom se bavio, pokrali i gde su sve napravili nesreću za građane Srbije, a naglašavam…

Javio sam se zbog opštine Stari grad. Podstakle su me moje kolege koje govore celo jutro o tome šta je postignuto u njihovim lokalnim samoupravama, koliko je toga dobro urađeno, koliko kilometara puteva, koliko novih parkova, koliko je kupljeno novih autobusa, koliko je obnovljeno domova zdravlja, koliko smo napravili novih u Beogradu.

Ja ću vam dati primer. Svi građani mogu o tome da se informišu putem medija, da ponovimo, zašto toliki napadi na Nebojšu Stefanovića, pa evo otvorena je nova vatrogasno-spasilačka stanica u Zaječaru, prvi put posle 40 godina je napravljena neka nova vatrogasno-spasilačka stanica. Nabavljeno je stotine novih vozila za našu policiju i za sve njene službe. Opremljena je policija prvi put sa nekoliko kompleta uniformi, sa novim naoružanjem, nova tehnika, šalju se ljudi na obuku, pa je kao rezultat toga prošle godine preko sedam tona zaplenjeno droge, rekordnost, stopa kriminaliteta manja, manje ubistava.

U ovoj zemlji se, činjenica, živi daleko bolje, ali ne vredi. Neki ljudi žive na „Tviteru“, žive u tome koliko imaju pratilaca na „Tviteru“, lažnih profila. Mene ne interesuju pratioci na „Tviteru“, niti me zanima broj toga. Zanima me šta imamo u realnom životu. Neka oni nastave da pobeđuju na „Tviteru“, na „Tviteru“ mogu i da kradu, za to se ne odgovara, na „Tviteru“ mogu i da otimaju, da gase profile, da blokiraju sa svojim blokiranim umovima, kako god hoće, samo da prestanu više da blokiraju naš Stari grad, naš Beograd i našu Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ja bih se u potpunosti složila i sa kolegom Filipovićem i sa koleginicom Turk, pogotovo kada je u pitanju čovek koji redovno poseti turistički ovu Skupštinu, odnosno tačnije hol ovog visokog doma i iznese niz neistina bez toga da mu se zacrvene obrazi, jer taj čovek očito da nema stida.

Taj čovek se i dan danas upisuje redovno i uzima putne troškove o čemu potvrđuje i lista koja se nalazi u holu Skupštine, gde se uredno potpisuje gospodin Miroslav Aleksić i zato uzima putne troškove od Beograda do Trstenika i nazad, a da pri tom nije ušao u ovu salu plenumsku i dao svoj doprinos za šta, reče koleginica Turk, su ga građani izabrali i delegirali.

Kada je govorio kolega Filipović o „Tviteru“ i ostalim društvenim mrežama, ja bih se nadovezala i na to da upravo taj kolega Aleksić koji je promenio niz stranaka od G17 plus, preko Narodne stranke, ne znam koje, poslednju znamo URS-a i ostalih, poslednju je prodao Jeremiću i sada je neki Jeremićev potrčko zajedno sa Marinikom i ostalim poslanicima koji su se prodali. Samo promeni naziv na društvenim mrežama i jadan živi u zabludi da ima preko hiljadu pratilaca, a u stvari

ne znam da li ih ima dvadesetak u Trsteniku, jer znamo da je na izborima onima koji su bili pre dve, tri godine, u Počekovini, dobio dva glasa. Znači, ne dva procenta, da se razumemo, nego dva glasa, što znači da ni oni što su čuvali biračke kutije nisu glasali, maltene.

Inače, taj čovek se trudi skoro svakodnevno po tome koliko puta se upisuje u spiskove gde se svi mi kao narodni poslanici upisujemo. Znači, gotovo svakodnevno se prošeta do Skupštine i upiše zarad toga da uzme putne troškove. Služi se iznošenjem neistina, i to gotovo svaki put pomene nas iz Rasinskog okruga. Da li je to gospodin Gašić, direktor BIA ili neko od nas narodnih poslanika ili predsednika Vučića, kojim je opsednut, ali nikako da odgovori na sva ona pitanja koja smo mu i mi sa ovih mesta postavljali

Znači, šta se dešavalo u vreme dok je bio predsednik opštine Trstenik? Kako je ojadio, pre svega, "Prvu Petoletku"? Znamo i još jednom želim da ponovim, jer građani Srbije zaslužuju, građani Rasinskog okruga i Trstenika, pre svega. Šta je uradio za "Prvu petoletku"? kakve je dugove ostavio? Na čelnim pozicijama u to vreme, kada je bio predsednik opštine, su bili njegovi najbliži, znači, tast Ljubiša Knežević, njegova tašta, gospođa Knežević, i gospodin Aleksić, takođe.

