Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Koleginice Žarić Kovačević, želite repliku? Izvolite.

Samo još neke podatke da iznesem poštovani predsedavajući, i ja se više za replike neću javljati, biće još vremena u toku današnjeg dana.

Ono što je poražavajuće za Republiku Srbiju jeste žuta reforma žutog pravosuđa 2008. i 2009. godine. Ono što je poražavajuće bilo za Republiku Srbiju i što je bilo poražavajuće za grad Niš je Zoran Živković koji je izneo kontejnere na Trg kralja Milana i pozivao ljude da pale račune za struju, pa su tim ljudima ispred vrata bili izvršitelji, a ne Zoranu Živkoviću koji se odlično ovde provodio u Beogradu.

Što se tiče razlike između sudskih izvršitelja i javnih izvršitelja, sudski izvršitelji su uglavnom bila lica koja su sprovodila izvršenje u sudovima, bili su državni službenici, ali vrlo često su bili sa, recimo, srednjom školom. Sada izvršitelji moraju da imaju pravni fakultet, moraju da imaju pravosudni ispit i moraju da prođu određene obuke. Upravo zbog toga, evo, koliko je bio efikasan sistem u izvršenju u sudovima. O tome govori podatak da smo od 2015. godine imali preko 2.000 izvršnih predmeta u sudovima koji su trajali i više desetina godina.

Da li znate da sam u praksi videla primere kada izvršni poverilac podnese inicijalni akt i zajedno sa tim inicijalnim aktom, odnosno predlogom za izvršenje izvršni predmet stoji u sudu godinu, dve, tri, pet, 10, 15 i nikako da se sudski izvršitelj seti da radi.

Sa druge strane, sretala sam i sudske izvršitelje koji su odlično radili svoj posao, ali ne može zbog toga samo da se kaže - sudovima je potreban veći broj sudskih izvršitelja. Koliko ima stanovnika u Srbiji? Srazmerno tome ima i zaposlenih sudija, sudskih izvršitelja i ostalih ljudi koji rade u pravosuđu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja došao na red.

Poštujem to što postoje sledbenici Ivana Pernara. Dakle, glavni politički stav ili deo političkog programa je izvršenje. Teško je biti arbitar između poverilaca i dužnika. Teško je biti i izvršitelj, da li si sudski, da li si javni. Pazi, imamo javne izvršitelje i sudske. Za mene su i jedni i drugi javni. Sud je deo javne vlasti, barem ja to tako vidim. Sudski izvršitelji i javni izvršitelji, tzv. privatni, donose odluke, sprovode odluke koje donosi sud. Bez rešenja o izvršenju, sudskog, nema izvršenja.

Zakon koji smo mi zatekli je bio veoma loš. Ko je od vas bio predmet izvršenja tih godina to najbolje zna.

Ja sam imao tu sreću i nesreću da osetim izvršenje DS. Bojan Pajtić je, recimo, naštancovao, jer mu se nisu svidele neke moje diskusije i dok su još vladali Vojvodinom sa 6% podrške… To su ovi koji bi sa 6% podrške nasilno da osvoje vlast, jer su navikli sa 6% podrške da drže vlast. Nemaju sad ni 6%, već svi zajedno imaju 6%, to je desetak verzija DS, nisu mogli sami sa sobom, oglodali su stranku, oglodali su program, postali su stranka bez programa i bez članstva i sad oni kao nešto bojkotuju.

Dakle, u njihovo vreme ja sam bio predmet izvršenja. Nije se odbijalo do pola plate, već dve trećine plate. Kod mene na sreću su imali šta da uzmu. Zamislite, dobijem 14 rešenja 2014. ili 2015. godine, 14 rešenja iz 2006. i 2007. godine. Četrnaest rešenja – naknada za odvodnjavanje „Vojvodina vode“. Jedan poreski obveznik može da ima jedno rešenje godišnje, ali za dve godine kada imate 14 rešenja, to ukazuje na to da ta izvršilačka nagrada bude onako malo deblja. Što više rešenja, to više štancovanja itd, onako baš da bude bogato.

