Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poslanička grupa SMS uputiće pitanje Ministarstvu privrede i APR. Tražimo informaciju o broju izdatih rešenja preduzetnicima o prekidu obavljanja delatnosti, tzv. zamrzavanje i broju rešenja o brisanju preduzetnika iz Privrednog registra i to za period od 15. decembra 2019. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, pa do najskorijeg mogućeg datuma. Iste podatke tražimo za isti period prošle i pretprošle godine, radi poređenja.

Naime, iz razgovora sa preduzetnicima na terenu, pre svega preduzetnicima iz IT delatnosti, dakle delatnosti informacionih tehnologija, dobili smo informaciju da je masovno povećan broj zahteva za zamrzavanje ili brisanje iz registra preduzetničkih radnji iz oblasti informacionih tehnologija, a da je povod za to upravo ono što je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana krajem prošle godine uvedeno u cilju da preduzetnike iz IT delatnosti prevede u status zaposlenih lica sa ciljem da se po tom osnovu povećaju fiskalni prihodi države.

Međutim, sumnjamo osnovano da će zapravo posledica biti ta da ćemo imati masovno gašenje preduzetničkih radnji i selidbu IT preduzetništva na neke druge inostrane adrese. Zapravo, osnovano pretpostavljamo da će ovi traženi podaci na to ukazati.

Glavni problem IT preduzetnika bio je tzv. test samostalnosti koji je uveden ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i tada je digitalna zajednica tražila da se primena ovih odredaba odloži kako bi se i IT preduzetnici pripremili na njihovo sprovođenje i kako bi državni organi doneli adekvatna podzakonska akta i osposobili se za dosledno sprovođenje zakona i kako bi eliminisali svaku subjektivnost u tumačenju njegovih odredaba od strane organa poreske uprave, kako bi eliminisali svaku eventualnu pravnu nesigurnost, koja bi iz toga mogla proisteći.

