Da, ali moj interes je da…

Dobili su preko 40 miliona evra. Gde je taj novac? U poljoprivredi nije, nego u džepovima članova porodice Nikolić.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, popis stanovništva je jedna ozbiljna stvar i mislim da to nije ni potrebno posebno naglašavati jer ako se ima u vidu da sva istraživanja, sve studije i sve ono što je bitno za jednu državu, za jedno društvo uglavnom bazira na rezultatima popisa, onda je to dovoljna činjenica.

Sasvim je dovoljno pogledati rezultate tri uzastopna popisa stanovništva i laik koji nije upućen u tu materiju moći će da odmah shvati u kom smeru i u kom pravcu se vrše neka kretanja. Ako se pogleda to malo na duži period, onda se može izvesti i tačna matematička zakonitost kako i na koji način će se dešavati i broj i povećanje broja stanovništva ili nekih drugih parametara.

Naime, popis stanovništva nije samo pošaljete popisivače na teren, date im baze podataka za određeni reon iz Ministarstva unutrašnjih poslova i kaže idite tamo i tamo i popišite to što stoji u onim formularima.

Popisivači moraju biti izuzetno edukovani ljudi kako bi mogli i neke stvari unapred, ne samo uzeti sa lica mesta, nego recimo i zaključiti na osnovu uvida u neko domaćinstvo i ostale stvari.

Dakle, popis nije samo popis stanovništva, nego popis objekata, popis stočnog fonda, zemljišnog fonda i svega ostalog.

Mi smo videli sada u ovoj situaciji kada je pre nekih mesec dana u slučaju Monike Karimanović, kada je policija, Žandarmerija, pretresla jedan deo, veliki deo Srbije, tri opštine Niš, Svrljig i Knjaževac, videli smo kakvu situaciju? Tu se najbolje videlo kakvu situaciju imamo na terenu, ta ima mnogo zapuštenih objekata u koje godinama niko ne dolazi, čak ima i objekata gde možda i ljudi ne znaju, odnosno eventualni naslednici ne znaju da je to njihovo, tako da se mora voditi računa i o tome.

Posebno se mora voditi računa i o popisu, o stočnom fondu jer neke druge zemlje o tome vode računa. Recimo, bivša Sovjetska Republika Turhvenistan, ono ima posebno ministarstvo za konje. To je jedina zemlja na svetu koja ima to. Mislim, interesantan je podatak, ali dobro, konji su kod njih nacionalna životinja, ono što je sveta krava u Indiji.

Dakle, ne treba zapostaviti ni jedan parametar iz popisa, opšteg popisa jer sve to utiče na istraživanja i na osnovu svih tih parametara može se doneti preciznija dijagnoza, odnosno prognoza kako će se stvari kretati u budućnosti.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, činjenica je da popis 2021. godine će biti najmodernije urađeni popis po ugledu evropske popise. O tehničkim detaljima popisa, o laptopovima i ostalom ne bih govorio, već bi samo rekao da popis predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države.

U izvršenju pojedinih poslova u vezi sa popisom učestvuje i Ministarstvo nadležno za poslove rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, što se vidi u članu 12. U tom smislu, ključna pitanja za analizu efekta popisa na društvo, da nema štetnog uticaja na specifične grupe populacije. Na koje društvene grupe se postavlja pitanje? Posebno na osetljive društvene grupe bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao, pre svega, na siromašne i socijalno isključive pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni itd.

Ranije su rađena neka istraživanja po tipu nove ekonomske političke misli Đorđa Vukadinovića i naravno, takvi podaci nisu validni.

Ali, istraživanje pod nazivom „Analiza sprovođenja preporuka Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a ja to posedujem, ovu brošuru i ovu analizu, urađena je u okviru projekta od globalnih preporuka do ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u sredinama u kojima oni žive, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, Kancelarije za ljudska i manjinska prava i kao deo programa sprovođenja antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji u 2018. godini.

Projekat istraživanja realizovala je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, u partnerstvu sa Savezom distrofičara Srbije.

