Dvadeseto vanredno zasedanje , 31.01.2020.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

5. dan rada

31.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 13:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika koje je preostalo.

Dame i gospodo, zašto SRS insistira amandmanima da ovaj zakon koji se odnosi na popis stanovništva bude što precizniji? Možda smo negde i rigorozniji nego što to predlagač sam predviđa, ali to je samo iz jednog razloga, što je svima vama dobro poznato, da ovaj posao koji se odnosi na statistiku, kao što je popis stanovništva, može i te kako da služi za različite manipulacije. Naravno, osnovna namera ovog popisa je da imamo pravu sliku, da imamo statističke podatke koji su potpuno precizni, koji odgovaraju realnosti.

Samo vas podsećam da je 2001. godine trebao da se izvrši popis stanovništva u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na insistiranje tadašnje federalne jedinice Crne Gore, odložen je popis stanovništva u SRJ, odložen je za 2003. godinu, iz razloga što je tadašnje rukovodstvo Crne Gore razmišljalo da će popisom stanovništva statističkim podacima potkrepiti tu svoju separatističku politiku koja se kasnije i realizovala.

Svi mi dobro znamo da ne računajući onaj popis koji su izvršili komunisti posle Drugog svetskog rata u Crnoj Gori, većinsko stanovništvo je srpsko stanovništvo, ali vremenom, pritiscima i ovakvim falsifikatima, došli smo u situaciju da sada slušamo, ne samo obrazloženje falsifikata kada je u pitanju statistika, nego i istorijske krivotvorine, gde se iznosi činjenica da onaj ko je bio Srbin nije više Srbin, on je sad neko ko je nove nacionalnosti za razliku od njegovog oca koji je bio Srbin.

I bez obzira koliko to nama nelogično zvučalo mi moramo da se suočimo sa situacijom da će za nekih 50 ili 100 godina, ako ne i više, jednostavno to iz različitih razloga postati jedina argumentacija.

Statistika ostaje, mi smo svi, što bi se reklo smrtni, da ne bi išli u elaboraciji kada je u pitanju situacija samo u Crnoj Gori. Evo, ja ću vas podsetiti na nešto što je vezano za Srbiju. Godine 2001, kada je trebao da se održi popis stanovništva tada se razmišljalo da u jednom delu Srbije, prvenstveno u AP Vojvodine, krene se sa afirmacijom nove nacionalnosti, odnosno nacionalne opredeljenosti, to je tzv. Vojvođani, i imate u podacima o popisu stanovništva, prvi put se pojavljuje u statistici da se neko, nego za početak 1% skoro izjašnjavalo kao Vojvođani, možda neko kaže, to je toliko minorno da ne treba o tome trošiti vremena, to je upozoravajuće.

U Crnoj Gori je bilo 99% srpski živalj za vreme Kralja Nikole. Crna Gora je bila srpska država. Period do 1945. godine je istorijski gledano, uslovno rečeno, zanemarljiv.

Jeste li videli šta uradiše komunisti? Od čistog srpskog življa, za vreme Kralja Nikole, pretvoriše to u crnogorštinu. Ranije, kada se kaže da neko pripada, izjašnjava se, deklariše se kao Crnogorac, to je bio sinonim za Srbe iz Crne Gore.

Unutar Crne Gore, kada neko kaže da je Crnogorac, to se podrazumevalo da nije srpske nacionalnosti, da je ili Musliman ili Malisor ili Hrvat, ali to je potpuno bilo jasno.

Statistika je veoma značajna. Srbija je pripadala zemljama, što bi se reklo, razvijenog sveta, kada je u pitanju popis stanovništva. Dakle, 1890. godine Srbija je imala Zakon o popisu stanovništva i domaće stoke, kako se to govorilo. Ranije su se popisivali samo vojni obveznici i poreski obveznici, tako da se žene nisu popisivale, ali se popis vršio svakih pet godina. Srbija je ušla u porodicu zemalja, gde se to radi svakih 10 godina, a sada moramo poštovati centralizovani popis na nivou Evrope. Mi smo želimo svojim amandmanima da budemo precizni, da budemo jasni, da ne bi došlo do manipulacija.