Mi u stranci Moderne Srbije smatramo da se ovakva rešenja moraju donositi izuzetno promišljeno i oprezno. Svojim amandmanima smo tada pokušali da utičemo na izgled konačnog zakonskog rešenja i očekivali smo da će to Vlada u cilju proklamovanih svojih dobih namera uvažiti, ali nažalost zakon je usvojen u originalnom predloženom tekstu. Taj, dosta problematičan test samostalnosti, osnovano pretpostavljamo da će za posledice doneti gašenje nekoliko hiljada preduzetničkih radnji i ugroziti IT preduzetništvo, a preduzetništvo generalno, a pogotovo u oblasti informacionih tehnologija, trebalo bi da bude okosnica privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i konkurentskog pozicioniranja Srbije na evropskom tržištu, obzirom da su naši IT preduzetnici već uveliko prepoznati kao globalno konkurentni pružaoci usluga informacionih tehnologija. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 3. do 7. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine i turizma i telekomunikacija i Siniša Mali, ministar finansija, sa saradnicima.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Export – Import banka, kao zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao zajmoprimca, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga od poverenja koje se pružaju Republici Srbiji, Republici Severnoj Makedoniji; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s druge strane i Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovinu u centralnoj Evropi.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, pred vama se danas nalazi par zakona koji su vezani za sporazume koje je Vlada Republike Srbije potpisala u prethodnom periodu, koji su veoma važni po pitanju daljeg razvoja naše ekonomije.
Dakle, prvi zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji.
Vrednost ovog zajma je 43 miliona evra i upravo treba da podstakne dalji rast preduzetništva i naučnog istraživanja u našoj zemlji. Podrška Fondu za nauku Republike Srbije biše u iznosu od 22,5 miliona evra. Reforma instituta za istraživanje i razvoj osam miliona evra. Program saradnje sa Srpskom naučnom dijasporom 3,5 miliona evra. Dakle, sav novac iz ovog zajma uložićemo i investiraćemo u razvoj preduzetništva Fonda za nauku Republike Srbije i naučnog istraživanja.
Danas je pred vama takođe i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za Projekat izgradnje toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd. Ovo je veoma važan projekat, projekat koji treba da doprinese stabilnosti sistema grejanja u našem glavnom gradu, pogotovo da reši problem nekolicine ili nekih hladnih dana tokom maja i septembra meseca. Takođe, ukoliko se ovaj projekat, odnosno ne u koliko se, kada se projekat sprovede stvoriće se možda preduslovi i za smanjenje cene grejanja u našem glavnom gradu. U svakom slučaju, ovo je ekološko zeleno rešenje i još jedan projekat na koji se dugo čekalo, a koji ćemo u narednom periodu ostvariti.
Treći zakon na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju u jednoj i u drugoj zemlji.
Dakle, kvalifikovane usluge, to su usluge od poverenja na ovaj način i kroz ovaj sporazum mi prihvatamo njihove kvalifikovane usluge, oni prihvataju naše i time stvaramo uslove da se elektronsko poslovanje ubrza. Ovo je deo „mini Šengena“ velike inicijative koju je predsednik Vučić započeo, a koja se upravo odnosi na ubrzavanje privredne, ekonomske, društvene, kako god hoćete, saradnje između tri zemlje na teritoriji zapadnog Balkana u cilju daljeg i ubrzanijeg ekonomskog rasta sve tri zemlje.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica sa druge strane.
Kao što znate, oko 65% ukupne naše spoljnotrgovinske razmene je sa zemljama EU. Oko Evroazijske unije tu je nekih 7% naše spoljnotrgovinske razmene, ali potvrđivanjem ovog sporazuma ćemo jedan strateški cilj ostvariti, a to je da zadržimo preferencijalni status koji imamo na teritoriji Ruske Federacije i naravno da dalje otvorimo tržište od 180 miliona ljudi. Naravno, što su naši privredni subjekti sposobniji, ovim će veću korist od toga imati, a cilj nam je upravo da oni što više izvoze, da što više rade sa ovim zemljama kako bi i broj zaposlenih i nove investicije naravno u narednom periodu povećali.
Na današnjoj sednici je pred vama takođe i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.
Cilj ovog sporazuma je da se eliminišu barijere u trgovini uslugama. Ja ću da vas podsetim, kao poslanike, ono što je veoma važno, ukupna razmena Republike Srbije sa zemljama CEFTA aranžmana je prošle godine bilo oko 3,3 milijarde evra. Od toga je suficit koji Republika ostvaruje, Republika Srbija, 2,3 milijarde evra. Dakle, mi kao dominantna i najveća zemlja na teritoriji zapadnog Balkana imamo i najveću korist od CEFTA aranžmana i upravo je cilj ovog protokola 6 da se kroz dalju liberalizaciju tržišta usluga taj obim razmene poveća i naravno da najveću korist od toga ima Republika Srbija. Negde oko milijardu evra je ukupna razmena usluga, od čega je suficit naše zemlje 270 miliona evra.
Dakle, svi sporazumi i svi zakoni koji su danas pred vama, radi se o ratifikacijama sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala, su upravo usmereni da u pojedinim oblastima, počev od ulaganja u preduzetništvo i naučno istraživanje preko mini Šengena, dakle dalje liberalizacije tržišta, preko sporazuma o toplodalekovodu utiču na poboljšanje ekonomskog ambijenta, ubrzanje našeg rasta, povećanje zaposlenosti i poboljšanje životnog standarda građana Srbije.
Hvala puno. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani naše zemlje, danas započinjemo ovaj radni dan sa vrlo interesantnim temama. Kako ste čuli od predlagača, gospodina ministra, Odbor za privredu je razmotrio tri tačke o kojima ćemo danas govoriti. To su sporazumi koji su između naših vlada već potpisani, a naša obaveza je da ih kroz današnju raspravu i potvrdimo u skladu sa našim domaćim zakonodavstvom.

O čemu se, zapravo, radi? Kada su u pitanju informaciono-komunikacione tehnologije, pokretač globalnog ekonomskog razvoja, kao takva, je li, naša zemlja je svoju opredeljenost ka IK tehnologijama potvrdila donošenjem Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, u kojoj se navodi da razvoj informacionog društva treba usmeriti ka iskorišćenju ovih potencijala, za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana naše zemlje.