Šta je uradio sa time kada je optuživao BIA da ga prati i navodno objavljivao neke dronove da mu se pojavljuju na terasi stana? Šta se desilo sa time? Da li je to ipak ona šala kakvu ni deca od desetak godina ne koriste?

To što trenutno nije ovde i što ne podnosi onakve besmislene amandmane možda je i bolje, jer time štedi novac građana Srbije, jer znamo samo da je sa svojim prijateljima podnosio besmislene amandmane, pa je jednom prilikom želeo da i deda Mraz dođe kroz dimnjak Skupštine.

Da podsetim i da je traktor uzeo, a i dan danas pljuje i Ministarstvo poljoprivrede i sva ostala ministarstva, ali se koristi tim traktorom.

Jedino ne znam da li je uspeo sve one voćnjake da posadi na sadašnjoj trasi izgradnje Moravskog koridora, jer je i to planski radio, kupovao je zemljište tamo gde treba da prođe Moravski koridor, kako bi sada naplatio. Eto, nije baš bio toliko pametan, ali ga još jednom molim da onaj novac koji uzima sa blagajne ove Skupštine i sve one plate koje prima već više od godinu dana, a ovde ne dolazi i ne bori se za bolji život građana, da u humanitarne svrhe, ako drugo ne zna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, po amandmanu.

Hvala, predsedavajući.

Ostao sam dužan komšijama sa Starog grada. Postoji jedan nalog na "Tviteru". Meni ne pada na pamet da ga reklamiram, ali moram da kažem šta Marko Bastać zapravo iza svega toga radi. On govori da će onim što čini SNS na nivou Beograda i onim što je nadležnost grada Beograda, izvođenje radova koje se sprovodi na Starom gradu, time opasti cena kvadrata na našoj opštini. Opet, to je još jedna laž, još jedna neistina.

Daću vam primer svoje ulice gde je cena novogradnje pre tri godine na uglu Venizelosove i Budimske išla negde izmeu 1.700 i 2.100 evra po kvadratu. Sada se zida novi kompleks "Novi Dorćol" u Venizelosovoj ulici gde svako ko pozove tu firmu, pokuša da razgovara sa njihovim predstavnicima, zainteresuje se za kupovinu stana, dobiće informaciju da je cena najjeftinijeg stana u zgradama koje oni prave, koji su počeli da rade, postavljaju se temelji, 2.850 evra po kvadratu. Cena na nivou grada Beograda od 2016. godine do danas, do pred kraj januara 2020. godine, je skočila za preko 30%.

Dakle, sve ono što se radi u gradu Beogradu podiže kvalitet života, podiže broj zaposlenih, imamo rekordno nizak broj nezaposlenosti u gradu, podiže prosečan nivo zarada, u Beogradu je preko 75, 80 hiljada prosečna plata, u Beogradu se daleko bolje živi i zato i skače cena kvadrata. Imate veću potražnju za kvadratima u gradu Beogradu. Dakle, opet se podmeće građanima nekakva demagoška priča da će cena njihovog kvadrata pasti.

Ako je kvalitet života bolji, ako je potražnja veća, ako se bolje živi, bolji su uslovi života u tim mestima, cena kvadrata skače. To samo neko ko je totalni idiot, totalna neznalica ili pod dejstvom nekakvih narkotika, odnosno pod krizom, jer narkotika ima sve manje, može takve gluposti, takve nebuloze da piše.

Oni kažu da i te radove koje izvodi grad Beograd, odnosno nadležna preduzeća na opštini Stari grad, da su građani Starog grada protiv tih radova i oni su sprovodili nekakve ankete. Nigde te ankete nisu prikazane, niti rezultati tih anketa. Dakle, opet još jedna laž.

