Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Nemanja Šarović. Izvolite.

Koliko je vaša politika promišljena, koliko je nacionalna i koliko je uspešna, odgovor će dati neko drugi. Svakako ne možete dati vi, daće pre svega istorija, daće građani. Znate, slušajući vas, ja pomislim da smo se vratili u neko vreme dok su žuti bili na vlasti, istu su oni priču pričali, i podjednako ostrašćeno kao i vi. Ideološke razlike između vas apsolutno ne postoje. I oni su govorili kako su faktor mira i stabilnosti, kako eto, bože moj mogu neki strašni radikali da dođu na vlast, pa šta će onda biti. I, evo, dođoše bivši radikali, pa sad tvrde kako od njih sve zavisi, i kako oni svojom politikom spuštaju tenzije širom Balkana i širom celog sveta.

Rezultat politike je ono o čemu mi razgovaramo. Ali, pošto vi znate, kako kažete dosta toga, gospodine Martinoviću, a neće da odgovori ministar finansija, neće da odgovori predsednik Vlade Ana Brnabić, dajte da čujem, šta je Srbija uradila kako bi sprečila da naša južna pokrajina Kosovo i Metohija, uvođenjem taksi od 100% na robu koja dolazi iz centralne Srbije, praktično spreči i obustavi tu trgovinu.

Mi smo slušali kako se time nanose na dnevnom nivou milionske štete. Za ovih više od godinu dana, maltene godinu i po dana, ta šteta je ogromna. Dajte da čujem, da li je Srbija uradila ono što je bila obavezna, odnosno da li je podnela tužbu arbitražnom sudu CEFTA ili nije? To je krucijalno pitanje. Dakle, da čujemo mi konkretno kako se vi borite.

Molim vas, gospodine Arsiću, šeta se ministar po sali, pa me dekoncentriše, ako ima nešto da doda i da kaže Aleksandru Martinoviću, neka mu pošalje poruku, do malo čas je slao SMS poruke, nije u redu da se šeta po sali i da mu govori kako da odgovori narodnom poslaniku. Može gospodin Mali i da se sam javi, na to ima pravo kao predstavnik predlagača i da govori neograničeno ako ima šta da kaže.

Sva sreća, kolega Šaroviću, što vi ne vodite sednicu, vi biste vezali poslanike, očigledno je. I ministre i poslanike.
Toliko o demokratiji.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Ovo je po ko zna koji put da se kaže kako između politike SNS i politike DS, postoji kontinuitet. To je apsolutna laž.

U vreme DS priznato je tzv. Kosovo i Metohija kao nezavisna država. Za vreme vladavine DS, nijedna država u svetu nije povukla priznanje Kosova i Metohije. Za vreme Aleksandra Vučića 18 država je povuklo priznanje lažne države Kosovo.

Što se tiče ovih taksi, ono što govore kolege pokazuje ogromno pravničko neznanje.

Kad bismo podneli tužbu protiv Kosova Arbitražnom sudu, mi bismo priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Ne možete nekoga da tužite kao pravni subjekt, kao politički subjekt, a da tvrdite da ta država ne postoji. Mi bismo im na taj način dali međunarodno pravni legitimitet.

Kad tužite Kosovo, znači vi ga priznajete kao stranku u postupku, priznajete ga kao državu.

Što se tiče taksi, takse su nanele ogromnu štetu srpskoj privredi. To je činjenica.

Da li ste se vi ikada zapitali – a ko je to i na koji način i pored taksi od 100 procenata, na robu iz centralne Srbije, obezbedio uredno snabdevanje srpskom robom srpskom narodu na KiM? Da li se neko razboleo na KiM od kako su uvedene ove takse, da li je neko ostao bez hrane, da li je neka beba ostala bez mleka, da li se desilo išta srpskom narodu na KiM?

Šta mislite ko je to uradio? Vi. Koje ste mere vi preduzeli?