S tim u vezi, danas govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije iz oblasti IT-a, koji ima za cilj zajedničko jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje. Privredni subjekti obe zemlje će kroz priznavanje kvalifikovanih usluga od poverenja moći da u međusobnoj poslovnoj saradnji pređu na elektronsko poslovanje, koje je brže i efikasnije od klasičnog poslovanja. Međusobno priznavanje takođe znači da će građani i privredni subjekti iz jedne zemlje moći da koriste on-lajn usluge druge zemlje i obrnuto, što nas vodi ka daljem jačanju i ekonomskom napretku kako naše zemlje, tako i Republike Severne Makedonije.

Dalje, govoriću o izmenama i dopunama CEFTA sporazuma, odnosno poglavlju koje se odnosi na usluge koje predviđa da će CEFTA strana razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamnog otvaranja svojih tržišta za usluge u kontekstu evropskih integracija, a uzimajući u obzir relevantne odredbe opšteg Sporazuma o trgovini uslugama pod okriljem Svetske trgovinske organizacije i obaveze koje su preuzele CEFTA strane kao članice STO prema GAC-u.

Liberalizacija trgovine uslugama, u skladu sa GAC-om, predviđa uklanjanje šest vrsta ograničenja koja se odnose na mere koje utiču na slobodan pristup tržištu, a koje se ne smeju primeniti na strane usluge ili njihove pružaoce, ako njihova primena nije jasno naznačena u listi obaveza. Pored toga, potrebno je obezbediti jednake uslove poslovanja na tržištu za domaće i strane pružaoce usluga. Drugim rečima, obezbediti im nacionalni tretman. Bilo koja razlika u tretmanu mora biti jasno naznačena u listi obaveza, kako bi primena iste bila dozvoljena.

Dodatni protokol šest o trgovini uslugama sastoji se iz osnovnog teksta i tri aneksa. Nakon tehničkog usaglašavanja, zajednički komitet CEFTA je 18. decembra 2019. godine u Tirani usvojio ovaj dodatni protokol, a kao što rekoh naša obaveza je da danas kroz razgovor to i potvrdimo.

Na kraju, ono što smatram da je za našu zemlju od izuzetne važnosti, o čemu se u toku prošle godine puno govorilo, a danas je ponovo prilika da to potvrdimo i da kažemo da je naša Vlada zaključkom u septembru 2019. godine usvojila tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, odnosno njenih država članica sa druge strane. Ovaj sporazum je mesec dana kasnije, odnosno u oktobru 2019. godine, u Moskvi potpisan od strane šest premijera, i to: Ane Brnabić kao premijera Republike Srbije, s jedne strane, i premijera Republike Jermenije, Republike Belorusije, Republike Kazahstan, Kirgijske Republike, premijera Ruske Federacije i predsednika Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Potpisani tekst sporazuma je veoma moderan i u duhu i skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a kao početna osnova uzeti su važeći bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija ima zaključene sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan.

Visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje prema važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan je zadržan, odnosno isti će biti prošireni na nove članice Evroazijske ekonomske unije, odnosno Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku. S tim što je Republika Srbija izdejstvovala, ovo je vrlo važno, dodatnu liberalizaciju izvoza na tržište Evroazijske ekonomske unije i povećanje kvota. Ove koncesije će donekle smanjiti asimetriju u liberalizaciji poljoprivrednim proizvodima koja sada postoji u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

Sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom zadržavamo povlašćeni izvoz na rusko tržište, što je bio jedan od glavnih ciljeva pregovora. Treba imati u vidu da se oko 90% ukupne trgovinske razmene Republike Srbije sa zemljama Evroazijske ekonomske unije odnosi na Rusku Federaciju. Novim sporazumom omogućen je pristup tržištu Evroazijske ekonomske unije za oko 99% roba iz carinske tarife, odnosno za tržište od preko 180 miliona ljudi, a na našim privrednicima je da te pogodnosti iskoriste.

