Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Kada bi ono što je uvažena gospođa Jovanović bilo tačno, onda bi nama izvoz opadao. Međutim, nama izvoz raste, kako u zemlje EU, tako i u Rusiju.

Pročitaću vam nešto što dolazi iz redova onih koji su apsolutno neskloni, da ne upotrebim neku težu reč, ekonomskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. U NIN-u je 9. januara 2020. godine objavljen jedan članak u kome autor članka, inače profesor ekonomskog fakulteta, između ostalog, kaže sledeće: "Srbija je u prethodnim godinama ostvarila makroekonomsku stabilizaciju, pre svega, usled relativno uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, koja je dovela do eliminacije fiskalnog deficita, to je direktno uticalo na umereno smanjenje nivoa javnog duga sa 70% BDP-a 2015. godine na oko 53% BDP-a krajem 2019. godine. Indirektno, fiskalna konsolidacija je uticala i na smanjenje inflacije, unapređenje spoljno-trgovinskog bilansa, te na smanjenje rizika zemlje, pad kamatnih stopa i priliv investicija iz inostranstva."

Što se tiče ulaganja u srpske poljoprivrednike, gospodin Rističević je, čini mi se, u to bolje upućen i neka me ispravi ako grešim.

Ovi koji svakoga dana, gospođo Jovanović, ovde u holu drže konferencije kako su ugroženi, kako su im ugrožena ljudska prava, kako u Srbiji vlada neki strašan diktatorski režim, oni su od te iste vlasti dobili subvencije koje se mere od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Tu, pre svega, mislim na gospodina Miroslava Aleksića, koji je dobio subvencije i za kupovinu novog traktora i druge poljoprivredne mehanizacije, za voćnjak, za kupovinu protivgradnih mreža i gospodin Radoslav Milojičić, u narodu poznatiji kao Kena, koji je, Rističeviću, koliko, za četiri hektara borovnice dobio subvencije od 150 hiljada evra. Ali, ne valja mu država. Ne valja mu država. Čovek posadi četiri hektara borovnice, država mu da 150 hiljada evra na ime podsticaja i kaže – e, vidiš ovaj Vučić, on je neki strašan diktator, diskriminiše me čak i po političkom osnovu.

U njihovo vreme, vi to jako dobro znate, ko je mogao da dobije subvencije? Prvo, subvencije su bile mnogo niže. Drugo, subvencije su davali sami sebi. Fiktivno su prikazivali da imaju neke svinje, neka goveda, neke jagode, neke jabuke, neke kruške. Toga u praksi nije bilo, ali su subvencije redovno uplaćivane i naravno, to su radili samo svojim stranačkim kolegama.

Danas država Srbija ima apsolutno jednak odnos prema svima i prema domaćim i prema stranim investitorima. I, kao što sam rekao na primeru ove dvojice, možda najglasnijih boraca protiv strašnog diktatorskog režima Aleksandra Vučića, pa oni su dobili na ime subvencija toliko para da Marijan Rističević i svi mi zajedno možemo samo da sanjamo. Toliko o tome kako vlada diktatura u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Pozdrav za ministra Sinišu Malog i njegov tim.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS Srbija je na prvom mestu. Dobrobit građana Srbije, takođe, je na prvom mestu. To je razlog što ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene sporazume, jer oni vode daljem ekonomskom napretku naše zemlje, a samim tim i povećanju životnog standarda svakog građanina Republike Srbije.

U vreme vršenja vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića u Republici Srbiji izgrađeno je preko 300 kilometara autoputeva, izgrađeni su mostovi, rekonstruiše se železnica i gradi brza železnička pruga Beograd-Budimpešta, otvaraju se aerodromi, otvara fabrike, zapošljava, ali i ono što je možda podjednako važno kao otvaranje puteva u Srbiji koji će povezati sve naše građane, bez obzira u kom delu zemlje žive, kao i naše građane sa drugim regionima, to je vrlo važno da Aleksandar Vučić otvara puteve saradnje Republike Srbije u Evropi i čitavom svetu. Otvara puteve Srbije saradnje i Srbija nije više zemlja koja se ponižava, nije više zemlja koju niko neće ni da sasluša. Srbija je danas, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, zemlja koja se poštuje, zemlja čiji se glas čuje, zemlja koja se uvažava.

Možda je najbolje o politici Aleksandra Vučića rekao patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej, kada je uručivao najveće crkveno odlikovanje Orden Sv. Save prvog stepena našem predsedniku, a povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC, kada je između ostalog rekao da je Aleksandar Vučić učinio mnoga dela za sadašnje, ali i buduće generacije.