To je uradio Aleksandar Vučić, to je uradila Vlada Srbije. Od 2018. godine postoje takse od 100% i pored tih taksi srpska roba je prisutna na KiM. Srpski narod se uredno snabdeva. Funkcioniše zdravstveni sistem, funkcioniše školski sistem, očuvali smo prisustvo države Srbije na KiM u gotovo nemogućim uslovima. To pokazuje koliko je politika Aleksandra Vučića dobra, koliko je promišljena.

Istovremeno, to je dokaz koliko je tom čoveku teško da pronađe rešenje za mnogobrojne probleme za koje nije kriv on i za koje nije kriva SNS, ali koje su nam zapale u nasleđe zbog mnogih grešaka koje smo počinili u prošlosti.

Sve ovo što sam rekao pokazuje da niko od vas koji kritikujete Aleksandra Vučića, dolazili sa leve ili sa desne strane, nemate alternativu za ono što Aleksandar Vučić radi.

Ja ceo dan danas slušamo kako smo izdajnici, kako smo isti kao DS, kako ćemo uraditi ovo ili ono. Nikako da čujem koje konkretne mere bilo ko od vas, ne samo danas, nego i proteklih nedelja i meseci, predlaže za sve ove probleme o kojima smo se danas bavili i za BiH i za Crnu Goru i za KiM i za sva druga pitanja.

Svi znamo koji su problemi i mi se sa tim problemima nosimo kao država kako znamo i umemo, a nikako da čujemo odgovor šta je alternativa. Lako je da kažeš Vučiću ti si izdajnik, super. Šta je politika koju ti nudiš?

Đilas bi da se vrati na vlast bez izbora, Vuk Jeremić bi da uživa u svom nelegalno stečenom kapitalu. Ne znam šta biste vi.

Nikako da čujem šta je politika SRS po pitanju očuvanja interesa Republike Srpske, po pitanju očuvanja KiM. Koje mere vi biste preduzeli da srpska roba bude prisutna na KiM, i pored taksi od 100%, osim ovih mera koje je preduzeo Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije?

Vaše rešenje je genijalno, hajde da tužimo KiM, i onda da dobijemo crno na belo, papir da smo sami mi priznali KiM, kao nezavisnu državu. Eto to vi nudite kao alternativu politici SNS.

Kolega Šaroviću, ja bih završio sa ovim krugom replika, molim vas.
Imali ste dovoljno prilike da razmenite argumente, a ostalo bi bilo samo ponavljanje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku, ja sam miran…)
Kolega Šaroviću, ja vas molim da se smirite, ma niste mirni, pustite kolegu Markovića da ima svoje izlaganje.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem predsedavajući. Pita prethodni govornik na listi govornika, veliki stručnjak za poslovnička pitanja Narodne Skupštine Republike Srbije, kaže – u kakvoj su vezi predloženi predlozi? A veza je jasna, predsedavajući, da bi prethodni govornik imao svoj današnji govor. E sada, da li ga je smislio u kafiću u kome inače smišlja svoje govore ili nekom drugom, to je pitanje za neku drugu raspravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o brojnim važnim sporazumima i čuli smo u dosadašnjem delu rasprave, zašto je važno da usvojimo ove predloge, i koje će to konkretne benefite imati građani Srbije od toga.

Ono što nismo čuli, to je stav nekih stranaka, čiji poslanici ne dolaze na zasedanja Narodne Skupštine, iako i dalje primaju platu za posao koji ne obavljaju. Oni su juče po ko zna koji put, proglasili nekakav bojkot, nekakvu su kampanju otpočeli bojkota, mislim po sedmi put, ako sam dobro brojao, i u toj kampanji oni će navodno obilaziti gradove i opštine po Srbiji, najavljuju nekakve karavane, neke kamione, a nadam se samo predsedavajući da neće Sergej Trifunović voziti te kamione.

Ovo pričam zbog njihove bezbednosti.

Međutim, ono što je opasnije od te lakrdije, od obilaska gradova i opština i držanja ispraznih govora, to je najavljivanje nekakvog velikog skupa, koji, kako navode da prave tog izbornog dana u Beogradu i tu vidimo zapravo pravi cilj i nameru tog Đilasovog saveza.