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom nije koristan samo za naše privrednike koji posluju sa zemljama na ovom tržištu, on je istovremeno i veoma važan motiv i poziv za dolazak stranih investitora i ulagača u našu zemlju. To znači nova radna mesta, nove fabrike, nova proizvodnja i novo jačanje u različitim privrednim sektorima. Za trgovinu bez naplate carina mora se imati poreklo, kao što je do sada bio slučaj, tj. mora se zadovoljiti pravilo porekla od 51, potrebno je da roba bude proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, odnosno preradu tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje mora biti manja od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Neće se smatrati dovoljnom obradom, odnosno preradom postupci očuvanja robe za vreme skladištenja ili prevoza, oblikovanja pošiljki, razvrstavanja, prepakivanja, pranja, čišćenja, bojenja, jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanja robe na delove i slično. Ovo moram da napomenem zbog ranijih nekih loših iskustava, pa prosto da sada još jednom kažemo našim privrednicima da možemo jako dobro da poslujemo kao odgovorni ljudi i da povećamo taj naš izvoz i da obezbedimo jedan visok stepen ekonomskog i privrednog napretka za našu zemlju. Sporazumi će se primenjivati nakon stupanja na snagu, kada parlamenti svih šest država potpisnica ovaj sporazum ratifikuju.

Na kraju, ratifikacija predloženih zakonskih rešenja, mislim na sva tri sporazuma o kojima sam govorila, ne stvara posebne finansijske obaveze i opterećenje za Republiku Srbiju, već novu šansu za ekonomski rast i razvoj i napredak za nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, za bolji životni standard naših građana, što jeste cilj ove naše Vlade i naše politike predsednika Vučića i ove vladajuće većine. Zato vas, drage kolege i koleginice, pozivam da u današnjoj konstruktivnoj raspravi damo punu podršku ovim predloženim rešenjima i iste usvojimo na dobrobit naših građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, danas je pred nama set predloga zakona, kao što je i ministar Siniša Mali u uvodu najavio.

Ono što se tiče ovog prvog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, najveći deo, skoro polovina odobrenih sredstava namenjena je podršci i Fondu za nauku Republike Srbije, negde oko 22,5 miliona evra. Mi smo kao Socijaldemokratska partija govorili o Zakonu o nauci koji je nedavno usvojen i ne samo kao poslanička grupa, nego i sam program Socijaldemokratske partije Srbije podržava obrazovanje i predviđa tako dobar pristup i jačanje univerziteta u Srbiji i naučnih institucija, da prosto ovo vidimo kao jednu ozbiljnu podršku.

Ono što treba istaći vezano za ovaj deo koji se tiče nauke i obrazovanja je da će se finansirati određeni programi Fonda za nauku. To su grantovi za naučne projekte, grantovi za primenjena istraživanja u cilju podsticanja povezivanja privatnog sektora i istraživanja i razvoja, kao i saradnja sa Evropskom unijom radi lakšeg pristupa nekih njenih fondova. Procenjuje se da će na ovaj način biti podržano oko 220 konkurentnih naučnih projekata na kojima će biti angažovano gotovo 8.000 istraživača iz četrdesetak institucija.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, danas je i on pred nama, u ime Vlade Republike Srbije ovaj sporazum je krajem avgusta 2019. godine potpisao potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija gospodin Rasim Ljajić. Kao što je svima poznato, ekonomska saradnja između Srbije i Severne Makedonije pretežno se bazira na toj trgovinskoj razmeni koja je na jednom zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carina, kao što smo čuli, a na osnovu tog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA.

Ono što je važno, donošenjem ovog zakona najveći uticaj će imati privredni subjekti, ali isto tako i građani obe zemlje. Zašto to kažem? Kada su u pitanju privredni subjekti, tu se misli na one subjekte koji će kroz priznavanje kvalifikovanih usluga od poverenja, kako stoji u materijalu koji smo dobili, biti u mogućnosti da u međusobnoj poslovnoj saradnji pređu na elektronsko poslovanje, što je mnogo efikasnije, kao što znamo, i brže od klasičnog.

Što se tiče, s druge strane, međusobno priznavanje takođe znači da će građani i privredni subjekti iz jedne zemlje moći da koriste upravo onlajn usluge i da se identifikuju putem svojih elektronskih identifikacija koje su podjednako prihvaćene u obe zemlje.

