Dobro, svako ima pravo na svoj politički stav, na svoje mišljenje.

Što se tiče te čuvene fame oko sudskih izvršitelja, ja se slažem da kada su u pitanju oni paratroškovi koje su oni naplaćivali, što im je sada poslednjom uredbom Ministarstva pravde to svedeno na neku razumnu meru i onemogućena naplata tih izvršnih paratroškova, ali ja jedno pitanje moram da postavim svakom pravniku – ako imate sud koji donese neko rešenje, neku presudu i tu istu presudu ne možete da izvršite, da li vi živite u pravnoj državi? Ja tvrdim da to nije pravna država.

Idemo dalje, vi govorite tako kao da tamo neki pojedinac, koji eto ima neka javna ovlašćenja pa nešto on odlučuje i on sprovodi po svojoj volji i nikome ne odgovara za to. Pa čekajte, stanite, sudski izvršitelj izvršava nalog suda. On ne radi sam, sprovodi presudu suda. Sud je to odredio. Nije izvršitelj, nego sud. I to su isto sudovi određivali i ranije samo niko nije izvršavao.

Ja se slažem i o tom humanom delu. Možemo da razgovaramo o tome, ali ne možemo da razgovaramo o tome da ako neko ima neko potraživanje koje nije javno, ograničeno je za javna potraživanja preko kog iznosa može tek da se proda neka nepokretnost, ali šta ćemo sa privatnim dugom? Šta ćemo sa decom kojoj jedan od roditelja ne sprovodi presudu i ne izdržava svoju decu, šta ćemo sa tim? Pa znate koliko takvih slučajeva je bilo po Srbiji? Pa ne možete da ih nađete, ne možete da ga pronađete u kojoj firmi radi, ne možete da mu pronađete koji mu je tekući račun. Pa njegovoj sopstvenoj deci neće da daje za alimentaciju. Pa što ne gledamo i tu stranu?

Hajde samo jednu, koja je jeftina politička, neko duguje neki novac pa mu je nešto oduzeto i ne kažem da nije bilo, možda i zloupotreba, ali o tome ima ko treba da vodi računa, ali ne možemo mi da zaustavimo ceo sistem zbog nekoliko zloupotreba. Za zloupotrebe se odgovara. Ne može sistem da ne funkcioniše zbog toga, jer imamo onda još veću štetu prema nekoj ciljnoj grupi u društvu koja je osetljiva.

Hvala kolega Arsiću.

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Odlično što prepoznajemo u nastupu gospodina Arsića izvesnu dozu demokratičnosti kada on kaže - hajde da o tome razgovaramo. Zaista isto mislim da bi o tome trebali da razgovaramo i potpuno se slažem sa vama i očekujem da će gospodin Arsić sa svojim autoritetom, ako potpredsednik Narodne skupštine da utiče na to da vladajuća većina u Narodnoj skupštini odluči da je to pitanje o kome treba da se raspravlja, pa onda da iznesemo mi naše argumente, vi iznesete vaše argumente i posle toga, čiji argumenti budu ubedljiviji, da se u skladu sa tim glasa. To bi bilo normalno i prirodno. Svaka vam čast gospodine Arsiću, to podržavam.

Vi ste rekli da se izvršava na osnovu odluke suda. To je tako, ali javni izvršitelji su sami sebi određivali troškove. Niko to nije kontrolisao. Kažete - možda ima zloupotreba, nažalost, kod pitanja javnih izvršitelja, izuzetak je kada se ne dešavaju zloupotrebe, a zloupotreba je pravilo.

To smo videli i kod naplaćivanja za invalidska kolica. Da li shvatate koliko je to ludilo? To smo videli kada jedan izvršitelj zapleni stan, a posle toga na nekoj tajnoj licitaciji taj isti stan kupi sin od izvršitelja tj. potpredsednika Komore izvršitelja iz Kragujevca. O tome pišu novine i nikom ništa.

Mi smo imali u javnosti još jednu temu, vrlo prisutnu, a to je Zakon o poreklu imovine, da će se to uskoro naći u Narodnoj skupštini. Odlično, ajmo prvo da stavimo tu grupu ljudi, dakle, njih 200 i nešto da vidimo kako su oni došli do svoje imovine, tj. novca koji imaju sada.

Takođe, nikad mi nismo rekli da dug ne treba da se plati. Svako treba da plati ono što je dužan i svako treba da plati sa razumnom kamatom zato što su poverilac i dužnik u očima zakona isti, ali ne može da se tu pojavi treće lice koje će na tome da enormno zaradi, nekad i mnogo puta više nego što je iznos osnovnog duga i ne mora da znači što je neko dužan, da treba zbog toga da bude i opljačkan. To je ono što treba da se spreči, to je ono na čemu smo radili i to je suština našeg predloga zakona.

Još jednom vam se zahvaljujem što delite naše mišljenje i očekujemo onda da će se o tome vrlo brzo u Narodnoj skupštini o tome razgovarati.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić, izvolite.

Ovako, ja sam ovde pre možda nekoliko meseci čitao spisak para izvršnih troškova koje su koristili privatni izvršitelji. Čitao sam ovde.

Koliko je meni i poznato, i ne koliko je meni poznato, nego koliko je Ministarstvo pravde reagovalo, ograničilo je ta njihova prava. Idemo dalje, bilo je oko te afere priče kada je jedan sudski izvršitelja kupio, odnosno oduzeo određenu nepokretnost, izvršio licitaciju u kojoj je učestvovao sin drugog izvršitelja mislim, koji je kupio tu nepokretnost. Evo, sada po zakonu to više nije moguće. Znači niko, ni članovi porodice, ne znam do kog stepena srodstva ne mogu da učestvuju na licitacijama.

