Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvadeset četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici, niko to nije prijavio.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Dvadeset četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 158 narodna poslanika, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Dvadeset četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći:
D n e v n i r e d:
1. Lista kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije koje je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Listi kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Da li izvestilac nadležnog odbora, narodni poslanik Mirko Krlić, želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, kako bi bilo efikasnije ovo što treba da vam saopštim u ime Odbora, ja ću pročitati, jer ima dosta podataka veoma važnih što se procedure tiče.

Ukratko ću vas upoznati sa postupkom predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije koji je Odbor za kulturu i informisanje sproveo.

Pre svega, podsećam vas na činjenicu da su tadašnji članovi Saveta REM-a Goran Peković i Đorđe Vozarević podneli ostavke na tu funkciju.

Članom 15. Zakona o elektronskim medijima propisano je da mandat člana Saveta između ostalog prestaje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, u kom slučaju mandat člana Saveta u stvari prestaje dostavljanjem same ostavke.

Postupajući u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona kojim je propisano da nadležna služba Narodne skupštine objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta najkasnije 15 dana od dana podnošenja ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, odbor je na sednici, održanoj 22. januara 2020. godine, doneo odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Odbor je takođe utvrdio da pravo na predlaganje kandidata imaju ovlašćeni predlagači, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji. S obzirom da su to članovi Saveta REM-a, koji su izabrani na njihov predlog u stvari podneli ostavke i tako zakon propisuje.

Ističem da su, postupajući po tački 5. Odluke, a u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, objavili 22. januara 2020. godine u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, a 23. januara iste godine, na internet stranici Narodne skupštine i u dnevnom listu „Politika“.

Na osnovu člana 10. stav 2. Zakona o elektronskim medijima, ovlašćeni predlagač ima rok od 15 dana, odnosno do 7. februara da odboru dostave predloženi predlog kandidata za člana Saveta REM-a, koji mora biti obrazložen.

Predlog dva kandidata za člana Saveta REM-a koji se bira na predlog nadležnog odbora, odnosno Odbora za kulturu i informisanje Skupštine AP Vojvodine dostavljen je u zakonskom roku u sredu 5. februara 2020. godine. Predloženi su kandidati Slobodan Cvejić i Slaviša Grujić.

Što se predloga Udruženja izdavača elektronskih medija, Udruženja novinara u Republici Srbiji tiče, svoje predloge su dostavili sledeća udruženja: Grupacija radio-difuzije, Udruženje za kreativnu industriju PKS, koji su za član predložili Jakšu Šćekića. Udruženje elektronske medije Srbije KOMNET koje su za člana predložili Aleksandra Simića, Društvo novinara Vojvodine koje su za svog člana predložilo Biljanu Ratković Njegovan i Udruženje novinara Srbije koje je predložilo Višnju Aranđelović.

Odbor je na sednici održanoj 10. februara razmotrio sve podnete predloge kandidata kao i dokaze koje su uz predloge priloženi, zaključio da svi kandidati i organizacije koje su podnele prijavu ispunjavaju uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima, tako da je na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o elektronskim medijima utvrđena lista kandidata kao i lista organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača Saveta REM-a. Takođe, ova lista objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine.

S obzirom na činjenicu da su udruženja izdavača elektronskim medija, udruženja novinara u Republici Srbiji predložili ukupno četiri kandidata, bilo je neophodno da Odbor odredi datum održanja sastanka udruženja radi utvrđivanja zajedničkog predloga kandidata za člana Sveta REM. Odbor je to učinio tako što je uputio poziv svim udruženjima da prisustvuju sastanku koji je održan 10. februara 2020. godine u 18,00 časova u domu Narodne skupštine. Poziv da prisustvuju sastanku su se odazvala sva udruženja koja su ovlastila po jednog svog predstavnika koji je prisustvovao ovom sastanku i zastupao ih prilikom utvrđenja konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM.

Posebno skrećem pažnju da su udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji utvrdila konačan predlog dva kandidata za člana Saveta REM dogovorom. Postoji mogućnost i preglasavanjem, međutim u vrlo kratkom roku došlo je do dogovora što je olakšalo posao i samom Odboru.

Udruženja su predložila Biljanu Ratković Njegovan i Višnju Aranđelović kao kandidate za svoje članove REM. Sticajem okolnosti i ako to nije zakonski predviđeno ispunjena je rodna ravnopravnost, tako da imamo dva kandidata i dve kandidatkinje i zaista mi je zadovoljstvo da smo i na taj način ispunili da REM bude rodno ravnopravan.

Napominjem da je Odbor na sednici održanoj 11. februara 2020. godine obavio javni razgovor sa svim predloženim kandidatima za člana Saveta REM-a, odnosno sa kandidatima koji su oba ovlašćena predlagača predložila saglasno članu 11. stava 8. Zakona. Na ovoj sednici Odbora kandidati su imali prilike da se predstave dok su svi članovi Odbora kao i drugi zainteresovani narodni poslanici imali priliku da kandidatima postave pitanja vezana za njihovo profesionalno iskustvo, rad u struci, odnosno u tome kako vide svoj budući rad u Savetu REM.

Ono što moram posebno, na samom kraju reći, jeste da zaista prilikom izbora ovih kandidata, pa mogu reći i svih kandidata i onih koji nisu prešli prvi krug, zaista smo imali izuzetne biografije i mogu vam reći, ne znam u kom pravcu će ići danas rasprava, ali ko god da bude izabran od ovih kandidata ispunjava sve uslove i to su i svojim biografijama, a ljudi koji poznaju stanje u medijima i poznaju o kakvim se ličnostima radi, sigurno mogu potvrditi.