Hvala, predsedavajući na razumevanje.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovane kolege i koleginice, ove dve diskusije kolega Mirčića i kolege Markovića, podstakle su me da se javim.

Situacija je veoma ozbiljna i mi ne smemo neozbiljno da pristupimo ovom trenutku. Moramo biti veoma mudri, pametni i moramo učiniti sve, da ne dozvolimo da nam se desi još jedna nesreća, još jedno zlo koje je u prošlom i u ovom veku snašlo srpski narod. Moramo biti pametni i povodom događaja u Crnoj Gori i povodom predstojećeg popisa.

I zato, pamet u glavu, izbegnimo rasprave i svađe. Nemojte da zbog sitnih partijskih interesa pravimo veliku štetu i Srbiji i svim građanima Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Zakon o popisu stanovništva domaćinstava i stanova je jedan procesni zakon i on treba da utvrdi, odnosno ovde da kaže kako i na koji način izvršiti pripreme i sam taj popis.

Amandman koji smo podneli na član 1, on je uglavnom usmeren na poboljšanje teksta, ali iz izlaganja kolege Petra Jojića, vi ste čuli da Srbija dugi niz godina, reko bih, vekova, baštini jednu disciplinu koja se naziva popis i ona ima svoj ogroman značaj.

Nije nama cilj da mi 2021. godine popišemo stanovništvo, stanove i domaćinstva i da to ostane tako.

Nama je cilj da mi posle toga sagledamo šta možemo da uradimo dalje.

Država Srbija, Vlada Srbije izdvaja u ovom trenutku neka sredstva za poboljšanje slike strukture stanovništva u Srbiji, a pre svega tu mislim na starosnu dobu, ali efekti su mali.

Evo na primer, sredina iz koje ja dolazim, Ljubovija, tamo je od jedan dan do 18 godina u odnosu na ukupan broj stanovnika 8,7% i to je podatak sa popisom iz 2011. godine.

Ako Zavod za statistiku, gospodine Jančiću, vi ste tamo dugi niz godina, direktori se menjaju, vi ostajete i ako Zavod za statistiku može da nam pruži samo taj podatak da je to tako, mi od toga nećemo imati neke velike koristi.

Ako Zavod za statistiku bude alarmirao sve one koji treba da se uključe i sada prilikom popisa 2021. godine da daju određen doprinos i da alarmira kakvo je stanje, onda sve to ima smisla.

Šta je danas najbitnije? Otadžbina, svakako i to niko ne spori, to je sasvim normalno, ali posle toga je čovek. Ovo treba raditi, pre svega, zbog stanovnika Srbije, zbog ljudi, a onda kasnije ćemo imati one podatke koje možemo da menjamo, usmeravamo i da od toga izvučemo neke koristi.

Dalje, potrebno je i sve može da se analizira, ako se popis dobro sprovede, da se analizira i kadrovska struktura i sve drugo što nam je potrebno.

Znači, jedna projekcija, šta to mi hoćemo, gde mi vidimo državu Srbiju u nekom drugom periodu. To bi ovi podaci koji ćemo dobiti prilikom ovog popisa trebali da daju odgovor, odnosno da unaprede kvalitet života.

Ako to ne uradimo, popisivanje samo zbog sebe neće imati neki veliki smisao, ali činjenica je da smo mi počeli sa popisom stanovništva, mi Srbija, pre nego što je Sretenjski Ustav donesen, ukazuje da je srpski narod, jedan vrlo kulturan i napredan, ali mi tražimo neke radikalne poteze da bi ovo bilo još bolje. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.
...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Na kraju ste vašeg mandata u Vladi, uskoro će parlamentarni izbori, pre toga ste bili na vlasti od 2012. godine, a poslednji popis je sproveden 2011. godine i vi iz SNS, niste iz statističkog atlasa, pošto je tu gospodin iz Republičkog Zavoda za statistiku, izvukli određene pouke kako bi građanima Srbije bilo bolje.

Da ste ga pogledali malo, da su to pogledali poslanici koji učestvuju u raspravi, iz vaših su stranaka, vi biste videli da je ta situacija, i zateći će nas nažalost 2021. godina, samo još gore stanje nego 2011. godine.

