Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 sati i pet minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, posle usvajanja ovog predloga zakona i vi i ja i svi mi ovde i mnogi drugi koji nisu, imaće mnogo veću obavezu nego što su do sada imali.

Ovo jeste dobra poruka i vi ste čuli od mojih kolega iz SRS da mi otvoreno i jasno kažemo da je trebalo možda čak i ranije, ali ne treba sad sve kritikovati što ovo nije došlo ranije. I ovaj član 5. Predloga zakona jeste suštinski, on zapravo i govori šta je delatnosti tog Memorijalnog centra i ima dva stava. Prvi stav govori ono što jeste suština - prikupljanje, čuvanje, razrada itd, a u drugom stavu se govori o nečemu što bi bila sporedna delatnost, jedna vrsta građevinskih radova koje treba možda izvesti na određenoj celini ovog Memorijalnog centra.

Mi šaljemo potpuno jasnu poruku. I tamo ste u obrazloženju zakona negde naveli da na osnovu nekih iskustava ovaj Memorijalni centar bi trebalo da poseti na godišnjem nivou oko 50.000 posetilaca.

U saradnji sa Ministarstvom kulture, gospodine ministre, ovo bi možda trebalo da bude onako i najniža cifra na koju bi trebali da računamo. Zbog čega nam je to veoma važno? Mi na današnji dan, kada smo u Šapcu trebali da vršimo promociju knjige „U Srebrenici nije bilo genocida“, direktor Kulturnog centra, gospođa Sonja Petrović Jagić, koja je obećala prostorije, jutros kada je predstavnik, odnosno predsednik našeg gradskog odbora u Šapcu, Slobodan Ranković otišao da reguliše finansijsku obavezu, ona kaže ovako – po naređenju svog predsednika ja to ne mogu da odobrim.

Samo se pitam koji je taj predsednik? Verovatno Nebojša Zelenović. Koji je to predsednik koji jedno takvo naučno delo, gde je gospodin profesor Vojislav Šešelj koristio strogo naučne metode da bi dokazao da u Srebrenici nije bilo genocida? Mi to moramo svi da znamo i ne samo da ponavljamo. Na taj način mi sklanjamo ljagu, borimo se protiv jedne laži i neistine.

Isto ovaj Memorijalni centar treba za generacije koje dolaze da posluži da razumemo, da osećamo, da znamo šta se to desilo, a sve sa jednim ciljem - da se to više nikad ne desi, ne samo srpskom narodu, nego nikom, pa čak ni srpskom narodu. Ali, mi ovde imamo jedno ogromno nerazumevanje od ljudi koji su čak i politički činioci u Srbiji koji ne znaju šta je im je borba i šta je zadatak.

Evo, ovde je na dobroj proveri i SNS i možda SPS. Ovo govorim iz jednog drugog razloga, pošto imaju mogućnost u tom nekakvom prostornom smislu da omoguće promociju knjige „U Srebrenici nije bilo genocida“, koju ovih dana po Srbiji ide i predstavlja, ne sebe radi, ne radi SRS, nego zbog građana Srbije. Evo, danas u Kruševcu u šest sati, predsednik naše stranke, sa određenim brojem funkcionera SRS iz Rasinskog okruga, upravo će govoriti na ovu temu – „U Srebrenici nije bilo genocida“. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima ministar gospodin Vladan Vukosavljević.

Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslaniče, to nije bilo u direktnoj vezi sa temom ovog zakona, to o čemu ste vi govorili. Međutim, ta stvar se naravno implicitno pominje ili se može pominjati ili može imati veze sa nekim od odredaba ovog zakona i sa temom kojom se zakon bavi.

Sada bih rekao nešto što može da se odnosi na temu, tu istu, o kojoj je ranije bilo reči u prethodnom delu ove sednice. Šta imamo kao činjenice? Kada govorimo i upotrebljavamo pojmove koji su u međunarodnom pravnom saobraćaju, vi i ja lično na nivou građana ili homo sapiensa možemo neki pojam da tumačimo ovako ili onako, drugi ljudi na drugi način, treći itd. Koliko ljudi, toliko tumačenja.