Podsetiću da smo mi iz SNS u više navrata ukazivali na tu opasnost, a to je izazivanje nereda i haosa na ulicama tog dana, jer njima je predsedavajući, jasno da oni legalnim putem, dakle, putem izbora, ne mogu, odnosno nemaju nikakve šanse i zato su i proglasili bojkot, kao unapred pripremljen alibi za izborni debakl, a onda će pokušati uličnim putem, pokušati nasiljem da dođu na vlast.

Na to, dakle, treba biti spreman, na to treba konstantno upozoravati i ne bismo li ih u tome sprečili.

Paralelno sa tim procesom, vidimo da se pojačava propaganda njihovih medija i da je njihova prvobitna nervoza, sada već prerasla u otvoreni bes, zbog nemoći da načine političku štetu Aleksandru Vučiću i SNS.

Posle onog filma, kako ga nazivaju, a ja za to kažem da je u pitanju obično propagandno smeće. Namerno insistiram predsedavajući na toj terminologiji, zato što smatram da stvari treba nazvati pravim imenom.

Možemo očekivati u narednim danima dalje napade, nove laži, nove filmove, nove serijale protiv Aleksandra Vučića.

Ali u svojoj mržnji prema Vučiću, oni nesvesno pokazuju šta njih zapravo najviše boli, a to je upravo činjenica da srpski narod voli Aleksandra Vučića i glasa za njega u najvećem broju.

Mogu samo da nastave da žale za izgubljenim izborima 2012. godine, da žale što je Boris Tadić izgubio te izbore, da žale što je njihova DS izgubila izbore, da žale što više ne vrše vlast, uz uvek prisutnu frustraciju, činjenicom da je Srbija danas neuporedivo jača i snažnija nego u njihovo vreme, i to na svim poljima, i na ekonomskom planu i po pitanju infrastrukture, i na vojnom planu, apsolutno na svim poljima.

Da je Srbija danas daleko poštovanija i uvaženija u svetu nego u njihovo vreme i da je za to najzaslužniji upravo Aleksandar Vučić.

Zato će nastaviti da ga napadaju na svaki način, ali srpski narod dobro zna ko je Srbiju spasio od bankrota 2012. godine, ko je Srbiju spasio od ekonomske i privredne propasti, ko je u Srbiji probudio nadu da može biti bolje i ko svakodnevno ulaže napore da od Srbije napravi pristojno urađenu i uspešnu zemlju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite, koleginice.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Možete kolegi da date reč po Poslovniku?

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Po Poslovniku.

Izvolite.

Gospodine Arsiću, prekršili ste nekoliko članova Poslovnika.

(Aleksandar Marković: Koje članove?)

Prekršili ste član 107, prekršili ste član 103, prekršili ste član 104.

(Aleksandar Martinović: Niste dobro razumeli.)

Dozvolili ste govornicima iz režima, iz vladajuće stranke, da govore šta hoće, da vređaju, da iznose neistine.

Imao sam pravo na repliku, niste mi dozvolili da repliciram. Javio sam se po Poslovniku, dali ste reč Aleksandru Markoviću. Aleksandar Marković je ponovo govorio o mom izlaganju, izuzetno ga negativno kvalifikovao i vama to ponovo nije dovoljno da mi date mogućnost da mu repliciram.

Gospodine Arsiću, ako sam ja toliko politički neuk, ukoliko toliko srozavam rejting svojoj stranci, postavlja se pitanje zašto ne dozvoljavate makar taj minimum prava? Zašto vas to toliko boli?

Vi, veoma dobro znate da kada je Poslovnik u pitanju ne može predsedavajući da bira, da li će nekome dozvoliti da ukaže na povredu Poslovnika ili ne. Dužni ste da date reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Dva govornika završavaju, jedanput Martinović, drugi put Marković i vi nastavljate dalje, ignorišete to što se javljam, što tražim da ukažem na povrede Poslovnika.

Dakle, nemojte misliti da možete na ovaj način da ostvarite bilo šta, osim da pokažete da ne postoji nikakva razlika u vođenju sednice između vas i onoga kako su to radili žuti pre vas.