Da, razumela sam vaše namere. Imam pravo, u skladu sa Poslovnikom, da reagujem i da vodim sednicu.
Ničim nije povređen Poslovnik, član 107. Uzmite beleške i vidite da se vama lično niko nije obratio u prethodnoj diskusiji.
Marijan Rističević po amandmanu ili po sledećem amandmanu? Recite. Po amandmanu. Izvolite.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega zbog građana Srbije i Crne Gore, želim da kažem da u politici često nije bitno šta ste i koliko vatreno rekli, već šta ste prećutali. Pametan čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže. Pokušavam da se ponašam u tom stilu i zato ponovo apelujem na dostojanstvo.

Srpski narod je jedan častan i dostojanstven narod. Srbija je povratila dostojanstvo, ne samo sama sebi, već je povratila i svom narodu, građanima Srbije i svom narodu ma gde oni živeli, od Novih Karlovaca do Aljaske, ako hoćete. To dostojanstvo srpskog naroda je povraćeno.

Milo Đukanović je napravio tragičnu grešku zato što srpski narod, po tradiciji bivših jugoslovenskih republika, ne doživljava kao svoj narod koji vekovima živi tamo, već ga doživljava kao tuđi narod, a srpskog naroda koji se izjašnjava kao Srbi ili kao Crnogorci ima preko 70% u Crnoj Gori. Preko 70% su vernici SPC. On je udario na svetinje tog naroda, udario je na nacionalni identitet, urušio nacionalno dostojanstvo. Sad ih udara kao i vernike.

Ponavljam, nema problem Milo Đukanović sa Srbijom, nema. Srbija se ne meša u unutrašnje poslove Crne Gore, ali Srbija čuva dostojanstvo srpskog naroda ma gde on živeo. Živimo u različitim državama, ali smo mi isti narod i Milo Đukanović mora da zna da smo iz tog razloga zainteresovani za sudbinu srpskog naroda u Crnoj Gori. Od toga mi nećemo odstupiti, nećemo rušiti integritet Crne Gore, posebno ne na način na koji je to radio Đukanović – priznavanjem Kosova i Metohije, divlje države Kosovo u našoj južnoj pokrajini, razgraničenje sa tom divljom državom na našoj teritoriji, proslavom „Oluje“, slanjem raznih misija u Prištinu itd. Ne, mi nećemo rušiti integritet Crne Gore, ali ćemo se brinuti i starati i pitati za jedinstveni srpski narod. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 35. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Mi smo ovde izričito tražili da se propiše obrazac, a ne nekakav upitnik, na osnovu kojeg će popisivači da prikupljaju relevantne podatke.

Za jednu populaciju i za stanje po statističko – metodološkom pristupu kakav se utvrđuje po međunarodnim standardima, ali ne EU, gospodine, opet moram vama da se obratim, a tu nije gospodin Kovačević, Srbija je potpisnik i član UN i tačno se zna svuda u svetu koji su to podaci koji mogu da se traže.

Dakle, polna, starosna struktura, ko koliko ima dece, to su podaci koji treba da stoje na ovim obrascima, a ne da vi izmišljate nekakve stvari, ko kako ide na posao, da li deca idu pešice. Šta će sad vama da znači ako u nekom selu tamo, od Aljinovića, ne znam, do osnovne škole deca treba da idu sat i po vremena peške. Ili, na nekom brdu tamo u selu na Staroj planini. Nemojte, molim vas, da izigravate ruglu popis stanovništva.

Stanovništvo treba da bude obuhvaćeno upravo po onim segmentima i onim parametrima kako je to svuda u svetu, a ne vi da izmišljate rupu na saksiji, što bi se reklo. Ti podaci vama mogu da služe samo u nekakve istraživačke svrhe za fingiranje nekih podataka. Ako vi hoćete realno da znate koliko ima zaposlenih, nezaposlenih, koliko ima onih koji žive u ruralnom području, na selu…

A, da, još sam zaboravila, to je veoma važan podatak, prigradska naselja, selo i grad niste jasnom distinkcijom odvojili. U popisu iz 2011. godine je bilo puno, puno problema.

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstojeći popis će pokazati mnogo toga. Na selu živi narod koji je prosečno star 62 godine. Hiljadu i dve stotine naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika. Mi ćemo na osnovu tog popisa morati da vodimo računa, ne samo koliko stanovnika živi u Srbiji, već kako su oni raspoređeni. Ni jedan kraj Srbije ne treba da bude zapušten i ubuduće, gospodine ministre, u poljoprivrednoj politici moramo voditi računa i o demografiji, mada to nije prevashodno naša obaveza, ali ćemo i te kako morati da vodimo računa.

Mislim da će doći vreme da plaćamo na određen način ljude da žive na selu, ne samo zbog poljoprivrede, ne samo zbog demografije, već i zbog zaštite životne sredine, zbog seoskog turizma, zbog staranja o šumama. Ne može se o životnoj sredini i šumama, o seoskom turizmu starati neko ko ne živi na selu.