Šta sada građani Srbije treba da znaju? Svakako ne ovo što vi promovišete, da će onaj popisivač da dođe, pa će sada putem prenosnih računara, laptopova da se vrši intervju sa građanima, umesto onih popisnih listova.

Mi kao prvo, smatramo da je bolje, i ako je duži period obrade i unošenja, da to bude na papiru, a sa druge strane, pokazaćemo i prilikom rasprava amandmanima, da je neverovatno, protiv ustavno i protiv svih normi koje štite prava čoveka, nacionalnih manjina i svih drugih koji će biti obuhvaćeni popisom, da vi od građana Srbije tražite određene podatke.

Na kraju krajeva mi smo želeli, pošto je tu gospodin iz Zavoda, da vam kažemo da mnogo precizniji treba da budu ti obrasci, nego što su ovde propisani ovima normama zakona. Bilo bi dobro da u danu za glasanje prihvatite ove naše amandmane da vas kasnije zbog pritužbi građana ne bi bolela glava.

Šta pokazuje Statistički atlas iz 2011. godine? Da je u ruralnom području, na selima, prosek starosti stanovništva se kretao od 50 do 75 godina, da su preovlađivali oni koji imaju preko 60 godina. Pazite, to je bilo pre 2011. godine.

Šta ste vi uradili da pomognete da ljudi tamo imaju bolje uslove života i da se mladi vrati i da žive i da rade na selu, ako pogledate sve te parametre, koje su zaista oni dobro uradili iz Republičkog zavoda u tom segmentu? Pregledala sam apsolutno čitav Statistički atlas po segmentima, vidi se da ste mogli iz toga da vidite da je veoma potrebno da ne vršite takvo dalje iseljavanje mladih i da danas imate još goru situaciju. Od četiri hiljade 900 i nešto naseljenih mesta u Srbiji vi danas imate ogroman broj onih gde živi petoro ili desetero ljudi. Škole su ugašene. Niste uradili pristupne puteve. Pustite to, gradite auto-puteve, niko nema ništa protiv toga, ali zamislite vi da na čitavom jugu Srbije u istočnom delu, u zapadnom delu Srbije, vi niste uradili apsolutno ništa dovoljno u infrastrukturi i da pomognete tim ljudima. Vama je važno da te multinacionalne korporacije dolaze, da im dajete 10.000 - 11.000 evra po radom mestu, da vršite novu industrijalizaciju Srbije, pa to je radio i Josip Broz posle Drugog svetskog rata. Mi smo bili pretežno agrarna zemlja i Srbije je i te kako mogla dobro da živi od dela privrede.

Naravno, treba razvijati industriju, ali vi sada dodatno pospešujete te ljude, a one koje ne dobiju radno mesto, jer nisu članovi Srpske napredne stranke, u tim novootvorenim fabrikama šta će, mlad čovek vidi nema perspektivu, ne može da živi, pokupi se i ode u inostranstvo.

Veoma je lako izvesti računicu, vi to odlično znate gospodine Nedimoviću. Pošto ja imam rodbinu u selu koje se bavi stočarstvom, u uslovima kakvim može, čak jedna od mojih snaha ima i više grla stoke, ja mislim sadu ovom trenutku, da se ne naljuti na mene, 12 krava, i ti ljudi koji imaju jedan takav pristojan stočni fond, oni su vredna porodica, oni mogu nečemu da se nadaju, jer uzgajanjem jedne krave, godišnje jednom domaćinstvu može da ostane otprilike 1.000 evra ako kupi svu hranu, ako ne proizvodi hranu i jedno tele. Ali, kako da dođemo do toga? Znači ovaj deo je veoma jasan i taj deo moje porodice koji se time bavi može solidno da živi.

A, šta će onaj koji nema ni jednu kravu, a živi na selu? Da li znate vi koliko ima takvih ljudi? Oni ništa nemaju, ili ako ima jednu…

Evo, kaže mi gospodin Despotović, pošto njegovi roditelji žive u selu Jabuka, odakle je on i bave se stočarstvom i on im pomaže i supruga i deca, jer su to stariji ljudi, i nemali broj je takvih primera, kako onda opstane da živi, pogotovo u takvom kraju, na takvoj nadmorskoj visini?