Grad Beograd, poznato je, kada nešto radi, sprovodi anketu na svom sajtu. Građani Beograda imaju mogućnost da se izjasne o onim stvarima koje žele da se rade, gde žele, pod kojim uslovima itd. Znači, grad Beograd je vrlo transparentan. Kad kaže pitali smo građane, ima na osnovu čega da dokaže da smo građane zaista pitali šta misle o nečemu što se u Beogradu radi, imamo dokaze da pokažemo koji su se građani i kada izjasnili, na koji način, kako, šta žele da se radi u Beogradu, a šta ne žele da se radi.

Ali, građani imaju jedno mesto koje je deo opozicije počeo sve više da mrzi, nažalost, jer opozicija bi u svakoj normalnoj zemlji trebalo da obožava izbore jer je to prilika da smene vlast, oni mrze izbore. Mrze izbore, zato što mrze građane, jer znaju da građani ne mogu više očima da ih vide i da oni neće videti u takvom sastavu u kakvom su i republički parlament, ni njegov parking, ni park, ni bilo kakav lokalni parlament, jer građani Srbije, Beograda i opština u Republici Srbiji više neće da ih gledaju. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Filipoviću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

U ovom predlogu izmena i dopuna radi se o tome da se stvara mogućnost da ovim poslom oko plasmana, realizacije ili balansiranja, kako se to kaže, ovih hartija od vrednosti, bave strana pravna lica, da se ta mogućnost otvara, znači, osim Centralnog registra Ministarstva za finansije, Narodne banke Srbije sad se otvara mogućnost da ove hartije od vrednosti mogu da plasiraju i strana pravna lica, da se pojavljuju.

Ovde nam je ministar rekao da je ročnost povećana, naplate, ročnost je povećanja do 20 godina, odnosno na unutrašnjem tržištu do 12 godina, ako sam dobro zapamtio ili možda sam permutovao, ali niko ovde ne želi da umanji značaj povećanja ročnosti, jer ona proizilazi iz poverenja, iz kredibiliteta ekonomske sposobnosti jedne države. Ali, moramo voditi računa koliko se zadužujemo na osnovu emitovanja hartije od vrednosti, pod kojim uslovima, sve su to bitni elementi, jer ne zaboravite, 20 godina je dug, a i uslovno rečno kratak period.

Pitanje je kakva će situacija biti sa vraćanjem ovih obaveza? Zašto? Zato što koleterala može da bude prihodi od Srbije, od kojih će se naplaćivati u slučaju da dođe do nekog poremećaja ili imovina, ne Srbije, nego svake države.

Slušali smo te priče, još nam u ušima odzvanja taj ekonomski prosperitet i napredak koji nam je donosio Božidar Đelić, Vlahović, Pitić, pa i onaj Labus. I dan danas odzvanja njihova priča kako smo mi bukvalno predodređeni da budemo vodeći i da to nema nikakve veze, mi možemo da se zadužujemo koliko god hoćemo, interpretiram, slobodno kako su nam oni predstavljali.

Oni su bili pohvaljivani. Pa, setite se tog Đelića, došao čovek go ko miš, što bi se reklo, a otišao sa 10 miliona kapitala evra i mi smo to slušali. Sada te obaveze koje su oni nametnuli, plaća ova garnitura vlasti. Mi samo godišnje plaćamo milijardu evra na ime kamata i ne možemo da se složimo sa tim objašnjenjem da su to najvećim delom kamate iz ranijih perioda, ima kamate iz ovih perioda kada je ova vlast, sedam godina je ova garnitura na vlasti.

Sedam godina gospodo nije mali period. Ima dosta toga, i ove na kraju krajeva, hartije od vrednosti koje su plasirane su bile naplative za kraći rok od dve do tri godine. Pristiglo je i to. Znači milijardu Srbija izdvaja za kamate. Nimalo nije pohvalno. O tome treba voditi računa, a ne da ovde slušamo hvalospeve pa da idemo do toga da vidimo kako je na lokalnoj samoupravi. Nemam ništa protiv da se i o tome priča, ali nije tema. Ovde treba mnogo racionalnije da gledamo na sve ovo što je vezano za hartije od vrednosti.