Konačno, kako do sada srpski sertifikati i elektronski potpis nisu bili priznati u Severnoj Makedoniji, i obratno, ovim zakonom obe zemlje međusobno priznaju paket kvalifikovanih usluga, kako se to kaže, a to su elektronski potpis, elektronski pečat, elektronski vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije. U tom smislu, ovim zakonom će i ove usluge biti dostupne i pozitivno uticati na razvoj obe zemlje.

Mogu da istaknem da će ovim sporazumom posebno ojačati saradnja Regionalne privredne komore Niš sa Udruženjem preduzetništva srpskih kompanija u Makedoniji ili u skraćenom nazivu SIDIS.

Što se tiče Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, on je, kao što znamo, usaglašen skoro pre dve godine, odnosno već dve godine su unazad trajali pregovori i kako smo više puta čuli u javnosti i od ministra Ljajića i od predsednice Vlade, pa i predsednika, ti pregovori uopšte nisu bili jednostavni, nisu bili laki.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama odnosi se na svih pet zemalja unije u čijem sastavu su Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgizija. Naravno, od velikog je značaja za Srbiju, zato treba više puta ponoviti, da bi građani čuli zašto je to toliko bitan sporazum za državu Srbiju. Kao što je i ministar rekao u uvodu, to je tržište od 180 miliona ljudi i taj sporazum pokriva 99% srpske robe koja će biti oslobođena carine, što će stvoriti povoljne uslove za dalju i uspešnu saradnju i u drugim oblastima, uključujući naravno i trgovinu.

Gospodin Ljajić kao resorni ministar je i sam više puta istakao da Srbija zahvaljujući ovom sporazumu očekuje i nove investicije. To je jedan novi pristup novog tržišta. Znači, zemlje Evroazijske unije, Ekonomske unije, isto kao i zemlje Evropske unije su potencijalni investitori, a naročito što se tiče zemalja Evropske unije misli se na one ukoliko svoje proizvode proizvode u Srbiji.

Prema podacima resornog Ministarstva trgovine, trenutno 743 srpske kompanije izvoze robu na rusko tržište, sa ponudom od više od 1.200 proizvoda. Upravo ovaj sporazum će pre svega štititi te naše 743 kompanije koje izvoze na rusko tržište i kojima je sada omogućeno da izvoze i na druga tržišta Evroazijske ekonomske unije. Na taj način stvaramo povoljniju klimu, naravno, pogotovo kada je u pitanju ekonomija naše zemlje.

U vreme potpisivanja ovog sporazuma spekulisalo se u domaćim i regionalnim medijima da Srbija potpisivanjem ovog sporazuma ulazi u Evroazijsku ekonomsku uniju. Moram da kažem da taj sporazum koji je danas pred nama nema nikakve veze sa politikom, već se isključivo radi o trgovini.

Kao što rekoh, više puta je i ministar Ljajić morao da demantuje takve priče vezano za to da Srbija o slobodnoj trgovini što se tiče Evroazijske ekonomske unije se isključivo odnosi na trgovinu i da nema reči o politici, a kako je on istakao, kaže – tamo nas niko nije ni zvao.

Radi javnosti moram da kažem da čak u ovom sporazumu koji je danas pred nama postoji i odredba o otkaznom roku, tako da je sve definisano u samom sporazumu, tačno se zna period kada možemo kao država članica da otkažemo sporazum.

Što se tiče političke konotacije, naša politika je potpuno jasna, tako da politički prioritet Srbije je Evropska unija. Kada govorimo takođe radi javnosti, a i ministar je jedan deo govorio u uvodnom izlaganju da 65% robne razmene ostvarujemo sa Evropskom unijom, a svega 7 do 8% sa Evroazijskom unijom.

