Hvala, gospodine Krliću.
Hvala svima na diskusijama.
Nastavljamo dalje sa radom.
S obzirom da nema više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, za reč se javio gospodin Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Nakon zaista ove iscrpne diskusije, ja ću kao neko ko je bio svedok ovih pregovora kazati da jeste bilo jedno od suštinskih insistiranja predstavnika opozicije da se dogodi ova promena u REM-u i da je to nešto što su oni prihvatili i što nisu verovali da će vlast to prihvatiti. Ovim se pokazuje snaga onih koji mogu da vrše promene, da su uspeli u tome i pokazali svoju veličinu. Mislim da ništa suštinskije i na više nisu insistirali oni koji su osporavali sve ovo što se događa sa REM-om. Zato danas i ovih dana im se izbija ovaj argument iz rukava i zapravo se pokazuje da ovo društvo i ove institucije imaju snage da se izbore sa svim onim izazovima koji su pred njima, a da je ova institucija vrlo važna i da će ova institucija u narednom periodu imati pune ruke posla.

Naravno, mi kada govorimo o REM-u, ne mislimo samo na njegovu ulogu u ovim političkim emisijama i predizbornoj poziciji. Ono je vrlo važno i važno je da svi imaju jednake šanse, jednake uslove. Međutim, uloga REM-a je daleko važnija i bitnija u svim onim izazovima sa kojima se susrećemo kao konzumenti, redovni konzumenti svih mogućih medijama kojima su napadnuti i kao društvo i kao pojedinci.

Prema našim očekivanjima REM bi morao zaista u narednom periodu i nakon ovih izbornih procesa da se ozbiljno pozabavi celokupnom medijskom slikom u Republici Srbiji, a posebno onim njenim delovima koji udaraju na čast, dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. Ovde mislim na one sve silne rijaliti šoue koji prevazilaze svaku vrstu i dobrog ukusa i svaku vrstu normalnosti. To bi trebao REM takođe da radi i na tome bi se moralo posebno insistirati zato što ovo telo jeste odgovorno za celokupnu kreaciju onoga što jeste dozvoljeno da imamo u medijima i što nije i ne bi smelo nikako da bude dozvoljeno.

Naravno da je ovaj politički deo samo jedan segment celokupne njegove uloge i nadamo se da će u tom pogledu sva ona očekivanja koja imamo svi zajedno se ostvariti.

Međutim, ukoliko i u narednom periodu REM ne bude poduzeo nešto da se i u ovom drugom delu koji se tiče svakodnevnog života, u periodu koji je pred nama, uvede nekakav red, da se na medijima ne mogu promovisati one vrednosti koje ruše porodične, duhovne, tradicionalne vrednosti svakog građanina, koje, a posebno u momentima kada su u pitanju ovi tzv. rijaliti šoui, i ostale stvari, onda njegova uloga neće biti ispunjena.

U nadi da će se sve to menjati mi ćemo podržati takođe ove promene, a posebno što je ovo bio, opet ponavljam, zahtev određenog dela opozicije i na tim razgovorima na kojima sam ja prisustvovao ovo je bio njihov najveći zahtev i prosto nisu ni sami mogli verovati da će sa strane većine učiniti ovaj korak i da će jednostavno REM biti značajno promenjen u pogledu svoje strukture i pogledu onoga što danas i ovih dana činimo.

Ovim se bukvalno svi ti njihovi argumenti jednostavno tope i dokazuje se da ćemo u narednom periodu podjednako imati svi prilike da učestvujemo u izbornom procesu i da je na građanima kome će, kako, u kojoj meri, u kom broju dati poverenje i kome na kraju žele da kažu da imaju poverenje u njih i da ih vode, odnosno da predstavljaju državu, a da sve ono što jesu bile formalne zamerke svih nas, mi smo zaista imali te takve slike kada je u pitanju REM i gorka iskustva, evo, čini se da će se doći do trenutka kada će ono postati stručno, nezavisno telo i kada će moći da u skladu sa Ustavom, sa zakonima i sa savešću radi sve ono što mu je propisano prema definiciji jednog ovakvog tela. Hvala.