Takođe želim da vam saopštim i ako se to nekim poslanicima ponekad ne dopada imali smo zahtev od strane CESID-a da prisustvuju našoj sednici i naravno odobrili smo taj zahtev i CESID nije imao nikakvu primedbu na proceduru. To je potvrdio čak i na svom sajtu.

Kako smo u ovom sastavu Odbora, bojim se blizu kraja, jer smo obavili sve svoje zadatke, ne znam da li će biti više prilike i biti više sednica Odbora za kulturu i informisanja, želim samo da se pre svega zahvalim predsednici Skupštine i predsedniku naše poslaničke grupe koji su me predložili na ovu funkciju.

Bila mi je zaista čast i ponos da predsedavam Odboru sa ljudima koji su dali sve od sebe kao članovi i zaista mi zdušno pomogli da ovaj posao na najbolji način obavimo koji je izazvao dosta polemike u javnosti, posebno ovaj posao oko izbora članova REM, kao i druge zadatke koji su bili pred nama.

Zahvaljujem se poslanicima koji su 39 sednica gotovo uvek bili redovni. Naravno tu je bilo i nekoliko poslanika iz opozicije, a i drugim narodnim poslanicima koji su prisustvovali sednicama Odbora za kulturu i informisanje i dali svoj doprinos u svim dosadašnjim raspravama.

Hvala još jednom svima.

Hvala.
Molim ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave, oni koji imaju nameru da govore.
To znači niko ne želi. Mogu da pređem na listu.
Poslanici, ne znam da li ste me čuli, ali pitam da li neko od predsednika poslaničkih grupa ili predstavnika želi da govori?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Danas biramo dva nedostajuća, odnosno zamenjena člana Saveta regulatora elektronskih medija i na sednici i ovim povodom želim da istaknem neka načela kada su mediji u pitanju.

Sloboda medija, naime presudna je za razvoj demokratije, a Regulator elektronskih medija je telo koje treba da obezbedi da mediji izvrše tu svoju važnu društvenu ulogu.

Pravo građana na celovito, pravovremeno i istinito informisanje zagarantovano je Ustavom, a novinarska struka demokratiju razvija kroz profesionalno, objektivno i relevantno informisanje. To bi tako barem trebalo da izgleda.

Sloboda medija nije, kada ne jednoj strani imate državne medije pod kontrolom vlasti koji favorizuju vlast, a onda pokušavate da uspostavite privatne medije kako bi i druga strana imala svoje propagandno glasilo. To nije sloboda medija i to nije informisanje, to je propaganda. I naše društvo bi trebalo da zna i građani da osete tu razliku.

U našem društvu, inače jako malo informisanja, skoro sve je isključivo propaganda, na žalost.

Jedna od većih zabluda našeg društva je da privatni mediji imaju pravo na slobodniju primenu propisa i profesionalnih načela, jer javno informisanje je delatnost od javnog interesa, i zato obaveza pridržavanja zakona jednako važi za sve medije bez obzira na vlasništvo, privatno ili državno, domaće ili inostrano.

Ako zakoni propisuju primenjivanje profesionalnih standarda, to mora i jednako važiti i u tržišnoj konkurenciji i za privatne i za državne medije. I to su načela kojih se na žalost srpsko društvo i srpsko tržište pružalaca medijskih usluga, srpsko-medijsko tržište ne pridržavaju. Izbori u Srbiji u velikoj meri postali su medijski advertajzing biznis i tu imamo kampanje, čije vrednosti prevazilaze i po sedam, osam miliona evra, gde preko pet miliona evra odlazi na oglašavanje.

Ja ću zamoliti predsedavajuću da pokuša da umiri kolege poslanike, da isključe svoje mobilne telefone. Hvala.

Dakle, imamo izborne kampanje koje su u Srbiji medijski advertajzing biznis u vrednosti od preko 7,8 miliona evra, gde po pet, šest miliona evra odlazi na oglašavanje, a od toga po najviše na televizijama sa nacionalnim frekvencijama i te izborne kampanje su veliki generator prihoda medijskog biznisa u Srbiji i sprega politike i medija se tim velikim novcem samo učvršćuje.

To je u potpunom sukobu sa napred navedenim načelima slobode medija i to ruši i ugrožava srpsku demokratiju. To na žalost, nije ni novina, a nije ni specifičnost aktuelne vlasti, to smo imali unazad svih 30 godina, jer ni jedna srpska vlast nije spremna svojevoljno obuzdati svoju težnju za svevlašćem i neće negovati mehanizme koji sprečavaju svevlašće sadašnje ili neke buduće vlasti u Srbiji, pa se tako ni jedna srpska vlast neće dobrovoljno odreći uticaja na medije ili dobrovoljno ostvariti i postići istinsku nezavisnost pravosuđa ili istinski suzbijati korupciju.

Ono što nam u ovoj borbi kao građanima preostaje i što može pomoći, jesu iskustva evropskih razvijenih demokratija koje su se od ovih bolesti davno izlečile i pritisak spolja i iznutra, izbrisala i od građana.

Stranka moderne Srbije je predlagala u predizbornom dijalogu uz posredovanje Evropskog parlamenta da se otvori rasprava o nekoliko stvari koje se tiču finansiranja političkih aktivnosti, a konkretno kada je reč o medijima, onda pre svega u domenu troškova oglašavanja.

Predlagali smo da se zabrani komercijalno oglašavanje i da se troškovi kampanja limitiraju, da se spreči, da izborna kampanja bude nadmetanje bogatih sa siromašnima u trošenju. Ni sadašnjoj ni bivšoj vlasti predloženo, naravno, ne odgovara, i jedni i drugi imaju interesa da izborne kampanje budu zapravo festival trošenja novca, javnog novca, novca iz budžeta, novca građana Republike Srbije.