Sporazum je naročito važan i kompanijama koje su u stranom vlasništvo, a rade u Srbiji zbog toga što od 10 najvećih izvoznika iz Srbije njih osam, poput „Tigar tajersa“, „Tetrapaka“, „Hemofarma“ i drugih su kompanije u stranom vlasništvu. Ovaj sporazum je Srbija svakako morala da potpiše pre svega zbog privrednika, kako bi se zadržalo to tržište, Vlada je potpisala, Skupština će ga ovih dana ratifikovati, praktično država je učinila sve i odradila svoj deo posla, sada je na privrednicima da se što bolje organizuju kako bi iskoristili, uslovno rečeno, privilegovani status. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set predloga sporazuma koji treba ova Skupština da ratifikuje pokazuje da Vlada Republike Srbije u stvari svojim rezultatima u oblasti ekonomije ne staje i ne zadovoljava se onim što je do sada uradila, već kreće napred i ono što je u stvari put razvoja Srbije pokazuje naš evropski put, ali i saradnju i sa Istokom i sa Zapadom. Upravo to pokazuju i ovi sporazumi koje danas imamo na dnevnom redu.

Prvi je zajam koji se odnosi na Srbiju i EBRD, Međunarodnu banku za obnovu i razvoj, po pitanju projekta koji će voditi Ministarstvo prosvete i koje će u okviru svog rada oformiti jedinicu za upravljanje projektima, koje će spremati dokumentaciju za te projekte, a za finansijsko upravljanje će pomoći Ministarstvo finansija sa posebnom svojom jedinicom koja jednostavno radi, na kraju krajeva, sve projekte Republike Srbije.

Projekat akceleracije, inovacije i podsticanja preduzetništva u Republici Srbiji pokazuje da je IBRD u stvari do 31. 12. 2019. godine ima 33 povučene linije u ukupnoj vrednosti od 2,2 milijarde evra. Ovaj projekat je u vrednosti od 43 milijarde evra, s tim što on pokazuje da se njegova realizacija izvodi u tri komponente.

Zašto govorimo da su tri komponente? Zato što ta tri dela u stvari treba da obuhvate veliki segment naučno-istraživačkog rada, ali i tu vezu sa malim i srednjim preduzećima, odnosno sa preduzetništvom u Republici Srbiji i to je ono po čemu se naša ekonomija razlikuje od drugih ekonomija u regionu zapadnog Balkana, a to je da naše stremljenje ka ekonomiji koja teži da poveća broj stranih direktnih investicija polako prelazi iz realnih investicija kroz upravljanje ekonomije znanjem, što znači da konkretno novim naučno-istraživačkim projektima, razvojem inovativnih rešenja koje će ići direktno u primenu, u otvaranje malih i srednjih preduzeća i u implementaciju našeg ekonomskog sistema, imaju podršku države i samim tim i naši mladi ljudi koji se školuju imaju već na fakultetu viziju o tome šta će raditi u budućnosti.

Ovaj projekat IBRD treba da u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Vladom Republike Srbije obezbedi reformu sektora naučno-istraživačkog rada, za koji je obezbeđeno 34 miliona evra, od toga 22,5 konkretno za naučne projekte, osam miliona evra za reformu naučnih instituta, za koje znate da su inače u vreme ekonomske krize kada su neki drugi vodili neodgovorno ovu državu do 2012. godine potpuno bili devastirani i gde naši naučnici nisu mogli da primaju plate gotovo pola godine.

Prema tome, ide se u reformu funkcionisanja naučno-istraživačkih instituta, što je jako važno uopšte za razvoj nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji.

Na kraju, tri i po miliona je jedan značajan obim sredstava kojim suštinski mi želimo da uspostavimo našu vezu sa našom naučnom dijasporom, a to znači, pre svega, umrežiti sve ljude koji su otišli i rade na prestižnim naučnim institucijama u svetu, ali i dati im šansu da se vrate ovde i otvore svoja mala i srednja preduzeća, da se bave naukom, da sve ono što su naučili tamo jednostavno primene ovde i država za to ima razumevanja i daće podršku.

Druga komponenta ovog projekta je ubrzavanje poslovanja upravo u ovom smeru. Za to je obezbeđeno od ovih 43 miliona sedam miliona evra, za projektne inovacije, otvaranje preduzeća, kao i tehnička podrška od dva miliona evra.