Naravno, onda su našli žutog izvršitelja, žuti izvršitelj je našao žutog sudiju. Znate li kako je sudija donosio odluku? Tako što je samo lupio pečat na rešenju o izvršenju, Rističević Marijan itd, da se izvrši, parica, gotovo. Taj pečat je, ne znam, koštao dve, tri hiljade dinara. Navodno, moji podaci koji su se koristili su koštali dve, tri hiljade dinara itd. Lepo su oni to namnožili i zajedno sa kamatama uzeli 750 hiljada dinara, doktori vadili iz njih, a šta da radimo?

Dakle, u tom trenutku sam imao pravo na prigovor. Žalbe nije bilo. To smo mi uvodili, razne olakšice po pitanju, posebno, dužnika. Znači, sve od tada što smo menjali, menjali smo u korist dužnika.

Nadam se da će doći vreme da tih dužnika bude što manje, da će Srbija stajati ekonomski bolje, sve bolje i bolje i da će tih dužnika i poverilaca biti sve manje, da neće biti potrebe ni za sudskim izvršenjem, niti za izvršenjem javnih izvršitelja. Radim na tome i vladajuća većina, a verujem i mnoge dobronamerne kolege iz opozicije rade na tome, kritikujući nas, da napravimo što bolju ekonomsku situaciju u zemlji, da budu što bolji lični dohoci, prihodi poljoprivrednika, zanatlija, preduzetnika, da ne dođu u situaciju da zbog nekog neplaćanja dođu i da budu predmet izvršenja.

Recimo, ja koji sam bio predmet, napravim ja prigovor zato što je sudija napisao da se izvrši to na meni, iskoristio moje podatke, ali na rešenju kojim sam ja terećen iz „Voda Vojvodine“ piše „Rističević Mirjana“, dugovi iz 2006, 2007. godine, pet godina zastara, prošlo je osam, ali se Pajtić prisetio i ko veli – sigurno ne čuva rešenja o naknadama za odvodnjavanje i posle jedno osam godina našli su svog izvršitelja, izvršitelj je našao svog žutog sudiju, koji, gle čuda, iz Mitrovice dolazi da to radi u Inđiji, izvršitelj je iz Sremske Mitrovice. Sve je to lepo bilo uvijeno u žutu oblandu i oni su lepo, ne polovinu, nego dve trećine plate revnosno izvršili.

Uložio sam taj prigovor u roku od pet dana. Naravno, prijatelji Pajtića nisu bili predmet izvršenja. Znači, ja sam uložio prigovor u roku od pet dana što je bila zakonska odredba, samo vi galamite, mene ometati ne možete, ni omesti, dakle, ja sam uložio legalan prigovor. Sudija je imao, jel tako gospodine Martinoviću, imao obavezu da to reši u roku od pet dana. Znači, prigovor se podnosi u pet dana, sudija ima pet dana da prigovore reši. Nisu ga rešili pet meseci. To se zove u zakonu nemar sudije, a to je razlog za opoziv sudije da mu prestane funkcija i naravno Visoki savet sudstva, sastavljen od žuto bogoslovenih sudija, razumeš, nije im palo na pamet da takvom sudiji kod ovog ko je odobrio takvo izvršenje uskrate šansu da više takvo neko rešenje ne donese nekome drugome, jer kod mene su imali šta da naplate, ali je veliko pitanje šta bi se desilo, a verovatno se dešavalo da neko drugi pod nekim uslovima ne dođe pod udar takvog zakona.

Mi smo zakone menjali, ustanovljeno pravo žalbe. Ja da sam ga imao verovatno bi bolje prošao i na kraju da kažem da je starešina tog suda rekao – da, ja sam sve bio u pravu, ali eto, ona je morala da štiti koleginicu i da bi zaštitili koleginicu oni su doneli zaključkom odluku da to što je bilo 2006. i 2007. godine, to što je bila Rističević Mirjana nije bitno, da oni zaključkom usklađuju podatke iz 2006. godine sa mojim podacima, gotovo neverovatna egzibicija, a taj zaključak je valjda akt suda na koji nije dozvoljena žalba. Da li je tako gospodine Martinoviću? I lepo su se hvalili kako su izvršili to na meni, a starešina suda rekla - pa dobro, jeste to, on je bio u pravu, ali ja sam morao da štitim koleginicu.