Ova pitanja na žalost ostala su za postizborne faze dijaloga koji će se održavati nakon predstojećih izbora i dalje, naravno, uz posredovanje Evropsko parlamenta, koje je od presudne važnosti, jer mi sami ova pitanja ne umemo i ne želimo da uredimo.

Ovo je samo deo pitanja srpskog političkog izbornog i medijskog sistema koji treba dodatno urediti, a zašta nije bolo političke volje unazad 30 godina.

Na navedene predloge, ja bih dodao još nešto, to je isto jedna od stvari gde očekujemo od Saveta regulatora elektronskih medija i njegovih članova koje danas biramo da daju svoj stručni doprinos, a to je predlog da se propiše pravo proglašenim izbornim listama na besplatno oglašavanje tokom kampanje.

Već sam naveo da dobrih primera ima u praksama razvijenih evropskih demokratija i da je to nešto na šta možemo računati u osvajanju i u odbrani medijskih i svih drugih sloboda.

Dakle, da oglašavanje izbornih učesnika ne bude komercijalna stvar sa ograničenim budžetima i basnoslovnim trošenjem i rasipanjem novca, već da se javnim servisima i privatnim pružaocima medijskih usluga propiše obaveza dodele besplatnog reklamnog prostora izbornim učesnicima i naravno, uz naknadu novca privatnim.

Tako nešto imamo u Nemačkoj. Primera radi, po članu 7. državnog Zakona o radiodifuziji političko oglašavanje i reklamiranje je zabranjeno osim u izbornoj kampanji, a svi javni servisi i to konkretno, osim Radio Bremena, Berliner Branderburga i …, obavezni su da odrede vreme za izborno oglašavanje besplatno. U pogledu emitera sa javnom frekvenciojom, recimo, ZDF nemački je na to obavezan po članu 11. posebnog zakona i takođe mora da obezbedi besplatno vreme za političko oglašavanje, proglašenim izbornim listama i kandidatima i to na izborima za Bundestag i na izborima za, recimo, Evropski parlament.

Emiteru u okviru mreže ARD obavezani su na isto to svojim lokalnim propisima i ta zakonska obaveza omogućavanja besplatnog oglašavanja odnosi se i na izbore za lokalni parlament i odnosi se i na privatne emitere kojima se naknada troškova obezbeđuje kasnije iz budžeta, za obezbeđeno reklamno vreme.

Svi nemački propisi, na primer, za sve izborne nivoe zabranjuju objavljivanje izlaznosti na dan glasanja pre zatvaranja birališta. Anketa javnog mnjenja mogu da objavljuju, ali uz obaveznu naznaku reprezentativnosti i dužni su da dokumentuju da su ankete koje objavljuju zaista reprezentativne, dužni su verifikovati tačnost sopstvenih komentara o izborima i naglasiti na ekranu da se radi o redakcijskim stavovima.

Znam da će mnogi reći da Srbija nije Nemačka, da se stvari kod nas ne mogu jednostavno prepisati odande, ali to su, kako da vam kažem, sve izgovori, kao što su izgovori i zablude, da će se EU raspasti, da od nas imaju prečih briga, Bregzita i slično, da nas briselska birokratija koči, a da smo mi tobože uradili sve što je do nas, a nismo ni blizu.

Kada je reč o kandidatima ja bih se osvrnuo posebno na kandidata za članstvo u Savetu REM, kojeg predlaže nadležni organ AP Vojvodine.

Naime, kamere snimatelja Televizije Novi Sad, Slaviše Grujića, koji je jedan od dva kandidata, su decembra 1989. godine, u Temišvaru napravile prava reportažna remek dela, kada su pod pucnjavom i u revoluciji koja je bila u toku napravili snimke koji su direktno iz reportažnih kola Televizije Novi Sad išli uživo na „CNN“ i odatle obišli svet.

To je ono što kod medijskih radnika pravi razliku u odnosu na druge, jer slobodni mediji važni su i da bi građani dobili tačnu informaciju, kako su se od tada do danas razvijale srpska i rumunska država i srpsko i rumunsko društvo.

Godine 2001. Srbija i Rumunija imale su jednak BDP po glavi stanovnika. Danas ovaj važan pokazatelj ekonomskog razvoja zemlje u Rumuniji je skoro duplo veći nego u Srbiji. Znači, skoro duplo veći nego u Srbiji!

To je cena koje srpsko društvo plaća za sve svoje politike nacionalnih zabluda u prethodnim decenijama i to je tačan podatak koji građani treba da čuju kada im se priča da je srpska privreda „balkanski ekonomski tigar“ koji ima najveće stope rasta u Evropi, jer ti podaci prosto nisu tačni.

Tačan podatak je da je za 20 godina Rumunija postigla BDP po glavi stanovnika, duplo veći od Srbije, a da smo pre 20 godina bili po ovom ekonomskom parametru na istom nivou.

To je tačan podatak i to slobodni mediji treba građanima da prenesu i to je ono što očekujemo da bude cilj u radu članovima Saveta REM koje ćemo danas izabrati. Stranka moderne Srbije podržaće kandidata Slavišu Grujića, kog je za mesto u Savetu REM predložio nadležni organ AP Vojvodine.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kao ovlašćeni u ovom prvom javljanju biću vrlo kratka.

Želim samo još jednom da ponovim da današnjim izborom dva člana Regulatornog tela za elektronske medije, vladajuća koalicija još jednom vrlo jasno pokazuje svoju spremnost i rešenost da odgovorno ono što je do nje uradi kada je reč o unapređivanju izbornih uslova, ne samo zakona koji se tiču izbora, nego da izađe u susret onome što jeste bila glavna zamerka, a to je rad REM i nedostajući članovi, to smo uradili na jednoj od proteklih sednica. Ova dva člana koja danas biramo jesu kandidati nakon što su dva člana na lični zahtev podneli ostavke na to mesto. To je bio jedan od zahteva tokom razgovora međustranačkog razgovora uz posredovanje evroparlamentaraca.