Međutim, ono čega ovo društvo treba da se pridržava kada je reč o pojmu genocida može da se odnosi samo na ono značenje pojma genocid koje su utvrdile UN Konvencijom iz 1948. godine, gde se na dosta jasan i sveobuhvatan način govori o tome šta ta reč, odnosno šta taj pojam može da uključuje u svoje značenje shvaćeno u širem smislu.

To da li su neke pojave, događaji ratni zločini ili tragični događaji iz istorije, bliže ili dalje, pojedini ad hok međunarodni organi ili uže grupe konstatovale kao pojam genocida, ne bi trebalo da ima većeg uticaja na ovo društvo. Jer, ako ćemo da se povodimo za tim šta su, naglašavam, ad hok tribunali ili ad hok grupacije ili ad hok zajednice ili savezništva promovisale kao neku novu verziju jednog vrlo važnog pojma, to je irelevantno sa stanovišta definicije koju su prihvatile UN. Naravno, zloupotreba pojma i zloupotreba korišćenja tog pojma, o čemu vi govorite i drugi neki narodni poslanici, jeste nezgodna tema i treba otvarati četvore oči da se ovom narodu ne pripisuju stvari koje se nisu desile.

U svakom slučaju, uporište imamo u nečemu što je prihvaćeno od cele međunarodne zajednice Konvencijom i tekstom te Konvencije iz 1948. godine. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, malobrojni narodni poslanici, amandman SRS odnosi se na član 6. stav 2. Predloga zakona, gde smo tražili da se direktor Memorijalnog centra „Staro sajmište“ imenuje na četiri godine, što je i u skladu sa Zakonom o Vladi, a ne kako je predloženo na pet godina.

Retko je koji zakonski predlog u našoj zakonodavnoj praksi izazvao slične ili identične reakcije, u konkretnom slučaju odobrenje predstavnika vladajuće koalicije o opozicije, kao što je, recimo, ovaj predlog.

Srbija je mala zemlja, ali sa mnogo stratišta, poput „Starog sajmišta“ i njima sličnih fabrika smrti, a ima ih na desetine i desetine njih sličnih. Svaki turista kad posećuje neku zemlju, uz neizbežne prirodne lepote, obavezno na repertoaru posete ima istorijske znamenitosti, najznačajnija dešavanja u istoriji svakog naroda, a koja su to dešavanja iznad pogroma i masovnog stradanja stanovništva jedne zemlje?

Primer, recimo, Starog Sajmišta je očigledan primer u tom pravcu i dobro je da se uradi ovaj memorijalni centar sa jednom jasnom i nekad nezaboravljenom porukom – da se ne zaboravi.

Gospodo iz Vlade, nama niko do sada nije branio da mnoga stradališta, ne samo srpskog, već jevrejskog i romskog stanovništva, preuredimo i pretvorimo u večni spomen sećanja, da se nikad ne zaboravi.

Na kraju želim da kažem nešto i o stradanju srpskog naroda ranije u Prvom svetskom ratu, a o kome je govorio i pisao istaknuti švajcarski profesor, forenzičar i kriminolog Arčibald Rajs. Dobro je da se ne zaboravi, da ostane u svesti i sećanju ljudi kroz kakve je golgote prošao naš narod. Hvala.

Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi i odgovorni narodni poslanici koji ste prisutni, poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman na član 6. Predloga zakona o Memorijalnom centru Staro Sajmište.

Član 6. se odnosni na organe Memorijalnog centra. U stavu 3. ovoga člana su odredbe kojima se definišu uslovi za imenovanje članova upravnog odbora, kao jednog od organa. U tački 3) stav 3. je definisano da Vlada imenuje i razrešava dva člana upravnog odbora na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture.

Srpska radikalna stranka predlaže amandmanom da se izmeni stav 3. tačka 3) tako da glasi: „dva člana – na predlog Ministarstva kulture i informisanja“. Smatramo da ovaj član treba izmeniti zato što je naše amandmansko rešenje u skladu sa Zakonom o Vladi.

Predlagač je u obrazloženju naveo da se ovaj zakon odnosi, radi ispunjavanja dužnosti i trajnog pamćenja i spomenika žrtava Holokausta, genocida okupatorskog terora i ratnih zločina koji će, pre svega, omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju logora na teritoriji grada Beograda.

Prihvatanje ovog našeg amandmana bilo bi od velike koristi, jer bi jedan ovakav zakon bio donet u skladu sa drugim krovim zakonom. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.