Još jedna stvar, pošto ste stalno protiv elektronskog poslovanja, protiv zakona koji se oslanja baš na elektronsko poslovanje, samo da kažem, da se ne bi nečija imovina prodavala u bescenje, ima poseban portal Ministarstva pravde gde se prodaje imovina koja je postupak izvršenja sudske presude.

O tome pričam, ja kada neko živi u prošlosti, baš o tome. Znači, nemojte više, te probleme koji su građani imali rešili smo. Za svaku sledeću zloupotrebu ide se u zatvor. Ali, ne možemo sistem da zaustavimo da ne funkcioniše. Ne možemo.

O visini kamate, pa to ne odlučuje sudski izvršitelj, to ne odlučuje ni poverilac. Ona je danas nikad manje, ja mislim da je nešto ispod 10% na godišnjem nivou, ali i to je stvar između dužnika i poverioca u najčešćem slučaju. Da li će nešto da on oprosti ili neće, itd? Ali, ne može sistem da se zaustavi da ne funkcioniše, da smišljamo rešenje, a da sa građanima dok mi ne smislimo rešenje, šta bude biće.

Hvala, kolega Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, ja gospodina Arsića hvalim, a on mene napada. Ja mislim da to sa njegove strane apsolutno nije korektno.

Jedna stvar je kamata i kamata je normalna i kamata treba da postoji, ali javni izvršitelj se ne naplaćuje iz kamate, nego se naplaćuje iz posebnih troškova koje on ima za izvršenje i to je ono što je nenormalno i to je ono što na kraju više puta se ispostavi, kao veći iznos nego što dug sa kamatom iznosi. To je ono što treba da se reši. Ne može princip efikasnosti, što više ima izvršenja nego što je ranije bilo, da bude važnije od zaštite prava, ljudskih prava svih građana Srbije, vladavine prava i ljudskog dostojanstva i da neko može da bude na pravdi boga, uz pratnju policije, opljačkan.

Pazite nenormalnu situaciju. Javni izvršitelj vas nenajavljeno izbaci iz stana uz pratnju policije, vi ostanete za tren oka bez svega, a posle toga ste vi njemu dužni za tu uslugu što je on vas izbacio iz stana.

Dakle, to je ono što je nenormalno i što treba da se promeni. Država umesto da se stara samo o efikasnosti, treba da joj to bude prioritet, a ne bežati od problema, kao što je to radila DS 2011. godine, kada nisu hteli da reformišu sudstvo u Srbiji i da proces izvršenja koji treba da bude u sastavu sudova, da zaposle više ljudi, da im vežu plate za učinke, ali da to bude garancija da oni ne mogu da budu opljačkani i ne može ništa da im bude oteto da bi se posle taj plen podelio među istim tim izvršiteljima, čast izuzecima. Dakle, to je ono što je nužno da se promeni što pre i veoma važna tema. Pogledajte i sami, uradite kao što smo i mi, pogledajte šta građani u Srbiji misle o tim izvršiteljima i kakva su njihova iskustva, da li je pljačka izuzetak nekažnjena ili je pljačka postala pravilo.

Hvala, gospodine Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Evo, ovako, da se ti zaposleni u sudu primaju zaradu na osnovu učinka u postupku izvršenja. E, sad samo postavljam jedno drugo pitanje – a ko će to da ih nagradi? Sud iz svojih sredstava za redovan rad ili će da bude naplaćeno kao troškovi za postupak izvršenja? Ja mislim da će ovo drugo.

I nije šija nego vrat. Ne mogu da se složim da DS nije htela da izvrši reformu pravosuđa. Oni su hteli da izvrše reformu pravosuđa na svoj način kako njima odgovara, da potpuno kontrolišu i sudije i tužioce, da mogu da pljačkaju po Srbiji, da ih niko zbog toga krivično ne goni, da im niko zbog toga ne sudi. Oni su tu reformu pravili. Tako da, o tome isto možemo da pričamo.

Ali, ja upravo nešto drugo sam rekao, skrenuta je pažnja državnim organima, nadležnim, zato da sudski izvršitelji naplaćuju neke troškove koji su suvišni. Reagovala je država, proverila te navode i utvrdila prave cene. Bilo je zloupotreba u vezi prodaje nekretnina, ne može više da se zloupotrebljava, nadzor vrši ministarstvo, ne komora nad prodajom imovine, komora se samo stara o zakonitosti, ali i takođe nadzor može da vrši Ministarstvo pravde. Znači, postignut je jedan, zaokružen je jedan proces koji se vodi od početka tužbe do izvršenja sudske presude. Ali, ja kažem, mnogo veća šteta je ne izvršavati svoje sudske presude. To znači da država ne postoji, da država ne funkcioniše i da svako može da radi šta hoće.

To smo imali do 2012. godine zato su se bogatili i Đilas, i Pajtić, i Šolak, i Mišković i svi ostali. Bilo je potpuno odsustvo države. Svaki naš građanin pozdraviće težnju države da na prvo mesto on oseća pravnu sigurnost od svoje države, da mu svoja država garantuje njegova prava, što nije bio slučaj do 2012. godine i kada je dužnik i kada je poverilac.

Hvala, gospodine Arsiću.

Sada ste se složili.

Hoćete repliku, gospodine Šešelj?

Izvolite.