Što sam ovo ispričao? Zato što mi dižemo buku na javne izvršitelje kojima uskraćujemo deo po deo nadležnosti, ja ne tvrdim da tu nema zloupotreba, ali po meni glavno pitanje je pitanje suda. Dakle, ako sud ne dozvoli izvršenje javni izvršitelj može da peva borbene, a najveća je nepravda kad sud na nekoj sirotinji donese rešenje izvršenju koje nije zakonsko, a često to radi. Najveća grehota je kad sud napravi zaključak o izvršenju, pa recimo, tamo bilo za one komunalne usluge, dopadne im se neki stan, pa sudski izvršitelj nađe nekog sudiju, pa se lepo oni dogovore za određeni procenat, pa se taj zaključak obavesti neko, jel, pa čim se taj zaključak okači na onaj ekser na oglasnoj tabli neko ga skine, pa prođe ta prva cena, pa se onda cena smanjuje itd.

Znamo mi da su pojedine sudije u kombinaciji pokušavajući sa onom elektronskom oglasnom tablom itd. Pokušavamo i to da rešimo. Više ne može da se uzme dve trećine plate, dve trećine penzije. Maksimalno smo pokušavali da izađemo dužnicima u koristi. Ali, moja kritika se odnosi na sud. Ne sme se olako donositi rešenje o izvršenju. Ne sme se sudskim putem olako dati, a nečija sudbina u ruke neodgovornih izvršitelja, onog dela neodgovornih izvršitelja. Ne može se više ta izvršilačka nagrada tek tako da prevaziđe, to smo već zabranili, visinu duga. Ne može se komunalne usluge pleniti nekretninama ukoliko to nije 5.000. Neki od glavnih argumenata zloupotreba smo izbacili.

Verujem da ćemo mi i dalje raditi na ovom zakonu, jer praksa donosi kod njih sve novine, pokušaj zloupotrebe itd, ali ja verujem da treba da dođe vreme kada će izvršenja biti sve manje, kada će dugova biti sve manje, kada će biti manje nezadovoljnih poverilaca i još nezadovoljnijih dužnika. Da bi to postigli Srbija mora da razvija svoju ekonomiju, ali niko ovde neće da priča o nekim drugim izvršiteljima.

Najpoznatiji za mene izvršitelj u Srbiji Dragan Đilas. Taj je izvršio nad građanima Srbije izvršenja vredna 619 miliona evra. Ja to odgovorno tvrdim. Ako neko ko nema proizvod, ako neko ko je na javnoj funkciji na svoje firme dok je bio na javnoj funkciji je prihodovao 619 miliona evra, ja pitam – na čiju štetu je 619 miliona evra Dragan Đilas zaradio, odnosno verovatno je izvršio na određenom broju građana, a ja mislim da je to gotovo na svim građanima Republike Srbije.

Gledajte samo šta je uradio sa strankom čiji je predsednik bio. Zamislite to izvršenje kada se on dogovori sa Bojanom Pajtićem koji je meni naplatio što je naplatio, već sam rekao da su doktori vadili iz njega i ja se ne stidim da uputim takvu vrstu kletve onome ko je vladao na 6% i koji svakodnevno na društvenim mrežama vlada pripadnike većine.

Dakle, u dogovoru sa Bojanom Pajtićem on je postao vlasnik jedne stranke tako što je kupio dug, kupio dug stranke, odredio kamatu od 18%, to je specijalna vrsta kamate izvršitelja koji naplaćuje 18% kamate godišnje i koji na takav način je postao vlasnik te stranke. Ostvario politički uticaj u parlamentu koji objektivno nije imao. Postao je šef stranke preko novca iz senke i mogao je da naredi ovim nesrećnicima da izađu napolje i da bojkotuju Narodnu skupštinu. Zašto oni bojkotuju Narodnu skupštinu? Zbog Đilasovog i Šolakovog biznisa.