Želim da se osvrnem na projekat koji se odnosi, odnosno na Predlog sporazuma koji se odnosi na unapređenje projekata koji se odnose na inovacije, a u cilju rasta preduzetništva u Srbiji. Zašto? Zato što je danas istina da je Srbija 44. zemlja od 80 u svetu kada se mere parametri političke stabilnosti, ekonomske stabilnosti i vojne moći. Srbija je napredovala za osam mesta.

Istina je da Srbija u zadnje četiri godine, kada Vlada na odgovoran način radi svoj posao, prvi put u istoriji ima suficit u budžetu četiri godine za redom. Šta to znači za obične građane? To znači da će njihove plate i njihove penzije biti veće. To znači da će biti izgrađeno više puteva. To znači da će biti otvoreno više škola. To znači da će biti otvoreno više bolnica.

Istina je da SNS kada je došla na vlast nezaposlenost je bila dvocifrena. Istina je da je danas nezaposlenost 9,5%. Šta to znači? To znači da je Aleksandar Vučić u Srbiji otvorio fabrike i da se u Srbiji radi i gradi i u Beogradu i na svakom drugom mestu duž Srbije podjednako. Istina je da Narodna banka Srbije raspolaže najvećim deviznim rezervama zlata. Istina je da Srbija u ekonomskom napretku i u stopi ekonomskog rasta napreduje najbolje u zemljama u regionu.

Kada se tiče konkretno ovog projekta koji podržava preduzetništvo i inovacije, Sporazuma, u stvari, koji podrazumeva inovacije u oblasti preduzetništva, moram da naglasim da je ovde i te kako značajna uloga Fonda za nauku i kroz projekte spajanja naučnog istraživanja i znanja iz oblasti naučnog istraživanja sa privredom 8.000 pronalazača i naučnika biće uključeno u ove privredne aktivnosti.

Ko je započeo sa procesom povezivanja naučnog istraživanja i privrede u cilju poboljšanja privrednog rasta? Upravo naš predsednik Aleksandar Vučić. Ko je zagovarao i uveo, na čiju inicijativu je uveden sistem dualnog obrazovanja? Upravo na inicijativu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zašto je dualno obrazovanje važno? Zato što će deca, odnosno učenici moći da svoju diplomu mere znanjem i što će moći mnogo brži i jednostavniji način da dođu do posla, zato što će se ranije osamostaljivati, zato što će ranije moći da stvaraju svoje porodice.

Ovaj sporazum je jako značajan sa povezivanjem naše naučne zajednice sa srpskom naučnom zajednicom u dijaspori. Šta to znači? To znači da će naši naučni istraživači imati mogućnost da stiču znanja i iskustva i u svetu i u Evropi, ali to će značiti i put da se naši istraživači koji su otišli ranije u svet vrate u svoju zemlju i svojim znanjem doprinesu daljem napretku Republike Srbije.

Naravno, moram da istaknem da je Srbija dosta učinila kada je u pitanju povezivanje naučnog istraživanja i preduzetništva, osnivanjem naučne infrastrukture, a to su naučno-tehnološki parkovi. Osnovana su i izgrađena četiri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. To jeste način da se poveže privreda, da se poveže naučno znanje.

U svom nacionalnom planu predsednik Republike Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ opredeljuje 600 miliona evra za obrazovanje za 30.000 digitalnih učionica, ali i 90 miliona evra za veštačku inteligenciju da našoj deci bude bolje i da Srbija svakog dana korača krupnim koracima bolje i uspešnije u svoju budućnost. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Jevtović Vukojičić.
Reč ima gospodin Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi iz SRS konačno smo dočekali da možemo da pohvalimo nešto što je sastavni deo dnevnog reda, a odnosi se na Sporazum o saradnji sa Evroazijskom unijom.

To je konačno pravi potez na koji se odlučila Vlada Srbije, mada malo ostavlja traga onaj nastup premijera, odnosno predsednika Vlade kada je prilikom potpisivanja sporazuma u obrazloženju rekla, možda se omaklo da kaže - eto svi idu EU, a mi u Evroazijsku uniju, kao da je Evroazijska unija nešto što je, uslovno rečeno, lošije za Srbiju. Po nama srpskim radikalima to je mnogo, mnogo bolje nego EU.