Hvala, dr Fehratoviću.
Sada reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Profesore izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pre svega želim svim vinogradarima i drugima koji slave Sv. Trifuna da čestitam slavu i da poželim berićetnu godinu, blagorodnu i da ujedno pohvalim sve one koji nastoje da promene strukturu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, povećanjem učešća površina pod vinogradima i preradom grožđa u kvalitetna vina, čime praktično vršimo supstituciju ili zamenu uvoza, a poboljšavamo snabdevenost našeg tržišta i potencijale za izvoz.

Drugo što želim da kažem, to je pitanje, odnosno žalost, i ako je SRS predložila jednog od najkvalitetnijih članova REM-a, Dragomira Antonića, poznatog i priznatog srpskog i međunarodnog priznatog etnologa, autora brojnih tekstova, emisija itd, ova skupštinska većina i resorni odbor nisu imali razumevanja za tako nešto, što nije čudo, jer oni koji se zalažu za racionalne vrednosti često nemaj prolaz u skupštinskoj većini ovde. To je za zabrinjavanje - od zakona o ćirilici koji je gromoglasno obećavan, pa ga nema itd.

Drugo pitanje koje želim da postavim jeste - da li televizije sa nacionalnom frekvencijom duguju poreze? Ako duguju u tako profitabilnom sektoru, zašto im se to toleriše a ne toleriše se građanima što nisu platili jedan račun za mesec za komunalne troškove pa im se još nakarikaju troškovi pet hiljada i kusur - advokata, pa na to šest hiljada i kusuru - troškovi izvršitelja, i tako račun od dve hiljade dođe do nekih 13, 14 hiljada ili pet do deset puta više nego što je osnovni dug, iako mislim da svako treba da ispunjava svoje dugove?

Očigledno je da se teret naplate dugova uvek pre svega primenjuje na poljoprivrednike, penzionere i sitne preduzetnike, a nikada na ove krupne za koje dugi niz meseci nismo imali prilike da znamo ni koliko duguju poreza, jer je to teško objaviti na sajtu Poreske uprave.

Dalje, stalno hvalimo političare naše. Ako naši političari zaista toliko vrede, zašto ih ne prodamo po ceni po kojoj oni misle da vrede pa da ih onda uvezemo po stvarnoj ceni po kojoj priznaje tržište EU? Takav je slučaj sa sportistima, takav je slučaj sa inženjerima, takav je slučaj sa svim drugima. Nisam čuo da se neki političar iz Srbije prodao, a jesam za brojne stručnjake.

Dalje, ovde je spočitavano toliko puta šta je ređeno u prethodnom periodu. Jeste, ulazilo se sa dugim cevima u Trezor Narodne banke Srbije, a onda kao nagradu, oni koji su bili predvodnici toga, postali su savetnici aktuelnog predsednika. Jel to pokazatelj kako treba da se ponašaju mladi i oni koji treba da naslede u Srbiji?

Jel to neodgovornost javnih servisa da preko milion brojila se naplaćuje taksa za Javni servis a nisu u funkciji televizije? Jel to odgovornost Javnog servisa da ne štiti građane od samih sebe? Milion brojila puta taksa, izračunajte koji je to godišnji iznos.