Jako je važno da ponovimo i prepoznao spremnost i odgovornost parlamentarne većine da se i rad REM unapredi u smislu izbora svih članova.

Važno je, takođe, napomenuti zbog javnosti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, čak i kada ih je bilo šest. Naravno da je bolje da takvo nezavisno telo radi u punom sastavu. Završetkom tog procesa to je u potpunosti i omogućeno, a to da li će REM raditi bolje svoj posao zavisi isključivo od članova REM, zakon o njihovim nadležnostima i onome šta im je posao je vrlo jasan. Na njima je da u potpunosti poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Ono što jesu možda objektivne nemogućnosti koje zakon nije prepoznao biće rešene u nekom narednom sazivu, budući da je nova medijska strategija usvojena, što praktično znači da će novi saziv vrlo brzo menjati i set medijskih zakona kako bi medijski zakoni bili u potpunosti usklađeni i sa novom medijskom strategijom.

I medijska strategija, i izmene i dopune Zakona o medijima su takođe još jedan pokazatelj brzine medijskih reformi budući da smo 2014. godine, doneli zakone iz oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađene sa standardima EU. Nova strategija je samo još jedan prostor i mogućnost da se i ti zakoni unaprede uvažavajući sve ono što je praksa pokazala kao realan prostor za boljitak u skladu sa razvojem te oblasti, ali i razvojem uopšte.

Na ovo mesto ću još jednom da ponovim i da se nadovežem na kolegu koji je govorio pre mene. Reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njegovu primenu vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo, ne samo da bismo pokazali razliku u odnosu na to prošlo vreme, već i zato što je poznato da mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem. Ne, REM je problem od samog svog nastanka. Dakle, na delu je bila jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a potpuno u interesu javnosti.

Podsetiću još jednom, to često ponavljam i u plenumu, ali i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje čiji sam član, da je Zakon o radiodifuziji, kojim je praktično uvedeno nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije usvojen još 2002. godine, da je do 2009. godine menjan četiri puta i da je praktično Republička radiodifuzna agencija tada, a danas regulator elektronskih medija, faktički je počeo sa radom tokom 2005. godine, nakon dve izmene zakona. Dakle, nedostatak odgovarajuće zakonske regulative omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine, počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru Republičke radiodifuzne agencije.

Mnogo smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija. Tome u prilog govori i podatak da je tek 2010. godine, u junu, usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama u skladu sa Regulativom EU iz 2002. godine. Treba li još nešto reći o tome, dakle, sa osam godina zakašnjenja?

Kao što rekoh, na članovima REM je da potpuno nezavisno i u skladu sa najboljim interesom javnosti i svojim profesionalnim spremnostima i umećima najbolje rade povereni posao.

Mi smo juče usvojili i Finansijski plan i Izveštaj za rad regulatornog tela. Dakle, svi apsolutno uslovi koji su bili zakonski, zakonska obaveza naša, su tu. Na REM je da pokaže spremnost sa svoje strane i, budući da smo kao što rekoh usvojili Finansijski plan i Izveštaj rada Regulatora za elektronske medije, još jednom ću samo da ukažem na, takođe, jednu činjenicu koja ne ide u prilog načinu na koji je REM do sada radio.

Članovi Saveta REM, ne samo jedna članica, žena iza koje se kriju ostali članovi, već i predsednik Saveta regulatora mora da komunicira više sa građanima i sa javnošću i da objasni šta je ono što jesu nadležnosti regulatora, šta nisu, šta može i mora da se uradi kako bi onda mogli zajednički da unapređujemo i zakonsku regulativu.

Dakle, članovi REM moraju da komuniciraju više sa građanima i da javnosti objašnjavaju ono što im javnost zamera kao nedovoljno dobar način rada.

Imam još vremena kao ovlašćena, ali mislim da je za početak dovoljno. Tokom načelne rasprave govoriću još o radu REM i izboru dva člana. Od četiri kandidata izabraćemo dva, tako da bi za ovo prvo javljanje, izlaganje bilo toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo izbor dva nova člana REM. Ono što svi očekujemo od toga jeste da REM počne da radi na drugačiji način, nego što je radio u prethodnom periodu.

Kako u politici kažu da nije baš sve onako kako izgleda, nego obično malo drugačije, mi iz Pokreta socijalista smo imali stav da Đilas, Šolak i ta kompanija napadaju REM od avgusta meseca vrlo intenzivno i pre toga, samo i isključivo iz tog razloga zato što im upravo sastav REM koji je bio apsolutno odgovara.

Regulatorno telo za elektronske medije koji je ćutao, žmurio na ponašanje kablovskih operatera, prvenstveno mislim na SBB, na rad takozvanih. a mi ih zovemo kvazi-prekograničnih televizija je nešto što je moglo da bude samo i isključivo u interesu te grupacije. Verovatno po onoj staroj: „Da se Vlasi ne bi dosetili“, onda su oni krenuli da napadaju REM, a u stvari REM je radio toliko loše u prethodnom periodu da je to bilo isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije i isključivo i samo na štetu nacionalnih televizija, nacionalnih medija koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i Republici Srbiji plaćaju porez.

Činjenica jeste da nikada nije dobro da jedno telo nema pun svoj sastav i ono što je bila, tako da kažem, obaveza ovog parlamenta, koja i kroz razgovore koji su se jesenas vodili oko poboljšanja izbornih uslova, je ispunjena u decembru mesecu, a to je bilo da se taj sastav, na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, popuni do punog broja.