Evropska unija je propast za Srbiju kada su u pitanju ekonomski odnosi. Odmah vidimo da su dogovorene određene kvote. One se najvećim delom odnose na poljoprivredu što je znak i Vladi, pogotovo resornom ministarstvu da počinje malo na drugačiji način da razmišljanja kada je u pitanju razvoj poljoprivrede, pogotovo kada je u pitanju razvoj stočarstva. Tu znamo da imamo problema sa isporukom, sa količinom koju treba isporučiti sa već potpisanim ugovorima za Kinu i za Tursku.

Treba voditi računa da u poljoprivredi učestvuju i oni koji su srednje, odnosno i oni mali poljoprivrednici, a ne samo veliki. Sve što je do sada urađeno to je pre svega potencirano od tih koji su veliki i krupni da se njima daju veće subvencije i sve. Tako da treba razvijati i te srednje i male poljoprivrednike.

Ne ljutimo se mi, u prepodnevnom zasedanju bilo je merenja patriotizma kada je u pitanju Ruska Federacija, kada je u pitanju Evroazijska unija. Čak se nismo ni osvrtali na to što je neko merio koji automobil neko vozi pa je tako i politički orijentisan. Mi srpski radikali smo, kao što je poznato, otvoreni za svaku priču, svaku diskusiju. Pitali smo mi par, a neke i iz SNS koji su u više odbora i imaju više para i nisu se nešto pokazali da mi pomognu. Otvoren je poziv i dalje. Ako želite da pomognete, nećemo se ljutiti, ali meriti patriotizam na taj način nije primereno, pogotovo kada je u pitanju ovakva vrsta sporazuma sa Evroazijskom unijom.

Ono što je isto tako dobro to je da konačno počinje da se realizuje jedan projekat koji dugoročno donosi dobro opštini Novi Beograd, a to je povezivanje sa Obrenovcem. Kamo lepe sreće da su još neki projekti, kao što je ovaj, kada je u pitanju obezbeđivanje energenata, pogotovo onih koji su potrebni prvenstveno za grejanje, za zagrevanje da su na što većoj teritoriji Beograda. To bi bilo dobro i to je, vidimo, u visini od 162 miliona. Potpisano je sa našim tradicionalno već prijateljima, a to su Kinezi, njihove banke.

Ono što ostavlja malo trag sumnje to je zašto se nije bar ovaj put više angažovala domaća operativa? Znate, ovde u ugovoru sve je isprecizirano. Biće izvođač radova operativa iz Kine. Čak je u ugovoru precizirano da najmanje 15% repromaterijala i materijala potrebnog za ovu investiciju treba da bude iz Kine. Mi pretpostavljamo da sa Kinezima koji su uvek naklonjeni Srbiji uvek može da se postigne dogovor da što veći udeo ima naša domaća operativa, a na ovakav način možemo pojednostaviti ovu situaciju, a to znači da smo dobili kredit od kineske banke, kineski izvođač radova naplatiće te radove i nama ostaje samo da vraćamo dugove.

Dobar je projekat. Odličan je projekat. Treba sa svim termoelektranama to da se uradi bez obzira koliko je to skupa na prvi pogled investicija i to je nešto što delimično rešava i ovaj problem oko zagađenosti čovekove okoline, pogotovo kako to naglašavaju da je Srbija, zamislite, u kojoj mestimično radi industrija, da ne govorim o onoj prljavoj tehnologiji što je nema, ali su nas stavili na vrh liste zagađenih. Ne može čovek da veruje koliko su ljudi počeli slepo da veruju tim dezinformacijama. Da ne širimo priču. Ovo je veoma, veoma dobro.

Što se tiče ovog ugovora oko unapređenja nauke i pronalazaštva, to je akceleracija, kako bi se to reklo srpski baš zvuči, to je ubrzanje nauke i pronalazaštva, tu ima jedna odredba koja nama na prvi pogled nije jasna, ministre, a to je da Banka za razvoj će finansirati sve ove projekte u nauci i inovacijama, ali svi ti projekti idu na uvid, odnosno nacrt i projekat idu na uvid banci, odnosno savetu koji će formirati banka, i banka će finansirati samo projekte za one za koje ona misli da su ispravni i da su dobri.