Osnovni cilj projekta je doprinos unapređenju mehanizma za praćenje preporuka UN za ljudska prava, u cilju poboljšanja položaja posebno osetljivih društvenih grupa, naročito osoba sa invaliditetom. Glavni fokus projekta odnosi se na utvrđivanje stepena sprovođenja preporuka Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, što mi ovim popisom upravo i činimo.

Ovo istraživanje je dalo preporuku za statistiku i prikupljanje podataka, što će ovim popisom biti obuhvaćeno, a to je ažuriranje podataka o osobama sa invaliditetom razvrstanih po polu, uzrastu, vrsti invaliditeta, nacionalnoj i geografskoj pripadnosti, kao i stanovanja u institucijama. Na taj način ćemo imati dobru bazu za dalju strategiju u ovoj oblasti.

Na kraju, hoću da kažem da i dalje mislim da tužilaštvo treba da se pozabavi sa 620 miliona tajkuna Đilasa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, naravno da je Predlog zakona o popisu stanovništva i te kako značajan, ali ja ću govoriti sa aspekta analitike i planiranja. Zašto? Zato Predlog zakona o popisu stanovništva nije značajan samo sa aspekta prikupljanja statističkih podataka, već je i te kako značajan sa aspekta definisanja adekvatnih mera podrške i donošenja adekvatnih strateških planova na nivou Republike Srbije, ali i sa aspekta donošenja adekvatnih zakona u kojima je fokus bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Ja bih o ovom zakonu govorila sa aspekta poboljšanja položaja posebno osetljivih društvenih grupa, jer Predlogom zakona predviđeno je da će se popis raditi i u ustanovama socijalne zaštite, znači, u onim ustanovama koje zbrinjavaju decu, odrasla i stara lica.

Takođe, moram da naglasim da su žuti tajkuni, odnosno žuto tajkunsko preduzeće je za vreme vršenja svoje vlasti ostavilo 30.000 pravno nevidljivih lica. To su pravno nevidljiva lica koja pripadaju kategoriji posebno osetljivih grupa, a to su Romi. Oni su ostavili 30.000 pravno nevidljivih lica što znači da su tim licima ugrozili osnovna ljudska prava, pravo na postojanje ličnog dokumenta, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na usluge u oblasti socijalne zaštite.

Dolaskom na vlast SNS 2012. godine to je ispravila. Narodna skupština je usvojila zakonodavni okvir kako bi ta pravno nevidljiva lica ostvarila svoja osnovna ljudska prava, a to je pre svega pravo na postojanje, a onda idu i druga prava, na lični dokument, na zdravstvenu zaštitu, na socijalnu zaštitu itd.

Sem što su iza sebe žuti tajkuni, na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem, ostavili 30.000 najosetljivije populacije pravno nevidljivim, oni su otimali i od dece ometene u razvoju. Oteli su deci ometenoj u razvoju samo kroz dvorac „Heterlend“ 150 miliona. Naravno, taj dvorac trebalo je da posluži deci ometenoj u razvoju, ali oni su taj novac strpali u sopstvene džepove, a iza njih je ostala samo pustoš.

Za razliku od njih, dolaskom na vlast SNS, pored odgovorne ekonomske, vodi i odgovornu socijalnu politiku. Dakle, 25. februara prošle godine u Beogradu je otvoreno na Zvezdari, posle 21 godine, prihvatilište za decu i omladinu. Sem prihvatilišta, koje zbrinjava 48 dece, tu je i svratište za tridesetak mališana.

Trebalo je da prođe 21 godina, pa da se otvori novo prihvatilište, koje ima 1.700 metara kvadratnih. Žuti tajkuni, ne samo da nisu vodili računa o deci koja se zbog raznih životnih okolnosti nađu u takvoj situaciji, već su uslovi u kojima su oni zbrinjavani bili takvi, potpuno neuslovni. To je bilo na 250 metara kvadratnih prihvatilište koje je bilo namenjeno za tu decu.