Sada se ukazala potreba da i zbog podnetih ostavki se ponovo popune i do tog potrebnog broja. Ako se ne varam, sada smo, posle ostavki koje su podnete, spali na broj od sedam. Znači, opet nemamo REM u punom sastavu sve dok se ne bude odlučilo šta sa predlozima koji su danas na dnevnom redu.

Dakle, REM možda nekom izgleda i zvuči kao agencija koja nije tako ni važna, koja nije tako ni bitna, ali ja moram reći da je izuzetno važna i ključna je uloga REM kada je u pitanju način funkcionisanja televizija i onoga što rade kabl operateri u Republici Srbiji.

Nije važno da li pojedine kvazi-prekogranične televizije, koje i dalje, po mom dubokom uverenju, potpuno nezakonito rade u Republici Srbiji, jer jedna prosta stvar, koja je apsolutno logična svakom građaninu Republike Srbije, prosta je i jasna svakom pravniku u Republici Srbiji, da ne može postojati reemitovanje ako ne postoji i emitovanje.

Ja ću vas podsetiti da međunarodna konvencija koju je Republika Srbija preuzela, podrazumeva mogućnost reemitovanja programa potpuno neizmenjenog koji se emituje u nekoj od zemalja EU. Ovde to, jednostavno, nije slučaj.

Dakle, N1 televizija program koji preko SBB plasira građanima Republike Srbije takav program ne emituje nigde više, osim u Republici Srbiji.

Na silna poslanička pitanja koja su iz ovog doma postavljena i kada se podvuče crta, mogli smo da dođemo do sledećih zaključaka: N1 televizija je registrovana u Luksemburgu, tamo se ništa ne dešava oko tih programa, niti se sklapaju, niti se proizvode, niti se emituju u Luksemburgu. Imaju svoje neke nazovi ispostave u kojima se kao program prepakuje u Sloveniji, gde postoje tri vrste programa i prave se tri vrste programa za područje Republike Srbije, za područje BiH i, ako se ne varam, za područje Republike Hrvatske. To znači da program koji se preko SBB plasira građanima Srbije od kvazi-prekogranične televizije, nigde osim u Republici Srbiji nije dostupan nikome od gledalaca u EU.

Ja zaista ne razumem ovakav nedostatak koordinacije nadležnih državnih organa ili to treba čak da pripišem nekim odgovorima koje smo dobili od REM. Naravno da REM ne treba po svaku cenu da štiti domaće, tako da kažem, televizije i medije. Naravno da ne treba da ih štiti više od onoga što zakon to očekuje od REM, ali ni u kom slučaju pitanje reemitovanja ne treba da relativizuje i da ga, umesto pravnog pitanja, pokušava da svede na tehničko pitanje.

Jedan od odgovora koji nam je stigao iz REM, a pravo da vam kažem meni je to kao advokatu u razno-raznim postupcima mnogo jasnije zašto je to činjeno, kaže da je za reemitovanje dovoljno da se signal pošalje do Slovenije i iz Slovenije vrati nazad i da se onda radi o reemitovanju.

Niti mi možemo da utvrdimo da li je taj signal uopšte šetao do Slovenije i nazad, niti to može da utiče na pravni status i definiciju emitovanja i reemitovanja kao uslova da ta televizija može da radi na način na koji radi u Republici Srbiji.

Da ne samo ona, nego „N sport“ i još neki drugi kanali iz Istre, iz iste grupacije, rade na štetu građana Republike Srbije, govori upravo podatak da takva ili takve kvazi prekogranične televizije za razliku od svih nacionalnih operatera i svih domaćih medija nisu dužne da podnose izveštaj o broju reklama koje su emitovale, nisu dužne da vode računa o broju reklama koje emituju, a sve domaće nacionalne televizije su kontrolisane strogo i nadzirane od strane REM, što i treba da bude, i s tim se slažem.

Ali, nedopustivo je da REM žmuri i omogućava da neko ko se u Srbiji vodi kao gubitaš, što je možda i više u ovom trenutku pitanje za poresku upravu, silna novčana sredstva iz Republike Srbije, kablooperater izbacuje u Luksemburg, a N1 televizija ovde se vodi kao gubitaš po svim svojim izveštajima i što je još opasnije u privrednom poslovanju koristi tuđi PIB kada daje svoje podatke.

Niko ništa do sada nije ozbiljno preduzeo da se ovo reši. Da li je tome doprineo i ovakav stav REM? Ja zaista mogu da im pripišem ozbiljan deo odgovornosti da oni svojim nekim stavovima dovode u zabludu nadležne državne organe i štite nezakonito poslovanje na štetu građana Republike Srbije od strane kvazi prekograničnih televizija.

Da ne pomisli bilo ko da imam bilo šta lično protiv N1 televizije, verujte da nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, na koji način izveštavaju. To je njihovo pravo. Ali, da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče.

Postavljali smo mi ovde i još neka pitanja na koja nismo dobili odgovor, a pitanje je bilo usmereno na to da smo došli do podataka da se dešavalo da su „Telekomovi“ kablovi naglo presecani, prestajali sa radom, nisu bili u mogućnosti da vrše distribuciju signala do građana Republike Srbije, do svojih pretplatnika, a da su vrlo brzo stizali baš na ta mesta zastupnici SBB, nudili svoje usluge, ekspresno uspostavljali linije. I gle, nekim čudom, u tom periodu ljudi koji su u „Telekomu Srbije“ bili zaduženi za tu vrstu poslovanja postajali su radnici SBB.

