Na član 36. amandman je podnela poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Na kraju smo rasprave po amandmanima.

Mi smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan da obrazujete popisne komisije i protiv smo toga da prilikom svakog usvajanja sebi dajete još dodatnih 10 meseci za podzakonska akta. Vi ste znali da popis stanovništva treba da se obavi 2021. godine, koja god da bude buduća Vlada Republički zavod za statistiku treba odmah da krene da radi taj posao. Čim zakon stupi na snagu, to je sledeće nedelje, jer to nije zakovano pa da tako bude. Morate da obavljate sa njima određene edukacije i da vidite da li su oni sposobni da to urade, naročito zbog toga što ste primenili ovaj sistem intervjua, kako ste to više puta naglasili ovde sa građanima, i laptopove, koje će da nose u domaćinstva. Mi se bojimo da to sve može da bude jako nespretno i da ti ljudi moraju da pokažu kroz neki probni anketni rad, da im date neku šansu da li su oni za to sposobni ili nisu.

Ovako, ako vi budete tek za 10 meseci formirali popisne komisije, pa posle tek da vidite šta i kako, nema od toga ništa. Krenite na vreme da radite taj posao i izbacite u obrascu koji budete napravili sve ono što se od vas po međunarodnim konvencijama UN ne traži. Nemojte da koristite popis stanovništva, da prikupljate nekakve kvazi podatke, jer da ste hteli da uočite pravu sliku, pre svega, stanje u porodici, zašto niste stavili dečiji dodatak koji treba da bude stečena kategorija i da ga dobije svako dete prilikom rođenja.

Zahvaljujem.
Reč ima Branimir.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ukazaću na jednu činjenicu, a to je da je Srbija bez albanskog stanovništva na KiM, 1.01.2017. godine imala 7.040.272 stanovnika. Znači, prvi put posle 1966. godine, broj stanovnika je oko sedam miliona.

Na ovu negativnu činjenicu predsednik Vučić je više puta ukazao rekavši da Srbija na taj način ne bi imala ni ekonomski potencijal, ni demografski potencijal, ni politički potencijal.

Populaciona politika je politika koju vodi neka država sa ciljem usklađivanja demografske slike, broj, struktura i razmeštaj stanovništva. Da podsetim samo koji su tipovi populacione politike – ekspanzivni ili pronatalitetna, koja ima za cilj povećanje broja stanovnika, restriktivna, antinatalitetna, koja ima smanjenje broja stanovnika, redestributivna ili razmeštajna, znači povoljni razmeštaj stanovništva i eugenična, podstiče se razvoj određene grupe ljudi.

Zato smo mi, cenjeni narodni poslanici, ako se sećate doneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom. Svojim odredbama ovaj zakon jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljene države da se podsticajnim merama uvećanog roditeljskog dodatka uhvati sa koštacem sa jednom od najvećih nacionalnih problema a to je depopulacija.

Prvi put, posle sto godina, država se bavi podrškom rađanja i poboljšavanjem demografske slike Srbije, s ciljem da u roku od 10 do 15 godina dostigne nivo stope od 1,85 deteta po ženi, odnosno porast od minimum 10%. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potrošili ste vreme poslaničke grupe.

Ana Čarapić ima vreme kao ovlašćeni predlagač.

Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom smo kraju rasprave o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.

Pre svega, svaki popis stanovništva prati odgovarajuća zakonska regulativa. Imajući u vidu da je Republika Srbija jedna od 193 zemalja članica UN, preuzeli smo obavezu iz Rezolucije broj 10 iz 2015. godine, da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovedemo bar jedan popis stanovništva. Mi smo se, naravno, opredelili za 2021. godinu.

Novina zakona je način prikupljanja podataka. Imajući u vidu da je u toku četvrta industrijska revolucija, sasvim je logično da zakon propisuje da se podaci unose direktno u prenosive računare, odnosno u laptopove. Koristi od takvog načina unosa podataka su višestruke. Prvo, nećemo morati da štampamo sve one upitnike, kako je praksa bila u prethodnim popisnim godinama, zato što se u Srbiji intenzivno sprovode mere digitalizacije i upravo zbog mere digitalizacije, mi smo uspeli da od 2017. godine uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo 10.500 stabala, što je u skladu sa merama zaštite životne sredine.

Druga korist je ušteda u vremenu. Dakle, preskače se faza unosa podataka u bazu podataka. Na taj način mnogo ćemo brže zapravo doći do konačnih rezultata popisa. U prethodnim popisnim godinama, u 2001, odnosno u 2002, u 2011. godini čekalo se čak 13 meseci na konačne rezultate. Zakon propisuje da ćemo prve konačne rezultate imati nakon šest meseci završenog popisa. Predsedniku Republike, članovima Vlade i te kako su bitni precizni podaci i demografska slika Srbije. Niko pre SNS se nije bavio ni demografskom slikom, niti se bavio rađanjem, starenjem, niti iseljavanjem stanovništva.

Ono što je dokaz da se odgovorno i ozbiljno bavimo demografskom slikom Srbije su upravo mere populacione politike, upravo ulaganja u mlade ljude. Izneću i jedan podatak. U 2012. godini je bilo opredeljeno 26 milijardi dinara za mere populacione politike, a u 2020. godini čak 68 milijardi dinara, što je dva i po puta više. Takođe, opredelili smo preko 700 miliona evra za ulaganje u mlade ljude, a preko 200 miliona evra za vantelesnu oplodnju. To je do sada već dalo rezultate. U 2019. godini smo imali čak 614 više rođenih beba nego u 2018. godini. Naravno da nismo zadovoljni, ali i dalje intenzivno radimo i sprovodimo mere populacione politike kako bi se demografska slika u Srbiji poboljšala.

Mi nikada nećemo dozvoliti da se ponovi situacija iz 2001. godine i situacija iz 2011. godine, kada prethodna vlast nije imala finansijska sredstva da sprovede popis. To se nikada više neće ponoviti. Zbog nedostataka finansijskih sredstava upravo u 2001. godini se kasnilo čak godinu dana sa popisom, a u 2011. godini šest meseci. Sada nam ti isti nude nekakve plate za doktore od 1000 evra. Dragan Đilas kaže da ako on i kada on dođe na vlast, a to će biti nikada, da će doktori imati platu od 1000 evra. Taj Dragan Đilas zaboravlja da su doktori u njegovo vreme primali plate manje nego što sada imaju medicinske sestre.

Zamislite, on kaže da će plate za doktore isplaćivati ako stopiraju izgradnju Moravskog koridora. Pa, valjda se plate za zaposlene u javnom sektoru isplaćuju iz redovnih budžetskih prihoda, a krediti se koriste za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata, jer iz infrastrukturnih projekata mi možemo i naredne generacije će moći da vraćaju te kredite. Naravno, to njima nije važno. Te plate od 1000 evra mene podsećaju na one Dinkićeve besplatne akcije od 1000 evra. Oni kada god se približe izbori nude građanima 1000 evra, a kada izbori prođu građanima ništa, a njima milioni u džepovima. Naravno, i Đilas i svi oni iz Saveza za Srbiju su prošlost, a SNS i mladi ljudi su budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem ponedeljak, 3. februar 2020. godine, sa početkom u 11.00 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Hvala.