Sem toga, moram da istaknem da je ova Vlada, vodeći odgovornu socijalnu politiku, takođe, obeležavajući Dan dece obolele od autizma, 2. aprila 2019. godine, u okviru dnevnog centra za decu ometenu u razvoju u Beogradu, otvorila i organizacionu jedinicu pod nazivom „Predah“ usluga, koja služi da pruži adekvatnu podršku i pomoć kako roditeljima, tako i deci ometenoj u razvoju.

Na kraju, želim da naglasim da popis stanovništva itekako će biti značajan sa aspekta osetljivih društvenih grupacija, a ova Vlada i dalje će nastaviti da vodi odgovornu i socijalnu politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih potvrdio sve ove stvari koje je rekla koleginica pre mene, s tim što, vezano za popis stanovništva za sve one potrebne aktivnosti koje treba da se urade, svedoci smo velike depopulacije naših sredina, kao što je jugoistok Srbije, kao što su opštine pored grada Niša, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Babušnica i veliki broj takvih opština gde je velika stopa starih ljudi, gde je odnos na svako rođeno dete pet ili šest umrlih, gde mi kao lokalne samouprave, konkretno opština iz koje ja dolazim, maksimalno stavljamo akcenat na finansijsku pomoć porodicama koje žele da žive u Svrljigu, kroz programe finansijska podrška majkama, nezaposlenim porodiljama, finansijska pomoć našoj deci koja se rode.

Znači, sada smo u toku 2020. godine duplirali ta sredstva, baš zbog toga što mislimo da je to jedini način da se na neki način borimo da stanovnici ostanu u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu, u tim sredinama. Ali, s druge strane, velika potreba jeste da se ostvari ono što smo govorili ranije, da se poveća finansijska pomoć našim ženama na selu, da se poveća finansijska pomoć deci koja se rode na selu, da se poveća finansijska pomoć i podrška nerazvijenim područjima koja imaju veoma veliku stopu starih.

Još jedna stvar, tu je sa nama ministar poljoprivrede, sa kojim uvek razgovaramo, dogovaramo i očekujem da ćemo u toku ove godine uspeti da neke pravilnike promenimo za dobrobit tih naših sredina koje su u teškoj situaciji.

Jeste Srbija zemlja koja ima veliku i svetlu budućnost, veliku šansu, ali, s druge strane, mi bez podrške našim sredinama, nerazvijenim područjima, demografski ugroženim sredinama, verujte mi, neće imati mogućnost ni Srbija da ide napred, kroz programe uvećavanja finansijske pomoći, kroz program pomoći našim ženama na selu.

Još jedna od bitnih stvari o kojoj sam hteo da govorim, govorio sam to više puta, da moramo imati posebnu stavku i mesto za decu na selu. Uvek moramo staviti akcenat dete na selu, koje tamo živi, koje se tamo rodi, za njegovu majku, za njegovog oca, jer tamo uslovi života na selu, posebno u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, da se ne ponavljam, u tim područjima je još teže. Zato u nekim selima nema ni trgovinske radnje, nema prodavnice, veliki broj ambulanti se zatvara zato što nema dovoljan broj lekara u tim lokalnim samoupravama.

Prema tome, na tome moramo raditi. To mora da budu stimulativne mere. Finansijska pomoć mora da bude veća za takva područja.

S druge strane, kroz program IPA, koji je najavio naš predsednik Vučić, to je velika šansa.

Još jednom, ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i narodni poslanik koji podržava Vladu i koji je izabran sa liste SNS, u narednom periodu uvek ću se zalagati za potrebe tih naših ljudi koji žive u marginalnim područjima, nerazvijenim područjima, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, gde nam je Niš centar.

Mislim da je Predlog zakona o popisu stanovništva veoma bitan i to moramo uraditi na najbolji način. Ali, naša jedina stvar jeste da se radi na tome da se stimulativno pomažu područja gde ima velika stopa mortaliteta, gde su stari ljudi i u tom delu moramo više…