Pričali smo o tome u ovom domu. Ja to ponovo podsećam. Podsećam sve državne organe koji su dužni da o ovome vode računa da je i ovakvo saznanje za njih formalno-pravno krivična prijava ili prijava koju su dužni da ispitaju, od MUP, javnog tužilaštva, poreske uprave itd.

Da se vratimo REM-u. Mislim da smo utvrdili način rada, ponašanje REM, i ne bih da ovo baš bude tumačeno na drugi način, ali stvarno moram da konstatujem da se to, nažalost, u Republici Srbiji dešava. Sve te neke agencije i nezavisna tela koja su birana od Skupštine i tamo gde su oni koji rade u tim regulatornim telima plaćeni tri ili četiri ili pet puta više nego ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, o poslanicima da i ne govorim, vrlo brzo pogube kompas u vremenu i prostoru. Da li pomisle da zato što su toliko plaćeniji da su postali neka nadsila?

Nisu. Nije trenutak, jer su izbori pred nama, vidi se da predstavnici EU, na čelu sa Tanjom Fajon, na svaki način žele da stvore poziciju da se u Srbiji izbori nakon sprovođenja proglase nelegalnim ili bar nelegitimnim i da to bude jedna vrsta dodatnog pritiska na Vladu, koja bude posle tih izbora formirana.

Zato možda nije ovog trenutka momenat razmišljati o ozbiljnoj promeni zakonskih prerogativa, koji određuju rad REM, njihov izbor, a nadasve kontrolu nad radom REM i mogućnosti njihove smene i razrešenja od najvišeg doma u Republici Srbiji, odnosno povećanja ingerencija Republičke skupštine i olakšavanja procedure da članovi REM ili kompletan REM ukoliko ne radi u interesu građana, naravno da to ne može biti samo hir skupštine u nekom trenutku. Tu treba da budu jako dobro kvalifikovani uslovi da ne bi došlo do nekakve neravnoteže, ali nedopustivo je da oni koji su izabrani od parlamenta, postanu gotovo nedodirljivi, ma šta radili i ma kako radili. Moram da kažem da nisu radili u skladu sa interesima građana Republike Srbije, da nisu ispunjavali svoje zakonske obaveze na način na koji ja mislim da su to dužni da rade.

Iskreno rečeno, podržaćemo predlog odbora, poštujući stav njihov, jer smatram da su između predloženih kandidata pravili odgovarajuću procenu koga će predložiti, u krajnjem ishodu, za izbor, poštujući proceduru koju je ova Skupština donela. Ali, ja se ozbiljno bojim da ni ovaj izbor od nova dva člana REM neće poboljšati rad REM i da neki novi saziv Skupštine, nakon završenih izbora, jedna od prioritetnih stvari, mora uzeti u rad, a to je da se zakonska regulativa vezana za rad REM i smenljivost lakšu, u slučaju da ne rade kako treba kada je REM u pitanju, obezbedi i omogući. Iskreno rečeno, meni lično, dosta je tih kombinacija, marifetluka, žmurenja pred kvazi-evropskim direktivama, a isključivo i samo na štetu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna podrška kada je reč o izboru za članove REM-a, jer smatram da su resorni Odbor, predsednik Odbora i članovi Odbora odgovorno i ozbiljno odradili svoj deo posla i ispoštovali proceduru i svakako da će predloženi članovi imati podršku poslaničke grupe SPS.

Kada je reč o zakonodavnoj regulativi, o kojoj je govorio kolega Komlenski, u tome se u najvećem delu slažemo i smatramo da to mora i treba da bude prioritet, kada je reč o nekom narednom skupštinskom sazivu.

Ono što želim da kažem danas, a vezano je za REM, vezano je za medije u Srbiji, dakle, mislim da već nekoliko meseci unazad u Srbiji traje jedna hajka i histerija koja je usmerena od jednog dela opozicije prema REM-u. Razlog tome jeste, pre svega, nemanje političkih ideja, nema političkog programa, nema konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vrate unazad osam godina i da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija u Srbiji, kada je moglo da se čuje samo jedno mišljenje.

Kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, poslaničkih grupa, kao poslanici, kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana i ko je dobio mandat od građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomogne rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela gura u politički ring i iskoristi ih za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao je, dakle, da podržimo REM u onome što je najvažnije, da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno i od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik na parlamentarnim, niti bilo kojim drugim izborima, niti bilo kojim političkim procesima, niti REM može da odlučuje ko će pobediti, niti ko će izgubiti na narednim parlamentarnim izborima.

Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i mislim da, odnosno, potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me, predsedniče Odbora, ako grešim, ali će po nalogu, naravno, Vlade Republike Srbije, po nalogu OEBS-a, po nalogu ODIR-a ovoga puta pratiti celu izbornu kampanju.

Interesantno je da već nekoliko meseci se i na Fakultetu političkih nauka, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka, ali i u okviru međustranačkog dijaloga razgovara o REM-u, a da pri tome se niko nije obratio REM-u. Tek pre nekoliko dana, dakle, onog trenutka kada je čitava priča završena i kada su donete određene odluke, kada su prihvaćene određene preporuke, nakon međustranačkog dijaloga i nakon razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka imamo situaciju da određeni broj evropskih parlamentaraca poseti REM.

Evropski parlamentarci su posetili REM i govorili o tome kako, podsetiću vas, postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i paralelni mediji. Pa, kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji?

Podsetiću vas, to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodom medija u Srbiji i mi smo im vrlo jasno rekli – nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koje smo imali od 2008. godine do danas.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da bilo koji evropski parlamentarac danas govori o slobodi medija, a 2011. godine, kada smo imali izveštaj Verice Barać, u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodom medija u Srbiji, nismo čuli ni jednog evropskog parlamentarca. To sam pitao i gospođu Fajon, ona mi kaže da tada nije bila izvestilac, ali je bila predstavnik Evropskog parlamenta. Mogla je bar tada nešto da kaže o slobodi medija u Srbiji.