Godinu dana sam vas upozoravao, vas iz većine, vas iz opozicije i gotovo da smo svi složni oko toga da mi nemamo problem sa ovim žutim nesrećnicima, već da imamo problem sa Đilasom i Šolakovim biznisom, sa njihovim izvršenjem. Pogledajte ucenu na „Telekomu“. Zamislite kada bi 150 ili 200 kanala, koliko „Telekom“ ima, svakom od kablovskih kanala plaćali 0,4 evra po korisniku. To bi bilo 320 hiljada evra puta 150 dolazilo do 45 miliona evra, pa bi recimo na 800 hiljada korisnika svako morao da plaća mesečnu pretplatu od 60 evra. Čisto da vam kažem kako Šolak i Đilas žele da izvrše nešto nad građanima Srbije koji nisu u SBB pretplatnici, nego su u „Telekomu“, a SBB bi da iskoristi svoju šansu i pri tome ove koriste kao fizičku radnu snagu. Znači, ako zapne Šolaku i Đilasu, Đilas koji je gurnuo ove u dužničko ropstvo rešen je da izvrši to i politički i finansijski uz 18% kamate, Aleksandra Jerkov ide gratis, Gordana Čomić ide gratis, Balša Božović ide gratis, hajne Kena ide gratis i oni su primorani, oni se malo bune, da budu na određeni način izvršitelj moći Dragana Đilasa, da budu izvršitelji naknadama koje dobijaju ovde od države za stranku itd, da tim otplaćuju dug i 18% kamate itd. a deo tog novca na ono udruženje „Davidović“ od kamate da bi vegetirali, Đilas vrati, ali onda iz tog „Davidovića“ dobiju pare njegovi ljudi da tim održava proteste da bi oni mogli, da bi on imao tu fizičku radnu snagu koja ide da izvrši volju Šolaka i Đilasa. To je specijalna vrsta izvršitelja.

Svi ste zaboravili Borka Stefanovića. On je izvršio satelite. Ako se sećate što su Tadić, Marović i onaj nesretni Đukanović, koji vija Srbe, samo juri Srbe samo zato što su Srbi, želi da izbriše srpski identitet u Crnoj Gori, oni su kupili… Znate kako kupe? Oni kažu savezna država kupuje satelit, odnosno snimke sa zakašnjenjem od dva dana kao zbog terorizma. Zamislite teroristu koji izvrši terorističko delo i dva dana čeka da ga slikaju, odnosno da slike dođu u Srbiju da bi mogli da ga jure. Takvu vrstu terorista nisam video, a zbog toga su kupili satelite od Izraelaca. Koliko je bilo, gospodine Orliću? Nekih četrdesetak miliona evra. Kupili Crnogorci, tri Crnogorca za saveznu državu, ali da plati Republika Srbija. Znate ko je izvršio tu volju? Izvršio je Borko Stefanović svih četrdesetak miliona evra, taj isti je bio ono sa Amerikancima – daj američkoj porodici tamo, ne znam, ovaj lupio čvrgu Kovačević nekom tamo liku, milion evra. Ko je izvršitelj? Izvršitelj je Borko Stefanović.