Znate, u oblasti nauke i inovacija to je malo nedefinisano, do kraja nedefinisano šta to znači kada banka procenjuje da li su projekti po njenom mišljenju dobri ili nisu. To znači da ono, mi gledamo uvek drugu stranu kao opozicija, šta će biti ako procene da jedan od projekata inovacije i projekat o razvoju nauke donosi nešto što će Srbiji biti i te kako značajno, a banka, pogotovo ova za razvoj, nije baš toliko raspoložena i blagonaklona da gledaju nešto što bi bilo dugoročno dobro ne samo za Srbiju nego za bilo koju državu gde oni daju finansijska sredstva, nije ni jednoj banci u interesu da se države brzo osamostale. One podržavaju razvoj te države, izlazak iz krize, ali ne baš tako kako se to prezentuje u javnosti. One uvek žele da su države zavisne i u zavisnosti od njihovog kapitala. Kakva bi onda bila svrha postojanja takvih banaka?

Znači, samo taj deo, ostalo je određeno otvoreno pitanje, gde banka može konačno da donese svoje mišljenje, a ima taj deo gde na prvom mestu uvek ističu, a to je ekologija. Ima nešto što bi možda moglo slikovito da se prikaže, a to je kao kad pošaljete na sistematski pregled ljude koji su za određene specijalne funkcije odnosno dužnosti a onda poslednji, verovali ili ne, poslednji je psihijatar. I kad hoće da nekog eliminišu, kaže - nije prošao kod psihijatra. Sad vi to dokazujte.

Tako vam je ekologija, nešto slično. Kada je u pitanju odobrenje projekata, ekologija je relativna. U ekologiji se ništa ne zna. Da li je to ispravno ekološki ili nije, to će proceniti onaj koji finansira. Svi se deklarativno zalažu za zaštitu, za unapređenje ekologije, ali, vidite kakvi su potezi i šta je realnost. Realnost je da kada je u pitanju kapital, kada je u pitanju interes, baš ih boli briga za ekologiju. Oni na prvo mesto stavljaju svoj interes. I kako to reče i kolega Martinović, nije valjda to pitanje zagrevanja zemlje odnosno atmosfere koliko se troši dizel goriva u Srbiji? To samo ovaj ministar koji je sad trenutno zadužen za ekologiju, on ima te neke ispade, gde se pojavljuje u javnosti i kaže - Srbija je zagrejanija, površina Srbije, nego ostatak zemljane kugle. To je van pameti. Ili, u Srbiji je zagađen vazduh zato što gradski saobraćaj radi. To su priče van pameti.

Ekologija je zahvalna tema, pogotovo to zna ministar finansija, pogotovo kad žele da plasiraju svoj kapital. Samo vas proglase da ste ekološki veoma, veoma opasni, i onda kapital za unapređenje, za kupovinu filtera, itd.

Međutim, mi srpski radikali nećemo glasati za ovo zato što ima tu dosta nedostataka, a pogotovo kad je u pitanju ovaj Aneks 6 CEFTA sporazuma, o čemu će, pretpostavljam, kolega Šešelj više govoriti. Hvala.

Hvala, kolega Mirčiću.

Nastavljamo dalje po redu.

Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo na dnevnom redu nekoliko sporazuma koji baš idu u prilog svemu onome što SNS i njen predsednik govore već godinama unazad.

Evo, ja bih se dotakao ove diskusije oko izgradnje toplovoda koji finansira kineska banka, koji samo potvrđuje da mi u svetu zaista imamo prijatelje, ali isto tako da kada je u pitanju ekonomski interes, moramo da prihvatimo činjenicu i da ih posmatramo kao partnere. I to je ono, izgleda mi, gde se mi ne razumemo sa jednim delom opozicije.

Znate, daju vam kredit koji je povoljniji nego što možete da ga dobijete na tržištu. Taj kredit nije sasvim besplatan, kako to izgleda na prvi pogled, nego traže da se angažuje određena njihova građevinska efektiva, radna snaga, itd. Oni obezbeđuju, s jedne strane, posao za svoja preduzeća, a sa druge strane nama daju jeftiniji novac nego što sami možemo da ga nađemo na tržištu. S treće strane, ostvarili smo neke javne radove koji utiču na poboljšanje kvaliteta života u Republici Srbiji. Ali, kao što rekoh, to morate da gledate sa partnerske strane, kao što je to upravo i govorio predsednik poslaničke grupe, gospodin Aleksandar Martinović.

Meni ta histerija oko toga, i oko Evropske unije i Evroazijske unije i šta to Srbija radi i zašto se ne oslanjamo samo na jednu stranu, hajde da pogledamo zaista sa one ekonomske strane kako to izgleda.