Dakle, to stanovništvo, a Srbija, priznajemo, gubi stanovništvo. U zadnjih 100 godina Srbi nisu imali priraštaj stanovništva, dok su, recimo naši susedi, od Rumuna, Bugara, 28%, 35%, Grci 40%, tursko stanovništvo poraslo za 700%, albansko za 1.000%, jedino srpsko stanovništvo stoji gde je stajalo i 1918. ili 1920. godine.

Mi ćemo i te kako na osnovu popisa dobiti neke podatke i na osnovu toga morati da korigujemo, ne samo poljoprivrednu politiku i mnogo toga. Ono što ja preporučujem su tzv. jedince, da mala poljoprivredna gazdinstva tretiramo kao određene jedinice kojima ćemo davati određeni novčani iznos bez ikakvih prevelikih zahteva, papirologije, itd., imajući u vidu njihovu želju da ostanu na selu, imajući u vidu da dok god oni žive u selu, bez obzira u kom starosnom dobu postojećih želja gradskog stanovništva da dođu u posetu, a samim tim će postojati želja da se to stanovništvo zanovi. Možda neko od gradskog stanovništva ko bude dolazio u posetu poželi da razvije neki prerađivački biznis u tim ruralnim područjima.

Što se Mila Đukanovića tiče, ja sam njemu sve rekao. Dakle, nema problem sa Srbima, sve što će mu se desiti u narednom periodu nije mu kriv Aleksandar Vučić, nije mu kriva Rusija, nije mu kriva Srbija, kriv je on, on je to zaslužio svojim postupcima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, popisom 2021. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji i njihov raspored po nižim prostornim jedinicama i upravnim okruzima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim i obrazovnim, drugim obeležjima stanovništva, ali će služiti i za projekciju budućeg kretanja i sagledavanja demografskog potencijala Republike Srbije.

Hteo bih da istaknem i značaj mera koje se preduzimaju u okviru pronatalitetne politike, i to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. Već posle prve godine od onoga što smo učinili Srbija je 2019. godine prvi put ušla u pozitivan skor, imala je 614 više. To je nešto što je veoma bitno za našu državu, to je odlična vest. Imamo plan Srbija 2025. Jedan od segmenata tog plana je svakako opredeljen u prvoj tiče se demografije. Zato je od naročite važnosti populaciona politika, da nas ima više, da pospešimo naše demografske karakteristike, da ojačamo Srbiju, da podstičemo ljude da imaju što više dece.

U okviru mera pronatalitetne politike imamo i raspisivanje konkursa u iznosu od 650 miliona za sve lokalne samouprave na području Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini je jedno ozbiljno pitanje i ja bih ovde iz obrazloženja ponovio nešto. Kaže – popis stanovništva je najkompleksnije statističko pitanje. Možda je to kompleksno pitanje i van statistike. Tako da, iz svega ovoga što se radi u popisu tu imamo određene obaveze, ali najbitnije je ono šta dobijamo i šta ćemo dobiti posmatrano i čini mi se da tu postoje dva osnova pitanja, demografsko pitanje, odnosno povećanje novorođene dece i smanjenje iseljavanja iz Srbije.

Da bi se ovo ostvarilo, čini mi se da tu dve stvari moraju da se rade maksimalno. Ova Srbija to radi, treba to pojačati, a to je da pored državnih mera koje se preduzimaju u smislu novog rađanja i ne iseljavanja iz Srbije, to je privredni razvoj, povećanje standarda građana da bi ti ljudi ostajali na ovim prostorima, a kumulativno gledajući, privredni razvoj i povećanje standarda, življenja sa merama stimulativnim koje država predlaže za novo rađanje. Kada to saberemo, to moraju biti mere koje će dati rezultat i povećanje tih novorođenih, male dece koje će sutra nositi sve aktivnosti u ovoj državi.

Popisom ćemo dobiti precizne podatke i oni trebaju da daju projekciju budućih poteza. Kratko ću reći nešto što se tiče poljoprivrede i malih domaćinstava. Pošto dolazim iz tog dela gde su uglavnom ta manja poljoprivredna domaćinstva, jednostavno iz popisa stanovništva ćemo dobiti presek i takvih domaćinstava. Treba naći takva rešenja i projekcije da i ta domaćinstva opstanu na tim prostorima, da dostojno žive, da od svog rada žive i zato je ovaj popis jako bitan. Jedno od rešenje, u mojoj opštini ima dobrih i jakih domaćinstava koja održavaju i ta manja domaćinstva zato što ta manja domaćinstva mogu da se vežu za njih u smislu tih poslova koji se izvršavaju u seoskim uslovima.

U okviru toga, juče je ministar Nedimović dao jedan odgovor ovde, milim da je malo postao nejasan tamo na terenu, ja bih ga zamolio da ponovi. Mislim da nije ni komplikovan ni težak odgovor, a radi se o nabavci traktora. Recimo, ja imam jednog mladog poljoprivrednog proizvođača koji kaže – ja bih da kupim traktor od 80 kilovata, da li može određen povraćaj da se dobije za tako nešto? Zahvaljujem.