To je specijalna vrsta, da ne spominjem, to je specijalna vrsta izvršenja. Oni su doneli taj prvi sakati Zakon o izvršenju, oni su glavne arhitekte ovog zakona. Mi smo pokušavali i pokušavaćemo i dalje da to prepravljamo. Ali, ja imam zamerke na izvršenja, a najviše zamerki imam na sud, a već smo videli da sudovi u većini slučajeva, recimo onaj Majić, on je zaštitio pedofila na štetu devojčice od 13 godina. To je činjenica. Već smo videli razne sudije i razne njihove presude. On je zaštiti 11 albanskih terorista koji su ubili 80 Srba i mučili još 270. Dakle, čuvena Gnjilanska grupa koja je život oduzimala laganim oduzimanjem duše. Što znači, mučili su Srbe dok ne ispuste dušu i gle čuda, sud u Beogradu i sudija Majić i, kako se onaj zvao Karamehmedović, ne mogu da se setim onog drugog, Hadžiomerović, jel? Ja se izvinjavam Karamehmedoviću što sam ga doveo u tu vezu, ali to mi je prvo palo na pamet.

Dakle, kad imamo takve sudije u apelacionim sudovima, zamislite šta imamo u ovim osnovnim sudovima, zamislite razne strine, rođake, tetke svih ovih žutih, koji zbog one velike pljačke nisu odgovarali. Ja bih voleo da su ti sudovi, za koje tvrdim da ne treba menjati Ustav, i da im ne treba davati još veća ovlašćenja, jer oni su već izabrali Vrhovni savet sudstva koji njih treba da razreši, a neće da ih razreši ako im damo još veća ovlašćenja, to će postati ne samo politička stranka u državi, to će postati privredno društvo i ništa nećemo moći da im učinimo ukoliko bude raznih nezakonitih izvršenja.

Zato je moj apel na sudije da to više ne čine. Apel na kolege narodne poslanike da mi jednog dana moramo da prečešljavamo malo taj sud, da vidimo ko je zaslužan stvarno da bude sudija, a voleo bih da u tome učestvuju mladi pravnici, da ne bude to neka naša politička odluka, da nam skup nekih pravnika koji su postali pravnici u međuvremenu od 2012. godine, pa do danas, da oni kao novi ljudi odrede šta oni misle da bi mi trebali da uradimo i ko je stvarno dosledan sudijske funkcije. Sa Majićem i ovim, kako se zove, Hadžiomerovićem i raznim drugim, mi daleko nećemo stići u izvršenju.

Dakle, sve dok sudije budu odobravale izvršenje nepravdi će biti, a ja apelujem na sve ministre, na sve opozicione i vladajuće poslanike, da sve uradimo da srpska ekonomija napreduju još brže nego što sada napreduje, da plate budu sve veće, da bude iz realnih izvora iz ekonomskog rasta i da time smanjimo mogućnost da ljudi ostanu dužni, a da poverioci izvrše, odnosno izvršitelji izvrše u korist poverioca taj dug, jer onda, ja ne verujem ni da je poverilac mnogo veseo, a dužnik u tom slučaju u nekoj vrsti očaja.

Da bi sprečili to ubuduće, moj apel je što više da radimo na ekonomiji, da svako u svojoj opštini, svi mi u Narodnoj skupštini, donesemo što više propisa, odluka koje će biti u korist svih investitora sa domaćim i stranim kapitalom da ova zemlja napreduje sve brže i da narod ima sve više novca, da ne mora da bude nikom dužan i da ne mora da doživi pred porodicom neko poniženje u slučaju izvršenja. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akt iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika, prema prijavama za reč o pretresu o Predlogu za autentično tumačenje iz tačke 1. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani prisutni, pred nama je jedno proceduralno pitanje koje zbog odluka iz stava Ustavnog suda svakako treba da uskladimo i rešimo.

No, ovo jeste povod i da se pozabavimo pitanjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Svaki zakon kada se po prvi put uvodi u jednoj državi i društvu, treba imati na umu i biti spreman da primena tog zakona može izazvati određene probleme, koje treba kasnije usklađivati sa stvarim potrebama, ali isto tako i sa vrednosnim principima i interesima.

Dobro je kada zakon obezbeđuje efikasnost, što je slučaj sa ovim zakonom, međutim, nijedno napredno društvo i država ne smeju zaboraviti da centralna figura svakog zakona nije sam zakon ili sama materija, već uvek čovek. Namerno kažem čovek, možda pre nego što ću kazati građanin, jer nekako je i pojam građanin pomalo dehumanizirao čoveka, svodeći ga na određenu statističku brojku.