Inače, ko se danas, kada govorimo o tom delu opozicije, bavi slobodom medija u Srbiji, ko postavlja pitanje da li postoji sloboda medija u Srbiji? Zapravo, kao što ih ne zanimaju izbori, jer bojkot je jedino što im je preostalo, znaju da su izbore unapred izgubili i da ne mogu predstavljati alternativu vladajućoj koaliciji, tako ih ne interesuje ni sloboda medija u Srbiji. Interesuje ih taman toliko da to bude uslov i razlog da se ne pojave i ne izađu na parlamentarne izbore.

Vrhunac farse je u tome da se slobodom medija bave upravo oni čije političke pristalice fizički nasrtale na novinare i to samo iz jednog razloga, jer su novinari postavljali pitanja koja im ne odgovaraju, isti oni predstavnici tog dela opozicije koji su izbacivali novinare sa konferencije za štampu jer im ne odgovara njihovo prisustvo.

Da li su to isti oni koji su protivzakonito bili vlasnici tabloida i koji su preko svojih marketinških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakom sekundu nacionalne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine koje objave nešto o njihovim brljotinama u periodu kada su imali odgovornost i većinski deo vlasti u Srbiji? Isti oni u čije vreme nije moglo da se čuje apsolutno nijedno drugačije mišljenje osim njihovog.

Da li su to oni koji su vrlo jasne slali poruke ko treba da bude gost u informativnim emisijama na javnom servisu i na koji način treba da se uređuju te iste emisije, koje su uređivačku politiku RTS-a uređivali motornom testerom? Isti oni koji su blokirali sve prilaze, zapravo ulaze Javnog servisa. Oni koji imaju taman toliko hrabrosti da ne odgovore na novinarsko pitanje ili da dođu pred REM i da kažu samo jedno – želimo da ugasite TV Pink, želimo da se uhapse glavni i odgovorni urednici određenih dnevnih listova. Sad ja postavljam pitanje zašto? Zato što misle drugačije od njih, zato što iznose ono što je istina u Srbiji? Pa, valjda je istina interes svih nas.

Neće se istorija u Srbiji kada govorimo o medijima ponoviti u onom svom najgorem obliku. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija danas jeste.

Nije tačno da se bave slobodom medija jer im je stalo do slobode medija, jer im je stalo da učestvuju na parlamentarnim izborima. Bave se slobodom medija iz jednog prostog razloga, da bi imali svoje ljude u REM-u, da bi imali svoje ljude u RTS-u. I sve vreme kada smo tokom međustranačkog dijaloga i razgovora na Fakultetu političkih nauka, bar u onom delu u kojem su učestvovali, govorili o medijima, govorili o REM-u, govorili o RTS-u, to je bio jedini cilj.

Kada kažu – nema nas u medijima, ja želim da iznesem samo nekoliko podataka. Dakle, podaci su vezani i ovo su relevantni činjenični podaci do decembra prošle godine, koji demantuju konstataciju od strane pojedinih predstavnika dela opozicije da nisu prisutni u medijima, 135 strana pres-klipinga u poslednjih šest meseci, zaključno sa decembrom prošle godine, demantuju da ovaj deo opozicije nije zastupljen u Javnom servisu. Sa svakog protesta „jedan od pet miliona“ je RTS izveštavao u svim informativnim emisijama.

Iz novinarskog ugla, da se svake nedelje izveštava o događaju na kojem nema apsolutno ništa novo, nema novih zahteva, ovde ima veliki broj novinara među poslanicima, pa mi recite da li je to vest, kada nemate nijedan novi zahtev, kada je sve manje ljudi? Da je deset puta više ljudi, da je reč o novim zahtevima, verovatno bi to i bila vest. U svim debatnim emisijama su predstavnici opozicije učestvovali ravnopravno sa predstavnicima vladajuće koalicije.

Recimo, u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema zakonu Ujedinjenog Kraljevstva, na koje se oni vrlo često i nekada vrlo rado pozivaju, u debatnim emisijama ne mogu da učestvuju oni koji nisu bili učesnici poslednjih izbora.

Sad ja postavljam pitanje – a gde je to taj nazovite Savez za Srbiju dobio legitimitet, na kojim izborima? Na kojim parlamentarnim izborima, na kojim lokalnim izborima? Na poslednjim lokalnim izborima nisu učestvovali ne zbog bojkota, nego zato što nisu mogli da naprave liste na lokalnim nivoima, odnosno opštinama i gradovima gde su održani vanredni lokalni izbori. Gde je to Savez za Srbiju dobio legitimitet da bi bio, ovo smo pitali i predstavnike Evropskog parlamenta, da bi bio deo izveštaja Evropske komisije? Pazite, Savez za Srbiju je deo izveštaja Evropske komisije. Odakle legitimitet? I recite posle da taj izveštaj najvećim delom i nije politički pristrastan.

Šta je bio zahtev onih koji sebe nazivaju „Jedan od pet miliona“? Da pet minuta budu prisutni na RTS. To sasvim dovoljno govori o bezidejnosti politike koju vodi taj, nazovite, deo opozicije.

Što se mene lično tiče, ja bih im dao i 10 i 15 i 20 minuta, ako je to put i način da izađu na izbore, pa da vide koliko konačno vrede, jer mislim da njihovo veće prisustvo u medijima daleko više govori o njima nego ovako kroz monolog u skupštinskom holu putem konferencije za štampu.