Na kraju, komponenta tri podrazumeva upravljanje projektom, praćenje i izgradnju kapaciteta i to je upravo ova jedinica koja će se oformiti u okviru Ministarstva prosvete.

Ono što je jako važno, to je da mi unutar državnog sistema i aparata moramo da imamo ljude koji će se jednostavno profilisati da budu stručni, da mogu da upravljaju ovakvim projektima. To je za nas jako važno, zato što ukoliko nemate takve ljude, onda ćete kroz te projekte morati da plaćate strane evaluatore i strane izvođače koji će upravljati projektima i samim tim, jednostavno, prvo naši ljudi neće znati da rade taj posao, a s druge strane, to će mnogo skuplje koštati. Ovako, mi rasterećujemo budžet, učimo naše ljude koji su već u ovoj struci da se bave ovim poslom i da mogu da budu sposobni da se kandiduju za neke sledeće projekte.

Sledeći zajam koji je predlog na današnjoj sednici je Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, inače podržane od strane kineske "Eksport-import banke". "Eksport-import banka" je inače u vlasništvu države, odnosno budžeta Narodne Republike Kine i ona sa svojim ulaganjima ovde u Srbiji uglavnom se usredsredila na putnu infrastrukturu, ali sada vidimo da pomaže i ovaj deo infrastrukture koji je za nas veoma važan kada je u pitanju toplovod, kada je u pitanju zaštita životne sredine, smanjenje stepena zagađenja. Iznos projekta je 193,75 miliona evra, a 164,68 je u stvari iznos samog kredita, 15% je učešće Republike Srbije za ovaj projekat.

Važno je reći da i za prethodni zajam, a i za ovaj zajam, rokovi dospeća su za prethodni 12 godina, za ovaj 15 godina. Realizacija projekta je jako važna, na osnovu memoranduma koji je potpisan između Narodne Republike Kine i Republike Srbije još 2017. godine, a komercijalni ugovor inače potpisan između same Toplane Beograd i kineske kompanije Power Construction Corporation of China tek sada, u januaru 2020. godine.

To znači da zaista radimo krajnje odgovorno kao država, spremamo projekte, na osnovu tih projekata povlačimo određena sredstva na osnovu ugovora koje imamo i sa istokom i sa zapadom.

Treći ugovor je ugovor koji predstavlja ratifikaciju sporazuma gde Srbija i Makedonija idu na uzajamno priznavanje kvalifikovanih usluga koje su od specijalnog poverenja. Mi smo država koja smo zaista daleko otišli, kada pričamo o postupku digitalizacije elektronskog poslovanja, i kada pričamo o elektronskom žigu i kada pričamo o elektronskom potpisu i uopšte, o razmeni podataka elektronskim putem, kada su u pitanju sama preduzeća. To do sada nije bilo definisano i pravno validno između država kao što je Makedonija i Srbija, a potpisivanjem i političkom odlukom formiranja "Malog Šengena" između tri države praktično se sada otvaraju mnoge mogućnosti za ekonomsku saradnju i ovo je, u stvari, jedna od prepreka koja se potpuno preskače kada je u pitanju to poslovanje u smislu razvijanja tržišta, u smislu usluga i pojednostavljenja samog postupka kada su u pitanju kompanije ove tri države obuhvaćene "Malim Šengenom".

Kada govorimo o zajmu, odnosno o predlogu sporazuma koji se odnosi na Srbiju i Evroazijsku uniju o slobodnoj trgovini, treba reći da mi imamo kao država potpisane bilateralne sporazume i sa Rusijom i sa Belorusijom i Kazahstanom. Ovde je naravno ideja bila da se objedini uopšte kao jedan dokument, potpisivanjem sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini, jedan sporazum na visokom nivou. Taj sporazum onda bi uključio još dve zemlje kao što su Jermenija i Kirgistan i tada u stvari smo ušli u jedan postupak koji traje i koji nama otvara velike mogućnosti.