Pojam čovek je zapravo ono što se ni na koji način ne sme zapostaviti, ni na pojedinačnom, a ni na kolektivnom planu, jer kada se bavimo čovekom i kada ovaj pojam i sve vrednosti koje proizilaze iz ovog pojma i tiču ga se, imamo pred sobom dok projektujemo i donosimo zakone, zasigurno će greške i nedostaci tih zakona, kako u teorijsko regulativnom delu, isto tako i u praksi, odnosno u primeni sigurno biti manje.

Činjenica da je da se pojavljuju određeni problemi u primeni ovog zakona, ne u proceduralnom, već u suštinskom smislu, kada je u pitanju čovek, pogotovo onaj siromašni, oslabljeni čovek koji je nažalost žrtva brojnih, ranijih politika, ali isto tako i ovoga što se zove tranzicija, a traje više od tri decenije, što ne bi trebalo biti moguće, jer tranzicija ne bi smela toliko trajati. Ovo više liči na neku vrstu fermentacije, nego same tranzicije, ali žrtva i posledica tog stanja i pogrešnih, ranijih politika jeste vrlo često da je čovek, njegova ljudskost, njegovo dostajnostvo, odnosno osnovna vertikala koja ga čini čovekom najčešće ugrožena.

Zapravo mi narodni poslanici, pored brige da zakone koje donosimo budu pravno utemeljni, argumentnovani, budu usklađeni sa Ustavom i drugim zakonima, ne smemo nipošto gubiti osećaj za čoveka, pogotovo za onog slabog i siromašnog čoveka koji je najčešće žrtva.

Imamo bogata iskustva iz istorije. Napomenuću da je jednom prilikom još u sedmom veku čuveni muslimanski vladar, poznat po svojoj pravičnosti Azret Omer u godini gladi i siromaštva suspendovao verski propis davanja zekjata, dakle božji propis obaveznog davanja zato što su građani te godine bili gladni, odnosno siromaši.

Dakle, ljudski vladar je suspendovao božji propis pokazujući time afinitet i senzibilitet za čoveka, odnosno za siromašnog čoveka. Ovo su sve razlozi, pozivi da se značajnije, kroz naše celokupno zakonodavstvo, ali isto tako i osvrćući se na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pozabavimo čovekom i objektivno, bez potrebe na akcentovanje stranačkih razlika, pozabavimo čovekom i tamo gde postoje ozbiljni razlozi zaštitimo tog siromašnog čoveka od ovog zakona, odnosno od izvršitelja koji se nažalost pokazalo da nemaju puno dušu, a zakon im je to omogućio. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određuje pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dozvolite mi, pre svega, da se zahvalim Narodnoj skupštini Republike Srbije za pomoć u organizaciji Svečane akademije povodom jednog velikog jubileja. To je 150 godina Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara, koji je pravni sledbenik Društva za poljsku privredu osnovanog 1869. godine, koga su uglavnom osnovali naučnici koji nisu bili agronomske profesije, izuzev jednog dr. Đorđa Radića, prvog doktora agrarnih nauka, rodom iz Zrenjanina, koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beču sa radom na temu „Ogledi iz poljoprivrede“.

Zahvaljujem se predsednici što je odobrila konferenciju za novinare sa učesnicima, generalnom sekretaru za odobrenje korišćenja male sale, Grupi za edukaciju što su učesnike ovog jubilarnog skupa upoznali sa znamenitostima Narodne skupštine, Službi informisanja za organizaciju i Službi obezbeđenja.

Takođe, hteo bih da iskoristim priliku da obavestim javnost da je 1. i 2. februara na Beogradskom sajmu održan tradicionalni Sajam pčelarstva Srbije. Ovo je jedan od plakata koji poručuje da čuvanjem pčela čuvamo sebe, ističući da, pre svega, na problem održivosti pčela utiče crno tržište pesticida u Srbiji, zatim prskanje u vreme cvetanja biljaka cvetnica i zaprašivanje iz aviona.