Dalje, je li to odgovornost Javnog servisa da, danas je 135 i ne znam koji dan od kako protestvuju ratni veterani između dva najznačajnija zdanja u Srbiji, između Narodne skupštine i Predsedništva Republike. I pored toga što sam tri puta molio predsednika javno da primi veterane, primio ih je jedanput, koliko sam obavešten, zajedno čak sa pet ministara i od tada nema ni reči. Oni će dočekati i ove godine Dan državnosti pod šatorima, po kiši itd. Niko ne zna šta se zbiva sa njima. Zašto Javni servis ne napravi jednu emisiju posvećenu tome? Mogao je da napravi 10 informacija dnevno za štrajk taksista, a ne može za ratne veterane. Kakav je to odnos prema onima koji su branili ovu državu ili se spremamo da izdamo Srbiju ili pak da sa osakaćenom Srbijom nastavimo put u EU iz koje je izašla jedna od najznačajnijih članica, koja je članica Saveta bezbednosti, atomska sila, međunarodno vrlo značajan politički faktor itd?

Hoćemo li mi da je zamenimo tamo? Osakaćeni za srpsko Kosovo i Metohiju, jel tako mislimo da uđemo? Zašto ne postavimo pitanje građanima sada na izborima da se na referendumu izjasne da li želimo da ulazimo u EU bez KiM u sastavu Republike Srbije? Zašto ne postavimo pitanje da li su za GMO ili nisu, nego da lobisti multinacionalnih kompanija odlučuju da je čeri paradajz genetički modifikovan ili pak da potpredsednik Vlade i ministar za trgovinu kaže da u Srbiji koristimo GMO. Šta on radi kao ministar trgovine?

Mogao bih da govorim još više, ali samo još jednu rečenicu, ako dozvoljavate. Molim vas, govoreno je ovde da je bilo javne rasprave o završnim računima. Završni računi od 2002. do 2028. godine su razmatrani pod jednom tačkom dnevnog reda. Izračunajte koliko hiljada milijardi utrošenih sredstava, bez ijednog amandmana, bilo ih je, ali su povučeni, bez ijedne reči, bez ikakve rasprave i ono što je najglavnije, što građani Srbije moraju da znaju, ovaj režim je abolirao prethodne režime za sve propuste koji su radili sa zloupotrebom budžetskih sredstava. Hvala.

Hvala profesore.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.

Čeri paradajz nije konkurent na izborima za člana REM, žao mi je, možda neko postoji pod tim imenom. Kandidujte ga, možda imate pravo na to. Govorite o kandidatu od pre nekoliko meseci. Zaista je bio kvalitetan kandidat, to ne mogu da osporim, ali biste bar kao narodni poslanik mogli da imate toliko smisla da dođete na odbor, što ima pravo svaki narodni poslanik u Skupštini, da tamo govorite, da tamo branite svoje stavove, ne da dođete posle dva meseca u narodnoj nošnji, svaka vam čast, volim folklor i lepo to izgleda i da nam onda držite predavanje o tome šta se desilo pre dva meseca, ako ste za predavanje naših političara, evo ja bih vas kao stručnjaka za sve i svašta pa i za čeri paradajz, zajedno sa REM-om predložio da prvi budete na listi izvoznih artikala srpske Skupštine.

Hvala kolega Krliću.
Određujem sada pauzu u trajanju od jednog časa, znači nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
Takođe, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akt iz dnevnog reda ove sednice. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja koji sam često govorio o elektronskim medijima, po pitanju kandidata nemam šta posebno da izjavim. Probao sam na Odboru da ustanovim kvalifikovanost i moram reći da sam blago razočaran zato što sam stekao utisak da kandidati nisu proučili, recimo, Zakon o elektronskim medijima, Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da bi mogli da kontrolišu one koji ih finansiraju.

Pokušao sam da im ukažem da Zakon i Konvencija o prekograničnim televizijama jasno ukazuju na razliku između emitovanja i reemitovanja, da nema reemitovanja bez emitovanja programa u inostranstvu, da to mora da bude istovremeno preuzimanje i da je zabranjeno prekrajanje, umetanje drugih sadržaja, oglašavanja, recimo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, menjanja reklama itd, sve što radi ova Šolakova firma.