Kažemo da su nam, i jesu, zaista, Kina i Rusija jako veliki prijatelji, unapređujemo saradnju u svim oblastima. S druge strane, u Evropi imamo partnere, imamo čak i neke prijateljske zemlje u EU, ali, gledajući u globalu EU neki projekat koji je propao i koji Srbiji ne misli dobro, itd, itd.

Hajde mi kao teritorijalno mala zemlja i brojčano mala zemlja po broju građana, pogotovo radno sposobnih, da pogledamo baš te koje nazivamo prijateljima, a da pogledamo i ove druge strane, one koji mi nazivamo kao partnerima.

Koliko je meni poznato, i Rusija i Kina se bore da uđu na tržište EU. To je činjenica i to ne može niko da ospori. Isto tako, ozbiljne zemlje EU, one ekonomski najrazvijenije, takođe se bore da uđu na tržište i Rusije i Kine. Ja sad postavljam jedno pitanje - a da li smo mi toliko pametniji i od EU i od Rusije i Kine, pa kažemo - ne, mi ćemo da sarađujemo samo sa onim zemljama koje su nam prijateljske? Ja mislim da ko ima jednu takvu tezu zaista nije normalan.

Sa jednom takvom politikom, sve one projekte koje prijateljske zemlje imaju ovde u Republici Srbiji, tu pre svega mislim na Rusiju i na Kinu, pitanje je da li bi ti projekti bili ovde u Srbiji da nemamo postupak pregovora sa EU i da u tom postupku ti investitori koji dolaze iz Rusije i Kine imaju određene povlastice prilikom plasiranja svoje robe na tržište EU. Evo, ja bih voleo da mi neko kaže da li nisam u pravu.

Ako je neko mislio da će "Hestel" da dođe u Smederevo, da proizvodi tu čelične limove i da ih vraća nazad u Kinu, takođe mislim da nije normalan. Plasiraće ih na tržište EU. Ako će "Linglong" da dođe u Srbiju da proizvodi automobilske gume i da ih vraća nazad za Kinu, to je malo verovatno, skoro nemoguće. Ne, plasiraće ih na tržište EU.

Hajde sada da pogledamo malo šta te zemlje koje su nama prijateljske rade da obezbede profit za svoja preduzeća, da poboljšaju životni standard svojih građana i da kad gledamo, da se i ugledamo na njih.

Recimo, najveći proizvođač u automobilskoj industriji jeste "Folksvagen". Najveća investicija "Folksvagena" je bila 2017. ili 2018. godine u Ruskoj Federaciji. Napravili su najveću fabriku motora za unutrašnje sagorevanje. To je Rusima bilo dobro, a Srbima kada dođe neko preduzeće kao što je "Boš" ili neko drugi, e, to nije dobro. Oni su nama neprijatelji. Oni nas koriste. Oni nas zloupotrebljavaju. Pa, nije valjda da ta EU koja je uvela sankcije Ruskoj Federaciji krši svoje sankcije zato što možda voli Rusku Federaciju? Ne, u pitanju je profit, isključivo profit.

I kada gledate sa ekonomske strane, nemate prijatelje. Možete sa nekima lakše da postignete sporazum, možete sa nekima da dobijete bolje uslove u nekom sporazumu, ali da dobijete besplatan profit i da to neko finansira nekim novcem gde ne vidi svoj interes, to zaboravite. To nigde u svetu ne postoji.

Svakako da je ovaj Sporazum sa Evroazijskom unijom jedan korak napred u razvoju ekonomskih odnosa sa zemljama koje pripadaju Evroazijskoj uniji i svakako da je to jedno olakšanje za privredu Srbije da plasira neke svoje proizvode.

Ono što je najvažnije, da naša privreda postane još konkurentnija sposobnija u onom trenutku kad sve administrativne, carinske i sve druge barijere koje imamo sa zemljama koje su razvijenije od nas padnu, da naša privreda bude spremna da bude konkurentna i da opstane. I u tome, dobro, pomažu nam zemlje Evroazijske unije.

Jedna od stvari koja takođe olakšava položaj Srbije i poboljšava konkurentnost njene privrede jeste i taj čuveni „mini Šengen“, koji mnogi napadaju i osporavaju, pokreću pitanja i prebacuju sve to na sferu politike i gledaju na stvari jako usko i predlažu poteze koji ne znam da li bi doneli baš najbolje Srbima koji ne žive pod upravom Republike Srbije.