Mi smo tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i međustranačkog dijaloga u parlamentu slušali brojne zahteve i moram da podsetim da su neki od zahteva bili, recimo, da se formira Nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Odmah smo rekli da smo za, ali smo postavili takođe pitanje – zašto Nadzorni odbor nije formiran od 2000. godine? Zašto 2016. godine, kada je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije uputila poziv svim poslaničkim grupama, nisu poslati predlozi, ako im je toliko stalo do Nadzornog odbora Narodne skupštine Republike Srbije? Evo, formirali smo i uvažili, naravno, predloge opozicije.

Takođe, rekli smo, želite da menjate urednike RTS. Nemamo ništa protiv, učinite to. Ova vladajuća koalicija nije postavila ni jednog urednika RTS, ali nemojte da govorite o tome kako vas nema i kako niste prisutni u debatnim emisijama na javnom servisu. U krajnjem slučaju, smatrate da vas nema dovoljno u javnom servisu, pa evo prilike. Sednice Narodne skupštine se prenose direktno na Javnom servisu. Želite da budete prisutni, dođite u skupštinsku salu, pokažite svoju snagu i pokažite da ste alternativa vladajućoj koaliciji.

Kada je reč o REM-u, rekli smo vrlo jasno da se ne mešamo u rad REM-a, ali prihvatamo ono što je definisano zakonom koji smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ne ono što je napisano shodno evropskoj praksi, najboljem evropskom zakonodavstvu, svaka čast Evropi, svaka čast evropskim parlamentarcima, ali ovo je Srbija, ovo je Narodna skupština Srbije, a mi imamo zakonodavni okvir koji vrlo jasno i precizno kaže kako i na koji način biramo članove REM-a. Upravo zbog te procedure koja je ispoštovana, mi ćemo kao poslanički klub podržati ovaj predlog koji je uputio odbor plenumu na razmatranje.

Takođe, na predlog Radne grupe Vlade Republike Srbije, održali smo i javnu raspravu o zastupljenosti medija tokom izborne kampanje i ono što se nama čini, čini nam se definitivno da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija i zaista govorite o ne slobodi medija u medijima. To vam je kukate o medijima u medijima i kažete da vas nema u medijima, a sve vreme ste prisutni u medijima i govorite o ne slobodi medija. Mi nismo zastupnici teze, kao taj deo opozicije kada govorimo o medijskoj slici Srbije, da je medijska slika dobra ako smo prisutni u medijima, da je medijska slika loša ako nas u medijima nema, jer smatramo da svako u Srbiji treba da radi svoj posao, a da mediji trebaju i moraju da budu autonomni u odlučivanju.

Takođe, recimo, 2009. godine bili smo deo vladajuće koaliciji i nismo glasali za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju kao poslanička grupa, bez obzira što smo bili deo vladajuće koalicije, jer smo smatrali da takve izmene i dopune treba da sačuvaju nečiji lik i delo i da takve izmene i dopune i jesu udar na objektivno i profesionalno novinarstvo.

Strategija o privatizaciji medija, mislim, je doneta negde posle 2000. godine i želeli ste i u tom periodu kapitalizam, dobili ste kapitalizam. Postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom? Dozvolite, komercijalni mediji su upravo to – privatni sektor. Mi smatramo da je interes vlasništva primaran.

Takođe, i privatni mediji se bave i prate istraživanje javnog mnjenja, i privatni mediji sagledavaju rezultate izbora i znaju koliko koja politička opcija vredi i znaju šta je vest u Srbiji, ali isti ti mediji ne mogu da doprinesu da neko nema 50% ili da neko ima više od 5%. To što imate manje od 5% ili nemate 3% koliko je od pre nekoliko dana cenzus, to nije naš problem i ne možemo vam u tome pomoći.

Mislim da smo imali dobar razgovor tokom debate koju smo vodili sa predstavnicima opozicije, sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i mislim da je to jedan odgovoran i ozbiljan pristup i da je potpuno logično da neposredno pred parlamentarne izbore imamo razgovor o zastupljenosti u medijima na relaciji upravo vlasti, opozicije, predstavnika medija i neke stavove koje smo tada definisali i izrekli reći ću i danas.

Slažemo se u potpunosti kada je reč o Pravilniku o radu javnog servisa. To je ono što je i REM predložio. Slažemo se kada je reč o preporukama koje treba uputiti komercijalnim emiterima. Slažemo se kada je reč o ravnomernoj zastupljenosti, ali kada govorimo o ravnomernoj zastupljenosti, naša molba je bila da govorimo o tematskim debatama, jer to je način na koji političke stranke mogu da pokažu i prikažu svoje programe, ali mogu ujedno da pokažu i prikažu i predstave ljude koji će biti garant realizacije tih programa i izrazili smo zabrinutost zbog jedne stvari koja mislim da je veliki problem i koja će tek postati veliki problem, imajući na umu to da informacija jeste veoma moćno oružje a to su lažne vesti.

To je nešto čemu mora biti suprotstavljena druga informacija ili drugačiji argument, a nikako pretnje, nasilje i sukobi. To je izazov na koji moramo da pripremimo, pre svega, svoje građane i slažemo se u potpunosti sa nečim, dakle, kada govorimo o ravnomernoj zastupljenosti, za nas je potpuno logično da izborne liste koje učestvuju na parlamentarnim izborima treba da učestvuju u debatama. To i jeste prilika da pokažu svoje programe, da pokažu šta je sa čime izlaze pred birače. Dozvolite, izborne liste onih političkih opcija koje su za bojkot i koje ne učestvuju u izbornom procesu, na koji način te izborne liste da budu zastupljene tokom izborne kampanje u medijima?

Još jednom, na samom kraju, dakle, poslanička grupa SPS podržaće o kojima danas govorimo kada je reč o sastavu REM-a. Zahvaljujem.