Međutim, na ovoj plakati ima i nešto što je diskutabilno, a to je da, recimo, Vlada Republike Srbije, Republički sekretarijat za javne politike je logo na latinici. Ne znam zašto državni organi koriste latinicu u prikazivanju loga na ovakvim plakatima, kao i zašto jedna nacionalna organizacija, koja je inače vrlo reprezentativna, kao što je Savez hrvatskih organizacija, koristi latinicu za pripremu ovakvih plakata.

Treće, želim da u kontekstu rasprave pre pauze o javnim izvršiteljima, kažem da se građani veoma žale još na jednu plasovnu pojavu, a to je da, pre svega, javna komunalna preduzeća koja imaju na desetine advokata, pardon pravnika, u svojoj službi angažuju još i advokate koji onda po tipiziranim obrascima podnose tužbe i na taj način uvećavaju troškove duga za dva ili više puta.

Sledeće što želim da obavestim, to je da sam tri puta molio predsednika Republike da primi na razgovor ratne veterane i on je to konačno učinio pre 20 dana, posle 103 dana, ali od tada nema nikakvog novog sastanka, niti predloga bilo kakvih rešenja koja oni očekuju.

Zatim, želim da kažem da je sinoć održana premijera dokumentarnog filma „Težina lanaca 3. deo“, Borisa Malagurskog, u kome su sa svojim izjavama i intervjuima nastupila i dva poslanika Narodne skupštine, kolega Đukanović i moja malenkost. Ono što je mene kao gledaoca sinoć zaprepastilo, to je činjenica da je tamo prikazan i dokument „Vikiliksa“, u kome stoji da je jedan politički aktivista obavestio američku ambasadu o spremnosti za podelu Kosova. Pa vas molim da pogledate to, da vidite ko je to predložio, da li podleže nikim sankcijama u ovoj zemlji, itd?

Dalje, želim da postavim još jedno pitanje. Moja kuća je opljačkana pre nego što sam postao poslanik i to nije sporno. Postupak se vodi i tek sada će biti prvo ročište, 14. februara u Čačku, posle toliko godina. Ali, ono što je sporno, 1. novembra javile su mi komšije da se u mom dvorištu nalazi automobil. Pitali su me, da li sam nekog poslao da nešto istovari itd. Rekao sam da nisam, pozvao sam policijsku upravu u Čačku, zamolio da pošalju patrolu. Nisam se predstavljao kao poslanik, nego kao građanin. Oni su vrlo ljubazno poslali patrolu, posle dva sata su me obavestili da se tamo nalazi vozilo, ali da ne mogu da pronađu u evidenciji na prijavljenoj adresi na kojoj je registrovano to vozilo osobu na koju glasi vlasništvo nad vozilom. To vozilo je prenoćilo u mom dvorištu i tek kada sam izjutra zvao, rekli su da je ono tehnički neispravno, pa ga je dogurao 116 metara od ulice do mog dvorišta što je apsurdno.

Otišlo je iz dvorišta i nisam dobio obaveštenje čije je vozilo. Rečeno mi je da angažujem advokata da podnese tužbu, pardon zahtev, javnom tužiocu da on pokrene postupak, pa tek tako mogu dobiti. Novembra 12, ovde je bila peta sednica, ako se ne varam, tada sam zamolio državnog sekretara iz Ministarstva unutrašnjih poslova, da li je to moguće? On kaže – nije mi poznato, nešto tako, rekao je da će me obavestiti i da ću dobiti informaciju čije je vozilo. Do danas nisam dobio od MUP-a tu informaciju.

Ne znam da li je to u skladu sa propisima ili nije, ali ne vidim koja je svrha izlaska, vrlo uljudnog, ispravno, korektnog patrole policijske uprave u Čačku, a da ne mogu dobiti informaciju, ne ja, nego bilo koji građanin, koja se tiče njegovog poseda i njegovog vlasništva. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.