Znate, mnogo je bilo pitanja postavljenih i oko ovih taksi 100% i šta se tu dešava, itd. Sad ja moram da postavim jedno drugo pitanje – da smo mi bili agresivniji u odgovorima na politiku koji su sprovodile privremene Kosovske institucije, tzv. Vlada Kosova, da li bi to poboljšalo položaj Srba koji žive na teritoriji naše južne pokrajine Kosovo i Metohija? Ja mislim da ne bi, naprotiv, njihov položaj bi bio još mnogo teži. Baš tom mudrom politikom koju je vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeli smo da sačuvamo te ljudi koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije i koji hoće da žive u Republici Srbiji.

Ova priča oko „mini Šengena“ jeste i da se stavi do znanja jasno da neki koji žele da žive u sukobima i u neprijateljstvu da neće doneti ekonomsko blagostanje svom narodu i da će svakako u određenom trenutku neko da ih i priupita, od pripadnika tog naroda – šta to radite i u kakve nas to ratove vodite? Jer, Srbija napreduje, sve zemlje oko nas napreduju, ekonomski se razvijaju, a neko istrajava uporno na sukobima, pa čak, vidim, i sad dobacuje. Valjda su to isti takvi ekstremisti kakve imate dole i u Prištini i na teritoriji Kosova i Metohije.

Kažu da su još i gori. Dobro, to je njihovo pravo, neka budu gori, zato su gori i na izborima od SNS. Pa, šta sad ja tu mogu da radim? Zato što, izgleda mi, ne shvataju da na prvom mestu ko vrši vlast u Republici Srbiji ima odgovornost prema njenim građanima.

Znate šta, možemo mi da se pravimo kao da se ništa ne dešava i da ne preduzimamo ništa, da imamo neku ideologiju, da odbacujemo saradnju zato što želimo prvo neke stvari da isteramo po viziji onako ka bismo mi to hteli, a onda dolazimo do jednog ozbiljnog problema – da ćemo urušiti ekonomski sistem Republike Srbije, jer ona nije samodovoljna i samoodrživa. To smo osetili kad su bile ekonomske sankcije devedesetih godina.

Kao posledica toga imaćemo odliv našeg stanovništva sa teritorije Republike Srbije, a to je put u nestanak i srpskog naroda i srpske države. Ti koji dobacuju da su još gori, neka vode računa o tome da ne čine uslugu, na prvom mestu, svom narodu.

„Mini Šengen“ je jedan dobar projekat koji će isto tako da poboljša konkurentnost naše privrede, da smanji troškove u ekonomskoj saradnji između zemalja koje ga budu sprovodile i na taj način Srbiju učini još konkurentnijom na svetskom tržištu u pravom smislu reči.

Ako to nije dobar projekat i ako ćemo da istrajavamo na nekim sukobima, onda postavite pitanje – koliko gubimo ako u te sukobe uđemo i ako dozvolimo da uđemo u te sukobe?

Znam ja da mnoge zemlje koje nam nisu prijateljski nastrojene, njima ne odgovara da Srbija ekonomski, politički i na svaki drugi način bude regionalna sila, što postaje. Baš zato moramo da vodimo mudru politiku. Jesmo mi faktor stabilnosti koliko god pokušavali da prikažu neki kako nismo, jer da nismo faktor stabilnosti imali bismo ponovo i „Bljesak“ i „Oluju“ i „Markale“, na Kosovu i Metohiji, itd. Samo kukavice to neće da kažu, zato što im ne odgovara da Srbija bude jaka, zato što nisu na vlasti, pa Srbija ne može da bude jaka.

Jel to problem? Meni nije, ali nekima očigledno jeste. Zato imamo ovde neke diskusije – sarađivaćemo sa ovima, sa ovima nećemo, jer oni nam ne misle dobro. Postavljam pitanje – ko misli dobro onda našem narodu, ako takve uslove postavljate? Sigurno ne mislite dobro, Srbija bi za 10 do 15 godina da sprovodite takav jedan program ostala bez stanovnika, nestali bi kao narod. Ne bi nas bilo ni pod onom šljivom koja se spominje.

Zato, treba da vodimo mudru politiku. Tu politiku zacrtao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Tu politiku će da mere građani Srbije za samo nekoliko meseci i baš bih voleo da čujem vaše izgovore kada vam budu stizali rezultati sa biračkih mesta, kako ćete da opravdate toliki poraz. Da li su krivi građani ili ste krivi vi zbog naopake politike?

Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Gospodine Miletiću, izvolite.