Nisu u obavezi pre nego što budu izabrani ni da poznaju, ali moram da upozorim one koji na glasanju budu izabrani i one koji su već izabrani da ću pažljivo, a verujem i neke kolege, motriti na njihovo ponašanje, na njihove odluke i pre svega na njihovu kontrolu službenika koji tamo rade, recimo, izvršnog direktora i generalnog sekretara.

Sad kad postavite pitanje vezano za član 2. Konvencije o prekograničnoj televiziji o reemitovanju, za član 4. Zakona o REM-u, vi ćete dobiti odgovor od njih, od generalnog sekretara i od izvršnog direktora – kako „Junajted medija“ tvrdi, dešava se to i to. Znači, ja pitam REM, a onda mi se javi izvršni direktor i generalni sekretar, koji imaju pozamašne plate koje su veće od 129.000 dinara, i kažu mi u odgovoru – kako „Junajted medija“ tvrdi, oni program u nekoj playout room sobi obrađuju, šetaju signal itd, i to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem. To je kao kad bi kozu pitali da li je jela kupus i ona odgovori – kako druga koza tvrdi, kupus nije pojeden, već je tako na čudan način nestao.

Dame i gospodo narodni poslanici, domaći mediji su nezaštićeni i o tome sam više puta govorio. Znači, kad imate jednu radnju koja je prijavljena, plaća sve obaveze, pored nje se pojavi neka radnja koja daje usluge, kaže – ja sam registrovan u Luksemburgu i ništa ne moram da plaćam, naši zakoni to ne dozvoljavaju, pa ni Zakon o elektronskim medijima. U takvoj situaciji ceh plaćaju oni koji rade regularno. Svi zaposleni u REM-u dobijaju plate od elektronskih medija, televizije i radija, domaćih. Znači, svi zaposleni dobijaju novac, dobijaju plate, plaćeni su od strane tih domaćih TV kanala. Imam utisak da su samo pojedini plaćeni od Šolaka, oni koji pišu odgovore.

Zato kažem da oni moraju pažljivo da gledaju šta im radi ta služba, ne samo kakve odgovore pišu, nego da striktno poštuju zakone, ne samo o emitovanju i reemitovanju, moraju da utvrde listu najvažnijih događaja, to su ovi sportski prenosi, koje moraju da prenose televizije, po zakonu, koje pokrivaju, je li tako, gospodine Krliću, celu teritoriju Srbije. A nama se dešava ta lista najvažnijih događaja, nije utvrđena već tri godine, što obilato koristi Šolak i sport klubovi da prenose reprezentaciju i tako povećavaju interes i broj pretplatnika za svoje kanale zato što ne pokrivaju celo tržište, a emituju najvažnije događaje koje REM treba da stavi na listu i to bi mogli da prenose samo nacionalni kanali, RTS ili drugi, koji pokrivaju celu Srbiju. To je tako.

Sledeće, moraju da nateraju službu da obavesti operatore da nacionalni kanali moraju biti logički poređani, to je član 100. Zakona o elektronskim medijima, da mora prvo da ide RTS, nacionalni kanali, pa sve ostalo. Protivzakonito je to što Šolak radi, što je svoje kanale, a on je vlasnik SBB kanala, poređao na prvo i drugo mesto. To su programi koji 99% svog programa koriste za napad na vlast, a ponekad i državu Republiku Srbiju, što meni ne smeta njihova uređivačka politika, ali mi smeta da su lažni prekogranični kanali, da ubacuju reklame, da otimaju hleb regulatornim medijima. E, to je ono što mi smeta. To je ono što REM mora da učini da natera službu da se poštuju Zakon o elektronskim medijima, Zakon o prekograničnim televizijama i Zakon o oglašavanju. Na takav način će biti uređene. Zamislite da se svi naši kanali ponašaju kao N1, kao ovi Šolakovi kanali. Zamislite da se svi naši nacionalni kanali odjave i fiktivno registruju u Luksemburgu. Ko će onda plaćati naknadu od koje primaju platu i troškove ovi u REM-u? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Olena Papuga.
Izvolite.