Govorimo o liberalizaciji tržišta. Govorimo o tome da se dodatna liberalizacija Srbije odnosi na izvoz i kada govorimo, recimo, imamo šanse da više izvezemo nego do sada, dve hiljade tona cigareta, 35 hiljada litara alkohola, 400 tona sira i neograničeno kada je reč o voćnoj rakiji, kozjem i ovčjem siru. Znači, govorimo o tome da našu trgovinsku razmenu povećavamo. Naravno, sve je ovo bez carinskih dažbina i samim tim smo mi u obavezi bili da i mi dozvolimo da se poveća kod nas taj uvoz, odnosno trgovinska razmena, takođe, u okviru ovih proizvoda.

Srbija sa Evroazijskom unijom je zadržala ipak carine na nekoliko proizvoda koji su od velikog značaja. To je beli šećer, etil alkohol, motorna vozila i gume, nove traktore. Rusiji će biti omogućeno da nastavi uvoz u Srbiju bez naplate carina za sve poljoprivredne proizvode, s tim, što znate, ukoliko je bilo određenih problema da je uspostavljena mnogo veća sanitarna inspekcijska kontrola na graničnim prelazima da ne bi dolazilo do određenih problema koji su se javljali po pitanju određenog reeksporta proizvoda iz EU.

Prilikom uvoza u Uniju, Evroazijsku uniju iz Srbije, naravno, su se zadržale carine za živinsko mese, za beli šećer, za vino, etil alkohol, cigarete, pamučne tkanine, kompresore, rashladne uređaje, putničke automobile, traktore, kao i za upotrebljene gume.

Zašto ovo govorim? Zato što danas kada imate tržište gde je velika konkurencija, gde je borba na tržištu nemilosrdna, kada imate zaista jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, kada imate razvijenu ekonomiju, onda imate šanse da na tom tržištu se pozicionirate isključivo na onaj način na koji, to pokazuju vaše kompanije koliko su odgovorne, ozbiljne i koliko su, na kraju krajeva, ekonomski sposobne i moćne.

S obzirom da mi imamo takva mala i srednja preduzeća, pogotovo iz oblasti prehrambene industrije i poljoprivrednih proizvoda, vrlo je teško izaći prvo iz tih granica, a onda kada vam je to omogućeno, znači, onda treba zaista da se pokažete da ste krajnje odgovorni na tim tržištima i da ne možete nikada da prevarite bilo koju državu, kada je u pitanju izvoz bilo kojih proizvoda.

Srbija se pokazala tu kao jedan dobar partner i zbog toga mislim da je Evroazijska unija to prepoznala i to nama nigde neće da šteti. Neki govore o tome da to sada nas kosi, kada su u pitanju evropske integracije, kada je u pitanju uopšte trgovina sa zemljama EU, mi izvozimo, znači, naša razmena je 65% kad su u pitanju države članice EU, 7% je to sa zemljama Evroazijske unije.

Mi dok god možemo, dok ne postanemo punopravna članica EU, imamo prava da radimo sa Evroazijskom unijom i jednostavno to nas ništa ne sprečava.

Kada govorimo, na kraju, o dodatnom Protokolu 6 o trgovinskim uslugama, to je Sporazum koji govori o slobodnoj trgovini sa zemljama centralne Evrope, odnosno za zemljama CEFTE.

Čuli smo i od ministra da je veliki značaj u stvari za liberalizaciju našeg tržišta i najveća korist Srbije, upravo naša saradnja sa zemljama CEFTE, da od 3,3 milijarde evra prometa 2,1 milijarda praktično pripada Srbiji, da mi ostvarujemo suficit, kada su u pitanju uopšte naši proizvodi i naša robna razmena.

Ono što je važno reći je da kroz to mi u stvari pokazujemo da smo zaista sposobni da funkcionišemo i na tržištima istoka i na tržištima zapada, i to za nas predstavlja jedan veliki iskorak u ekonomiji i siguran put da ćemo u budućnosti imati sigurno punjenje budžeta Republike Srbije, stabilnu ekonomiju i da imamo razloga zbog čega smo i kao SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem izašli sa planom za 2025. godinu kojim zaista govorimo o budućnosti Srbije i o budućnosti naše dece.

U Danu za glasanje pozivamo sve političke stranke da podrže ove sporazume. Hvala.