Bila sam prošle godine, obišla sam, ja mislim čitavu zapadnu Srbiju i Novu Varoš i Priboj i sva ona zlatiborska sela, pa verujte mi, gospodine Nedimoviću, da nisam mogla da vidi stado ovaca, da vidim krave, pa i Pešter čak, koji je Bogom dan za proizvodnju takve hrane.

Jednostavno naš cilj treba da bude - vratite ljude tamo, dajte im da žive. Evo, računicu sam vam rekla, vi to dobro znate, ali on mora da ima impuls i podsticaj od države, a ne da mu se nudi - hajde ti u varioce, ajde tamo na preciznu mehaniku, ajde idi radi u neko tamo, neću sad da nabrajam imena tih firmi. Pa, šta ćemo mi onda sutra ako svi ti mladi ljudi pohrle da rade za taj minimalac ili nešto ako im daju još malo više, ali retko u tim firmama, a da odumire srpsko selo?

To što možemo, dame i gospodo narodni poslanici, da povećamo cenu zemlje, zamislite sad koliko hektara Srbija ima. Ova „Al Dahra“ je uzela ovih, koliko Vjericem 17.000, 18.000 hektara, pa da na to ne računamo? Ali, tamo gde je preostali fond zemlje, pa i kod tih malih gazdinstava, ako bi se uložio novac i ako bi se stvarna vrednost kod obrade te zemlje, kroz stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, poboljšala onda bismo imali mnogo veći BDP i znali bi smo da je to trajna vrednost.

Zemlja i ono što se proizvode i ulaže je trajna vrednost, a neke takve vaše kombinacije sa fabrikama koje danas budu, sutra ne budu, a daje im se toliki novac iz budžeta.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ministre Nedimoviću, možda je dobro što ste vi baš predstavnik Vlade kada razgovaramo o ovom zakonu, ima i kolega iz Zavoda za statistiku. Unapređenje tehnike prilikom popisa, ona ima svoje prednosti efikasnije, a možda i jeftinije, ali ovo o čemu je govorila koleginica Nataša Jovanović znači da bi onaj klasičan način popisa možda bio bolji, ali kad je ovde gospodin Nedimović, zbog čega sam ja to i rekao, pa vidite, ovo što Vlada sad daje određena novčana sredstva za podsticaj i pomoć porodicama sa decom, to je dobro i kad sam rekao malo pre da u opštini iz koje ja dolazim postoji od jedan do 18 godina 8,20% stanovništva i ako je prosečna starost stanovnika u Srbiji 74 godine, to kada podelimo vidite da je to jedna strašna slika.

I sad će doći možda do povećanja broja rađanja, ali šta nam vredi, gospodine ministre, ako ta deca, kada budu završila srednju školu u mestu gde su rođena odu da studiraju u veće gradove i ne vrate se u mestu u kojem su došli?

Zato bi dobro bilo da vi u okviru politike koju vodi vaše Ministarstvo, prilikom dodele tih subvencija probate da napravite jedanu razliku, diferencijaciju između, hajde da se ne naljute moji prijatelji i kumovi iz Sremske Mitrovice, između Sremske Mitrovice i Krupnja, Ljubovije, Malog Zvornika, Koceljeve, Bajne Bašte, gde su brdsko-planinski predeli, gde jedan vlasnik ima vrlo male parcele, u Vojvodini, u Sremu, u drugim ravničarskim mestima, pa čak i u Mačvi, i ukoliko bi došlo da određena površina zemljišta ne bude obrađivana određeno vreme veliki su kompleksi za državu i za vlasnika, jer mnogo je jeftinije da tu ponovo to zemljište vrati svojoj nameni, nego što bi to bilo tamo gde su parcele jako, jako usitnjene.

Zbog toga bi trebalo, vi ne možete da kaznite i da nekog ograničite i da kažete – ti ne možeš da živiš u Sremskoj Mitrovici, nego moraš da živiš u Malom Zvorniku. Ali, merama koje Vlada može da utvrdi možete da zainteresujete ljude da njima to postane bolje mesto za život, da i oni probaju i svoju kreativnost, spremnost, sposobnost i sve što su naučili primene, ali tu je pomoć države, odnosno, vašeg Ministarstva jako neophodna.

Hvala.